Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Dragan Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik dr Jovan Krkobabić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nema političke stranke u Srbiji koja nema u svom programu deo socijalnog programa, odnosno rešavanja pomoći ljudima koji su nemoćni, odnosno licima koja su nemoćna. U tome ima udela i stranka čiji sam ja predstavnik, odnosno Srpska radikalna stranka. Pred nama danas imamo zakon koji je lišen svake ideologije. Imamo zakon koji želi da pomogne toj grupi ljudi, odnosno našoj deci, našoj budućnosti i majkama koje čuvaju decu i našu budućnost.
Svaka stranka je u predizbornoj kampanji davala obećanja, svaka stranka je u svom programu imala i deo socijalnog programa, dakle pomoći koja je danas na dnevnom redu. Srpska radikalna stranka je dala svoj program, dala je predlog kako rešiti ovo pitanje. Danas imamo ovo rešeno u zakonu koji će, nadam se, Narodna skupština Srbije i usvojiti danas. Mislim da je predlog Vlade upravo došao u pravo vreme. Možda je to trebalo učiniti ranije. Međutim, ono što smo doživeli u zadnjih nekoliko godina stvorilo je jednu izuzetno lošu ekonomsku i socijalnu situaciju.
Dakle, ovde se radi o čisto dužničko-poverilačkom odnosu. S jedne strane, imamo dužnika, a to je država, s druge strane imamo poverioca, to su deca i majke. Taj dužničko-poverilački odnos treba rešiti na taj način što će biti isplaćeno ono što se duguje. Vlada narodnog jedinstva, koja personifikuje državu Srbiju, kao i mi i ova skupština, koja će nadam se danas usvojiti ovaj zakon, odlučila je da ono što duguje vrati na najpošteniji način. Imala je i bilo je zapravo mnogo predloga od neozbiljnih političkih stranaka, da ćemo iz inostranstva dobiti novac, da ne moramo da se mučimo, da stežemo kaiš, nego ćemo to platiti bez ikakvih problema.
Međutim, Vlada narodnog jedinstva, koja je sastaljena od ozbiljnih stranaka, rešila je da stegne kaiš i da nađe načina da se ovo što pre isplati. Znamo da 24 mesečnih rata nije isplaćeno, možda čak i više. Imamo danas obećanje od predstavnika Vlade da ukoliko budemo rešili na ovaj način isplatu dugovanja koje država ima od 24, možda i više meseci, da će nakon toga svakog meseca biti redovno isplaćivanje ovih obaveza. Prema tome, ostaje da verujemo Vladi narodnog jedinstva, koja je i do sada pokazala svu ozbiljnost i svu odgovornost u ovoj teškoj situaciji i koja je uspela da uvede jednu ekonomsku monetarnu stabilnost, nadam se sada i socijalnu stabilnost i sigurnost kod građana.
Na Odboru za zakonodavstvo, apsolutno u vezi sa ovim zakonom, nismo imali ni jednu ozbiljniju primedbu, sem pitanja nekih od opozicionih predstavnika, koji su hteli da na neki način dobiju objašnjenja kako se sve u ovom zakonu može rešiti na što bolji način. Međutim, potpuno je jasno da se radi o jednom konciznom zakonu koji ima 18 članova. Jezgrovit je, potpuno jasan, pa čak i neukim strankama, neukim ljudima je potpuno jasno šta se sa ovim zakonom želi i na koji način se može dobiti to što će ovim zakonom biti predviđeno, odnosno kada bude usvojen i realizovan. Ja bih pročitao samo ono na šta imaju pravo, da dospelim kuponima koji sadrže nominalnu vrednost i kamatu fizička lica mogu izmiriti sledeće obaveze, ovo bi trebalo podsetiti, jer neće zakon doći do svake ruke i do svakoga ko je stekao pravo sa ovim zakonom, može se izmiriti porez na imovinu, porez na dohodak od poljoprivrede, porez na ukupan prihod građana, za otkup stanova u svojini Republike Srbije, troškove smeštaja dece u predškolske ustanove, kupovinu udžbenika po programu za osnovno i srednje obrazovanje i troškovi lečenja deteta u zdravstvenim i rehabilitacionim institucijama u zemlji i njegovog pratioca.
Dakle, široka lepeza mogućnosti da se sa ovim kuponima izmiri ono što se duguje. Kuponi koji nisu dospeli takođe mogu biti iskorišćeni. Znači, ako znamo da je u proseku svaka porodica poverilac u odnosu na državu sa 10.000 dinara u ovoj situaciji, to je novac koji će dobro doći svakoj od ovih porodica. Uglavnom su to porodice koje su na granici egzistencije, porodice koje imaju stvarno velikih ekonomskih problema. Pa sa 10.000 dinara u ovom trenutku mogu da pokriju mnoge svoje troškove i ono čak čega nisu imali, čega su se odricali unazad nekoliko godina. Dakle, sa 10.000 dinara u ovom trenutku, i sa nedospelim obveznicama, može se trgovati u velikom broju firmi. Juče smo čuli čitav spisak, čitavu lepezu tih preduzeća kod kojih se može trgovati. Sa tih 10.000 dinara se mogu rešiti svi manjkovi.
U isto vreme, firme koje budu dobile i uzele te obveznice, sa njima se prema državi, u vezi sa javnim prihodima razdužuju u dvostrukom iznosu. Dakle, imamo ono što je korisno i dužniku i poveriocu, što je vrlo teško, priznaćete, usvojiti u ovom trenutku. Ipak, Vlada Republike Srbije je iznašla da je ovaj model jedan od najboljih. Pošto se radi o modelu koji je pomirio i dužnike i poverioce, dužnik je država i u ovom se momentu ona razdužuje za ogroman iznos od četiri milijarde i 260.000.000 dinara. Poverioci dobijaju obveznice, koje glase na donosioca. Dakle, one su novac samo napisan na papiru. Postoji mogućnost da rešimo ovo pitanje i da na narednim sednicama Skupštine već rešavamo druge probleme, da ih uzmemo u razmatranje. Srpska radikalna stranka poštuje ovaj program i deo programa ucrtan i upisan u ovaj zakon. Sigurno će njena poslanička grupa glasati za ovaj zakon. Ja bih poručio samo mladim bračnim parovima da oni rade svoj posao, a Vlada Republike Srbije već misli na njih. Hvala.

Ima reč narodni poslanik dr Jovan Krkobabić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušica Karabenč.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, samo nekoliko reči, pošto je o ovom zakonu juče već dosta rečeno. Hteo bih samo da kažem da je program dečije i materinske zaštite samo jedan segment ukupnog programa ili je realizacija politike socijalne zaštite naše zemlje u celini. Moram da kažem da smo mi kao država i kao društvo napravili jedan sasvim ambiciozan program ukupne socijalne sigurnosti, čiji je samo jedan segment socijalna zaštita i posebna dečija  i materinska zaštita.
Naravno, tako koncipiran program, ozbirom na okolnosti kroz koje smo prošli poslednju deceniju, sigurno nije bilo moguće realizovati na način kako smo to želeli kao država i kao društvo. Otuda je i došlo do ovog kašnjenja u realizaciji programa dečije zaštite, dečijih dodataka i materinskih dodataka. Kašnjenje je dosta dugo iz više razloga, ali obzirom na sva obrazloženja koja je dao u početku i ministar finansija i potpredsednik Vlade i pre mene ministar za staranje o porodici, nema smisla sada ponovo sve to skupa ponavljati.
Reći ću samo nekoliko reči. Izuzetno je značajno što je ovaj zakon donet sada. Može se reći da je donet u trenutku kada je objektivno bilo moguće realizovati ovaj program. Radi se o dosta velikim sredstvima, a to je četiri milijarde 260.000.000, dinara sigurno tako velika sredstva nije bilo moguće realizovati u nekom prethodnom periodu, jer smo imali zaostajanje penzija, pa smo imali zaostajanje ovih poljoprivrednih penzija i neka druga zaostajanja u oblasti socijalne politike. Zbog toga mislim da je upravo nađen i trenutak kada je to moguće napraviti bez velikih poremećaja. Ono što je bitno da je predloženo rešenje takvo, da neće izazvati monetarne poremećaje, neće izazvati rast cena i poremećaje u vrednosti, u novčanoj vrednosti. Zato mislim da je takvo rešenje dobro. Ova masa je podeljena na osam jednakih rata i realizovaće se na način kako je to ovde rečeno, da to ne ponavljam. Mislim da je to jedno rešenje koje objektivno omogućava da se program realizuje, a da ne izazove nikakve socijalne, ekonomske, ali ni finansijske poremećaje.
Dobro je došlo iz više razloga. Prvo, mi znamo da je naše populaciono stanje u zemlji takvo da zaista treba učiniti maksimalan napor da tu napravimo jedan pozitivan iskorak u pravcu bržeg, da tako kažem, rađanja dece, jer mi imamo takvu populaciju da mi imamo negativan rast u ovom periodu. Naravno, neće samo ovo omogućiti da se taj problem reši, ali će svakako biti jedan od bitnijih doprinosa da se i u tom delu napravi neki pozitivan pomak.
S druge strane, pitanje realizacije socijalnog programa, u celini, u ovom trenutku je značajan i zbog toga što to zaostajanje dalje više ne bi smelo da se odugovlači, s obzirom da je to već nekoliko godina, kako je ministar rekao, od 1995. godine, permanentno zaostajanje i mislim da u ovom delu to više ne bismo smeli dozvoliti. Nađeno rešenje je dobro i mislim da će ono odgovarati i privredi, ali da će odgovarati i korisnicima ovog prava.
Ne bih hteo da nabrajam sva ova pitanja koja je malo pre kolega ispred mene nabrojao, koja su to prava, da vas time dalje ne zamaram. U svakom slučaju, vrlo povoljna rešenja i za korisnike prava, ali i za privredu i za način finansijskog rešavanja ovog prava što se tiče države. Time mislim da smo napravili svi zajedno jedan iskorak. Vlada to vrlo pomno prati, sve ove probleme koji nastaju u različitim oblastima i iznalazi trenutke za njihova rešenja, kad je to najpogodnije, čime možemo pozdraviti i politiku Vlade u ovoj oblasti.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Dušica Karabenč, a neka se pripremi potpredsednik Narodne skupštine Dragoljub Stamenković.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, Koalicija "Vojvodina" i ja lično, kao majka dvoje dece, pozdravljamo što je Vlada konačno rešila da ispuni svoje obaveze prema
majkama i deci. Uostalom, kada se budžet usvajao Koalicija "Vojvodina" je imala primedbu zašto se veliki deo sredstava odvaja za MUP Srbije, a samo mali deo za socijalna davanja, otprilike 250 dinara po osobi, koliko se ja sećam.
Samo mi nešto nije jasno, rekli ste ovde da se kasni u isplati za 26 dečjih dodataka i da je uzrok tome NATO agresija i obnova zemlje. Koliko znam, to je bilo prošle godine. Šta je sa stalnim kašnjenjem i zbog čega je uopšte do toga došlo i ko je kriv za to? Mislim da je sve ovo jedna velika predizborna šminka. Uoči izbora vi mahnete čarobnim štapićem i na brzinu namirite prvo penzionere, onda devizne štediše, sad majke i decu a posle ćete da namirite seljake i sve sredite za dva-tri meseca. Pitam se šta ste radili sve ovo vreme dok ste na vlasti i zašto ste uopšte dozvolili da do toga dođe, zbog čega naše fabrike već godinama ne rade i ljudi su na čekanju, jer ne mogu da žive od svoga rada? To niko ne pominje, nego je za sve kriva NATO agresija. Ne kažem, i to je uticalo, ali svi ovi problemi se vuku od puno ranije i mislim da vi za to treba da položite račune narodu. Hvala.

Ima reč potpredsednik Narodne skupštine, Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, baš sam se zapitao da li će ovo na dobro da izađe ako Koalicija "Vojvodina" bilo šta podržava, što je u korist i u   interesu naroda i građanina. Konačno su stvoreni uslovi za razrešavanje problema duga koji država ima prema porodicama koje su korisnici dečjih i materinskih dodataka, a koji te dodatke nisu primale u dužem vremenskom periodu. Znamo da su to najsiromašnije porodice u Srbiji, koje žive od veoma malih ili gotovo nikakvih zarada.
Predlog zakona o prvoj emisiji dugoročnih obveznica Republike Srbije, koji je uputila na razmatranje i usvajanje Vlada Republike Srbije, definiše uslove da se iz realnih materijalnih izvora i sredstava dugovi razduže, a da to ne proizvede inflaciju. Ovaj predlog zakona predviđa da Republika emituje hartije od vrednosti u iznosu od četiri milijarde dinara za te namene. Naravno, mi očekujemo da kritičari ovog predloga zakona, a oni su svi iz redova NATO partija, ovo rešenje dočekaju na nož. S druge strane, ne očekujemo konkretne primedbe, jer takvih primedbi nema. Mi očekujemo da se oni bave istorijom i upravo je prethodnica to malo pre dokazala - da pitaju zašto je dug nastao, ko je kriv za to, zašto dug ranije nije bio isplaćen. Građani Srbije znaju odgovore na ta pitanja, a jedan od odgovora je i da ova dugovanja ne bi nastala ili bi bila mnogo manja da nije bilo upravo one pomenute NATO agresije od 78 dana, kada su rušili sve što je u ovoj zemlji stvoreno, i puteve i pruge i mostove i fabrike, ubijali nedužne građane. Ni mnogih drugih problema u Srbiji ne bi bilo da već 10 i više godina ne traju zločinačke sankcije nametnute srpskom narodu i srpskoj privredi. Eto vam odgovora zašto ranije nisu isplaćene naknade, a rat je bio prošle godine. Sankcije traju mnogo duže i to ste verovatno zaboravili. Za te sankcije su odgovorni prijatelji iz NATO zemalja, i Đinđića, i Draškovića i nekih drugih manjih ili većih, ali sve odreda izdajničkih partija, stranaka i lidera.
Druga primedba koju smo očekivali i koju očekujemo biće zašto se dug ne vraća u gotovom novcu. Već sada ovaj predlog Vlade predstavljaju, to smo i malo pre čuli, marketinškim potezom vladajuće koalicije pred nastupajuće izbore. Da je vladajućim partijama do predizbornog marketinga upravo bi taj dug u celosti isplatili u gotovom novcu. Naravno, svima je jasno kakve bi posledice nastupile kada bi se ovaj problem rešavao po tom najkraćem postupku. Ponovo bismo imali 1993. godinu, hiperinflaciju i konačan slom srpske privrede. Realni prihodi
Republike Srbije ne dozvoljavaju takvo rešenje. Ova vlada, kao veoma odgovorna i štedljiva, ne može posegnuti za tim, rekao bih, suludim rešenjima.
Vlada narodnog jedinstva i ovim zakonom daje do znanja građanima Srbije, kao što je to uradila i vraćanjem duga penzionerima, zakonom kojim se omogućuje vraćanje duga starim deviznim štedišama, da ni jedan dug države prema građanima neće propasti, a da će se dugovi vraćati iz realnih izvora i prihoda, bez doštampavanja para. Vlada Republike Srbije odgovorno kaže građanima - zemlja je u teškom stanju, nema velikih izvora prihoda, ne udvaramo se građanima, period vraćanja biće kraći ili duži, srazmerno prihodima koji stižu u budžet Republike Srbije. Nema šminkanja, ni posebnog marketinga.
Ja sam uveren da će veoma brzo na sličan način doći i do vraćanja dugova korisnicima zemljoradničkih penzija. Tako radi odgovorna i patriotska Vlada. Srpski radikali podržavaju ovakav način rada Vlade narodnog jedinstva i podsećaju da je i ovo bio jedan od razloga zašto je Srpska radikalna stranka ušla u koalicionu Vladu narodnog jedinstva. Srpska radikalna stranka smatra da je najbolja varijanta za razduživanje prema korisnicima dečjih i materinskih dodataka varijanta prebijanja međusobnih potraživanja države, građana i privrede. Mnoga preduzeća su koristila kredite iz Fonda za razvoj Srbije. Ti krediti se moraju vratiti, a najbolji i najjeftiniji način da te kredite vrate je da korisnicima dečjih dodataka i materinskih dodataka, kojima je, s druge strane, dužnik Republika Srbija, omoguće kupovinu robe za obveznice koje oni poseduju.
Prodajom svoje robe za obveznice ta preduzeća umanjuju svoje obaveze po osnovu fiskalnih opterećenja i kredita iz Fonda za razvoj Srbije za 50%. Dakle, to je za preduzeće veoma povoljno, i uz obećanje koje smo čuli od Vlade Republike Srbije da novih dugova neće biti, da će se isplaćivati po redosledu dospeća, redovno, ono što sleduje korisnicima tih dodataka, Vladi Republike Srbije nije potrebna bolja reklama.
Ova vlada je sigurno i najuspešnija i najštedljivija vlada koju je Srbija imala. Srpska radikalna stranka podržava ovaj predlog zakona i poziva i sve ostale poslanike da glasaju za ovaj zakon. Na kraju, dobro je i to što se korisnicima dečijih dodataka kojima se duguje do 1.000,00 dinara novac isplaćuje odmah u gotovu, jer je njima on i najpotrebniji.

Zahvaljujem. Ima reč Leposava Milićević.

Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, možda se i ne bih javila za reč da sa ove govornice nije izrečeno da je NATO agresija bila prošle godine, a mi se stalno pozivamo na NATO agresiju.
Pa, valjda svi ovde znamo koliko dugo traje NATO agresija. Traje najmanje 10 godina, u veoma jasnim pojavnim oblicima koji se samo menjaju, menjaju svoj intenzitet, načine, oblike i sve ostalo. Ova zemlja već deset godina živi sa uhapšenom privredom, pa pošto nije činjenica da je privreda uhapšena kontinuirano bila devet godina, dala rezultate koje su očekivali agresori, onda su odlučili da tu svoju agresiju učine još javnijom, najjavnije mogućom.
Možda ova Evropa ne zna i možda veći deo sveta ne zna, ali svi su pod NATO agresijom, i evropske zemlje koje su učestvovale u bombardovanju ove naše zemlje, kao jednom od izraza NATO agresije. I, pritom se sve to čini s pozivom na ljudska prava i na raznorazne druge floskule, izmišljene da se opravdaju sve ove gadosti koje se rade narodima
poput našeg. A pri tom narodi koji se nisu ponašali poput našeg i koji nisu rekli ne svemu onome što se od njih tražilo ne žive ništa bolje. Naprotiv, žive gore. Moje kolege iz Rumunije rade po Vojvodini i istočnoj Srbiji za dnevnice od 10 maraka, ne rade svoj posao, rade najteže fizičke poslove, koje niko od ovde naših građana, ugroženih svim ovim dešavanjima, neće da radi za nadnicu od 10 maraka.
Znači, Rumunija je sve poslušala što su od nje tražili. Ubijte predsednika, ubili su predsednika. Srušite sve institucije sistema, srušili su sve institucije sistema. Kako žive? Nije teško videti. Hoćemo li Bugarsku da uzmemo za primer. Za jednu penziju ne možete da se provozate gradskim saobraćajem, tamo njihovim, tramvajem, za iznos jedne penzije. I oni su sve poslušali, za razliku od nas koji nismo poslušali.
Ova zemlja, osim što je bila izložena svemu i svim ovim agresijama, je pritom imala moralnu i svaku drugu obavezu da sa svima u većoj nevolji od naše podeli sve što ima, naravno i sve što nema. Sa svojim sunarodnicima preko Drine za sve vreme onih događanja, naravno da smo im morali pomoći. Ko će im pomoći ako mi nećemo? Na načine na koje smo mogli.
Pitala sam gospodu iz inostranstva sa kojima sam imala priliku da razgovaram, koji se bave tzv. humanitarnim radom i koji stalno govore o ljudskim pravima, pitala sam ih - kako objašnjavaju da je elementarno ljudsko pravo građanima ove naše zemlje uskraćeno. Recimo, pravo na zdravstvenu zaštitu. Pa, i osuđeni na smrt imaju pravo na zdravstvenu zaštitu dotle dok se smrtna kazna ne izvrši. A time što su uhapsili našu privredu, da i ne govorim o ovome što su radili prošle godine, srušili našu zemlju, i pritom kažu da tuku režim, a ima dvostruko više civilnih žrtava od vojnih i policijskih. Govorim o tome jer su sve to naša braća, naši muževi, naši sinovi, ali vojska i policija predstavljaju
režim. Civili ne predstavljaju režim. Dvostruko više je civilnih žrtava od vojnih i policijskih, a tuku režim, tuku sav narod, gospodo draga.
U Beogradu svaki treći stanovnik Beograda nije Srbin. U Srbiji svaki treći stanovnik Srbije nije Srbin, pa ne znaju bombe ko je Srbin, a ko nije. Prema tome, agresija traje jako dugo, menja svoje pojavne oblike, a Vlada Republike Srbije i prethodna i ova narodnog jedinstva, a verujem i neka druga buduća vlada Republike Srbije, koja će verovatno isto biti vlada narodnog jedinstva, će učiniti sve da problemi njenih građana budu manji, a ne veći.
Pa, i ovaj zakon i ovo rešenje je predloženo u tom smislu da problemi budu manji, ne iz nekih drugih razloga. Naravno da bi bilo najjednostavnije da mi nismo bili izloženi svemu čemu smo bili, naravno da bi onda sve išlo onako kako piše.
A zašto nismo socijalna prava upodobljavali svojim mogućnostima, zato što se prava jednom kada se izgube veoma teško ponovo uspostavljaju. A, ukoliko uspemo da promenimo okolnosti, a kao što vidite menjamo ih, prava se onda sama uspostavljaju. Dokazala je to 1994. posle 1993., posle one hiperinflacije uspostavio se red 1994. i sva prava i u zdravstvenoj i u drugoj zaštiti iz socijalne sfere su se uspostavila, kao i što su počela da se samoukidaju kada je pritisak na našu zemlju postao veći.
Prema tome, ovaj zakon i uopšte svi ovi zakoni koji danas idu su usmereni na to da problemi naših sugrađana, koji su svi na različite načine bili žrtva svega onoga čemu je naša zemlja bila izložena, budu manji. Hvala.