Stvarno lepa priča, gospodin je dobar orator i kada slušamo daj Bože da bude ovako kako on kaže, ali ja vas gledam u oči, vas poslanike DOS-a, poštenja radi da izađete ovde i kažete da već nemate gotova kadrovska rešenja i da vi niste kadrovisali u pravosuđu u vašim mestima. Pozivam ove iz Arilja, iz Kraljeva, Novog Pazara, Kruševca itd., uglavnom vas ima iz svih tih gradova, da izađete ovde i kažete da vaše stranačke strukture u tim opštinama već nemaju gotova rešenja. Garantujem da možete da ih izdiktirate. Znači, sada možemo da vidimo kompletnu sliku budućih kadrova u pravosuđu Srbije. Par mesta koja niste rešili sada kadrovišete ovde u restoranu i zato vas nema u Skupštini. Sada kadrovišete i svađate se. Inače, vaša priča, gospodine, je ekselent.

Da li se još neko javlja za reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što formalno ministar pravde  Republičke vlade nije predlagač kandidata koji treba danas da budu izabrani za predsednike sudova, mogu da izrazim svoje zadovoljstvo što se nije čula ni jedna primedba na ličnost predloženih kandidata. To je najbolji znak da je Odbor za pravosuđe Narodne skupštine Republike Srbije predložio zaista kvalitetne kandidate, ljude koji su veliki pravni stručnjaci i ljude koji imaju visok moralni integritet.
Kao ministar pravde nisam ni na koji način uticao na predlaganje kandidata. Do te mere da se čak nisam ni sreo sa predloženim kandidatima. Možda nekome liči na demagogiju, ali želja je i nove Vlade i mene kao ministra pravde da stvarno stvorimo sistem slobodnog i nezavisnog pravosuđa. S druge strane, pošto po logici stvari snosim odgovornost za resor pravosuđa, obavio sam niz konsultacija i, verujte, iz reda sudija, advokata, ljudi koji imaju različite veze sa pravosuđem, dobio sam apsolutno uveravanje, pogotovo za ličnost predloženih kandidata za predsednika Vrhovnog suda i predsednika Okružnog suda, kao i za sve druge predložene kandidate, da je zaista najbolji mogući izbor.
To je na neki način potvrđeno i činjenicom da niko od poslanika nije prigovorio na ličnost predloženih kandidata. Zašto se pošlo od Beograda? Zato što je ovde broj predmeta u sudovima najveći, što je koncentracija i finansijske moći, kapitala i kriminala, po logici stvari, ovde najveća. Mi nismo želeli da juče, prilikom donošenja odluke o razrešenju predsednika sudova, unedogled iznosimo primedbe na rad tih sudova, jer bi ova sednica trajala danima. Verujte, dobijam na tone materijala uopšte na rad pravosuđa. Gospodin Jojić je malopre, kao čovek koji je bio ministar pravde, govorio o ažurnosti, odnosno neažurnosti, koja je dramatična, a da ne govorimo o drugim stvarima koje zadiru već i u pitanja različitih vrsta odgovornosti.
Dakle, prilikom izbora predsednika sudova, prilikom izbora sudija neće biti nikakvog revanšizma, neće biti nikakve odmazde, nikakve veze ovo nema sa bilo kakvom partijskom, stranačkom ili bilo kakvom drugom pripadnošću. Najveći broj sudija u Srbiji, ogroman broj, 90% ljudi je časno i pošteno obavljalo svoj posao i neće ti ljudi biti smenjeni. Jednostavno, oni su bili demotivisani, uhvatila ih je apatija, imali su bedne i mizerne plate. Čoveka morate podstaći i motivisati da radi posao. Da bi čovek mogao biti slobodan i nezavisan on i materijalno mora biti slobodan i nezavisan.
Rekao sam juče, ovde su sudije okružnih sudova koji su izricali smrtne kazne, koji su odlučivali o nečijoj slobodi, životu i smrti, imali plate ispod 200 maraka. Nema tu slobodnog i nezavisnog sudstva. Dakle, nema odmazde, nema revanšizma i u pogledu izbora nosilaca pravosudnih funkcija koji će uslediti na redovnom zasedanju, bez obzira na priče o kadriranju, čuo sam ih i ja i dobio gomilu raznoraznih predloga od svih i svakoga. Neće biti toga, neće biti partijskog sudstva, jednostavno Vlada Republike Srbije, i o tome smo se dogovorili na predlog ministra pravde na današnjem kolegijumu, formiraće neku vrstu komisije u koju će ući i predstavnici Ministarstva pravde, i Odbora za pravosuđe Republičke skupštine, i sudskih kolegijuma, i lokalnih advokatskih komora i društva sudija, Udruženja pravnika, ako treba i pravnih fakulteta, i lokalnih organa vlasti, bez obzira ko je u lokalu na vlasti i pokušaćemo da za nosioce pravosudnih funkcija izaberemo zaista stručne i kompetentne ljude.
Dakle, svi ti prigovori će moći da se istaknu, ali onda kada izbor tih nosilaca pravosudnih funkcija dođe na red. Jednostavno, stručnost i moralni integritet moraju biti dva osnovna i dva jedina kriterijuma pri izboru nosilaca pravosudnih funkcija. Spočitavano je, naravno ministru pravde sve i svašta. Niti hapsim, niti sudim i, verujte, sada sam od gospodina Vučića, verovali ili ne, čuo ko je zatražio pritvor za gospodina Milanovića. Dakle, ne znam ni ko je zatražio, kaže gospodin Andrija Milutinović. Nema DOS, hvala Bogu, sa Andrijom Milutinovićem nikakve veze. Podneo je zahtev za razrešenje, razrešen je Andrija Milutinović i dakle, ne znam ni ko je podneo zahtev za sprovođenje istrage, ne znam ni ko je tužilac, ne znam ni koji je sud nadležan.
Možda to vama zvuči neverovatno, ali poenta svega je slobodno i nezavisno sudstvo. Mi smo na nivou Vlade utvrdili jedan kodeks ponašanja i svi članovi Vlade su se obavezali da niko neće intervenisati ni u pravosuđu, ni u policiji, ni u javnim preduzećima, ni u finansijskoj policiji, ni bilo gde. Može svaki član Vlade da zatraži i dobije izveštaj o svemu i svačemu, ali niko nema pravo da bilo gde interveniše. I, slobodno recite da li postoji i jedan predsednik suda ili jedan sudija u Srbiji kod koga je ovaj ministar pravde bilo šta tražio, po bilo čemu intervenisao, bilo koga protežirao da bude kao kandidat za predsednika suda, sudiju, javnog tužioca itd. Slobodno ću svima pogledati u oči, jer toga nema. Moramo stvoriti sistem slobodnog i nezavisnog sudstva i moramo podići taj stub, koji čini slobodno i nezavisno sudstvo ne samo praznom retorikom i ne samo sporadičnim izborom.
Vlada će uskoro ponuditi jedan novi, savremeni zakon o sudovima. Ovaj zakon je potpuno anahron. Mi smo o njemu juče raspravljali. Može da se tumači i ovako i onako, jer je bio takav i bio je u funkciji neke druge vlasti i nekih drugih potreba te vlasti. Donećemo dakle, novi zakon o sudovima, novi zakon o javnom tužilaštvu, novi zakon o advokaturi, učinićemo ih savremenim, shodno potrebama ovog naroda i ove države, kao i kompatibilnim sa propisima Evropske unije, jer hoćemo u Evropu. Hoćemo da živimo kao sav normalan svet. Da bi to postigli, moramo da imamo slobodno i nezavisno sudstvo, da podignemo plate sudijama i javnim tužiocima, nosiocima pravosudnih funkcija, da zaista budu slobodni i nezavisni.
Rekao sam juče gospodo, ovde je predsednik Ustavnog suda ekonomista Ratko Butulija, to može da bude samo u Srbiji. Ovde Vrhovni sud ove zemlje nema svoju zgradu, to može da bude samo u Srbiji. Ovde 13 sudija Vrhovnog suda je steklo uslov za starosnu penziju, a imamo sjajnih, mladih kadrova, velikih kapaciteta, koji su uključeni na Internet, koji prate uporednu praksu. Upoznao sam nekoliko ljudi koji su bez ikakve šanse bili do sada. Treba nam sveža krv, treba nam ta mladost i pamet da ostane ovde, a ne da po belom svetu tumaraju, da tamo traže svoju sreću. Oni će ostati ovde, oni će biti stub novog, slobodnog i nezavisnog sudstva. Hvala vam. (Aplauz.)

Replika, gospodin Vučić.

Dame i gospodo, moram da ukažem na  nekoliko činjenica. Ministar Batić je pomenuo u svom izlaganju da Vrhovni sud Srbije nema čak ni svoju zgradu. Nema je, zato što je srušena. Srušili su je oni koje primate sa najvećim državnim počastima. Oni su je srušili, a to je Nemanjina broj 9. Vlada je kupila tu zgradu, Vrhovni sud je tu trebalo da bude smešten, ali nije mogao da bude smešten, pošto je veliki demokrata, kako ga danas nazivate i primate ga svi od reda, Havijer Solana naredio da se ta zgrada sruši. (Aplauz radikala.)
Što se tiče onoga o čemu sam govorio, nisam rekao da je gospodin Batić nijednog trenutka bio direktno umešan, već sam pratio i to pre nego što sam išao na put, pratio sam program državne televizije. Na državnoj televiziji sam video intervju gospodina Milutinovića, u kome je on govorio o nekom svom pomoćniku, zameniku i o tome kako će biti određen pritvor Dragoljubu Milanoviću. Ja sam to video u državnim medijima. Niko mi drugi nije pružio nikakvu informaciju, da ne bi došlo do zabune u javnosti ili da bi neko to na pogrešan način protumačio. Samo želim da kažem da je ovo što je rekao gospodin Batić u kontradikciji sa onim što su govorili predstavnici DOS-a, pre nego što se gospodin Batić pojavio u ovoj sali. Pre svega gospodin Budišin i gospodin Šabić.
Oni su, pravdajući hapšenje Dragoljuba Milanovića, doduše bez argumentacije, rekli da se to ostavi nadležnim, sudskim i državnim organima, da će to biti potpuno dostupno javnosti, da će svi biti upoznati sa činjenicama, uz gromoglasno odobravanje skupštinske većine. Valjda su naročito radosni što je neko iza rešetaka, a to im se posebno dopada, posebno im se sviđa. Gospodin Batić kaže, da niko od državnih organa sa tim nema nikakve veze. Dobro bi bilo da dobijemo informaciju, pošto smo dobili preko medija informaciju da je pušten izvesni čovek, koji je priznao da je počinio krivično delo i kriminalne radnje - Bogoljub Arsenijević - Maki, koji je otvoreno rekao da se spremao i da je želeo da uništi zgradu Savezne skupštine. Puštena je albanska teroristkinja Fjora Brovina iz zatvora, i to je uradio predsednik SRJ, ali niko u javnosti ne zna zbog čega je tačno uhapšen Dragoljub Milanović. Dobro bi bilo da nam to kažete.
Ja ću vam reći zašto sam zainteresovan. Ćutao sam sve vreme, bio sam, a nikoga od vas nisam video kada se ta strašna tragedija dogodila i nisam video čak ni na komemorativnim skupovima, na ispraćaju ljudi koji su poginuli. Ja sam tamo bio kao čovek, a ne kao ministar i vi me niste mogli ni videti. To vam sada govorim prvi put. To je bilo kada su ti ljudi već poginuli, da to imate u vidu. Nikada mi nije palo napamet ni u tom trenutku, iako smo imali mnoge sukobe sa predstavnicima SPS-a.

Vreme.

Znate, gospodin Ivković je bio u Vladi Srbije. Jesam li vam nekada, gospodine Ivkoviću, rekao da ste to Vi organizovali ili da je bilo ko drugi naručio to u državnoj televiziji? Da je neko drugi to znao? Treba biti ne veliki, ali treba biti samo normalan, pa shvatiti šta se tu zaista dogodilo. Dželati su postali naši dobri prijatelji. Karla Del Ponte će da nam kaže ko je gađao zgradu državne televizije i Havijer Solana će da nam kaže ko je odgovoran za ubistvo, a on naredio napad na Srbiju i SRJ. One za koje ne postoje nikakvi dokazi, nikakvi...

Opominjem Vas za vreme, ovo vreme za repliku je tri minuta.

Završavam, gospodine predsedniče. Za one za koje ne postoje nikakvi argumenti, osim tone hartije potrošene u štampi, hiljade minuta raznih priča, trudio sam se da pronađem neki argument, da čujem neku činjenicu. Nisam je čuo danas, nisam je pročitao ni u jednoj novini, ni u jednoj jedinoj, ni jednu jedinu reč, ni jednog jedinog argumenta. Neka izađe neko, neka kaže, ja vam kažem uhapšen je čovek, da niko ne zna zašto je uhapšen. Leži u zatvoru, u pritvoru, ne zna se zašto leži u pritvoru. Ja se sekiram zato što je u pitanju čovek i nije važno što to nije moj partijski kolega.

Gospodine Vučiću, pet minuta ste već govorili.