Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, odmah po dobijanju materijala, odnosno ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o transformaciji, zaista sam učinio veliki napor da čujem mišljenje onih koji se najviše interesuju za ovaj zakon, a to su radnici i sindikati. To bi se moglo svesti na nekoliko osnovnih činjenica, ta njihova mišljenja, koja u stvari samo potvrđuju moje ili nadograđuju u nekim segmentima.
Prvo, da je suspenzija jedan ishitren potez, koji će imati značajne posledice po prava zaposlenih radnika, građana i drugih lica, koja će učestvovati ili koja su učestvovala u transformaciji svojine.
Drugo, ako je i bilo nekih indicija da je došlo do nekih proceduralnih grešaka kad je u pitanju svojinska transformacija i ako je bilo nekih diskutabilnih procena kapitala, to uopšte nisu razlozi, niti ima ijedan utemeljen razlog da se suspenzija Zakona izvrši, pogotovu što postoje svi pravni mehanizmi da se, ako je bilo diskutabilnih procena, one isprave i dovedu u red. Takođe se provlači tvrdnja da je sadašnji Zakon o privatizaciji u stvari bio jedna kočnica ulasku stranog kapitala i stranih ulagača. To, jednostavno, nije tačno.
Svi dosadašnji pozitivni zakonski propisi, pre svega mislim na Zakon o preduzećima, Zakon o ulaganjima stranog kapitala, jednostavno daju mogućnost da u dokapitalizaciji, ponavljam, dokapitalizaciji koja je vrlo značajna za preduzeća, za zaposlene i za državu, jer strani ulagač neće ulaziti u ranije stečeni kapital, već će svojim dopunskim sredstvima omogućiti jednostavno da preduzeće posluje pod mnogo povoljnijim uslovima i da postane većinski vlasnik.
Ovo pogotovu ako se zna da veliki deo kapitala u prvom krugu, tzv. besplatnom krugu, nije jednostavno iznet na tržište, odnosno nije potrošen i ostaje veliki kapital u koji mogu da ulažu stranci. Pored toga, veliki kapital je uložen u Republički fond i Akcijski republički fond, i takođe taj fond može da služi jednostavno kao roba na tržištu, gde će stranci moći, a i ostali, da učestvuju u njegovoj kupovini.
Obaveznost privatizacije je jedno pitanje koje je vrlo diskutabilno i na koje radnici imaju veliku skepsu, iz razloga što se to pogotovu odnosi na radnike koji su u malo lošijim preduzećima, preduzećima koja su opterećena dugovima, preduzeća sa gubitcima, koja imaju velike neizmirene obaveze prema poveriocima i prema radnicima. Oni se pitaju, s obzirom da nisu u ravnopravnom položaju i nisu dovedeni na isti nivo sa mnogim preduzećima - šta će biti sa njima, da li će kod njih doći tzv. špekulativni kapital stranca, koji će u stvari pretvoriti ta preduzeća u svoju infrastrukturu i svoja skladišta za neke njihove robe, a radnike samim tim ostaviti bez posla?
To prevashodno, jer oni ne znaju da li će u nacrtu novog zakona biti određena stabilna sredstva i stabilni izvori finansiranja za njihove potrebe, odnosno za zbrinjavanje tih radnika, kada ostanu bez posla. I na kraju jedno vrlo značajno pitanje - a mi to svi znamo, da smo mi socijalno tržišna privreda i da taj momenat mora ostati, jer jedno stabilno preduzeće i jedna jedinica lokalne samouprave, vi svi znate šta znači i koliko znači za to jedinstvo lokalne samouprave. Ono ne samo da zbrinjava radnike i njihove porodice, već zbrinjava i svu okolinu i svo stanovništvo te lokalne jedinice.
Ono pomaže sport, sportske kulbove, pomaže kulturu, pomaže klubove penzionera, pomaže razne druge organizacije, a kad stranac uđe u to preduzeće, jednostavno njega više neće interesovati ni okolina, ni sportski klubovi, ni kultura, ni unapređenje životne sredine ili standarda stanovništva koje živi u toj lokalnoj jedinici. Toliko i hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović.

Uvaženi gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni članovi Vlade, svojim prvim predlozima zakona koje je uputila Vlada Skupštini na usvajanje Vlada je pokazala kako će u ovoj zemlji i na koji način ubuduće da vlada.
Predlogom zakona o izmenama Zakona o vlasničkoj transformaciji, posebno datim obrazloženjem o razlozima za njegovo donošenje, Vlada je ispoljila izuzetnu aroganciju, javnosti je jasno dokazala koliko joj je stalo i koliko uvažava veliki broj zaposlenih radnika i najšire kategorije stanovništva.
U svom osvrtu na dostavljeni Predlog poći ću od datog obrazloženja, jer ono zapravo najbolje odslikava sadašnje i buduće stanje i poteze nove vlasti o ovom veoma važnom zakonu. U obrazloženju razloga za izmenu postojećeg Zakona koji je donela prethodna, socijalistička vlast, prvo se izražava strah da bi njegovom primenom zaposleni u preduzeću mogli da postanu većinski vlasnici.
Drugo, da bi se otežala koncentracija kapitala i onemogućilo stvaranje efikasne i upravljačke funkcije, takvi razlozi ne samo što nisu prihvatljivi i osnovani, već su suprotni osnovnoj logici same privatizacije. Po važećem zakonu, po pravilu, odluku o potrebi privatizacije donose zaposleni radnici, a pravo na dobijanje besplatnih akcija i akcija sa popustom imaju zaposleni, pod kojima se podrazumevaju i penzioneri, poljoprivrednici koji su osigurani, takođe koji su i neosigurani. Imali ičeg normalnijeg i prirodnijeg da neko ko je stvarao taj kapital postane i vlasnik dela tog kapitala?
Navodna zabrinutost za neravnopravan položaj omladine, nezaposlenih i zaposlenih van državnog i društvenog sektora su providne političke, rekao bih proizvoljne političke ocene, koje su i predlagaču jasne, jer je svima jasno i logično da onaj koji nije učestvovao u stvaranju tog kapitala ne treba ni da raspolaže sa tim kapitalom.
Dalje se u obrazloženju govori da se primenom starog zakona otežava koncentracija kapitala i na duži rok odlaže mogućnost efikasne upravljačke strukture. Kakve neistine, a ja bih rekao i cinizam. Jasno je svakome da zaposleni, kao mali ili sitni akcionari, kroz akcijske fondove ili druge oblike organizovanja neminovno vrše ogromnu koncentraciju kapitala i da će sada kao većinski vlasnici u preduzeću i te kako voditi računa o efikasnoj upravljačkoj funkciji, angažovanjem dobro osposobljenih i obučenih menadžera. Očigledno je da Vlada želi da državni i društveni kapital bude koncentrisan kod nekog drugog, a ne kod onih koji su ga stvorili i koji će u tom slučaju ostati samo najamni radnici u tom preduzeću.
Još su smešnije poruke i argumenti pojedinih lidera i ministara u medijima da je radnicima bolje da imaju veću zaradu i platu nego skoro bezvredne akcije. Ako su akcije tako bezvredne zašto ih radnici ne mogu imati u većini i ko to treba da bude njihov vlasnik da bi radnicima obezbedio bolje zarade? Zato je očigledno da ovim predlogom izmene zakona gube radnici, gube zemljoradnici kao stvaraoci kapitala, a dobijaju moćni pojedinci. To će biti osnovna sadržina budućeg zakona koja se najavljuje u roku od šest meseci.
Šta se dakle menja suštinski predloženim zakonom? Ukida se pravo samo za momenat na autonomnu transformaciju i time pravo zaposlenih da mogu odlučivati o transformaciji. Pošto vreme ističe skratiću diskusiju i molim narodne poslanike da se ovaj predlog zakona ne usvoji i da iz ovih razloga koje sam rekao, u cilju zaštite interesa najširih slojeva stanovništva, bez obzira na stranačku pripadnost, shvate opasnost predloženih rešenja, uvaže mišljenje ne samo većine zaposlenih i njihovih sindikata, već i celokupnog javnog mnjenja, te da neće prihvatiti ponuđeni koncept izmene zakona.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, zatim narodni poslanik Stanko Kovačević.

Poštovano predsedništvo, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da vam se obratim u dozvoljenom mi vremenu, mada znam da ćete na moje obraćanje iz čisto DOS-ovske partijske discipline ostati nemi i gluvi, te da me "nećete razumeti" ili ćete me praktično razumeti koliko i ove reči izgovorene u mom izvorno - leskovačkom dijalektu - njetnja Benča dokaraja lojtre vrljike - ali ako vi, koleginice i kolege narodni poslanici, objasniću vam na kraju šta je to, niste razumeli ovo "njetnja"  itd. siguran sam da su birači i radni ljudi Jablaničkog i Pčinjskog okruga od Brestovca do Preševa, kao i gospodin ministar, razumeli ove reči njihovog lješnjaka i da će razumeti i shvatiti i ostalo što želim da kažem u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama i maltene ukidanja Zakona o svojinskoj transformaciji.
Zato se ja u prvom redu obraćam njima, poštovani birači, radnici, omladino juga Srbije, penzioneri, seljaci, predložena izmena Zakona svodi se na to da Vlada Republike Srbije samo dvadesetak dana posle izbora pokušava da u postojećem Zakonu o privatizaciji ukine autonomnu transformaciju i privatizaciju i time poništi sva vaša prava, a prava Vlade ostavi i čak proširi do usvajanja novog zakona. Sve firme koje su ispravno po Zakonu počele, a u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu je njih više od 40 izvršilo urednu procenu kapitala i time započelo proces svojinske transformacije, samo su proglašene nesposobnim i nenadležnim da odlučuju o svojoj sudbini, ali Vlada nije.
Ona je uz prava koja je imala u prethodnom zakonu, zakonu koji suspenduje, sebi dala pravo da može bez ikakvih kriterijuma prema posebnom programu izvršiti transformaciju i u preduzeću koje naknadno sama odredi. Ne čini li vam se, poštovani južnjaci, da je ovim Vlada upravo rezervisala pravo sebi da u ovom vakumu, do donošenja novog zakona, ne propusti eventualno dobru priliku da udomi neku firmu do koje joj je stalo, a koja nije bila predviđena u posebnom programu.
Ako je Vladi zaista stalo do toga, kako kažu u obrazloženju ukidanju autonomne trasformacije, što nisu bili sagledani omladina i nezaposleni, to nije u potpunosti tačno, jer su oni bili sagledani kroz onaj deo prodaje deonica u drugom krugu, gde bi tržište rada dobilo 25% uplaćenih sredstava, a moglo je uz radnike, penzionere i seljake priključiti i njih, pa se ne bi dobijalo 400 nemačkih maraka po godini, nego bi to bilo verovatno između 300 i 350. Osnovni razlog je da oni, koji su stvarali ovih pedeset godina, gotovo ne dobiju onih prosečnih 8 do 10.000 nemačkih maraka, koliko bi vrednost besplatnih deonica prosečno dobio svaki zaposleni, penzioner i seljak na jugu Srbije, gde je prosečan radni vek 20 godina. Zato, poštovani moji južnjaci, podignite svoj glas protiv ukidanja ovog zakona, jer ćete njegovim usvajanjem izgubiti za svaku godinu rada po 400 nemačkih maraka besplatnih deonica, koje bi vrlo brzo mogli da iznosite na tržište hartija od vrednosti i prodate ih kad vam zatreba.
Od dvadesetak firmi Jablaničkog okruga, samo će "Graditelj" i "Radan" moći da završe privatizaciju, jer su već krenuli sa prvim krugom i davanjem deonica, a u Pčinjskom okrugu tu sreću imaju samo "Simpo", "Jumko" i "Zavarivač". Sve firme privatizovane po ovom zakonu su veoma uspešne, pa se vidi da nema straha zbog tog zakona. Na kraju, pozivam rukovodstva iz svih firmi sa mog područja da na praktičan i egzaktan način objasne svojim radnicima da je jedini razlog što se ranije nije išlo u izdvajanje deonica samo procenjeni kurs nemačke marke od šest dinara. Da je to tako, molim vas, samo da me pažljivo saslušate, reći ću vam to kroz brojke, ne imenujući tačno firmu, a gospodin ministar Vlahović će se možda setiti o kojoj firmi je iz Leskovca reč, jer je firma u kojoj je on od jula prošle godine generalni direktor "Diloj tuš", ne znam da li sam ga baš pravilno izgovorio, radila procenu kapitala u aprilu 2000. godine za ovu firmu.
Ako je procenjena vrednost kapitala te firme na dan 31.12.1997. godine iznosila sto miliona nemačkih marka, a naravno govorim hipotetički, a vrednosti su prava tajna, ali je odnos taj koji će se videti uz kurs od 3,3 dinara za jednu nemačku marku. Na kraju 1999. godine, uz koeficijente revalorizacije koji su se primenjivali i kurs od šest dinara, vrednost te firme iznosila bi 118 miliona nemačkih maraka. Danas, uz odgovarajući koeficijent revalorizacije, realni kurs od nemačke marke od 30 dinara, vrednost društvenog kapitala ove firme iznosila bi 27 miliona nemačkih maraka.
Ova vrednost bi sada bila raspoređena ovako, 2,7 miliona ili 10% Fondu za invalidsko i penzijsko osiguranje....

Molim vas, prekoračili ste dosta vreme.

Kada se ova računica pogleda, onda je svakome jasno koliko bi ovi ljudi i svi koji bi kupovali akcije ove firme bili oštećeni da su kupili akcije kada je nemačka marka bila 3,3 ili 6 dinara. Zato molim sada na kraju i sindikate u svim firmama na jugu Srbije da se isto onako kako su se o zakonu izjašnjavali u procesu ulaska u transformaciju i sada kažu svoju reč u cilju zaštite svojih prava. Ako je  imperativ Vlade da se mora doneti novi zakon o privatizaciji, jer zaboga kod nas istorija počinje uvek samo od nas, onda je jedino normalno i logično zakonski ispravno da se ispoštuju firme koje su kod privrednog suda prijavile overene procene kapitala, jer su time praktično i ušle u proces svojinske transformacije.

Opet, u leskovačkom dijalektu, pošto kod nas postoji četvrti stepen poređenja, dibidus na kraju, poštovane moje kolege, poslanici DOS-a ako me niste do sada razumeli, pa ćete glasati za usvajanje izmena ovog zakona, da vam bar razjasnim onu moju rečenicu sa početka: njetnja Benča dokaraja lojtre na vrljike, a to vam znači, na mom čistom leskovačkom, malo pre ili juče, ili prekjuče, ili pre desetak, dvadesetak dana, ili pre mesec dana, gospodin Benča je doterao jedna kola drva za grejanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, posle njega narodni poslanik Lazar Marjanski.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da je Vlada Republike Srbije učinila pravi potez davanjem predloga ovog zakona Narodnoj skupštini na usvajanje, jer će time na najbolji način zaštititi interese radnika i na najbolji način zaštititi radnike od  nove pljačke, zamišljene u centralama socijalista i JUL-a. Zašto to govorim? Upravo, događaji u poslednja dva meseca i ovoliki otpor poslanika SPS-a za ovom govornicom najbolja su potvrda tog, jer kada su gospoda SPS-ovci, JUL-ovci, a i radikali videli da trajno gube vlast i podršku naroda Srbije, brže-bolje su izdali naloge svojim direktorima da odmah krenu u privatizaciju, jer im je to poslednja šansa da još nešto opljačkaju od ovog naroda.
Upravo za ovom govornicom, svojim zalaganjem za neprihvatanje ovog zakona, to i potvrđuju, jer radnici su duboko svesni činjenice da 60% besplatnih deonica, koje im pruža prethodni zakon o vlasničkoj transformaciji, ne vredi ama baš ništa, jer sve dotle dok njihovo preduzeće ne bude radilo i stvaralo novu vrednost, ni te deonice ne vrede ništa. Obrazloženje predlagača je trebalo da da još jednu komponentu. A, to je, ako je Vlada Srbije rekla, a i mi smo svesni da bez ulaganja stranog kapitala nemamo ni minimum šansi da se pokrene proces oživljavanja privrede u ovoj našoj zemlji, pa je onda valjda nelogično očekivati da će bilo ko iz inostranstva doći i doneti kapital da ga uloži u ona preduzeća u kojoj postojeći radnici imaju većinsko pravo odlučivanja. Onaj koji donese pare ne može odlučivati ništa o tome.To je apsolutno nelogično.
U tom je razlog zbog čega je trebalo ovaj zakon doneti. Još nešto, ja ću sada da kritikujem i Vladu, jer je u zadnjih nekoliko dana, ne znam iz kojih razloga, uplašena pretnjama Socijalističkog sindikata Srbije na čelu sa gospodinom Smiljanićem, da će ako Vlada ne povuče zakon, organizovati generalni štrajk. Pa, taj socijalistički sindikat nije u stanju da pokrene nekoliko hiljada radnika, a ne kamoli nekoliko stotina hiljada radnika, koliko je neophodno da ozbiljno zapreti stabilnosti jedne Vlade. Vlada je učinila grešku, jer se pretnjom pucanja iz prazne puške na neki način uplašila, delimično ublažila predlog svog zakona. Nije trebala odustati uopšte od opšte intencije zakonskog predloga. Crveni dušebrižnik interesa radničke klase izađe za ovu govornicu i zavapi, milion radnika u Srbiji ostaće bez besplatnih deonica ako ovaj zakon stupi na snagu. Nije zavapio on za interesima milion radnika, on je zavapio za interesima rukovodne i upravljačke strukture u privredi, na čijem čelu sede socijalisti, julovci i još poneki mafijaši, jer znaju da ovim zakonom više nemaju nikakve šanse da nastave pljačku ni naroda ni radničke klase. Hvala vam (aplauz). Drago mi je što i radikali aplaudiraju.

Replika gospodina Ivkovića.