Reč ima narodni poslanik Rade Bajić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani poslanici, pružiti ruku posrnulom čoveku i pokušati da ga izvučemo iz ambisa u koji je upao u jednoj svojoj nesrećnoj sekundi je zaista i humano i ljudski.
Kao socijalista sigurno bih to uvek uradio, a ne verujem da i jedan moralan čovek koji ovde sedi to ne bi uradio. Ali, ne bih mnogo razmišljao o ovom zakonu da nisam imao jedan susret 6. februara na ulici u Novom Sadu, gde mi je u susret išla jedna starica i zamolila me je - samo da me upita nešto. Rekla je: "Sine, da li ima neko progovoriti u Skupštini o nama, o unesrećenim porodicama, o uništenom detinjstvu, o uništenoj mladosti silovanog deteta". Rekao sam samo: "Ima majko". Svako je nastavio svojim putem. Ja, razmišljajući na jedan način, a ona na drugi.
Zaista, pitam se da li smemo dovesti one koji su napravili neki prestup u istu ravan. Da li nekoga ko je uzeo sebi božije pravo u ruke i da namerno, dakle sa predumišljajem, uzme nečiji život ili izvrši silovanje, možemo staviti u istu ravan sa nekim ko je zaista u nekom momentu sužene uračunljivosti, u afektu, uradio nešto. Mislim da ne.
Dobar je predlog koji je dat u vidu amandmana, da se neka vrlo, vrlo teška krivična dela izuzmu iz ovoga. Ali, jedan događaj od prošle nedelje me je naterao da razmišljam o ovom zakonu i na još jedan način. Da se upitam da li ovaj zakon služi i kao ulaznica za jednu morbidniju predstavu u narednom periodu, da ovo bude otvoren ventil kroz koji će procuriti mnogo veća nepravda.
Naime, znamo koji je to događaj. Da je protekle nedelje jedan najveći zločinac u zadnjem periodu, a to je onaj koji je naredio da se uništava ova zemlja, da se ubijaju ljudi, razaraju objekti, a što je još gore, ne da se zagadi, već da se otruje ova zemlja, sa nesagledivim posledicama koje ćemo imati. Ko zna šta je pored plutonijumskih i osiromašenim uranijumom obogaćenih bombi bačeno ovde?
Svedoci smo svih ovih klimatskih promena i ko zna šta će nam se desiti potomstvu u narednom periodu. Da li je i to jedan vid odškrinutih vrata da se i takvi zločini amnestiraju? Čoveku kome je trebalo pljunuti, i pored sve kulture koju imamo, na ruke, na krvave ruke zbog onoga što je uradio, mi smo maltene hteli da ih ljubimo kao nekom popu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dajem pauzu od jedan i po sat. Vidimo se ovde u deset do petnaest časova, da nastavimo sa radom. Obaveštavam vas da će se u pauzi održati sednica Odbora za pravosuđe i upravu u sali na drugom spratu, a sednica Odbora za finansije u sali na četvrtom spratu.
(Posle pauze.)

Molim vas, gospodo narodni poslanici, da utvrdimo kvorum i da nastavimo sa radom. Molim vas da ubacite vaše kartice radi utvrđivanja kvoruma (imamo kvorum).
Molim vas da nastavimo sa radom. Pre nego što nastavimo sa pretresom, predložio bih vam da donesemo odluku o nastavljanju rada dužem od 17 časova. Predlažem da sa radom danas nastavimo do 20 časova, a da neposredno pre tog vremena donesemo novu odluku, u zavisnosti od toka ove sednice.
Pošto smo utvrdili kvorum, molim vas da pristupimo glasanju o ovom predlogu, znači, da nastavimo sa radom do 20 časova, a zatim da donesemo još jednom odluku o eventualnom nastavku rada i posle tog vremena. Molim da glasate korišćenjem tastera.
Za 106, protiv 26, uzdržana dva, nije glasalo 17, ukupno je glasao 151 narodni poslanik.
Konstatujem da smo se dogovorili da ćemo raditi do 20 časova, a zatim doneti novu odluku o dužini rada na današnjoj sednici.
Nastavljamo sa pretresom Predloga zakona u načelu.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, pre svega želim da izrazim zadovoljstvo što smo napokon otpočeli sa nastavkom sednice, posle pola sata predsedavajući je uspeo da obezbedi kvorum. U isto vreme kada govorim o Predlogu zakona o amnestiji, pošto se i ministar Batić vratio, treba svakako da podsetimo na činjenicu da Trećem vanrednom zasedanju, dakle, pored .... i izbora nove republičke vlade, ne prisustvuje republički premijer, Zoran Đinđić, i sama ta činjenica i celokupno ponašanje poslanika DOS-a u toku prepodnevne rasprave, diskusija o ovom veoma važnom predlogu zakona, govori mnogo da ste vi uljuškani u vaše poslaničke fotelje, da vam bezbrižan osmeh na licu lebdi sve vreme i da vam svakako nije stalo do toga ni o čemu se ovde govori, ni kako će građani Srbije da reaguju na sve vaše poteze.        
Stav Srpske radikalne stranke (da pređem, pošto vidim da ste nestrpljivi, na Predlog zakona) da glasa za Predlog zakona o amnestiji su veoma detaljno obrazložili srpski radikali u prepodnevnom zasedanju, i on je, pre svega, motivisan činjenicom da su to humani razlozi, odnosi humanog društva prema onima koji su osuđeni, pre svega želja da se na taj način deo njihove odgovornosti za učinjena dela amnestira. I to što je jutros, obraćajući se nama, ministar Batić rekao, da se stvorila neka fama da će sada svi da izađu iz zatvora, pa neće svi, gospodine Batiću, nego oni koji će steći uslove po ovom zakonu i koji imaju tu mogućnost na osnovu do sada odležane kazne i na osnovu onog preostalog dela, ali u kontekstu ovog procenta koji se zakonom predviđa.
I naravno, mi smo apsolutno saglasni sa činjenicom da je bio potreban ovaj amandman, da se od amnestije izuzmu lica pravosnažno osuđena za krivično delo silovanja, protivprirodnog bluda nad nemoćnim licem i nad onima koji nisu navršili 14 godina. Ali, pre svega treba da podsetimo kako je došlo do tog amandmana. Da ne biste dovodili dalje javnost u zabludu, da ne biste bacali prašinu u oči, da ste vi naprasno, na insistiranje ministra itd. i pojedinih članova Odbora, došli na tu ideju i predložili ovaj amandman, svakako treba svi mi da imamo u vidu da je to bilo pre svega pod pritiskom dela zatvorenika i pokazalo se da je i kodeks zatvorenika, moralni kodeks, mnogo veći od nove srpske vlade.
S druge strane, pokazalo se da, s obzirom na činjenicu da čitavo pre podne niste, bar sa nekim malim delom griže savesti, reagovali na ono što su vam govorili srpski radikali, da na ovaj način želite da amnestirate šiptarske teroriste za sve zločine koje su počinili po našim zakonima, pa da ste amnestirali ubicu koji se vratio na mesto zločina, Havijera Solanu, grleći se i ljubeći sa njim pre neki dan ovde u Beogradu, vi ste zapravo pokazali da se vaša politika i nebriga, pre svega za srpski narod i srpski nacionalni interes, izražava i kroz ovakav predlog zakona. Ja sam apsolutno uverena da ste vi bili u situaciji da posle Drugog svetskog rata amnestirate Nadu Šakić da biste to uradili. Gospodin Batić je posle sedam godina doveo onog nesrećnog hohštaplera Milana Panića ponovo u našu zemlju, na već poznati način, uz duge i kratke cevi upali su u Galeniku, a tema je ta, u kontekstu Zakona o amnestiji, da je taj isti Milan Panić, bez ovakvog zakona, znači na svoju ruku, jer takva mu je priroda, očigledno kao i celokupna vaša, amnestirao od zločina ozloglašenu Mandu, ustaškog zločinca, koja je pobila toliku srpsku decu i toliko srpskog stanovništva, a koja je inače kod ustaša dočekana kao heroj.
Za to isto vreme srpskim patriotima, kao što smo mi, srpski radikali, vi se obraćate sa podsmehom, a ministar Batić zaista vrlo neuverljivo pokušava da kaže kako ovde sede nekakvi lažni patrioti. Da to nije tako, gospodine Batiću, treba da znate da ste Vi ministar u Vladi gospodina Đinđića, koga bi pre svega neko novim zakonom da amnestira. Ko će da amnestira gospodina Đinđića, koji danas nije ovde ili zbog toga što su mu Amerikanci u udvoričkoj poseti u Vašingtonu zavrtali ruke na leđa i jasno mu rekli da nema nikakvo zeleno svetlo da rešava situaciju na jugu Srbije i zbog toga što celokupnim ponašanjem ne samo Đinđića, nego svih ministara u novoizabranoj vladi DOS-a, mi dolazimo u situaciju da ćemo tek osećati velike posledice svega toga.
Gospodin Batić je, obraćajući se nama poslanicima jutros, rekao da Vlada neće da prihvata nikakve ucene i ultimatume. Verovatno ste mislili na te zatvorenike i na one koji tek treba da idu na izdržavanje kazne, ali to jednostavno nije tačno. Vi prihvatate sve ultimatume i sve ucene koje vam stižu od vaših zapadnih nalogodavaca. Svakoga dana pokazujete sve veći stepen servilnosti i koga vi možete da ubedite da nećete da prihvatite tako nešto?
Onda ste rekli da nećete da budete blagonakloni prema eskalaciji kriminala u našoj zemlji, da ćete novi krivični zakon u Republici Srbiji da upravo primenite najefikasnije što možete. Međutim, to jednostavno nije tačno, jer po onoj narodnoj ipak pogledajte prvo mangupe iz svojih redova, pa onda govorite o tome koliki je stepen kriminala, ko su oni koji tek treba i da odgovaraju, da izdržavaju zakonske kazne zbog toga što su spalili zgradu Narodne skupštine, izvršili puč u našoj zemlji i protivustavnim, pre svega nedemokratskim ponašanjem, pokazali kakva je priroda ove vlasti. Hvala.

Hoćemo li da nastavimo da radimo ili ćemo da radimo ovako po komisijama? Molim narodne poslanike da se prisete, kao i oni koji su za govornicom, da oni koji su za govornicom ne treba da zloupotrebljavaju svoje vreme i da treba da se drže Poslovnika i da se drže teme, ali isto tako i poslanike da znaju da je predsedavajući taj koji će govornika da opominje.
Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a posle njega narodni poslanik Toma Bušetić.

Uvaženi predsedniče, članovi predsedništva, poštovane kolege poslanici i članovi Vlade, Zakon o amnestiji je zaista human gest, ali po mom mišljenju samo u jednom delu, u delu kada su u pitanju krivična dela koja su učinjena iz nehata i manja krivična dela. Takav predlog zakona, takvu oblast bih rado podržao, međutim ne bih se složio sa amnestiranjem počinilaca teških krivičnih dela, jer ovaj zakon uvažava interese počinilaca krivičnih dela, ali zanemaruje žrtve krivičnih dela i članove njihovih porodica.
Kao ljudi moramo da imamo u vidu i jedne i druge i zato nisam za to da se amnestiraju počinioci teških krivičnih dela. Pitam sve vas da li možemo kao ljudi da amnestiramo počinioce teških krivičnih dela recimo u Klečki, stratištu stradalništva najmonstruoznijih nedela šiptarskih terorista i ubica. U tom stradalništvu na prošloj sednici kolega Maravić je pomenuo devetogodišnju Jovanu, a njenog oca i majku ubice su vezale, na njihove oči to dete silovali, iživljavali se, a onda su njih troje i sve ostale koji su bili tu zaklali i spalili. Možemo li amnestirati šiptarske ubice koji su izmasakrirali Srbe i leševe bacili u Radonjičko jezero? Možemo li amnestirati ubice u Kačaniku, svedočanstvo o tim stravičnim nedelima ljudskim, koje premašaju zverstva, jer zver ubije žrtvu i pojede, a ovo je teže od zverstva, svedočanstvo o tom zverstvu dala je jedna žena iz Australije u knjizi "Bila sam na Kosovu". U starom Kačaniku vezali su oca, muškarca i domaćina kuće, a 30 terorista, zlikovaca, silovali na očigled njemu ćerku i ženu. Ja se izvinjavam na vulgarnosti, ali radi predočavanja slike, mokre udove posle silovanja brisali su o njegovo lice. Zar ćemo takve zlikovce da amnestiramo i mnogo takvih? Mi smo izgleda počeli da amnestiramo i bez zakona najveće zlikovce posle Drugog svetskog rata, koji su nam odneli na hiljade žrtava nedužnih, koji su razorili našu zemlju. Klinton u jednoj euforiji reče - učiniću sve da žive Srbe ubijem, a mrtve da dignem i to obećanje je nažalost ispunio bacajući rakete na pravoslavna groblja u Prištini, kada su kosti mrtvih Srba letele i na groblju u Gnjilanu.
Takođe se pitam kao čovek da li možemo i da li hoćemo da amnestiramo teroriste, ubice na jugu Srbije, koji već u više navrata ubijaju i srpske policajce...

Molim Vas da i kada se pitate da se pitate u okviru dnevnog reda.

Gospodine predsedniče, mislim da je i ovo dnevni red, jer radi se o Zakonu o amnestiji. Sva ova dela, gospodine Batiću, događaju se na teritoriji Srbije i svaka amnestija, s obzirom da se i bez zakona neki amnestiraju, onda je zaista stravična.
(Vladan Batić sa mesta: Ne odnosi se na Miloševića ova amnestija.)
Nisam ni ja rekao. Ako se očekuju pregovori sa delegacijom Albanaca na jugu Srbije, u kojoj će sigurno biti i vođe terorista i ubica, sa prihvatanjem tog čina razgovora izgleda da ćemo amnestirati njih, ali se zato podnose prekršajne i krivične prijave protiv Srba koji su protestovali zato što im se onemogućava da stignu do svojih domova na Kosovskom pomoravlju. Krivi su zato što se bune, zato što treba po nekome da ćute dok ih teroristi ubijaju i otimaju im zavičaj.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, zatim narodni poslanik Sreten Mitrović.