Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, politička i bezbednosna situacija u Srbiji, nastala povodom saveznih izbora i posebno izazvana događajima od 5. oktobra napadom i paljenjem Skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Radio televizije Srbije, izuzetno je teška i puna raznih iskušenja.
Talas nasilja i nesigurnosti zahvatio je Srbiju. Da će današnja situacija da se reši sama od sebe je iluzija. U takvoj situaciji, kada Vlada i snage bezbednosti nisu u stanju da obezbede javni red i mir, poštovanje Ustava i zakona, jedina sredstva da se obezbedi javni red i mir u zemlji su ostala politička sredstva.
Socijalistička partija Srbije prihvatila je sporazum da se političkim sredstvima reši politička kriza, da se rešavanjem političke krize u zemlji stvore uslovi da Vlada i snage bezbednosti osiguraju mir i sigurnost u Srbiji. Sporazum političkih subjekata nije lako postignut. Sporazum nisu postigli politički saveznici. Sporazum su postigli žestoki politički protivnici. Sporazum su postigli Socijalistička partija Srbije, Demokratska opozicija Srbije i Srpski pokret obnove.
Socijalistička partija Srbije nije ušla u ovaj sporazum iz straha, iz političkog kalkulantstva i uskostranačkih interesa, već iz odgovornosti za Srbiju, za stanje u zemlji, da građanima Srbije bude bolje nego što je danas, da im bude lakše nego što je danas i da bude manje neizvesnosti.
To su ključni razlozi Socijalističke partije, a uveren sam i Srpskog pokreta obnove i Demokretske opozicije Srbije, koji su nas rukovodili da pokušamo da na ovaj način, sa novom Vladom, sa mirom u Srbiji, sa vanrednim parlamentarnim izborima rešimo političku krizu u našoj zemlji.
Prihvatio sam mandat za predsednika Vlade Republike Srbije, koji mi je poverio predsednik Republike Milan Milutinović, u iskrenoj želji da doprinesem očuvanju mira i stabilnosti našoj zemlji zajedno sa onim političkim subjektima koji su potpisali sporazum o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i prihvatili da uđu u Vladu u vremenu i prilikama koje zahtevaju odmerenost i tolerantnost, veliku odgovornost i mudrost u zaštiti vitalnih interesa naroda i države i svih građana naše Republike.
Mogu da kažem u ime članova Vlade da bi rado menjali prilike u kojima bi bili ministri u Vladi, ali mi ne biramo vreme. Teško i složeno vreme za sve građane naše zemlje zahteva da se u interesu naroda i države deluje danas. Osnovni zadatak ove vlade je da obezbedi javni red i mir, da stvori sve neophodne uslove za normalan život i rad privrede i ustanova, osigura da se svi problemi rešavaju u okviru Ustava i zakona političkim sredstvima, da se potpuno zaštite institucije sistema i obezbedi njihovo funkcionisanje na svim nivoima, da se obezbedi puna zaštita građana, državne, privatne i lične imovine i osigura neometan i slobodan rad svih političkih partija.
Sve to treba da stvori uslove da izbori za narodne poslanike, koji će se raspisati za 23. decembar ove godine, proteknu u demokratskoj atmosferi, u duhu tolerancije i uvažavanja političkih razlika.
Vlada koja se obrazuje posebna je kako po načinu nastanka, tako i po načinu rada i ograničenim zadacima koji joj se postavljaju. To je Vlada koja je proizašla iz političkog sporazuma. Glasanje o njenom izboru danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije je glasanje o usvajanju tog političkog sporazuma, sačinjenog od parlamentarnih i neparlamentarnih stranaka - Socijalističke partije Srbije, Srpskog pokreta obnove i Demokratske opozicije Srbije.
To je Vlada koja će raditi bez parlamenta, koja će u vreme dok postoji biti središnji državni organ i zato će njena odgovornost uz predsednika Republike Srbije, za stanje u zemlji biti veoma izuzetna. Tu veliku odgovornost treba da opravdamo samo velikom odgovornošću političkih subjekata koji su formirali Vladu i maksimalnom podrškom građana i javnosti.
Učiniću sve što je u mojoj moći da se to i ostvari. Po svom sastavu i po načinu rada ova vlada je drugačija od poznatih primera parlamentarne vlade u uporednoj i našoj političkoj istoriji. Ona će biti sastavljena od starešina dvojakih resornih ministarstava. Jednih u kojima se upravlja na inokosnoj, i drugih u kojima se upravlja na kolegijalnom načelu.
I sama predsednička funkcija u Vladi obavljaće se jednoglasnošću predsednika i potpredsednika Vlade. Od funkcije kolegijalnog predsednika i kolegijalnih ministara očekuje se da u donošenju odluka budu potisnuti uskostranački i ideološki činioci i da u prvi plan izbiju opšti interesi i opšta korist za građane naše zemlje.
Na istom principu konsenzusa obezbediće se upravljanje, uređivačka politika u Radio-televiziji Srbije preko paritetno sastavljenog Upravnog odbora, koga će imenovati Vlada, sa ciljem da se pred građanima slobodno, profesionalno i odgovorno, kao i objektivno izraze svi politički stavovi i uverenja i programi za budući ekonomski, kulturni i demokratski razvoj Srbije.
Mediji imaju veliki značaj u političkom demokratskom životu svake zemlje, posebno u današnjim uslovima u Srbiji. Nezavisno od toga ko je vlasnik, država ili privatnik, svi mediji treba da budu u funkciji istine. Samo takvim odnosom bitno će uticati na smanjenje političkih tenzija, na širenje tolerancije i demokratske kulture u našoj zemlji.
To se može postići samo ako mediji ostanu slobodni i nezavisni i profesionalnost svog rada podignu na visok nivo. U skladu sa postignutim političkim sporazumom Vlada će formirati paritetne komisije koje će preispitati promene koje su izvršene u preduzećima, republičkim organima i ustanovama i, ukoliko je to suprotno tim organizacijama, izvršiće neophodne promene.
Za ukupno funkcionisanje sistema u Republici od velike je važnosti da se bez ikakvih opstrukcija i pritisaka konstituišu sve preostale skupštine opština koje se do sada nisu konstituisale na osnovu izbornih rezultata septembarskih izbora, da se stvore uslovi da se vršenje funkcija lokalne samouprave obavlja u interesu građana i u skladu sa zakonom.
Vreme postojanja ove vlade je oročeno, a njeni zadaci su ograničeni. Ovo je vlada u doizbornom i neposredno posleizbornom periodu novog budućeg parlamenta. Dakle, ova vlada će trajati najviše dva do tri meseca. Ona jednostavno treba da obezbedi zadovoljavanje svakodnevnih potreba građana a njih je mnogo i mnoge su veoma urgentne.
Dozvolite mi zato da izložim samo neke osnovne mere za vođenje ekonomsko-socijalne politike u narednim mesecima. Osnovni cilj je da se izvrši stabilizacija ekonomskih i socijalnih tokova u našoj Republici. Time će se stvoriti uslovi da nova vlada koja će se formirati nakon izbora može da vodi dugoročnu politiku stabilizacije privrede i povećanja proizvodnje, izvoza i ukupnog razvoja zemlje.
U ostvarivanju ovog cilja, Vlada će u narednom periodu imati dva osnovna zadatka - stabilizaciju ekonomskih tokova i hitno rešavanje najznačajnijih životnih pitanja građana Srbije. Mere ekonomske politike do kraja godine treba da obezbede stabilnost tržišta i cena u Republici, a u saradnji sa Saveznom vladom stabilizaciju ukupnih makroekonomskih kretanja.
Događaji do kojih je došlo u prethodnom periodu stvorili su određeni diskontinuitet u ekonomskoj politici, što je izazvalo određene probleme, pre svega, veliki rast cena. Hitan zadatak je da se preduzmu mere za zaustavljanje naglog rasta cena, radi opšte ekonomske stabilnosti i zaštite životnog standarda građana.
Drugi prioritet Vlade je hitno rešavanje životnih pitanja građana, što se pre svega odnosi na isplatu zarada i socijalnih davanja, na snabdevanje osnovnim životnim namirnicama i lekovima i na obezbeđivanje energenata za grejanje.
Jedan od ključnih elemenata predstavlja politika javne potrošnje. Poznato je da su postojeći prihodi nedovoljni za predviđeni obim javne potrošnje. Zbog toga je potrebno čvrsto opredeljenje o prioritetima u ovoj oblasti. S obzirom na današnju situaciju u oblasti javne potrošnje, osnovni prioritet biće redovna i uredna mesečna isplata plata, penzija i socijalnih davanja.
Preko budžeta Republike treba obezbediti sredstva za redovnu isplatu plata zaposlenih u osnovnom, srednjem i višem obrazovanju, kao i na univerzitetu, zatim plata zaposlenih u pravosuđu i policiji, kao i za dečiju i socijalnu zaštitu i zaštitu izbeglica. Nedostajuća sredstva u budžetu za ove svrhe do kraja godine iznose oko 20% od planirane potrošnje.
Tako je veoma važno da se preko fondova socijalne zaštite, fondova penzijsko-invalidskog osiguranja zaposlenih i zemljoradnika, fonda socijalnog osiguranja, Zavoda za tržište rada, omogući redovna isplata plata zaposlenih u zdravstvu, kao i penzija i naknada za nezaposlene.
Razlika između tekućih mesečnih obaveza za isplatu penzija, zdravstvene zaštite i socijalnih davanja za nezaposlene, procenjuju se na oko 450 miliona dinara mesečno samo za isplate na današnjem nivou. Nedostajuća sredstva za budžetske obaveze i obaveze fondova društvenih delatnosti Vlada će nastojati da obezbedi iz realnih izvora efikasnijom naplatom javnih prihoda.
Međutim, u pitanju je krupan strukturni debalans između proizvodnje i potrošnje, koji nastaje pre svega zbog niskog intenziteta privredne aktivnosti.
Drugi ključni pravac aktivnosti odnosi se na mere Vlade, kojima bi se obuzdao rast cena osnovnih prehrambenih proizvoda. Merama Vlade omogućiće se subvencioniranje troškova u proizvodnji hleba i mleka. Time će se omogućiti smanjenje troškovnog udara na standard građana.
Pored toga neophodno je, koristeći ovlašćenja koja daje antimonopolski zakon, da se preispitaju odluke o povećanju cena, posebno onih koje su nedavno imale veoma visok rast i koje su od odlučujućeg uticaja na životni standard stanovništva.
Da bi se smirilo kretanje cena, preduzimaće se i druge mere iz nadležnosti Vlade, uključujući i intervencije iz izvoza.
Politika u oblasti energetike u narednim mesecima od presudne je važnosti za život stanovništva i za odvijanje privredne aktivnosti. Najvažnije je da se obezbedi izvršenje energetskog bilansa, posebno da se za predstojeću grejnu sezonu obezbedi kontinuitet uvoza gasa.
Što se tiče električne energije prioritet je stvaranje uslova za stabilno funkcionisanje elektro-energetskog sistema, kroz poboljšanje
funkcionalne sposobnosti elektroprivrede i poboljšanje njenih ekonomskih performansi. Zato je potrebno obezbediti dodatna sredstva, uključujući devizna sredstva, za neophodan uvoz električne energije.
Obezbeđivanje nafte i naftnih derivata i njihov nesmetan uvoz krupan je problem pre svega zbog nedostatka deviznih sredstava, koji će Vlada nastojati da rešava u skladu sa svojim ovlašćenjima i materijalnim mogućnostima.
Agrar, selo i seljak, jedan su od prioriteta Vlade. To je oblast koja je u proteklom periodu najviše doprinela u očuvanju stabilnosti u Republici. Zato će Vlada sve učiniti da se jesenji radovi u poljoprivredi obave uspešno i u tom smislu preduzimati mere za obezbeđivanje semenske robe, đubriva, energenata i adekvatnu politiku cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Od izuzetne važnosti je da preduzeća nastave da rade. Mere Vlade biće usmerene u pravcu da im se to olakša kroz podsticanje proizvodnje i obezbeđivanje stabilnih uslova privređivanja. Smatram prioritetnim da ukupnim svojim delovanjem i merama doprinesemo upravljačkoj i rukovodnoj konsolidaciji u preduzećima, gde je to danas narušeno, da ohrabrujemo poslovne inicijative za poslovnu saradnju sa kompanijama iz sveta, u cilju povećanja proizvodnje, ubrzane tehnološke obnove u našim preduzećima, za veću proizvodnju i uspešnije poslovanje.
Nastavićemo realizaciju projekata obnove, u skladu sa materijalnim finansijskim mogućnostima, posebno na onim intervencijama u infrastrukturi i preduzećima koja su stradala u NATO agresiji.
Isto tako, smatram da treba da pružimo maksimalnu moguću podršku nastavku realizacije projekta izgradnje stanova, koji našoj industriji obezbeđuju poslove, a građanima stanove pod povoljnim uslovima.
U realizaciji svih ovih ekonomskih zadataka, Vlada će sarađivati sa Savezom sindikata, Privrednom komorom i drugim asocijacijama i udruženjima, posebno kad je reč o najosetljivijim ekonomskim i socijalnim pitanjima. Od njih očekujemo podršku i razumevanje.
Svojim radom Vlada će voditi računa o celoj Srbiji a njen prioritet i dalje će biti Kosovo i Metohija. U tom cilju, Vlada će nastaviti politiku zaštite našeg naroda, koji je mnogostruko ugrožen u ovoj našoj pokrajini, insistiraće na doslednom poštovanju i sprovođenju Rezolucije UN 1244..
Velika je odgovornost ove vlade za kratak period. Zašto - prvo, iza ove vlade ne stoji parlament, jer se parlament raspušta. Ovu vladu će kontrolisati javnost, građani i uzajamna odgovornost potpisnika Sporazuma, sa istom snagom, argumentima i političkom težinom, kao i oni koji će ovoj vladi biti opozicija.
Iako oročena, u vremenu postojanja i ograničena u postavljenim zadacima, od ove vlade se očekuje da odigra ulogu koja je za Srbiju i njene građane izuzetno važna. Ona, nezavisno od rezultata parlamentarnih izbora, mora da položi pretpostavke za uspostavljanje vladavine zakona i za rehabilitovanje institucija u zemlji.
Posle iskustva sa uzimanjem zakona u ruke pojedinaca ili grupa i skrnavljenjem institucija, pod maskom ničim verifikovane legitimnosti, od ove vlade se očekuje da svojim radom doprinese političkom sazrevanju svih partija, građana i institucija i da podigne nivo kompetetnosti i odgovornosti u poštovanju Ustava i zakona, da bi se tako obnovilo poverenje u autoritet institucija i političke metode rada i rešavanja problema.
Vlada će preduzimati sve mere iz njene nadležnosti da država efikasno funkcioniše, da se zakoni poštuju, da građani mogu da ostvaruju i zaštite svoja prava, interese i slobode.
Rad Vlade Republike Srbije u mnogo čemu zavisi od makroekonomske politike, koja je u nadležnosti Savezne vlade i monetarnih vlasti Savezne države. Zato ova vlada smatra da savezne vlasti moraju odmah da se konstituišu (mislim na Saveznu skupštinu i Saveznu vladu) i da odmah preuzmu sve svoje ustavne nadležnosti i odgovornosti za stanje u zemlji, za poštovanje Ustava i saveznih zakona.
Oni politički subjekti koji su potpisali Sporazum mogli su se opredeliti da ne naprave ovu vladu i Srbiju prepuste politici kriznih štabova, svađi, isključivosti i netoleranciji ili posezanju za vanrednim sredstvima koja počivaju na sili.
Kao čovek, nezadovoljan sam što je Srbija došla u priliku da bira između ove dve opcije. Kao mandatar, zadovoljan sam što je Srbija izabrala pravi put, sporazumevanje i politički načini rešavanja problema.
Vlada će učiniti sve da se problemi rešavaju političkim sredstvima, kroz institucije sistema i zato će sve preduzeti da građani u slobodnoj, demokratskoj i tolerantnoj atmosferi, u ravnopravnim medijskim uslovima, po novom izbornom zakonu, slobodnom voljom izaberu 23. decembra, kojim programima i ljudima će poveriti da odlučuju u Narodnoj skupštini Srbije, da formiraju novu vladu i upravljaju Srbijom.
Poštovani poslanici, politički subjekti, potpisnici Sporazuma, ulaskom u Vladu prihvatili su odgovornost da zajedno rade za dobro Srbije i njenih građana i da u javnom životu i na bilo koji način ne ometaju rad političkim neistomišljenicima i suparnicima na predstojećim izborima.
Srbija i naša zemlja našle su se pred velikim iskušenjima. Mislim da je ovo što danas činimo pravi politički i realan odgovor na posledice koje bi mogle nastati, ako se odgovori na iskušenja ne bi tražili na politički način.
Duboko uveren da Srbija želi i hoće mir i razvoj, okupljanje, a ne sukobe i podele, ja sam sa ljudima, koji danas ulaze u Vladu, koji su pristali da založe svoj profesionalni, lični i moralni integritet, odlučio da prihvatim mandat i tražim da Narodna skupština podrži ovu vladu, koja će obezbediti stabilnost Srbije kao pretpostavke za obnovu ekonomije, ostvarivanje socijalnih funkcija, jačanje pravne države i dalji razvoj demokratije.
U Vladu Republike Srbije predlažem za potpredsednike Vlade (čitam po azbučnom redu): profesora doktora Spasoja Krunića, rođenog 1939. godine, arhitektu, redovnog profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, saveznog i republičkog poslanika (aplauz);
- doktora Nebojšu Čovića, rođenog 1958. godine, doktora mašinskih nauka, predsednika Skupštine AD FMP, saveznog poslanika.
Za resorne ministre predlažem:
- za ministra vera doktor Gordanu Aničić, rođenu 1944. godine, doktora medicine, specijalistu ginekologije, saveznog poslanika;
- za ministra za rudarstvo i energetiku doktora Srboljuba Antića, rođenog 1955. godine, doktora ekonomskih nauka, od 1997. godine istraživača u Ekonomskom institutu u Beogradu (aplauz);
- za ministra za veze sa Srbima izvan Srbije profesora doktora Vojislava Vukčevića, rođenog 1938. godine, doktora pravnih nauka, advokata;
- za kominsitra za informacije Ivicu Dačića, rođenog 1966. godine, diplomiranog politikologa, saveznog poslanika;
- za koministra finansija profesora doktora Bojana Dimitrijevića, rođenog 1963. godine, doktora ekonomskih nauka, docenta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu;
- za ministra za brigu o porodici profesora doktora Slavicu Đukić-Dejanović, rođenu 1951. godine, doktora medicinskih nauka i saveznog poslanika;
- za ministra za nauku i tehnologiju profesora doktora Radivoja Mitrovića, rođenog 1952. godine, doktora tehničkih nauka, profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu, dosadašnjeg zamenika ministra za nauku i tehnologiju;
- za koministra finansija magistra Ljubišu Jovanovića, rođenog 1945. godine, magistra ekonomskih nauka, direktora Interne banke AIK Niš;
- za ministra za ekonomsku i vlasničku transformaciju profesora doktora Oskara Kovača, rođenog 1937. godine, doktora ekonomskih nauka, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, saveznog poslanika;
- za ministra građevina Dejana Kovačevića, rođenog 1937. godine, diplomiranog građevinskog inženjera, dosadašnjeg ministra građevina;
- za ministra kulture Milana Komnenića, diplomiranog filologa, književnika i književnog prevodioca, dugogodišnjeg urednika-izdavača;
- za ministra zdravlja doktor Nadu Kostić, rođenu 1956. godine, doktora medicinskih nauka, specijalistu, zaposlenu u KBC "Dragiša Mišović";
- za ministra za više i visoko školstvo doktor Gašu Kneževića, rođenog 1953. godine, doktora pravnih nauka, advokata;
- za ministra za omladinu i sport Svetozara Mijailovića, rođenog 1947. godine, diplomiranog inženjera organizacije rada, zaposlenog u Institutu za transfer tehnologije, dugogodišnjeg sportskog radnika;
- za ministra prosvete doktor Mihajla Jokića, rođenog 1948. godine, doktora nauka, direktora Srednje ekonomske škole u Valjevu i sadašnjeg zamenika ministra prosvete u Vladi Republike Srbije;
- za ministra turizma Tomislava Milenkovića, rođenog 1950. godine, diplomiranog ekonomistu, dosadašnjeg ministra za rad, boračka i socijalna pitanja;
- za ministra trgovine Milorada Miškovića, rođenog 1948. godine, diplomiranog pravnika, direktora Trgovinskog preduzeća "Jabuka" u Beogradu;
- za koministra finansija Borislava Milačića, rođenog 1953. godine, diplomiranog ekonomistu, dosadašnjeg ministra za finansije;
- za ministra saobraćaja i veza magistra Aleksandra Milutinovića, rođenog 1948. godine, magistra rudarstva;
- za koministra za informacije Biserku Matić-Spasojević, rođenu 1937. godine, završila jugoslovensku i svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu;
- za ministra za rad i boračka i socijalna pitanja doktor Gordanu Matković, rođenu 1960. godine, doktorirala na Filozofskom fakultetu, zaposlena na Ekonomskom institutu u Beogradu, direktor Centra za međunarodne projekte;
- za koministra pravde Zorana Nikolića, rođenog 1958. godine, diplomiranog pravnika, načelnika Južno-banatskog okruga, narodnog poslanika;
- za koministra unutrašnjih poslova Stevana Nikčevića, rođenog 1961. godine, diplomiranog politikologa, bio je zaposlen u MUP-u Srbije;
- za ministra za lokalnu samoupravu Veljka Odalovića, rođenog 1956. godine, diplomiranog pravnika, načelnika Kosovskog okruga, saveznog poslanika;
- za koministra za informacije Bogoljuba Pejčića, rođenog 1937. godine (aplauz), diplomiranog politikologa, glavnog i odgovornog urednika "Srpske reči";
- za koministra unutrašnjih poslova Božu Prelevića, rođenog 1969. godine, diplomiranog pravnika, advokata;
- za ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom doktora Gorana Pitića, rođenog 1961. godine, doktora ekonomskih nauka, od 1996. godine direktora Centra ekonomskih istraživanja;
- za ministra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu magistra Živanka Radovančeva, rođenog 1949. godine, magistra tehnoloških nauka, direktora DD "Mlekoprodukt", Zrenjanin, narodnog poslanika;
- za ministra za zaštitu životne sredine Milu Rosić, rođenu 1947. godine, diplomiranog geografa, profesora;
- za ministra za industriju Veroljuba Stevanovića, rođenog 1946. godine (aplauz), diplomiranog inženjera, radio na poslovima proizvodnje, tehnologije i održavanja Fabrike automobila u Kragujevcu;
- za koministra pravde Seada Spahovića, rođenog 1957. godine, diplomiranog pravnika, gradskog javnog pravobranioca Grada Beograda;
- za koministra pravde Dragana Subašića, rođenog 1955. godine, diplomiranog pravnika, advokata;
- za koministra unutrašnjih poslova magistra Slobodana Tomovića, rođenog 1946. godine, magistra tehničkih nauka, dosadašnjeg ministra za rudarstvo i energetiku, narodnog poslanika.
