Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman jer smo želeli da Odbor za odbranu i bezbednost zadrži jednu od svojih ranije utvrđenih obaveza. Mislimo da je to veoma važno zbog same prirode Narodne skupštine Republike Srbije, kao vrhovnog tela u našoj zemlji, da je važno da preko tog odbora Narodna skupština vrši kontrolu rada Službe bezbednosti unutar Narodne skupštine. Imali smo prilike, posebno u ranijem periodu, 1995. i 1996. godine, da vidimo kako može da izgleda zloupotreba, ali smo takođe znali ko je odgovoran za to i na koji način, odnosno kome da postavimo pitanje odgovornosti za sve što se događa u ovom domu i zna se ko je odgovoran. Mislimo da taj princip odgovornosti treba zadržati, ne znamo zbog čega su ovi delovi Odbora za bezbednost uskraćeni predlogom, odnosno onim što je predlagač ovde izneo. Mislim da bi to bilo dobro, ne znam zašto bi neko imao protiv da se takav naš predlog usvoji. Čini mi se da bi za sigurnost i bezbednost svih u ovoj skupštini to bilo veoma značajno. Ne mislim zbog činjenice da se bilo ko koga plaši, ali videli ste juče na kako kukavički, podmukao i pokvaren način je neko u stanju da priđe nekome, ko ne može ni ruku da izvuče, da ga udari i još se predstavlja za ministra. Prosto zato, a ne zato što neko ne bi mogao da se brani. Zato mislimo da bi bilo dobro da postavite pitanje odgovornosti, a podsetiću one koji se ne sećaju kada smo bili izbacivani iz ove sale Narodne skupštine, mi smo znali kome ćemo da postavimo pitanje odgovornosti i tražili smo smenu predsednika Narodne skupštine Dragana Tomića. On je bio najodgovorniji za sve posledice koje su imali poslanici SRS i za takozvani linč unutar sale. Oni koji ne znaju, podsetiću ih, a možda ni tada to nije objavljeno do kraja, ovde se osim ovih redovnih momaka, koji uobičajeno, korektno i dobro obavljaju svoj posao, pojavilo nekih, ispraviće me oni koji su tu bili sa mnom, bilo je tu kolega iz različitih stranaka, 40 ili 50 batinaša i mislim da je gospodin iz Demokratske stranke Janković bio sa nama. Ušli su gore na zadnji ulaz, 40, 50 njih i da nismo imali ovu mogućnost, ne bismo znali, u patikama su bili sa nekim torbicama, je li tako bilo, a nismo znali ni ko su, ni šta su i da nismo imali tu vrstu mogućnosti da posle toga tražimo, da zatražimo odgovornost predsednika Narodne skupštine, ne znam od koga bismo tražili, možda od ministra unutrašnjih poslova. Šta nama znači ministar unutrašnjih poslova unutar Narodne skupštine, ako se to desi u najvišem našem zdanju zakonodavnom i mislim da je to jedna prosta stvar i da poslanička većina ne bi trebala da ima ništa protiv onoga što sam sada predložio.