Pa recite zašto mi niste dali pravo na repliku?

A zatim ću Vam dati pravo na repliku, ukoliko ne uvažite moje objašnjenje, to Vam ja garantujem.

Pa neću ja da zavisim od Vaše milosti, gospodine predsedniče.

Pa, u ovim okolnostima ćete morati.

Pa neću od toga da zavisim. Hoću da zavisim od Poslovnika, a ne od Vaše milosti. Hoćete li mi Vi dati reč ili nećete.  Ma, ko ste Vi, gospodine predsedniče, da kršite Poslovnik i da stavljate na glasanje kršenje Poslovnika? Pa ja Vas, na kraju, upozoravam. Pa šta piše u članu 100?

E, to ćemo da pročitamo. U članu 100. piše sledeće: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o drugom narodnom poslaniku (toga nije bilo), ili pogrešno protumači njegovo izlaganje (toga nije bilo), narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Narodni poslanik traži repliku dizanjem ruke... itd. (to ste tražili). Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu" (čega nije bilo, uvredljivi izrazi, uvredljivih izraza nije bilo)....

Kako nije bilo, gospodine predsedniče? Rečeno je da smo dve godine trošili državne pare, a da ništa nismo uradili. Šta je za Vas uvredljivo, ako nije to, gospodine predsedniče? Pa ne može Srđa Popović da bude sedam dana u Japanu, da se vrati, da dođe ovde i da kaže da mi trošimo državne pare. Nema smisla, gospodine predsedniče. Pa kako optužujete nas, koji ovde dolazimo svaki dan na sednicu, za trošenje državnih para. Vi se švrćkate po inostranstvu o državnom trošku i sada mi trošimo državne pare? Ne treba mi nikakvo pravo....

Dakle, u članu 100. takođe piše: "Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe".
Gospodine Nikoliću, Vi ste tražili repliku zbog toga što je pomenuta Vlada narodnog jedinstva. Nisu bili upućeni uvredljivi izrazi, bilo je rečeno da je ona ovom skupštinom vladala kao većina, što je činjenica, nije ništa uvredljivo, to je samo tužna činjenica (aplauz) i zbog toga nisam smatrao da imate pravo na repliku. Ukoliko mislite da i posle čitanja člana 100. imate pravo na repliku, ja Vam reč dajem. Izvolite.

Mislim da ste Vi jutros upozoreni, gospodine predsedniče, da  mesto na kome se nalazite, koje Vam omogućuje da preuzmete reč kad god Vi hoćete, iako to ne piše u Poslovniku, ne koristite na tako podmukli način. Nemojte da čekate da siđem sa govornice, da biste uputili neku primedbu onome što sam rekao, kako se ponašam, što sam nekad bio ili o onome što sam danas.
Zatražite reč, gospodine predsedniče, siđite za ovaj mikrofon, održite jedno svoje slovo, pa onda ćemo mi da vidimo - da li tu ima izraza koje možemo da iskoristimo za repliku, a nikako, nikako, ako ste zaista neki demokrata, ne biste koristili valjda priliku kada Vam čovek okrene leđa ili kad više nije za ovom govornicom, da dobacujete i da to što ste jedan između nas, ravnopravni, da to bude neka Vaša prednost. Sam Predlog poslovnika, gospodine predsedniče, govori u prilog tome da ste Vi odlučili da uzurpirate prava koja Vam i Ustav, i zakoni, i ovaj dosadašnji poslovnik daju, kao predsedniku narodne skupštine.
Vidim tu Vašu želju za isticanjem, taj ego koji Vi više ne možete da sakrijete. Ako Vam ostali poslanici budu za to glasali, šta da im radim, na njihovu nesreću, samo, ovde nisu svi iz DSS. Hoće li ovi drugi iz DOS-a dozvoliti da Vi posle komandujete i njima, kako Vi hoćete?
Ja sam ubeđen da neće ili da bar u neko dogledno vreme to neće hteti. Ali, gospodinu Popoviću da kažem, da ne bi ostalo među građanima Srbije, da ne bi bilo nikakve zablude - poslanik ima pravo da zasnuje stalni radni odnos u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Poslanička grupa DOS-a je procenila koliko ljudi ima kojima je potrebno zaposlenje, koliko ljudi ima kojima nije potrebno, doneli su odluku da skinu procenat ...

Pa ja Vam ipak nisam dao pravo na repliku.