Poštovani narodni poslanici, zakon o prvoj emisiji dugoročnih obveznica treba da reši najteži problem Republike Srbije u socijalnoj sferi. Taj najteži problem jesu velika dugovanja porodicama sa decom, odnosno korisnicima dečijih i materinskih dodataka. Dodatak na decu i materinski dodatak su, inače, deo sistema društvene brige o deci koji, pored ovih, obuhvata naknadu zarade porodiljama za vreme porodiljskog odsustva, jednokratnu novčanu pomoć za opremu novorođenčeta, finansiranje predškolskih ustanova i dečjih odmarališta.
Ovo je važan deo socijalne politike države u celini, a ne treba zanemariti i njegov značaj za vođenje populacione politike. Naime, izuzetno teško demografsko stanje i sumorne demografske perspektive nalažu aktivno vođenje i populacione politike, a sva prava u sistemu društvene brige o deci su okosnica materijalnih podsticaja porodicama sa decom.
Sve mere koje su obuhvaćene sistemom društvene brige o deci uređene su Zakonom o društvenoj brizi o deci od 1992. godine, a ovaj sistem, sa ovoliko prava i velikim brojem korisnika, koncipiran je u sistemu relativnog ekonomskog blagostanja.
Po broju i širini prava i visini materijalnih izdvajanja u odnosu na društveni proizvod Srbija spada u države sa veoma razvijenom socijalnom zaštitom. Time se kao država i kao narod možemo ponositi, ali sve ono što se u ovoj deceniji sručilo na nas onemogućilo je normalno i redovno finansiranje svih ovih prava.
Za razliku od drugih država u našem okruženju, država u tranziciji, koje su svoje neuporedivo manje teškoće rešavale smanjivanjem ili čak ukidanjem zatečenih prava građana u socijalnoj sferi, Srbija je ostala na istom nivou socijalne zaštite građana. Zemlja koja je u protekloj deceniji iscrpljivana ratom u okruženju, raspadom države u čijem se sastavu nalazila, prilivom velikog broja izbeglica, sankcijama, blokadama, na kraju i teškim razaranjima u toku NATO agresije, morala je da obezbeđuje, pored svega ostalog, i funkcionisanje ovakvog sistema socijalne i dečije zaštite.
Milion dece koristi neko od ovih prava ili neki od oblika zaštite u njemu. Ovako veliki broj korisnika i visina finansijskih sredstava potrebnih za izmirivanje obaveza predstavlja veliki teret za ekonomiju ove zemlje.
Isplata ovih obaveza je posebno bila ugrožena u proteklim godinama. Od 1995. država ne uspeva da redovno izmiruje ove obaveze. Tako je 1995. godine isplaćeno 10 mesečnih isplata, 1996. i 1997. isplaćeno je po sedam mesečnih obaveza, 1998. deset, a 1999. isplaćene su svega četiri mesečne obaveze. Zbirni efekat je na današnji dan 26 neizmirenih mesečnih obaveza.
Procenat izvršenja sredstava za društvenu brigu o deci u ovom periodu zaostaje za procentom izvršenja budžeta u celini. To bi mogao biti argument da je neravnopravan status ovih korisnika u odnosu na ostale budžetske korisnike, međutim, u realnoj situaciji bez dodatnih realnih izvora prihoda redovnija isplata dečijih dodataka mogla je da ide samo drugačijom raspodelom raspoloživih sredstava.
Drugim rečima, mogli smo redovnije isplaćivati dečije dodatke, ali bi u tom slučaju položaj ostalih korisnika budžetskih sredstava bio dodatno pogoršan. Dečiji dodaci imaju karakter ličnih primanja, a mnoga druga primanja koja se finansiraju iz budžeta obezbeđuju funkcionisanje javnih službi i društvenih delatnosti.
Posledica umanjenja sredstava za javne službe i društvene delatnosti bila bi znatno teža i dovela bi u pitanje funkcionisanje javnih službi i ovih delatnosti i njihov oporavak.
Vlada narodnog jedinstva je preduzimala određene korake za poboljšanje statusa socijalne i dečije zaštite. Da vas podsetim, uvedene su takse za registraciju motornih vozila, takse na korišćenje mobilnih telefona, takse na posedovanje vatrenog oružja. Isključivi razlog za njihovo uvođenje jeste povećanje raspoloživih sredstava za socijalnu i dečiju zaštitu.
Bilo je mnogo napada na te mere Vlade, vođena je žestoka medijska kampanja od strane opozicionih političkih stranaka, pa ipak, iako je položaj ovih korisnika i dalje veoma težak, on je bar delimično olakšan uvođenjem ovih dodatnih izvora budžetskih prihoda.
Stanje u ovoj oblasti, ma koliko teško, bilo bi još teže da svojevremeno nismo uveli ove takse. Ministarstvo za brigu o porodici je delimično, zahvaljujući tim sredstvima, a delimično zahvaljujući selektivnom usmeravanju, uspelo da značajno smanji ili sasvim izmiri dugovanja korisnicima porodiljskih naknada i jednokratne novčane pomoći
za opremu novorođenčeta, tako da danas ovim zakonom, koji danas usvajamo, izmirujemo obaveze samo za dečije i materinske dodatke.
Takođe, Ministarstvo za brigu o porodici uspeva da redovno, bez kašnjenja izmiruje svoje obaveze prema predškolskim ustanovama, tako da na zadovoljstvo korisnika predškolske ustanove obavljaju svoju delatnost na veoma visokom materijalnom i profesionalnom nivou.
Težak ekonomski položaj porodica koje su korisnici dečijih i materinskih dodataka, kao i naša zakonska i moralna obaveza nalaže nam da ova dugovanja neodložno izmirimo. U situaciji kada novčana isplata nije moguća tražili smo model koji će za državu biti najkorisniji, a za korisnike najprihvatljiviji.
Način izmirivanja dugovanja, kako ga zakon propisuje, emitovanje dugoročnih obveznica, prvi je pionirski korak uvođenja pravog tržišta hartija od vrednosti. Osim taksativno nabrojanih mogućnosti u članu 8. zakona, odnosno plaćanja poreskih obaveza, otkupa stanova, kupovine udžbenika, plaćanja korišćenja predškolskih ustanova i troškova lečenja, postoje potencijalno neograničene mogućnosti plaćanja roba i usluga svih preduzeća i pravnih lica.
Biće potreban određen vremenski period da se ovako zamišljen mehanizam pokrene i uhoda, a zakon je predvideo obavezu preduzeća da 20% svog duga prema državi izmiri do kraja godine prodajom roba i usluga za obveznice, a ugrađen je i značajan ekonomski motiv za preduzeća time što obveznice pod određenim uslovima imaju dvostruko veću vrednost od nominalne.
Ono što korisnicima na kraju krajeva Republika garantuje to je novčana isplata dospelih obveznica, svakih šest meseci, uz obračunavanje kamate koja je za 10% veća od eskontne stope Narodne banke Jugoslavije.
Verujem da će zakon biti dobro primljen od onih kojima je namenjen, a osporavanja i napade očekujemo od onih političkih snaga koje svaki uspeh Vlade narodnog jedinstva doživljavaju kao svoj neuspeh. Mi se, naravno, rukovodimo interesima građana, a ne interesima konkurentskih političkih snaga. Na kraju, nije preterivanje reći da je ovaj zakon svojevrstan poduhvat. Po veličini angažovanih sredstava predstavlja poduhvat koji prevazilazi graditeljske podvige u fazi obnove ratom porušenih objekata.
Dugoročno gledano obaveza ove države ostaje - očuvanje zatečenih prava građana u oblasti socijalne i dečije zaštite i redovno finansiranje ovih prava.
Nadajmo se da ćemo sopstvenim snagama, a neometani sa strane, uspeti da odgovorimo ovim obavezama. Hvala.