Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas prvi put izlazim za govornicu. Iskren da budem, posle ovoga što smo čuli u prethodnom izlaganju povodom amandmana koji su podneli gospodin Nikolić i gospodin Vučić i odgovor gospodina Jovanovića, ne znam da li sam u prednosti ili sam hendikepiran. Očigledno je ovo drugo.
Svejedno, reći ću nekoliko rečenica u vezi sa ovim što sam predložio. U suštini, to ide za ovim što su i predlozi gospodina Nikolića i gospodina Vučića, iako nismo mogli da se dogovaramo, pošto pripadamo dvema različitim poslaničkim grupama.
U suštini, ja sam u članu 20. Predloga odluke predložio da se nakon stava 1. doda stav 2. koji glasi: "Odbor za odbranu i bezbednost vrši kontrolu nad radom službi bezbednosti, u skladu sa zakonom koji reguliše ovu materiju".
Stav 2. postaje stav 3.
Dao sam i kratko obrazloženje u vezi sa tim.
Zašto sam to predložio? Uvažavajući ovo što su prethodnici govorili, podržavajući i tu ideju koju su imali, pošao sam od toga da je ovo pravo Odbora za odbranu i bezbednost bilo prisutno i u postojećoj odluci. Neću reći da je to neka tekovina, ali je to jedna praksa za koju ne vidim valjane razloge da se ukida, bez obzira na to u kojoj meri i na koji način je to pravo Odbor koristio i da li je ili nije u dovoljnoj meri uspeo u tome.
Zato mislim da to nije razlog da se to isključi iz nove odluke.
Drugo, mislim da Odbor mora da ima pravo da vrši kontrolu nad radom Službe bezbednosti. Potpuno sam razumeo da je i Odbor za zakonodavstvo i ovaj drugi odbor, jedan nije prihvatio, a jedan odbio. To mu u suštini znači isto. Predlagač, takođe, nije prihvatio.
Razumem obrazloženje koje je dato od Zakonodavnog odbora na strani 2. pod 6., da se tu uvodi ovo o čemu je gospodin Jovanović govorio, i da Vlada treba da kontroliše ministarstva, a da Skupština kontroliše Vladu. Ne mislim da bi to bio veliki greh, ili suprotno, ili neki pleonazam, ili neka nepreciznost, ili nekorektnost, ako bi i odbor zadržao to pravo, jer ne vidim koji drugi organ, osim ovog odbora, treba ovim stvarima da se bavi. Čak mislim da time ne bismo bitno, kako da kažem, poremetili odnose kako je utvrđeno u našem Zakonu o unutrašnjim poslovima.
Treća stvar, pošao sam zaista, uopšte ne govorim formalno, govorim suštinski, pošao sam od onoga što sadašnja parlamentarna većina zagovara, i u svojim predizbornim aktivnostima, i o radu i predlaganju, ono što sam i napisao, a to je da treba da vlada pravna država. Drugo, da svi poslovi treba da budu javni, sve službe, sve institucije, pa naravno zašto ne i službe bezbednosti. Tu je i vaša čuvena krilatica, transparentnost, ne bih da o tome raspredam, ali sve to zaista upućuje u osnovanost predloga moga amandmana i to treba da stoji, pod uslovom da se vi za to zalažete zaista suštinski, a ne formalno. Hoću da verujem da se vi zalažete suštinski i zbog toga bi parlamentarna većina trebalo da prihvati ovaj amandman.
Naravno, posle glasanja, znam koji će biti ishod, prosto sam bio dužan i žao mi je što to nismo istovremeno objasnili, jer ukoliko se i ovo neće prihvatiti, a očigledno neće, hteo sam bar da kažem. Onda, ne samo član 20., nego i čitava odluka će u određenom delu biti u oceni onako kako je najveći broj narodnih poslanika SPS i SRS govorio da će ići na sužavanje prava poslanika i da će to posebno biti izraženo kod parlamentarne opozicije. Mislim da smo se objasnili da to nije demokratski, da ne kažem, da je to nedemokratski, da to nije na platformi onoga zašto se vi kao parlamentarna većina zalažete. Mislim da bi bilo mnogo bolje i za vas da ste prihvatili ovaj amandman kako smo ga mi predložili.
