PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 13.07.2000.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

13.07.2000

Sednicu je otvorio: Dragan Tomić

Sednica je trajala od 10:30 do 16:10

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza RS po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj (pojedinosti) (2000)
  • Prvo vanredno zasedanje (2000)
  • Predlog zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza RS po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj – glasanje (2000)
  • Predlog zakona o prvoj emisiji dugoročnih obveznica Republike Srbije (načela) (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama i porezu na promet (načela) (2000)
  • Predlog zakona o prvoj emisiji dugoročnih obveznica Republike Srbije (načela) – glasanje (2000)
  • Predlog zakona o prvoj emisiji dugoročnih obveznica Republike Srbije (pojedinosti) (2000)
  • Predlog zakona o prvoj emisiji dugoročnih obveznica Republike Srbije – glasanje (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama i porezu na promet (načela) – glasanje (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama i porezu na promet (pojedinosti) (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama i porezu na promet – glasanje (2000)
  • Predlog zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (načela) (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (načela) (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (načela) – glasanje (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o komunalnim taksama i naknadama (pojedinosti) (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o komunalnim taksama i naknadama – glasanje (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja (načela) (2000)
  • Predlog zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (načela) – glasanje (2000)
  • Predlog zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (pojedinosti) (2000)
  • Predlog zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa – glasanje (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja (načela) – glasanje (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja (pojedinosti) (2000)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja – glasanje (2000)
  • OBRAĆANJA

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem.

    Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)

    Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

    Imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje amandman.

    Za dva, protiv 162, uzdržanih nema, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 165 narodnih poslanika.

    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

    Na član 12. stav 1. tačka 2. Amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

    Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.

    Predstavnik Vlade, na sednici Odbora za finansije, nije prihvatio ovaj amandman.

    Molim izvestioca Zakonodavnog odbora da se izjasni o ovom amandmanu. (Ne prihvata.)

    Da li neko želi reč? (Ne.)

    Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

    Imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje amandman.

    Za je glasalo dvoje, protiv 160, uzdržanih nema, nije glasalo dva, ukupno su prisutna 164 narodna poslanika.

    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

    Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)

    Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

    Imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje Predlog zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji u celini.

    Za je glasalo 163, protiv niko, uzdržana dva, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 166 narodnih poslanika.

    Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji.

    Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PRVOJ EMISIJI DUGOROČNIH OBVEZNICA REPUBLIKE SRBIJE

    Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandman, koji je na Predlog zakona podneo Zakonodavni odbor. Primili ste izveštaj Odbora za finansije, koji predlaže Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima, s tim što predlaže da se, u cilju preciziranja i pravno-tehničkog poboljšanja teksta zakona, u Predlogu zakona izvrše izmene u članovima 10; 11. stav 2; 12. i 13.

    Sa ovim izmenama Zakonodavnog odbora saglasio se predstavnik predlagača na sednici Odbora, a prihvatio ih je i Odbor za finansije.

    Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milan Miković.

    Otvaram načelni pretres.

    Predstavnik predlagača je već govorio o tom zakonu.

    Da li narodni poslanik Milan Miković, koji je izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, želi reč? (Ne želi, pošto nije prisutan.)

    Da li neko od narodnih poslanika želi reč?

    Ima reč Miroslav Nedeljković, ministar za brigu o porodici.

    Miroslav Nedeljković

    Poštovani narodni poslanici, zakon o prvoj emisiji dugoročnih obveznica treba da reši najteži problem Republike Srbije u socijalnoj sferi. Taj najteži problem jesu velika dugovanja porodicama sa decom, odnosno korisnicima dečijih i materinskih dodataka. Dodatak na decu i materinski dodatak su, inače, deo sistema društvene brige o deci koji, pored ovih, obuhvata naknadu zarade porodiljama za vreme porodiljskog odsustva, jednokratnu novčanu pomoć za opremu novorođenčeta, finansiranje predškolskih ustanova i dečjih odmarališta.
    Ovo je važan deo socijalne politike države u celini, a ne treba zanemariti i njegov značaj za vođenje populacione politike. Naime, izuzetno teško demografsko stanje i sumorne demografske perspektive nalažu aktivno vođenje i populacione politike, a sva prava u sistemu društvene brige o deci su okosnica materijalnih podsticaja porodicama sa decom.
    Sve mere koje su obuhvaćene sistemom društvene brige o deci uređene su Zakonom o društvenoj brizi o deci od 1992. godine, a ovaj sistem, sa ovoliko prava i velikim brojem korisnika, koncipiran je u sistemu relativnog ekonomskog blagostanja.
    Po broju i širini prava i visini materijalnih izdvajanja u odnosu na društveni proizvod Srbija spada u države sa veoma razvijenom socijalnom zaštitom. Time se kao država i kao narod možemo ponositi, ali sve ono što se u ovoj deceniji sručilo na nas onemogućilo je normalno i redovno finansiranje svih ovih prava.
    Za razliku od drugih država u našem okruženju, država u tranziciji, koje su svoje neuporedivo manje teškoće rešavale smanjivanjem ili čak ukidanjem zatečenih prava građana u socijalnoj sferi, Srbija je ostala na istom nivou socijalne zaštite građana. Zemlja koja je u protekloj deceniji iscrpljivana ratom u okruženju, raspadom države u čijem se sastavu nalazila, prilivom velikog broja izbeglica, sankcijama, blokadama, na kraju i teškim razaranjima u toku NATO agresije, morala je da obezbeđuje, pored svega ostalog, i funkcionisanje ovakvog sistema socijalne i dečije zaštite.
    Milion dece koristi neko od ovih prava ili neki od oblika zaštite u njemu. Ovako veliki broj korisnika i visina finansijskih sredstava potrebnih za izmirivanje obaveza predstavlja veliki teret za ekonomiju ove zemlje.
    Isplata ovih obaveza je posebno bila ugrožena u proteklim godinama. Od 1995. država ne uspeva da redovno izmiruje ove obaveze. Tako je 1995. godine isplaćeno 10 mesečnih isplata, 1996. i 1997. isplaćeno je po sedam mesečnih obaveza, 1998. deset, a 1999. isplaćene su svega četiri mesečne obaveze. Zbirni efekat je na današnji dan 26 neizmirenih mesečnih obaveza.
    Procenat izvršenja sredstava za društvenu brigu o deci u ovom periodu zaostaje za procentom izvršenja budžeta u celini. To bi mogao biti argument da je neravnopravan status ovih korisnika u odnosu na ostale budžetske korisnike, međutim, u realnoj situaciji bez dodatnih realnih izvora prihoda redovnija isplata dečijih dodataka mogla je da ide samo drugačijom raspodelom raspoloživih sredstava.
    Drugim rečima, mogli smo redovnije isplaćivati dečije dodatke, ali bi u tom slučaju položaj ostalih korisnika budžetskih sredstava bio dodatno pogoršan. Dečiji dodaci imaju karakter ličnih primanja, a mnoga druga primanja koja se finansiraju iz budžeta obezbeđuju funkcionisanje javnih službi i društvenih delatnosti.
    Posledica umanjenja sredstava za javne službe i društvene delatnosti bila bi znatno teža i dovela bi u pitanje funkcionisanje javnih službi i ovih delatnosti i njihov oporavak.
    Vlada narodnog jedinstva je preduzimala određene korake za poboljšanje statusa socijalne i dečije zaštite. Da vas podsetim, uvedene su takse za registraciju motornih vozila, takse na korišćenje mobilnih telefona, takse na posedovanje vatrenog oružja. Isključivi razlog za njihovo uvođenje jeste povećanje raspoloživih sredstava za socijalnu i dečiju zaštitu.
    Bilo je mnogo napada na te mere Vlade, vođena je žestoka medijska kampanja od strane opozicionih političkih stranaka, pa ipak, iako je položaj ovih korisnika i dalje veoma težak, on je bar delimično olakšan uvođenjem ovih dodatnih izvora budžetskih prihoda.
    Stanje u ovoj oblasti, ma koliko teško, bilo bi još teže da svojevremeno nismo uveli ove takse. Ministarstvo za brigu o porodici je delimično, zahvaljujući tim sredstvima, a delimično zahvaljujući selektivnom usmeravanju, uspelo da značajno smanji ili sasvim izmiri dugovanja korisnicima porodiljskih naknada i jednokratne novčane pomoći
    za opremu novorođenčeta, tako da danas ovim zakonom, koji danas usvajamo, izmirujemo obaveze samo za dečije i materinske dodatke.
    Takođe, Ministarstvo za brigu o porodici uspeva da redovno, bez kašnjenja izmiruje svoje obaveze prema predškolskim ustanovama, tako da na zadovoljstvo korisnika predškolske ustanove obavljaju svoju delatnost na veoma visokom materijalnom i profesionalnom nivou.
    Težak ekonomski položaj porodica koje su korisnici dečijih i materinskih dodataka, kao i naša zakonska i moralna obaveza nalaže nam da ova dugovanja neodložno izmirimo. U situaciji kada novčana isplata nije moguća tražili smo model koji će za državu biti najkorisniji, a za korisnike najprihvatljiviji.
    Način izmirivanja dugovanja, kako ga zakon propisuje, emitovanje dugoročnih obveznica, prvi je pionirski korak uvođenja pravog tržišta hartija od vrednosti. Osim taksativno nabrojanih mogućnosti u članu 8. zakona, odnosno plaćanja poreskih obaveza, otkupa stanova, kupovine udžbenika, plaćanja korišćenja predškolskih ustanova i troškova lečenja, postoje potencijalno neograničene mogućnosti plaćanja roba i usluga svih preduzeća i pravnih lica.
    Biće potreban određen vremenski period da se ovako zamišljen mehanizam pokrene i uhoda, a zakon je predvideo obavezu preduzeća da 20% svog duga prema državi izmiri do kraja godine prodajom roba i usluga za obveznice, a ugrađen je i značajan ekonomski motiv za preduzeća time što obveznice pod određenim uslovima imaju dvostruko veću vrednost od nominalne.
    Ono što korisnicima na kraju krajeva Republika garantuje to je novčana isplata dospelih obveznica, svakih šest meseci, uz obračunavanje kamate koja je za 10% veća od eskontne stope Narodne banke Jugoslavije.
    Verujem da će zakon biti dobro primljen od onih kojima je namenjen, a osporavanja i napade očekujemo od onih političkih snaga koje svaki uspeh Vlade narodnog jedinstva doživljavaju kao svoj neuspeh. Mi se, naravno, rukovodimo interesima građana, a ne interesima konkurentskih političkih snaga. Na kraju, nije preterivanje reći da je ovaj zakon svojevrstan poduhvat. Po veličini angažovanih sredstava predstavlja poduhvat koji prevazilazi graditeljske podvige u fazi obnove ratom porušenih objekata.
    Dugoročno gledano obaveza ove države ostaje - očuvanje zatečenih prava građana u oblasti socijalne i dečije zaštite i redovno finansiranje ovih prava.
    Nadajmo se da ćemo sopstvenim snagama, a neometani sa strane, uspeti da odgovorimo ovim obavezama. Hvala.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem ministru Nedeljkoviću. Za reč se javio narodni poslanik Miroljub Veljković.

    Miroljub Veljković

     Nekada je neko rekao da je jedino ljudska glupost neograničena. Istupi poslanika Rističevića u ovoj skupštini su očita potvrda da je ta tvrdnja tačna.
    Poštovani narodni poslanici, izražavam veliko zadovoljstvo što je Vlada Republike Srbije prihvatila dugogodišnju inicijativu Srpske radikalne stranke i za ovo vanredno zasedanje Narodne skupštine predložila tri izuzetno važna zakona. To su pre svega zakon o regulisanju dela stare devizne štednje prodajom nepokretnosti u državnoj svojini, zatim zakon o isplati zaostalih dečjih i materinskih dodataka putem izdavanja dugoročnih obveznica Republike Srbije i zakon o javnim preduzećima.
    Sva tri zakona su izvanredno važna sa stanovišta vraćanja poverenja građana u institucije države. Što se tiče ovog zakona, koji je sada na dnevnom redu, zakona o isplati zaostalih dečjih i materinskih dodataka putem izdavanja dugoročnih obveznica Republike Srbije, podsetio bih vas na nekoliko činjenica.
    Obaveze Republike Srbije po osnovu neizmirenih dečjih dodataka kasne, kao što je gospodin ministar rekao, preko 26 meseci, i u proseku iznose blizu 4 milijarde dinara. Obaveze po osnovu materinskog dodatka kasne isto toliko i iznose blizu 300 miliona dinara. Znači, otprilike smo isplatili april - maj 1998. godine. Podsetio bih vas da je ukupno korisnika dodataka na decu i materinski dodatak u Republici oko 733 hiljade. To je ogromna populacija.
    I na kraju, poštovani poslanici, podsetio bih vas isto tako da je obaveza države da se razduži prema svojim građanima i da ubuduće redovno izmiruje svoje obaveze. To je jedno od osnovnih obaveza svake države.
    Izdatim obveznicama od strane države korisnici dodatka na decu i materinskog dodatka moći će da izmiruju sledeće obaveze (gospodin ministar finansija juče je to taksativno nabrojao, ali nije zgoreg da opet to ponovim), znači, porez na imovinu, porez na dohodak, na poljoprivredu, porez na ukupan prihod građana, obveznice će moći da se koriste za otkup stana u svojini Republike, zatim za plaćanje troškova smeštaja dece u predškolske ustanove, kupovinu udžbenika i lečenje deteta.
    Izuzetan kvalitet zakon je dao u odredbama da će obveznice glasiti na donosioca i samim tim pružio izvanrednu mogućnost i šansu privrednim subjektima da izmire svoje dospele poreske obaveze prema republičkom budžetu, i to u dvostrukom iznosu. Primera radi, ukoliko neko pravno lice ili preduzetnik duguje dva miliona dinara državi po osnovu neizmirenog poreza, dovoljno je da prikupi obveznice u vrednosti jednog miliona i da svoj dug državi reguliše.
    Isto to važi i za korisnike kredita Fonda za razvoj Republike Srbije. Dug privrednih subjekata državi po osnovu neizmirenog poreza trenutno iznosi, prema podacima Ministarstva za finansije, oko četiri milijarde dinara, a neizmirene obaveze prema Fondu za razvoj Republike Srbije iznose oko 600 miliona dinara. To su ogromna sredstva. Ti privredni subjekti su i te kako stimulisani od strane države da svoje obaveze regulišu sa diskontom čak 50%. Smatram da oni tu šansu treba maksimalno da iskoriste.
    Da li će obveznice od građana (mislim na te privredne subjekte) otkupljivati prodajom svojih proizvoda i usluga ili pak gotovim novcem, na njima je da odluče. Apelujem na Vladu Republike Srbije da ovim firmama, ovim privrednim subjektima, uputi snažnu poruku - ovu šansu morate iskoristiti. Ubeđen sam da bi takva poruka preko nadležnih državnih organa bila i te kako stimulativna za te firme.
    I na kraju, poštovani poslanici, u nadi da će Vlada Republike Srbije u vrlo kratkom roku i na sličan način rešiti zaostale penzije poljoprivrednika, ja vas pozivam da ovaj predlog zakona prihvatite.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Ima reč narodni poslanik Srba Petrović.

    Srba Petrović

    Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o prvoj emisiji dugoročnih obveznica Republike Srbije, kojima treba izmiriti dospele obaveze za dodatak za decu i materinski dodatak po Zakonu o društvenoj brizi o deci.
    Za nas socijaliste uvek je bilo, a i sada jeste, da vodimo brigu o čoveku, o socijalnoj pravdi, o stabilnom socijalnom statusu pojedinaca, o porodici i društvu. Stvoriti ekonomske i socijalne uslove za ispoljavanje ovih vrednosti nije lak zadatak, pogotovu u savremenom svetu, u kome je pravda veoma skupa.
    Našoj ukupnoj javnosti poznato je da su prisutna velika kašnjenja u isplati zakonom utvrđenih prava iz oblasti dečje zaštite i pored zalaganja Vlade i resornog ministarstva za dalji razvoj sistema društvene brige o deci, kao značajnog dela socijalne i populacione politike.
    Predlog zakona o emitovanju obveznica je stoga strategija delovanja SPS-a, usmerena na rešavanje problema postizanja redovnog izvršavanja obaveza. Ovo ističem jer se u članu 9. pomenutog predloga ističe da su sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije iz dela sredstava namenjenih za finansiranje dodatka za decu i materinskog dodatka i sredstava od prodaje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija u svojini Republike Srbije.
    Obveznice glase na donosioca sa stanjem na dan 30. juna 2000. godine i ovde je važno naglasiti da se iste emituju kada je ukupan iznos veći od 1.000 dinara po jednom korisniku, dok će se iznosi manji od 1.000 dinara isplaćivati u gotovini. Dakle, jasno se podvlači razlika.
    Ove obveznice koje bi glasile na donosioca izdavale bi se na rok od četiri godine, od kojih bi prva dospela za naplatu 1. januara 2001. godine. Ističem da je predlagač, tj. Vlada, odredio i kamatu na nominalnu vrednost, a to znači da iznosi neće biti obezvređeni. Dospelim kuponima i kamatom, naravno, pravna lica i preduzetnici mogu izmirivati poreske obaveze po osnovu dinarskih potraživanja Fonda za razvoj Republike Srbije, a građani da plate porez na imovinu, na dohodak od poljoprivrede, na ukupan prihod građana, otkupiti stanove, platiti boravak dece u vrtićima, kupiti udžbenike, platiti troškove lečenja itd.
    Poštovani narodni poslanici, odbranili smo zemlju, bez mnogo buke obnavljamo, gradimo i razvijamo našu zemlju. Smelo, odgovorno i organizovano obnavljamo našu ratom razorenu privredu, koja je zbog ratnog razaranja i ekonomskih sankcija i spoljnih pritisaka pretrpela veliku štetu. I tu je sadržan odgovor na pitanje - zašto kasnimo sa isplatama.
    Međutim, svedoci smo, eto, juče, otvaranja i pančevačkog auto-puta, a ne tako davno i drugih građevina. U svim opštinama puštaju se u funkciju objekti od kapitalnog značaja. Idemo smelo u razvoj, usvojili smo zakon da se namire devizne štediše. Oslonce, dakle, ne tražimo u priči, u moljakanju stranih moćnika, već u istini da ostvarujemo poslove i razultate od interesa svih građana.
    I ovaj zakon koji donosimo u interesu je širokih slojeva građana. Otklanjanjem posledica NATO agresije i socijalna politika dobijaće na značaju, i to ne samo kao stalna briga i zaštita najugroženijih kategorija ljudi, nego i kao preduslov stabilnom razvoju, koji će doneti dobro svim građanima.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Ima reč narodni poslanik Dragan Ljubojević.

    Dragan Ljubojević

    Dame i gospodo narodni poslanici, po konstituisanju Vlade narodnog jedinstva u državi Srbiji zatečeno je zaista teško ekonomsko i socijalno stanje. Ono je dodatno pogoršano prošlogodišnjom NATO agresijom i s obzirom na sve ono što je Vlada narodnog jedinstva u periodu po okončanju NATO agresije učinila, u smislu obnove zemlje i izgradnje komunalne infrastrukture i sanacija posledica rata, bilo je neophodno jedan deo sredstava usmeriti u tu oblast i u tom pravcu.
    To je usporilo one planove Vlade narodnog jedinstva na sanaciji ekonomskog i socijalnog života u zemlji.
    Međutim, od prvog dana konstituisanja Vlade ona se ozbiljno pozabavila posebno ovim delom socijalnih problema, tako da smo svedoci da je prošle godine razrešen jedan zaista veliki problem, problem zaostatka penzija. Tri penzije su, na osnovu predloga Vlade Republike Srbije izmirene bonovima za električnu energiju. Svedoci smo da je na današnjem zasedanju ta politika Vlade rezultirala time da je usvojen i zakon o vraćanju stare devizne štednje odnosno o prodaji određenih nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije, čime će se ubrzati proces povraćaja stare devizne štednje.
    Zakon o kojem sada raspravljamo - zakon o prvoj emisiji dugoročnih obveznica Repulbike Srbije - predstavlja u ovom momentu jedino racionalno, jedino moguće, najoptimalnije rešenje za izmirenje državnih obaveza prema korisnicima dečijih i materijalnih dodataka.
    Kao što smo čuli iz izlaganja članova Vlade, obaveze po osnovu dečijih i materinskih dodataka iznose preko 4.200.000.000 dinara. U ovom momentu je apsolutno neprihvatljivo (i zaista pozdravljam politiku Vlade koja insistira na stabilnosti i čvrstini kursa dinara) u jednom momentu, kao i nemoguće, izmiriti ove obaveze, jer bi to iziskivalo primarnu emisiju, dakle štampanje novca, što je - podvlačim još jednom - apsolutno neprihvatljivo.
    Vlada Srbije ovim predlogom zakona će emitovati upravo u tom iznosu obveznice koje će se sastojati od osam kupona i pristizati na naplatu. Prvi kupon dolazi za naplatu 1. januara 2001. godine i tako svakih narednih šest meseci. Bitno je istaći da je kamata na obveznice u visini eskontne stope Narodne banke Jugoslavije, uvećana za 10%, što garantuje da obveznice u periodu do roka dospeća neće biti obezvređene.
    Ono što je najznačajnija odlika ovog zakona sadržana je u čl.
    7. i 8. koji omogućuju da građani kojima država po ova dva osnova duguje svoja potraživanja naplate, odnosno realizuju obveznice i pre roka dospeća.
    Članom 8. predviđeno je da fizička lica mogu izmirivati određene obaveze svojim obveznicama, dakle obveznicama koje emituje Republika Srbija i pre roka dospeća, i to porez na imovinu, porez na dohodaka od poljoprivrede, porez na ukupan prihod građana. Takođe, svoje obveznice, dospele, uz naplatu kamate, odnosno uz obračun kamate i one nedospele, uz predaju kamatnih kupona, mogu koristiti za otkup stanova u svojini Republike Srbije, kao i za troškove smeštaja dece u predškolske ustanove. Mogu kupovati udžbenike po programu za osnovno i srednje obrazovanje i izmirivati troškove lečenja dece u zdravstveno - rehabilitacionim centrima i institucijama u zemlji i njihovih pratilaca.
    Bitno je istaći da, kako je predlagač naveo u svom obrazloženju, veliki broj preduzeća po osnovu poreza i po osnovu neizmirenih obaveza Fondu za razvoj Republike Srbije duguje znatno veći iznos nego što je dug države prema korisnicima dečijih i materinskih dodataka. Članom 7. je predviđeno da pravna lica i preduzetnici mogu u dvostrukom iznosi izimirivati javne prihode, dakle poreze i dospele obaveze po osnovu dinarskih potraživanja iz Fonda za razvoj Republike Srbije.
    Ovim članom zakona pravna lica i preduzetnici su stimulisani da od građana otkupljuju obveznice kako bi svoj dug prema državi umanjili za 50%.
    Takođe, predviđeno je istim ovim članom da su ona pravna lica koja imaju obaveze po osnovu poreza i potraživanja iz Fonda za razvoj Srbije do 31. decembra 2000. godine dužna da u visini od 20% od tog duga isporuče robu donosiocima obveznica.
    Na kraju, istakao bih da je u narednom periodu pred Vladom narodnog jedinstva zadatak da po izmirenju ovih obaveza nastavi sa kontinuiranom isplatom penzija, dečijih dodataka i materinskih dodataka, kako ne bi došlo do novih kašnjenja.
    Očekujem, s obzirom na ove rezultate koje je Vlada narodnog jedinstva postigla u socijalnoj sferi, da će u narednom periodu, u najskorije vreme biti Narodnoj skupštini podnet na usvajanje zakon ovoga tipa i ovog karaktera koji će rešiti i prevazići problem isplate zemljoradničkih penzija.
    Na kraju, zaista želim da izrazim zadovoljstvo što, kao pripadnik Srpske radikalne stranke, danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije imam mogućnost da glasam za ovaj zakonski projekat koji je jedno od programskih opredeljenja Srpske radikalne stranke. To je ono na čemu je Srpska radikalna stranka u predizbornoj kampanji 1997. godine insistirala, čime je - između ostalog - zadobila poverenje 1.250.000 građana Srbije.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Ima reč narodni poslanik Lakićević.
    Neka se pripremi narodni poslanik Dragan Nikolić.

    Radan Lakićević

    Socijalistička partija Srbije
    Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu ovog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije imamo nekoliko veoma važnih predloga zakona, čiji je predlagač Vlada narodnog jedinstva, a koji se uklapaju u program Socijalističke partije Srbije i predstavljaju važan segment u realizaciji zacrtane politike i opredeljenja da se na neinflatoran način, iz realnih izvora namire ranije stvorene obaveze prema korisnicima.
    Ovi predlozi zakona omogućavaju razrešenje dužničko - poverilačkih odnosa i imaju širok spektar subjekata koje zakon tretira. U tom smislu ima i široke mogućnosti.
    Predlozi zakona, u suštini, predstavljaju opredeljenje da se vodi stabilna politika, kako cenovna, monetarna i druga, što omogućava realan privredni ambijent, razvoj i prosperitet.
    Pored mnoštva donetih drugih zakona iz oblasti ekonomske, finansijske, poreske, fiskalne i druge politike, Vlada Republike Srbije na ovom skupštinskom zasedanju predlaže i donošenje zakona iz oblasti koje predstavljaju nastavak zacrtane politike iz ove i prethodnih godina.
    Vlada narodnog jedinstva je uložila ogromne napore da održi stabilne cene, da održi nivo proizvodnje, društvenog proizvoda, snabdevanja stanovništva i drugo, što je omogućilo da se očuva monetarna sfera i da se sve finansijske aktivnosti rešavaju iz realnih izvora.
    Svoj najveći doprinos Vlada Repulbike Srbije je dala u obnovi porušenih i uništenih objekata usled NATO agresije. Sada je u toku ubrzan razvoj kao pretpostavka boljem i kvalitetnijem životu, standardu i tako dalje.
    Obnova i razvoj predstavljaju oličenje snage, znanja i patriotizma ne samo Vlade narodnog jedinstva, već i svih građana Srbije, bez čije podrške rezultati ne bi bili isti, a to je obnoviti sve porušeno i uništeno i dostići visok nivo u razvoju u svim oblastima života i rada.
    Zar je potrebno svedočanstvo o tome od nedavno završenog i puštenog u saobraćaj auto-puta Beograd - Pančevo, izgrađenog u rekordnom roku.
    Vlada Republike Srbije radila je pod do sada neviđenim pritiscima spolja, ograničenjima i blokadama, ali i pod pritiscima njihovih pomagača u zemlji koji ne žele dobro ovom narodu, ali mu još nisu objasnili zašto. Građani Srbije znaju odgovore na pitanja destrukcije, izdaje i sluganstva.
    Posebno je važno istaći brigu za mlade, za školovane stručne mlade ljude. U tom smislu je započeta jedna grandiozna ideja. To je ideja
    izgradnje 100.000 stanova u narednih deset godina.
    Predlozi zakona uključuju mnogo subjekata, pravna i fizička lica. Posebno su date široke mogućnosti korišćenja spektra povoljnosti u regulisanju određenih obaveza pod veoma povoljnim uslovima. To predstavlja dalje rasterećenje poslovanja određenih subjekata koji su koristili povoljne kreditne aražmane Fonda za razvoj Srbije ili su obveznici poreza, akciza i tako dalje. Dakle, radi se o sasvim celishodnom, pozitivnom ekonomskom projektu i ne treba zanemariti činjenicu omogućavanja preduzećima, koja su korisnici Fonda za razvoj Srbije, obveznici poreza i akciza da direktno ili u multi odnosima pročiste svoje obaveze.
    Dakle, radi se o predlozima zakona koji imaju svoju humanu i socijalnu dimenziju, a posebno zakon o prvoj emisiji obveznica, jer se reguliše obaveza prema deci, majkama, što potvrđuje opredeljenje Socijalističke partije o humanosti i socijalnoj pravdi. Predlažem narodnim poslanicima da usvoje Predlog zakona. Hvala.