TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 12.02.2001.

1. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Više nema prijavljenih govornika. Da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ministar - Ne sada, nego kasnije.)

Pošto smo zaključili načelni pretres, molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o amnestiji u načelu.

Za 144, niko protiv, uzdržala su se 33, nije glasalo 7, ukupno su prisutna 184 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.

Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor prihvatili su ovaj amandman.

Pošto su se sa amandmanom Vlade saglasili nadležni odbori, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Teodora Vlahović, koja je na sednici Odbora za pravosuđe i upravu povukla svoj amandman.

Narodni poslanik Marijan Rističević podneo je amandman na član 7., kojim je predložio da se posle člana 7. doda član 7a.

Narodni poslanik na sednici Odbora za pravosuđe i upravu povukao je svoj amandman.

Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici u članu 7. Predloga zakona predviđeno je da kada lice koje je zainteresovano, ukoliko podnese zahtev za amnestiju, javni tužilac može da uloži žalbu u roku od tri dana.

Međutim, nije precizirano, a mislim da bi baš u ovom članu trebalo precizirati rok rešavanja žalbe. Zbog čega?

Desiće se da će javni tužilac da uloži žalbu, a lice koje je podnelo zahtev ima pravo na amnestiju po ovome članu. Uložena je žalba od strane nadležnog javnog tužioca, desiće se da ulaganje žalbe, kako je predviđeno u ovom članu, odlaže izvršenje rešenja o amnestiji.

Desiće se da će ljudi ležati u zatvoru iako su ispunili uslove da budu pušteni istoga dana, kada bude doneto rešenje. Prema tome, predlažem da se u ovom članu precizira rešavanje žalbe i obaveže viši sud, dakle nadležni, da reši žalbu u roku od tri dana, kako se ne bi dogodilo da država sutra čak bude u situaciji da nadoknadi štetu licu koje bez ikakvog pravnog osnova leži u zatvoru.

To može da se dogodi ako javni tužilac bude sujetan, da žalbu uloži iz inata, pa da i sud i tužilac tu žalbu zadržavaju i da odugovlače postupak, što bi apsolutno imalo negativne posledice po samog osuđenog. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ako se više niko ne javlja za reč, ima reč ministar  Batić.

Vladan Batić

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem svima na konstruktivnom doprinosu predlogu Republičke vlade, Predlogu zakona o amnestiji. Sama činjenica da nijedan narodni poslanik nije glasao protiv usvajanja ovog zakona pokazuje da je Vlada napravila pravi potez i trudićemo se da tako bude i ubuduće. Ono što sam čuo sa ove govornice, uglavnom se nije odnosilo na Predlog zakona o amnestiji, što je druga potvrda da je sam tekst zakona odličan, da pogađa u srž i da je  jednostavno upravo ono što želi većina građana ove zemlje, budući da sastav Narodne skupštine Republike Srbije reprezentuje upravo političku volju građana ove zemlje.

U odnosu na neke primedbe, želim da kažem da zakonom o amnestiji nisu obuhvaćeni maloletnici, i slažem se sa onim konstatacijama da ubuduće treba posebnu pažnju posvetiti radu na resocijalizaciji maloletnih delinkvenata i da će Vlada zaista preduzeti veliki trud i nastojati da problem maloletničke delinkvencije rešava na jedan savremeni način.

Rekao sam u uvodnoj besedi, a ponavljam i sada, predlog da se donese zakon o amnestiji nije ni u kakboj koliziji sa proklamovanim ciljem Republičke vlade da se odlučno bori protiv kriminala. Ponavljam još jednom, amnestija je čin milosrđa, amnestija je nešto što se uvek dešava u vremenima velikih političkih promena, i ponavljam da su neki to osporili, da je ona ovde podstaknuta i teškim uslovima u kojima se nalaze lica koja izdržavaju kaznu zatvora u našim KPD.

Pomenuta je istraga protiv direktora RTS, što sa Predlogom zakona o amnestiji nema nikakve veze. Istragu će ubuduće voditi pre svega istražni organi, pravosudni organi i nije na Republičkoj vladi da se meša u rad pravosudnih organa, jer nam je cilj i želja da stvorimo slobodno i nezavisno sudstvo.

Odgovaraće svi oni koji su počinili krivična dela, ne znam zašto odgovara gospodin Milanović, ali očito je da u nekim njegovim radnjama i postupcima postoje elementi nekog krivičnog dela, čim je došao u poziciju da se nalazi na listi optuženih. Bilo je pitanja - kako će o predlogu za amnestiju odlučivati sudovi sa Kosova, budući da oni faktički na većem delu teritorije Kosova i Metohije ne funkcionišu, ali želim da vam kažem da su oni izmešteni na područje Srbije van Kosova, znači da svi oni, ne u punoj meri, ali ipak funkcionišu.

Pomenut je i Opštinski sud u Prištini. Kod mene u Ministarstvu je pre neki dan bila predsednica Opštinskog suda u Prištini, koji sada boravi u Nišu, i oni će odlučivati o predlozima i molbama za amnestiju.

Ovde je neprestano pominjano pitanje, i vršena je, naravno u političke svrhe, što ja ne osporavam, zamena teza. Ponavljam da se ovaj zakon ne odnosi na amnestiju političkih delinkvenata, da se ne odnosi na amnestiju lica koja su optužena zbog terorizma, napada na ustavno uređenje, neprijateljsko udruživanje. Dakle, ne odnosi se na ona krivična dela protiv naroda i države, koja su obuhvaćena saveznim Krivičnim zakonom, ne odnosi se, jednom rečju, na albanske separatiste i teroriste.

To sam rekao u nekoliko navrata, to ponavljam i sada. Da bi se otklonile dileme, nijedno od tih lica nije oslobođeno. Ima ih više od 500 u zatvorima u Srbiji i ovim zakonom o amnestiji jednostavno to nije obuhvaćeno, niti ima bilo kakve veze sa tom kategorijom osuđenih lica. Pominjano je pitanje, neprestano, juga Srbije. Brinemo mi, gospodo, i te kako o jugu Srbije. Pokušavamo da ispravimo višegodišnje greške minulog režima. Za nekoliko dana će, postoje velike šanse da to bude učinjeno, biti sužena zona bezbednosti, ta koja stvara najveće probleme, sa pet na jedan kilometar. Verovatno će, praktično, i biti eliminisana, čime će nova Vlada, već posle samo mesec dana od svog konstituisanja, pokazati jednu veoma odgovornu državnu i nacionalnu politiku.

Pomenute su čak i takve reči da smo mi lažne patriote, da se ovde pucalo u Srbiju. Jednostavno, to nije tačno. Ja ne bih da ponavljam velike reči o toj izlizanoj matrici i podeli na patriote i izdajnike. Patriotizam se ne meri rečima, patriotizam se meri delima. Patriotizam nisu vaše naučene lekcije iz dopisnih tečajeva i večernjih škola. Patriotizam nije ni kuluk, ni nadnica, patriotizam nije busanje u prsa, jer oni koji se busaju, neka odu tamo gde su zagovarali najveći stepen patriotizma.

Gospodo, kada pričate o patriotama i izdajnicima, moramo da se vratimo malo unazad, jer je čitavo ovo vreme danas posvećeno zameni teza, toj priči. Nismo mi iz DOS-a ili sadašnje demokratske opcije, ili demokratske vlasti u Srbiji, odgovorni za tragediju koja se dogodila na Kosovu. Godinama je prethodni režim kao noj zabijao glavu u pesak kada je bila reč o Kosovu. Kosova ste se sećali samo uoči izbora, tada je Kosovo postajalo koren i kolevka, dno očnog vida, oltar u hramu koji se zove Srbija. A pre i posle toga, niko se više nije sećao Kosova, pa ste za to vreme imali predsednika Vlade, pa ste imali predsednika Skupštine, Jusufa Zejnulahija, Remzija Koljgecija, pa ste imali predsednika izbegličke Vlade Kosova, Bajrama Bukošija. Svega i svačega.

Ko je dozvoljavao naoružavanje godinama, polako, šiptarskih terorista - minuli režim. Oni su to dozvolili, oni koji su bili na vlasti, Republička vlada.

Bio sam, gospodo, poslanik u ovoj skupštini u dva saziva. Ja sam sedam puta tražio od gospodina Dragana Tomića, tadašnjeg predsednika republičkog parlamenta, da se na dnevni red ovog parlamenta stavi pitanje Kosova. Uvek je to bilo odbijano, pa su se Kosovom bavili parlamenti skoro svih evropskih zemalja, i Evropski parlament, ali nikada i Skupština Srbije.

Sada govorite o sudbini Kosova. Dozvolite da se sudbinom Kosova pozabave prave patriote, a oni su u DOS-u. I još nešto na kraju, neki ljudi su ovde tvrdili da u zatvorima u Srbiji postoje odlični uslovi, u skladu sa evropskim standardima, da se uslovima za izdržavanje kazne ne narušava dostojanstvo ljudi. Odlično, gospodo, poručite vašim partijskim prijateljima, doskorašnjim funkcionerima, onima protiv kojih su podignute ili će biti podignute optužnice, da ih čekaju izvanredni uslovi u zatvorima u Srbiji (aplauz).

(Poslanici iz sale traže dozvolu za repliku.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Molim vas, nema replike. Pominjan je bivši režim, niste vi bivši režim.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice (imamo kvorum).

Stavljam na glasanje Predlog zakona o amnestiji, u celini.

Za 155, protiv 6, uzdržana 22, nisu glasala četiri, ukupno prisutno 187 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o amnestiji.