Dame i gospodo, poštovani poslanici, izdržali smo mnogo što - šta i ono juče i žao mi je što nismo u prilici da izdržimo još više iz prostog razloga što smo se 9. marta izborili za javne prenose rada najvišeg tela u Republici.
SPO nikad nije prihvatao, niti može da prihvati da radi u pećini. Istina je da postoje neke kamere, do malo pre, a i sada, ali je istina da se u ovakvim uslovima poniženja svako od nas mora zapitati da li treba da radimo. Ja verujem, gospodine predsedniče, zaista verujem da nije Skupština naložila ukidanje prenosa. Verujem zato što je juče bio pokušaj Nove radio-televizije, ili kako se zove, meni je svejedno, pa je posle 15 minuta to sve bilo sređeno, pa su jutros sklonjene kamere da bi kasnije poslali pismo predsedniku Skupštine da će biti jednog dana, verovatno, prenosa skupštinskih sednica, ali da danas nema tehničkih mogućnosti. Bilo ih je, naravno, za prenos iz Sava centra i to je dobro što je bilo, bilo je prenosa i juče, ali nije dobro što i danas nema.
Tri osnovna zahteva koje je postavio SPO u pregovorima oko formiranja prelazne vlade nisu ispunjena i važno je bilo za sve simpatizere i članove SPO-a da javnost zna zašto na tome insistiramo. Insistiramo iz prostog razloga pošto smatramo da gospodin Govedarica, Krsmanović i Marković predstavljaju i jesu simbol nečeg što ne može da ostane tu gde jeste. Ukoliko želimo poštovanje prava i državu u kojoj se pravo poštuje zarad svega onoga o čemu govori sporazum koji smo potpisali. Podsećam da je 9. juna prošle godine SPO predlagao prelaznu vladu shvatajući da posle užasa koje smo preživeli zločinačkom agresijom NATO-a treba hitno nešto preduzeti za spas ove države i kretanje ka boljem. Drugi su bili drugog mišljenja, jedni su bili bez mišljenja ili ga bar nisu iznosili. Danas smo zapravo u situaciji da nova struktura odnosno DOS, koji izgleda diktira ponašanje u ovoj državi, određuje da li će biti prenosa, neće li ga biti, da li će javnost znati šta poslanici kao predstavnici naroda u ovoj skupštini govore ili šta su prećutali.
Bili smo za vanredne izbore, bili smo za prelaznu vladu, potpisali smo sporazum, zbog toga što smatramo da 45 poslanika u Republičkoj skupštini iz SPO-a predstavlja veliku obavezu, predstavlja snagu koju toj vladi može da da svoj doprinos sve do prevremenih izbora 23. decembra. Istina, sinoć je gospodinu Markoviću produžen intervju koji je kažu, trajao dva sata, ja sam bio u prinudnom zatvoru kao i vi ovde, da on može da podnese ostavku samo gospodinu Koštunici. To znači da za njega ne postoji Republička skupština, ne postoji niko u ovoj sali. Ako je tako, oprostite ako je neko od vas imao prilike da čuje pa je nešto drugačije, onda ja ovo što sam rekao povlačim, ali čini mi se da je suvišno intervenisati.
Mi ćemo u nastavku našeg zajedničkog rada, za koje verujem da će biti u interesu svega onoga što smo potpisali, raditi uporno na tome i zahtevati da ono što smo predložili poštuje do kraja i da se uvaži stav SPO-a iz prostog razloga što ne možemo, a znate vrlo dobro, prihvatiti, to ste na vreme povukli, ne možemo prihvatiti da gospodin Govedarica bude jedan od članova izborne komisije. To podsećam zbog toga što makar da poneko od nas čuje, što je simbol krađe, simbol zloupotrebe i simbol onoga čime se prošla vlast zapravo igrala.
Gospodo poslanici, dame i gospodo, gospodine predsedniče, oprostite što možda nije direktno vezano za prvu tačku i tačku koja je na dnevnom redu. Zahvaljujem se što ste me saslušali. Zapamtite da smo veoma poraženi, veoma poniženi činjenicom da televizijskog prenosa nema voljom nekog koga mi u ovoj sali ne znamo. Verujem, niko od nas. Hvala vam.
