Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorim o ovoj temi postavljaju se dve dileme i o tome valja raspravljati. Kakvi su predlozi Odbora za pravosuđe i upravu za izbor predsednika sudova, po kvalitetu i, drugo, da li je taj odbor radio samostalno ili pod pritiskom, to je relevantno i treba raspraviti.
Pošto sam, između ostalog, član tog odbora, naravno da smo ubeđeni da u ovom trenutku nismo imali bolja rešenja. Za mnoga sam ubeđen da su odlična, ali bi bilo prepotentno da mi smatramo da je to idealno, ono što mi predlažemo.
Ono gde mi stojimo i gde čvrsto stojimo to je da je svako pojedinačno predloženo rešenje u odnosu na prethodnog predsednika suda bolje. Dakle, lično sam spreman da vratim poslanički mandat ako mi bilo ko dokaže da je predloženo rešenje makar isto, a kamoli gore od prethodnog predsednika suda. Dakle, tačno je da je to za stručnu javnost, da je stručna javnost raspravi, jer se zna šta je pravosuđe kao jedan značajan deo vlasti.
Naša tvrdnja i ono gde lično stojim da je svako predloženo rešenje direktno bolje od svog prethodnika. Drugi deo, koji se opet ponavlja i nije zgoreg još jednom to izneti, a to je da postoje pritisci na rad odbora. Pritisaka na rad odbora nema i ovde je prisutan gospodin ministar Batić nema uticaja na predlaganje. Vode se široke konsultacije, ali pritisaka i uticaja partijskih sa bilo koje strane iz DOS-a na rad ovog odbora nema. Ako bi se to radilo partijski, ako bi se radilo mimo pravila struke, takođe bih vratio poslanički mandat, napravio konferenciju za štampu i rekao - izvinite, vrše se pritisci, ja u tome neću da učestvujem. Dakle, toga nema.
Samo još vrlo kratko u pogledu stanja pravosuđa i u pogledu samog ovog predlaganja. Rečeno je da bi trebalo raspraviti između više kandidata. Odbor za pravosuđe i upravu uvek predlaže jedno rešenje Narodnoj skupštini. Proceduralno on ne predlaže dileme, nego uvek usaglasi i kaže - to je naš stav, pa vi izvolite izjasnite se, Narodna skupština to može da prihvati ili ne i time vraća Odboru na rad.
Bila je izražena sumnja da će u nekom narednom trenutku postojati opasnost da nekakve lokalne partijske strukture DOS-a izvrše upliv i naprave nekakve predloge predsednika sudova, naročito po unutrašnjosti, koji bi onda bili predloženi za predsednike sudova u tim sredinama. U Odboru za pravosuđe bili bi dobro došli i predstavnici Srpske radikalne stranke, koji bi onda mogli sasvim argumentovano da nam kažu za svaki predlog da je neprihvatljiv zato što je nestručan, nepošten ili već sve to što treba i naravno da niko ne bi stao iza nekog čoveka koji je loš.
Prema tome, saradnja u Odboru omogući će da je, kada mi svi ukrstimo svoje podatke, veoma mala verovatnoća da izrazito loš predlog prođe. Toga skoro da nije moguće da bude, ako budemo svi sarađivali na tom poslu, a to je veoma važna stvar.
Na kraju, moram da kažem, neću ići mnogo unazad, ali reći ću vam u onom delu koji znam i da razjasnimo tu dilemu da li mi razumemo parametre koji postoje u pravosuđu. Ako uporedite 1984., 1985. i 1986. godinu i koeficijente broja sudija i primljenih predmeta, predmeta u radu i onaj zbirni koeficijent ažurnosti, sada se obraćam samo onom delu stručne javnosti koja razume o čemu ja govorim, i uporedite ga sa tim koeficijentima danas koji postoje u pravosuđu, ovo pravosuđe je pet i po puta gore od onog pravosuđa koje je prethodna vlast nasledila. Dakle, kada se govori o nekom prethodnom režimu koji je ključne stvari poremetio u pravosuđu, ne, ovaj režim posle koga dolazi DOS je pet i po puta pogoršao stanje u odnosu na trenutak kada je on došao na vlast.
