O amandmanu, koji ste podneli Vi i gospodin Vučić, na član 20.

Postoje i drugi amandmani.

Različiti su amandmani. Moramo odlučivati posebno o svakom amandmanu koji je podnet.
Imamo kvorum za odlučivanje.
Molim da se izjasnimo o amandmanu na član 20., koji su podneli gospodin Tomislav Nikolić i gospodin Aleksandar Vučić.
Za 43, protiv 130, jedan poslanik se uzdržao,nije glasalo 12, ukupno je prisutno 186 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupštine nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Pavlović. Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor nije prihvatio ovaj amandman.
Da li predlagač prihvata amandman? (Ne prihvata.)
Ima reč narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas prvi put izlazim za govornicu. Iskren da budem, posle ovoga što smo čuli u prethodnom izlaganju povodom amandmana koji su podneli gospodin Nikolić i gospodin Vučić i odgovor gospodina Jovanovića, ne znam da li sam u prednosti ili sam hendikepiran. Očigledno je ovo drugo.
Svejedno, reći ću nekoliko rečenica u vezi sa ovim što sam predložio. U suštini, to ide za ovim što su i predlozi gospodina Nikolića i gospodina Vučića, iako nismo mogli da se dogovaramo, pošto pripadamo dvema različitim poslaničkim grupama.
U suštini, ja sam u članu 20. Predloga odluke predložio da se nakon stava 1. doda stav 2. koji glasi: "Odbor za odbranu i bezbednost vrši kontrolu nad radom službi bezbednosti, u skladu sa zakonom koji reguliše ovu materiju".
Stav 2. postaje stav 3.
Dao sam i kratko obrazloženje u vezi sa tim.
Zašto sam to predložio? Uvažavajući ovo što su prethodnici govorili, podržavajući i tu ideju koju su imali, pošao sam od toga da je ovo pravo Odbora za odbranu i bezbednost bilo prisutno i u postojećoj odluci. Neću reći da je to neka tekovina, ali je to jedna praksa za koju ne vidim valjane razloge da se ukida, bez obzira na to u kojoj meri i na koji način je to pravo Odbor koristio i da li je ili nije u dovoljnoj meri uspeo u tome.
Zato mislim da to nije razlog da se to isključi iz nove odluke.
Drugo, mislim da Odbor mora da ima pravo da vrši kontrolu nad radom Službe bezbednosti. Potpuno sam razumeo da je i Odbor za zakonodavstvo i ovaj drugi odbor, jedan nije prihvatio, a jedan odbio. To mu u suštini znači isto. Predlagač, takođe, nije prihvatio.
Razumem obrazloženje koje je dato od Zakonodavnog odbora na strani 2. pod 6., da se tu uvodi ovo o čemu je gospodin Jovanović govorio, i da Vlada treba da kontroliše ministarstva, a da Skupština kontroliše Vladu. Ne mislim da bi to bio veliki greh, ili suprotno, ili neki pleonazam, ili neka nepreciznost, ili nekorektnost, ako bi i odbor zadržao to pravo, jer ne vidim koji drugi organ, osim ovog odbora, treba ovim stvarima da se bavi. Čak mislim da time ne bismo bitno, kako da kažem, poremetili odnose kako je utvrđeno u našem Zakonu o unutrašnjim poslovima.
Treća stvar, pošao sam zaista, uopšte ne govorim formalno, govorim suštinski, pošao sam od onoga što sadašnja parlamentarna većina zagovara, i u svojim predizbornim aktivnostima, i o radu i predlaganju, ono što sam i napisao, a to je da treba da vlada pravna država. Drugo, da svi poslovi treba da budu javni, sve službe, sve institucije, pa naravno zašto ne i službe bezbednosti. Tu je i vaša čuvena krilatica, transparentnost, ne bih da o tome raspredam, ali sve to zaista upućuje u osnovanost predloga moga amandmana i to treba da stoji, pod uslovom da se vi za to zalažete zaista suštinski, a ne formalno. Hoću da verujem da se vi zalažete suštinski i zbog toga bi parlamentarna većina trebalo da prihvati ovaj amandman.
Naravno, posle glasanja, znam koji će biti ishod, prosto sam bio dužan i žao mi je što to nismo istovremeno objasnili, jer ukoliko se i ovo neće prihvatiti, a očigledno neće, hteo sam bar da kažem. Onda, ne samo član 20., nego i čitava odluka će u određenom delu biti u oceni onako kako je najveći broj narodnih poslanika SPS i SRS govorio da će ići na sužavanje prava poslanika i da će to posebno biti izraženo kod parlamentarne opozicije. Mislim da smo se objasnili da to nije demokratski, da ne kažem, da je to nedemokratski, da to nije na platformi onoga zašto se vi kao parlamentarna većina zalažete. Mislim da bi bilo mnogo bolje i za vas da ste prihvatili ovaj amandman kako smo ga mi predložili.

Ima reč gospodin Jovanović - replika.

Ne može se odnosom prema predloženom amandmanu dovoditi u pitanje naša iskrenost za uspostavljanje pravne države. U ovom trenutku ne postoje zakonske mogućnosti za kontrolu Službe državne bezbednosti kroz rad Odbora za odbranu i bezbednost. Transparentnost u radu nema nikakve veze sa tim. Vi ste imali 10 godina vremena da to precizno zakonima ostvarite i da definišete. To niste uradili. Mi smo sada dužni da ovde priznamo pred parlamentom i pred građanima, da se taj posao ne može raditi odgovorno, jer nema zakona na osnovu koga bi se taj posao radio.
U najkraćem roku Vlada će biti dužna da pred parlament izađe sa predlogom o reformi rada Ministarstva unutrašnjih poslova, između ostalog, predlogom zakona na osnovu koga bi se regulisale rad i aktivnosti Službe državne bezbednosti i one podredile parlamentu i kontroli koju će sprovoditi Odbor za odbranu i bezbednost. Radi se samo o tome, prosto o potrebi da konstatujemo činjenicu da nakon 10 godina parlamentarizma u Srbiji, mi imamo Odbor za odbranu i bezbednost koji ne može na osnovu zakona da radi onaj posao koji je sam sebi zadao kroz Poslovnik o kome mi večeras ovde razgovaramo.

Rekao sam da potuno razumem ovo što piše u obrazloženju Odbora i razumeo sam ovo što gospodin Jovanović obrazlaže u ime predlagača. Samo sam apelovao na razumevanje za našu inicijativu. Ako ima razumevanja, onda nije sporno da se to može, to sam namerno i rekao, u skladu sa Zakonom koji reguliše ovu materiju. Pošto vi to najavljujete, moja ideja i moj predlog jeste da se zadrži u Predlogu odluke da to Odbor radi, a da se novim zakonom koji predlažete to sankcioniše. Mislim da to nije sporno i čak mislim da je i malo različito u odnosu na ovo što su radikali predložili i zbog toga molim da parlamentarna većina prihvati moj amandman.

Molim vas da se izjasnimo o ovom amandmanu. Predlažem da utvrdimo kvorum. Konstatujem da imamo većinu i uslove za odlučivanje. Molim vas da se izjasnimo o ovom amandmanu.
Za 38, protiv 134, uzdržan jedan, nije glasalo sedam, ukupno prisutno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila ovaj amandman.
Na član 21. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Božidar Vučurović, Goran Cvetanović, Nataša Jovanović, Ljubomir Kragović i Dragoljub Stamenković.
Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor nije prihvatio ovaj amandman.
Da li predlagač prihvata ovaj amandman? (Ne.)
Da li neko od predlagača želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, kao što ste videli, nekoliko poslanika Srpske radikalne stranke, naravno, ne dogovarajući se, podnelo je amandman na ovaj član Predloga izmena i dopuna Odluke o Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Kada smo dobili materijal za ovu sednicu i kada sam pogledala koje su to odredbe Poslovnika koje se menjaju i šta njima precizirate, napravljena je i tehnička greška kada je predlagaču upućen sa moje strane ovaj amandman, odnosno i drugih. Prioritet sam dala ovom amandmanu o izmeni člana 21. stav 2. i predložila, da se alineja 1. briše, u kojoj se na određen način precizira rad Administrativnog odbora, a u kome se kaže - da Administrativni odbor, pored nadležnosti koje ima i precizno definisanih poslova, treba da određuje mesta poslaničkih grupa u sali za sednice.
Moraću da vas podsetim na jedan nemio događaj koji se desio odmah po konstituisanju Narodne skupštine Republike Srbije. O tome je danas govorio moj kolega gospodin Stevan Kesejić i to je zaista nešto zbog čega sam najpre podnela ovaj amandman, a pre svega, što će to biti presedan da Administrativni odbor, dakle jedna skupštinska komisija, odbor, radno telo utvrđuje gde poslanici sede u sali, što nije zabeleženo u parlamentarnoj praksi i što je svakako želja poslanika DOS-a, da i na ovaj način vrše diskriminaciju, pre svega opozicije i da na taj način određuju mesta poslanika u sali.
Danas ste čuli od predsednika naše stranke na vaše primedbe da to postoji i da vi već imate takva saznanja, da je to inače zabeleženo samo u Velikoj Britaniji, s tim što je raspored sedišta, odnosno stolica u kojima sede poslanici, preciziran tako što su sa jedne i sa druge strane sučeljeni poslanici vlasti i poslanici opozicije.
U ovom slučaju to nije bila namera predlagača, jer, da nisam bila svedok događaja od pre mesec dana, ne bih tako jasno ustvrdila ovo o čemu ću u nastavku da govorim, a to je da je namera poslanika DOS-a bila, i to su demonstrirali, na ivici icidenta, gotovo silom, pred nama dvema, koleginicom Gordanom Pop - Lazić, i nekoliko kolega SRS, koji su u mnogo većem broju, i samo je to ono što vi imate, samo taj veći broj, pukim slučajem i zbog greške birača koji su vas doveli ovde u tom broju, nismo se tog dana našli u sali na mestima na kojima, dame i gospodo poslanici, srpski radikali sede unazad deset godina.
Mnogi od vas tada nisu bili članovi političkih partija, mnogi od vas nisu mogli ni da sanjaju da će taj puki slučaj da ih dovede u ovu salu i da na takav način, kao što to činite, od konstituisanja Skupštine, predstavljate građane koji će o tome da sude, i mislim da je zaista neophodno da predlagač prihvati ovaj amandman i da se zbog povrede Ustava, koji kaže, a ja sam to navela i u obrazloženju, da narodni poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran (Ustav Republike Srbije, član 76.) i niko nema pravo da na osnovu političke odluke vladajuće većine određuje raspored sedenja narodnih poslanika u sali za sednice po poslaničkim grupama, jer sasvim je logično da mogu da budu poslanici, od 250, izvestan broj, koji ne žele da budu i da rade u okviru poslaničke grupe. Hvala.

Dame i gospodo, po mišljenju SRS neumesno je da se rasporedom sedenja poslanika u sali Narodne skupštine bavi Narodna skupština ili Administrativni odbor. Vidite sada, građani očekuju da donesemo neki zakon, da žive malo bolje, da imaju veće plate prosvetni ili zdravstveni radnici, a mi određujemo ko će gde da sedi u sali Narodne skupštine, i sada, moramo na neki način da vidimo kakve su posledice ako ja ne prihvatim da ustanem sa svog mesta i da odem tamo gde me neko rasporedom odredi.
Hoćete li da me bijete, da me tučete, policiju da zovete? Pa znate šta, pa nisu uspeli ni prošli put da me izbace, ostao sam tu, nećete ni vi sigurno. Vi iz ženske političke mreže u tim godinama mene mladog da izbacite, teško. Znači, moraćemo da znamo da li postoji neki redar koji će to kontrolisati, ili "grupenfirer", nije važno. Ja bih mogao da prihvatim da to bude predsednik Administrativnog odbora, gospodin Aleksandar Krstić, može on to. Može da bude i u upravnim odborima, i predsednik odbora, i poslanik, i sve, on je previše sposoban. Ali, ako je njemu previše obaveza, možemo da uzmemo i neko tehničko lice, koje nema puno posla, koje ništa ne radi, recimo sekretara Skupštine, možda bi on bio potpuno sposoban da obavlja te poslove.
I, s obzirom da je za pisanje ovakvog člana zakona bilo potrebno puno raditi, duboko razmišljati, potrošiti mnogo energije, ne verujem da je vaš šef, Čeda Jovanović, sam pisao ovaj član odluke. Verovatno ste mu svi pomagali, tako da ste uspeli da dođete do toga.
Predlažem da se manemo ćorava posla, da se Skupština ne bavi rasporedom ko će gde sedeti u Skupštini. Je li vam stalo do ovih prvih mesta, je li tako? Pa što ne stavite ovde stolicu, eto tu, bićete ispred i onda vas svi vide. E, znate šta, što je babi milo, to joj se i snilo, a da je Džekiju volja, sa gazdom bi spavao.