Poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu, koji je utvrdila Vlada Republike Srbije i koji se predlaže Narodnoj skupštini na usvajanje.
Rasprava o ostvarivanju budžeta Republike Srbije u prošloj godini zapravo je rasprava o ostvarivanju ekonomske politike, odnosno politike javne potrošnje u prošloj godini, koja se odvijala u veoma teškim i složenim uslovima.
U prvoj polovini godine, u toku zločinačke NATO agresije, prioritetan zadatak je bila odbrana zemlje. Cilj politike javne potrošnje bio je da omogući da država i javne službe što bolje funkcionišu u datim uslovima i da se sredstva i snage koncentrišu na odbranu zemlje. Taj period je pokazao, pored velike hrabrosti i spremnosti našeg naroda za uspešnu odbranu, da naša država veoma organizovano može da funkcioniše i u najtežim uslovima. Sve državne funkcije su efikasno obavljene. Finansiranje javne potrošnje se vršilo po strogo utvrđenim prioritetima.
Saglasno posebnoj Uredbi Vlade Republike Srbije, patriotizam u odbrani zemlje je pokazan ne samo službom u oružanim snagama, već i u efikasnom i odgovornom izvršavanju sopstvenih zadataka u državnoj upravi, javnim službama i privredi.
U tom periodu na najbolji način su potvrđeni jedinstvo i solidarnost svih građana naše zemlje. Počev od jula prošle godine krenuo je intenzivan period obnove i izgradnje naše zemlje. Ekonomsku politiku, a u tom sklopu i politiku javne potrošnje, morali smo stalno da kritički preispitujemo i usklađujemo sa zadacima obnove zemlje. Trebalo je i obezbediti sredstva za obnovu zemlje, a da se istovremeno ostvare osnovni ciljevi ekonomske politike.
Danas možemo da kažemo da smo u tome potpuno uspeli. Već duži period imamo monetarnu i cenovnu stabilnost. Proizvodnja se oporavlja i najavljuje dalji rast.
Sredstva za obnovu zemlje obezbeđena su zakonom koji je donet jula 1999. godine. Ovim zakonom je predviđeno uvođenje posebne takse na poslovne transakcije koje se obavljaju u platnom prometu po stopi od 0,15%. Na ovaj način prikupljeno je preko 400 miliona dinara tokom prošle godine. Pored prihoda od posebne takse, Republička direkcija ostvarila je i prihode iz drugih izvora, pre svega od donacija pravnih i fizičkih lica iz zemlje i dijaspore, kao i iz kredita poslovnih banaka - preko 520 miliona dinara.
Odmah po stupanju na snagu zakona jula 1999. godine, utvrđeni su prioriteti i rokovi izvršenja radova na objektima putne, železničke infrastrukture i u oblasti izgradnje objekata visokogradnje. U skladu sa utvrđenim prioritetima i rokovima izvršavanja radova, sredstva su u celini utrošena za plaćanje obaveza prema građevinskim preduzećima. Sa ovim preduzećima Republička direkcija za obnovu zemlje je zaključila ugovore o izvođenju radova na sanaciji oštećenih i porušenih objekata saobraćajne infrastrukture, stambenih i drugih objekata - škola, bolnica, ustanova kulture itd.
Od početka radova na obnovi zemlje otvoreno je 189 gradilišta, a na 113 gradilišta završeni su radovi, i to 33 mosta putne infrastrukture, 5 železničkih mostova, dva puta, pet devijacija na putnoj infrastrukturi. Izgrađeno je 470 stanova. Sanirane su 174 stambene jedinice koje su imale visoka oštećenja, četiri toplane, osam obrazovnih ustanova, pet zdravstvenih ustanova, dve farme i 15 drugih javnih objekata.
Za ove objekte u toku prošle godine utrošeno je preko milijardu dinara.
Vlada Republike Srbije je, pored angažovanja na obnovi porušene infrastrukture, svoju aktivnost u najvećoj meri usmerila i ka revitalizaciji i obnovi uništenih proizvodnih kapaciteta. Za preduzeća koja su pretrpela najveća ratna razaranja - NIS, EPS, Azotara, "Zastava", Krušik, "Cer", "Milan Blagojević", "Sloboda", "14. oktobar", SARTID i druga preduzeća - Vlada je usvojila posebne programe obnove i ekonomsko-finansijske konsolidacije.
Paralelno sa sanacijom i revitalizacijom proizvodnje, doneseni su i sprovedeni posebni programi za zbrinjavanje radnika koji su privremeno ostali bez posla. Na taj način je obezbeđena socijalna sigurnost zaposlenih u periodu obnove ratom razorenih kapaciteta, uz istovremenu mogućnost da se iz sredstava socijalnih programa dobiju inicijalna sredstva za aktiviranje novih programa i otvore nova radna mesta.
Po osnovu ovih programa, socijalnu sigurnost je imalo preko 155 hiljada radnika, a preko 21 hiljada novih radnih mesta iskorišćena je i otvorena po osnovu aktivnih programa koje nosi ovaj socijalno-ekonomski program Vlade. Sredstvima iz dnevnice solidarnosti, Fonda za razvoj i poslovnih banaka, dakle, iz realnih izvora, ratom razorene privrede, obezbeđeno je preko tri milijarde za obnovu i finansijsku konsolidaciju.
U ovoj godini Vlada nastavlja da sprovodi politiku revitalizacije i konsolidacije ovih preduzeća, na istim realnim osnovama. Sve ovo pokazuje, a to moraju da priznaju i naši neprijatelji, kada smo postigli impresivne rezultate u obnovi i izgradnji zemlje.
U velikoj meri otklonjene su posledice agresije i obezbeđeni su uslovi za normalan život i rad građana i rast privredne aktivnosti. To pokazuje da obnovu, razvoj i reforme možemo da ostvarimo još bržim koracima, uprkos svim teškoćama, sankcijama, pretnjama i pritiscima sa kojima smo suočeni.
Poštovani narodni poslanici, da bi obezbedili podršku u procesu obnove i razvoja, kao i ostvarivanju dodatnih ciljeva ekonomske politike u 1999. godini, politika javne potrošnje je nužno morala da bude restriktivna i da ima jasno utvrđene prioritete. Nastojali smo da se sa jedne strane u maksimalnoj meri smanji teret nužnog zahvatanja iz privrede, a da se sa druge strane stvore uslovi za nesmetano funkcionisanje državnih i javnih službi i za ostvarivanje socijalnih davanja.
Krajem prošle godine usvojen je Zakon o posebnim uslovima i načinu izmirivanja sopstvenih obaveza po osnovu javnih prihoda. Osnovni cilj Zakona bio je da stvori povoljne uslove za izmirenje nagomilanih dugova privrede, po osnovu javnih prihoda iz 1998. i 1999. godine. Kada sumiramo efekte sprovođenja ovog zakona do 31. decembra 1999. godine, možemo reći da su postignuti dobri rezultati.
Preduzeća su regulisala svoj ukupan dug po osnovu javnih prihoda u iznosu od milijardu 440 miliona dinara, a samostalni preduzetnici dug u visini od 344 miliona dinara. Saglasno zakonskim rešenjima, preduzeća i preduzetnici su uplatili jedan deo duga, dok je drugi deo otpisan, odnosno reprogramiran. Primenom člana 4. ovog zakona za posebne programe, dodatno je omogućeno regulisanje obaveze javnih preduzeća u visini od dve milijarde 305 miliona dinara.
Na taj način, praktično je došlo do rasterećenja privrede u ukupnom iznosu od četiri milijarde dinara. Obezbeđena je odgovarajuća naplata javnih prihoda. Mesečni prihodi budžeta Republike u decembru i januaru su bili praktično utrostručeni. U sprovođenju politike javne potrošnje značajan problem predstavljala su nedostajuća sredstva za isplatu penzija u Republičkom fondu za penzijsko i invalidskog osiguranje. Da bi smanjili zakašnjenja u isplati penzija, kao i olakšali njihovu isplatu u daljem periodu Vlada Republike Srbije donela je uredbu o načinu isplate neisplaćenih penzija i novčanih nadoknada, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja nezaposlenih.
Ovom uredbom izmiren je dug po osnovu neisplaćenih penzija za maj, juni i juli 1999. godine u ukupnom iznosu od 3,5 milijardi dinara. Svakom penzioneru obračunat je iznos duga i izdataje potvrda koja je mogla da se koristi za plaćanje struje, kupovine uglja ili ogrevnog drveta. Ove potvrde penzioneri su najviše koristili za plaćanje utrošene električne energije preko Javnog preduzeća EPS. Zbog ovog načina isplate u prošloj godini obezbeđeno je 13,5 mesečnih penzija.
Sastavni deo konzistentne politike javne potrošnje u 1999. godini bila je politika budžetskih prihoda i rashoda. Ovde želim da kažem da je budžetska politika u godini koja je bila najteža za našu zemlju realizovana iz realnih izvora, na principima čvrstih ograničenja. Podsećam da je Budžet za 1999. godinu usvojen na sednici Narodne Skupštine 1998. godine. Tada je ukupan obim budžeta bio u iznosu od 21 milijadre 458 miliona dinara.
Agresija NATO na našu zemlju do koje je došlo u proleće 1999. godine uticala je na bitno smanjenje prihoda, kao i na obim i strukturu rashoda. Za izvršenje budžeta u periodu NATO agresije na našu zemlju, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o bilansu javne potrošnje za mesec april, maj, juni 1999. godine. Ukupan iznos budžeta utvrđen je u iznosu od 4,4 milijarde dinara, a ostvaren je u ukupnom iznosu od 3,1 milijarde. Znači 71% od plana. U ovom periodu, Vlada Republike Srbije je sprovodila restriktivnu politiku javne potrošnje i utvrđivala stroge prioritete u izvršavanju rashoda.
Ukupni rashodi u ovom periodu izvršeni su u iznosu od 3,3 milijarde, što je za oko 5% više od ostalih prihoda u ovom periodu, i čini 75% planiranog iznosa. Praktično, u ovom periodu NATO agresije na našu zemlju, svi rashodi, izuzev rashoda za namensku proizvodnju, izvršavani su u nižim iznosima od planiranih.
Kada se gleda godina u celini, u periodu od februara 1999. godine do 31. januara 2000. godine, je prošle i ove godine bila tzv. produžena budžetska godina, ukupni izvori budžetski iznose 16,7 milijardi dinara, odnosno 78% od plana. Da bi se moglo ostvariti predviđeni rashodi u protekloj godini, korišćena su i sredstva sa posebnih računa iz Ministarstva finansija i to sredstva posebne naknade za registraciju motornih vozila, posebne naknade za socijalne programe, takse na mobilne telefone u iznosu od 888 miliona dinara.
Sledi da je ukupno ostvareni prihod budžeta Republike u 1999. godini 17,6 milijardi dinara ili 82,2% od plana. Manje ostvarenje budžeta za 2,8 milijarde je sasvim razumljivo, kada imamo u vidu ukupne uslove koji su bili u prošloj godini. U strukturi budžeta najveće učešće imaju prihodi po dve osnove, porez na dohodak građana, oko 40%. Akcize i porez na promet 38%. Ostalih 7,7% prihoda ostvareno je od poreza na imovinu, poreza na dobit, različitih taksi, kao i drugih prihoda.
Rashodi budžeta prilagodili su se manjim ostvarenim prihodima i iznose 17,6 milijardi dinara, s obzirom da je odmah nakon završetka NATO agresije došlo do finansiranja, a pre svega zbog obnove zemlje i saniranja šteta. Vlada Republike Srbije je u drugoj polovini 1999. godine nastavila sa politikom strogog utvrđivanja i izvršavanja prioriteta, sa osnovnim ciljem da se budžetski kao i ostali javni rashodi drže u granicama raspoloživih sredstava.
Osnovne namene ostvarenih rashoda budžeta Republike su sledeće: sredstva za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava, obrazovanje, nauka, kultura, fizička kultura, 35%. Plate u državnim organima 26%. Materijalni troškovi 4%. Sredstva za podsticanje razvoja 9%, sredstva za socijalne funkcije 8% i sredstva za finansiranje pokrajina i dopunska sredstva opština 1,2%, kao i ostale namene 16%.
Najznačajni zadatak koji je realizovan u drugoj polovini godine, budžetske godine, posle NATO agresije bio je usmeren na poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u obrazovanju, kulturi, javnim službama, putem ubrzavanja isplata zaostalih zarada tokom agresije. U tom periodu isplaćeno je zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju 12,5 mesečnih plata, zaposlenima u višem i univerzitetskom obrazovanju 13,5 mesečnih plata, zaposlenima u učeničkom standardu 11 plata, u kulturi 11,5 plata, u fizičkoj kulturi 11 plata. Sredstva za materijalne troškove državnih organa i organizacija izvršeno je u iznosu od 696 miliona, a sredstva za materijalne troškove u javnim službama 352 miliona dinara.
Za posebne i druge namene, za državne organe i organizacije, javne službe, sredstva su obezbeđena u ukupnom iznosu od 2 milijarde i 162 miliona dinara. To je oko 78% posto od plana. Ova sredstva utrošena su za sprovođenje posebnih zakona, investicije, posebne namene kod Ministarstva unutrašnjih poslova, Komesarijata za izbeglice. Sredstva za podsticanje razvoja privrede izvršena su u ukupnom iznosu od milijardu i 600 miliona dinara, odnosno 87,6% od plana.
Najveći deo ovih sredstava otpada na izvršenje programa agrarnog budžeta. Sredstva za podsticanje razvoja preko Fonda za razvoj izvršena su na nivou planiranih od 260 miliona. Za vršenje poverenih poslova Republike u pokrajinama i opštinama utrošeno je 215 miliona ili 80% od plana. Za izvršenje Zakona u oblasti socijalne zaštite, društvene brige o deci i boračko-invalidske zaštite u 1999. godini bilo je obuhvaćeno preko milion korisnika, od čega 140 hiljada korisnika u socijalnoj zaštiti, 848 hiljada korisnika dečje zaštite i 92 hiljade korisnika u boračkoj i invalidskoj zaštiti. Osim kod isplate dečjih dodataka, ostala prava u okviru društvene brige o deci, dakle, naknade porodiljama, materinski dodatak i drugo, značajno su ažurirane i pored korišćenja dopunskih sredstava.
Zbog iznetih razloga nije mogla značajnije biti ažurirana isplata dečjih dodataka. Ovo ostaje jedna od najznačajnijih obaveza Vlade u 2000. godini, na iznalaženju izvora za isplatu ovih obaveza.
Poštovani narodni poslanici, u celini se može reći da su sredstva za pojedine budžetske rashode izvršavana prema prioritetima u čvrstim okvirima raspoloživih sredstava i da je budžet za 1999.godinu, u celini uspešno realizovan. Imajući u vidu sve navedeno, predlažem da usvojite Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov.

Dame i gospodo, nema za državu važnijeg zakona od Zakona o budžetu. Ovo je prva Skupština koja će, pretpostavljam, neumitnošću broja poslanika koji stoje na jednoj strani, usvojiti ratni budžet, posle prošlogodišnjih tragedija koje smo doživeli. Od državnog budžeta nema važnijeg budžeta odnosno zakona, pa čak i Zakon o prostornom planu, koji je dugoročne prirode, je manje važnosti od budžeta. U odnosu na njega jedino ustavi jesu važniji, no njih donosi ustavotvorna skupština.
Tako se ovaj zakon ne da usvojiti, ne samo zbog ponavljanja starih odnosa koji se pojavljuju u ovom budžetu, već koji se ovde po ko zna koji put predlaže i koji bi trebali da usvojimo po hitnom postupku. Na nekoliko minuta pre početka današnje sednice nama je dat tekst Zakona o usvajanju završnog računa koji se odnosi na (znam da ste me prekinuli, ne morate ni javljati), tako da već samim tim uporno održavanje vanrednog stanja u zemlji, prisiljavanjem Skupštine da donosi zakone po hitnom postupku, samo se dodatno usijava politička atmosfera u zemlji, a sama se Skupština omalovažava. Ne postoji ozbiljno vreme koje nam je stajalo na raspolaganju da detaljno razmotrimo Predlog ovog zakona, kojim se usvaja budžet za prošlu godinu i stoga, tako da pod ozbiljnim okolnostima, a ovo to nisu, ne može se zakon usvojiti.
Mi, između ostalog, želimo da naglasimo da nam je izuzetno krivo što je budžet Republike Srbije za prošlu godinu manji od predviđenog. On je manji od predviđenog zbog rata koji smo svi zajedno pretrpeli, no da su se poštovala upozorenja koalicije "Vojvodina" za ovom govornicom, da u rat ne ulazimo da bismo spasili privredu, da ne bi bilo ljudskih žrtava, da ne bi došlo do ekološke katastrofe i da Vlada trojnog pakta na kraju ne bi potpisala kapitulaciju, kao što je potpisala, po kojem je priznala rezultate rata, a sada ovde izigrava pobednika, mada sebi još spomenik nije podigla, i još samo to očekujemo da učinite. Sasvim je normalno da je budžet morao biti daleko manji od onog koji je predviđen. Za to snosi, pre svega, odgovornost ova ratna skupština, koja je pre više od godinu dana odlučila da se uđe u rat. Tim ratom samo jedan cilj je trebalo da se osigura, a to je da se predsednik Milošević i njegov režim očuvaju na vlasti, po cenu rata, da bi se kazalo kako će Kosmet izgubiti ova država samo pod puškom i ni pod kojim drugim okolnostima. Na kraju je ipak potpisana kapitulacija, a mi smo ostali bez brojnih fabrika, sa dodatnom radnom snagom i ono što je najbolnije sa ljudskim žrtvama i invalidima. Za to je kriva ova vlada koja se oglušila o naša upozorenja, za to je kriva ova ratna skupština i neka ova ratna skupština usvoji budžet i neka objašnjava narodu zbog čega je on tako mali, zbog čega se ponovo i još više centralizuju finansijska sredstva i zbog čega se u ovoj zemlji obnavlja centralno-planska privreda.

Zahvaljujem. Ima reč Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od većine vas, meni ovo nije bilo ni malo smešno. Ja mislim da je ovo jedan veoma ozbiljan problem, kad narodni poslanik toliko pijan izađe za govornicu, da ne zna o čemu govori. Mi raspravljamo sada o zakonu o završnom računu budžeta za prošlu godinu, a on jednostavno ne zna ni o čemu mi raspravljamo, ni o čemu on govori. Zato, prvo, zahtevam od predsednika Narodne skupštine da zabrani u pauzi skupštinskih zasedanja, koja je predviđena za ručak, točenje alkohola za narodne poslanike. To je prva stvar i to mora odmah da se uradi. Možda će ponuditi sada gospodin Veselinov da duva u balon ili da mu se krv ispita, ja mislim da već odavno nije sposoban da vozi, a pitanje je da li može da se tetura kroz ovu skupštinu, a da potencijalno nekoga ne ugrozi. Pošto on ne govori o onome što je predmet ove rasprave, sa njim je i nemoguća polemika na toj osnovi. On je malo pre izašao ovde i izjavio da je adventista. Bilo bi dobro da nam još jednu stvar objasni. Pošto se tako često druži sa vladikom Artemijem, a pošto vladika Artemije ima iste ideološke poglede kao Dragan Veselinov i vladika Artemije preko televizije optužuje srpski narod i državno rukovodstvo da smo krivi za bombardovanje, a ne agresora, ne neprijatelja, ne američke zlikovce, da nam se izjasni ovde Dragan Veselinov, možda je i vladika Artemije adventista. Ne bi me to iznenadilo, kad tako žustro provodi naloge novog svetskog poretka.

Hvala. Replika - narodni poslanik Dragan Veselinov.

Ja sam se odavno navikao na besmislene uvrede koje mi Vojislav Šešelj neprekidno nanosi za ovom govornicom. No, vi izgleda i ne znate ko su adventisti, pa mene time nazivate. Ono što ste vi učinili srpskom narodu, meni se čini da vi pripadate satanističkoj sekti, a ja vrlo dobro znam o čemu se danas ovde radi i nemojte nikoga optuživati, bar ne mene za nestašnost, ja sam ipak profesor ekonomije i ne znam zašto ste i zbog čega su vas tamo primili.
Žalim one studente kojima vi predajete. No, za ovom govornicom koalicija "Vojvodina" je izuzetno jasno i moralno upozoravala šta će se dogoditi, da ćemo izgubiti privredu, da će biti ljudskih žrtava, da ćemo doživeti ekološku katastrofu, i da će ceo rat poslužiti da se održi jedan režim na vlasti, i da ćemo Kosmet zbog toga izgubiti.
(Šešelj, s mesta - da li je Artemije....)
To vi ostavite, pa sa njim raspravljajte, vi ste sa njim prethodno počeli, ja ne. Nemojte vređati nikoga, ni vladiku, ni mene, ni druge. A što se tiče predloga da se zabrani točenje alkohola, pa što da ne. Samo, znate šta, ja mogu i da se istreznim, mada nisam pijan. Ali, vi se od ludila ..... (smeh) ali vi se od ludila spasiti ne možete. Otuda je daleko bolje za vas da u ovoj skupštini instaliramo jednu ambulantu, jednu psihijatrijsku kliniku, da biste svakog dana mogli da u njoj budete. To je vama najbolje.

Zahvaljujem.

Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč? (Niko.)

Zaključujem načelni pretres.

Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.

Za 161, protiv tri, uzdržanih nema, nije glasalo tri, ukupno je prisutno 167 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Da li se neko od narodnih poslanika javlja za reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Niko.)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu u pojedinostima.

Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu, u celini.

Za 160, protiv četiri, uzdržanih nema, nije glasalo dva, ukupno je prisutno 166 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu.

Prelazimo 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O ZAVRŠNOM RAČUNU BUDžETA AUTONOMNE POKRAJINE KOSOVA I METOHIJE ZA 1999. GODINU

Primili ste Predlog odluke, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Uručeni su vam izveštaji Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Otvaram jedinstven pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)

Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)

Pošto se niko ne javlja za reč zaključujem jedinstven pretres.

Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o završnom računu budžeta Autonomne pokrajine Kosova i Metohije za 1999. godinu.

Za 162, protiv četiri, uzdržanih nema, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 167 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o završnom računu budžeta Autonomne pokrajine Kosova i Metohije za 1999. godinu.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O UTVRĐIVANjU NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA OD IZUZETNOG ZNAČAJA

Primili ste Predlog odluke, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Uručeni su vam izveštaji Odbora za kulturu i informisanje i Zakonodavnog odbora.

Otvaram jedinstven pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)

Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstven pretres.

Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja.

Za 163, protiv četiri, uzdržanih nema, nije glasalo dva, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O UTVRĐIVANjU STARE I RETKE KNjIGE OD IZUZETNOG ZNAČAJA

Primili ste Predlog odluke koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaj Odbora za kulturu i informisanje, koji predlaže Narodnoj skupštini da usvoji Predlog odluke.

Uručen vam je izveštaj Zakonodavnog odbora koji, takođe predlaže Narodnoj skupštini da usvoji Predlog odluke.

Otvaram jedinstven pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)

Da li neko od narodnih poslanika želi reč?

Ima reč narodni poslanik Marijan Rističević.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, pošto ste ovu skupštinu prepustili tako da se ona odvija na dosta neozbiljnom nivou i ja ću da budem malo neozbiljan. Pročitao sam ovu odluku o starim i retkim knjigama, od izuzetnog značaja, i gledajući odluku o toj retkoj i staroj knjizi vidi se da se radi o zaštiti starih i retkih knjiga od 15, 16. i 17. veka.

Pošto nam je standard pao i pošto smo počeli da živimo po standardima iz tog veka (žagor) .... pošto nam je standard pao i živimo kao u srednjem veku, predlažem da onima koji su nas vratili u srednji vek i pećinsku Srbiju odamo priznanje time što ćemo sledeća književna dela uvrstiti kao retke i stare knjige. Prva je - "Godine raspleta" Slobodana Miloševića, druga knjiga je "Noć i dan" Mire Marković, i treće što treba zaštiti, kao retko to su sabrana dela gospodina Vojislava Šešelja. Ne znam kako se zovu te njegove knjige. Mislim da ne zna ni on. On je više knjiga napisao nego što je pročitao. I da se takođe uvrste u retka i stara književna dela sve njegove uredbe i svi njegovi poreski nakazni zakoni, uključujući i poslednju taksu na pivo, od dinara po flaši, tako da mi (žagor) .... pošteni Vojvođani ..... ne, ova vlada je poznata..... molim vas.

Gospodine Rističeviću, molim vas ....