Dame i gospodo narodni poslanici, zašto pokušavamo da promenimo ovaj član Predloga odluke? Zato što član 80. Poslovnika kaže da predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine priprema predsednik Narodne skupštine. Narodni poslanici imaju i prava, a ne samo obaveze, imaju čak i dužnosti. I pravo i dužnost narodnog poslanika je da predlaže akte koje usvaja Narodna skupština. Među njima i zakone, razne odluke, deklaracije. Predlog mora da bude pripremljen u skladu sa Poslovnikom.
Poslovnik jasno određuje kako treba da izgleda predlog. Predlog mora da stigne najmanje tri dana (bilo je 72 sata), tri dana, nije bitno, pre održavanja sednice. I kada predlog ispuni sve uslove iz Poslovnika, ostaje arbitriranje predsednika Narodne skupštine - hoće li da uvrsti u dnevni red ili neće.
Poslanici dolaze na sednicu, imaju utvrđeni dnevni red. Biće nas koji ćemo imati predloge, koji će biti potpuno u skladu sa Poslovnikom, a neće biti uvršćeni u dnevni red. E, sada vas pitam, gospodo predlagači, i vas koji ćete glasati za ovaj predlog - a kako ćemo ostvariti svoje pravo da se predlog tačke dnevnog reda nađe na dnevnom redu? Kada prelistate ceo Poslovnik, nećete više naći nikakvu obavezu predsednika Narodne skupštine da nešto uvrsti u dnevni red i nećete naći pravo poslanika da sugeriše izmene i dopune dnevnog reda, da ih predloži na samoj sednici i da ih obrazloži u trajanju od tri ili pet minuta. Vi ste ovde predložili tri minuta, a ranije je bilo pet.
U šta će onda da se pretvori Narodna skupština - u pričaonicu samo o onome o čemu predsednik Narodne skupštine misli da treba da se govori. Kakva su sada tu prava opozicionih poslanika, kada će se naći na dnevnom redu neki predlog koji podnesu opozicioni poslanici, ili, kako će kazati predsedniku Narodne skupštine da je povredio Poslovnik, time što ne uvršćuje nešto u dnevni red.
Vi ćete odmah reći da nemate obavezu da uvrstite za tu sednicu u dnevni red i izglasaćete da Poslovnik nije povređen. Mi čak nismo mogli, zato što ti članovi Poslovnika nisu menjani, nismo mogli da odredimo rok u kome nešto mora da se nađe na dnevnom redu, ali pokušavamo brisanjem ovog člana predloga da vas vratimo na stari poslovnik, u kome je barem pravo poslanika da traži, da podnese predlog za izmene i dopune predloga dnevnog reda, i da to obrazloži, bilo predviđeno.
I nemojte da nas ubeđujete da je dolaskom tzv. demokratskih stranaka u Narodnu skupštinu došlo do demokratizacije Narodne skupštine. Ovo bi pre ličilo na sužavanje prava narodnih poslanika, ovo pre liči na tiho ukidanje parlamentarizma. Ovo pre liči da će Skupština biti mesto na kome će samo da se glasa o predlozima, a onda to neće biti parlament, onda će politički parlamentarni život da se preseli na ulice.
Tako je bilo i ranije, kada je jedna većina mislila da je dovoljno to što ovde ima minimum 126 poslanika. Zbog situacije u zemlji nas čeka mnogo problema, koje nećete moći sami da rešavate, koliko god da vas ima u ovoj Narodnoj skupštini. Zbog problema za čije rešavanje će vam trebati i pomoć građana, koji su glasali za druge političke opcije, ja vas samo zbog toga upozoravam da bi trebalo da sarađujemo u ovoj Narodnoj skupštini. Ako se od prvih sednica osetimo kao neko za koga misle da je bolje da bude izvan ove sale, nego u njoj, onda od saradnje, a i od građanskog mira i reda, sigurno neće biti ništa. Hvala najlepše.

Molim vas da pre glasanja utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.
Molim vas da se izjasnimo o ovom amandmanu.
Za 42, protiv 114, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, ukupno je prisutan 161 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 26. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Lazar Marjanski i Ljubomir Kragović.
Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor nije prihvatio ovaj amandman.
Da li predlagač prihvata? (Ne.)
(Poslanik Lazar Marjanski odustaje od amandmana.)
Znači, odustajete. A Vi? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan primer kako vladajuća većina uvodi represivne mere prema manjini i ono izborno pravo ukida narodnim poslanicima.
U stavu 2. reč: "pet", zamenjuje se rečju: "tri", pa da pročitam obrazloženje člana 26. Predložena je izmena u članu 89. Poslovnika, kojom se precizira u kom slučaju predlagač akta može da učestvuje u pretresu o predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda i utvrđeno je kraće vreme za učešće u pretresu.
Da bih sve to pojasnio, pročitaću i kako je izgledao taj član 89. - O predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda obavlja se pretres u kome mogu učestvovati samo ... (nabraja po Poslovniku). Zato se smatra da je vreme od tri minuta jako nedovoljno da predlagač predloga može to da obrazloži na sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Uvođenje ove represivnosti znači da će u Srbiji, ili da i sada u Srbiji vlada mrak. Znači, da ne može da se čuje drugačije mišljenje ili da se drugačiji predlozi predlože na ovoj sednici Skupštine Srbije. Smatram da ovaj član povređuje prava, izborna prava narodnih poslanika i predlažem Narodnoj skupštini da usvoji ovaj amandman na ovaj član Predloga odluke o izmenama Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.

Molim vas da se izjasnimo o ovom amandmanu, da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.
Molim vas da se izjasnimo o amandmanu glasanjem.
Za 41, protiv 112, uzdržanih nije bilo, nije glasalo pet, ukupno prisutno 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 27. amandmane u istovetnom tekstu su podneli narodni poslanici Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić.
Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor nije prihvatio ovaj amandman.
Da li predlagač prihvata amandman? Ne.
Da li predlagač amandmana želi reč? (Da.)
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Molim službu da pozove poslanike. Konstatujem da imamo kvorum.

Meni je zaista žao što neki smatraju da nije potrebno da čuju ono što mislimo, da nije potrebno da čuju naše predloge i naše amandmane, pa svaki put radimo na ivici kvoruma iako vladajuća većina ima 176 poslanika. Dobro, to govori o njihovom odnosu i prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije. Mi mislimo da je ovaj amandman, koji su podneli poslanici SRS-a, veoma važan. To je drugi od ona tri ključna amandmana o kojima smo govorili. Ovo je druga od ključnih restriktivnih odredbi koje donosi Predlog novog poslovnika koji je učinio DOS danas. Naime, član 100, koji se predlogom DOS-a menja, ukida se pravo na odgovor na repliku, ukida se pravo dakle dvostrukog replikovanja ili repliciranja, kako hoćete, ili duplika. Ukida se ono što predstavlja ne samo imidž svake narodne skupštine, već to predstavlja temelj demokratije. Narodna skupština jeste ne samo najvažniji zakonodavni organ, već državni organ u koji građani Srbije imaju najveće poverenje, ili obično imaju najveće poverenje zato što ona na najbolji način predstavlja ili preslikava biračku volju naroda Srbije. Zato je bilo važno da se dozvoli narodnim poslanicima da imaju mogućnost u međusobnoj kritici, a ja vas molim, gospodine predsedniče, da pokušate da obezbedite mir u sali.

Mislim da je ipak prihvatljiv mir u sali. Molim vas da nastavite.

Dobro, ako vi kažete. Dakle, smatramo da je veoma važno da se obezbedi pravo poslanicima da iznose drugačije mišljenje, da izlaze na replike jedni drugima, jer nema ničeg važnijeg za narod i za građane Srbije nego da u razmeni mišljenja, da u razmeni argumenata, da u razmeni političkih činjenica sami vide ko su ti koji zastupaju njihove političke stavove, političke ciljeve, da na takav način mogu da vide ko najbolje radi u njihovom interesu i da na takav način mogu da ih podržavaju ili kritikuju. Ovo je nešto što će osakatiti parlamentarizam u Srbiji. Osakatiće ga zaista i to posle mnogo godina ipak nekakvih pravila i prava svakog od narodnih poslanika. U ovoj skupštini sam već osam godina, pa znam kako je to izgledalo i ranije, kada su postojale neke druge restriktivne mere.
Ovo je, ipak, sada apsolutno najrestriktivnije i nešto čemu se nismo ni nadali. To je nešto što smo mislili da ćete, gospodine predsedniče, i vi reći u onim brojnim obraćanjima javnosti. Mi smo mislili da stižu neke demokratske promene, neke fantastične nove tekovine, neka čuda od demokratije, od prava koja nam se pružaju. Ustanovili smo da nam se ukida ono što je predstavljalo, do danas, elementarno pravo narodnih poslanika. Još nešto što je veoma važno da istaknem po ovom pitanju. Teško je da umirite, gospodine predsedniče, neke, koje uopšte ne interesuje šta ko govori i šta se dešava, koji samo čekaju da izglasaju ono što moraju i da odu kući.
Suština je u tome da se daje pravo arbitrarnosti predsedniku Narodne skupštine da odluči kada će nekome dati pravo na repliku, kada ne. Već sam rekao da odgovor na repliku, prema vašem predlogu uopšte ne postoji. Naime, mogu sada da govorim o nekome, da svi znaju o kome se radi - a ovo govorim zbog javnosti, pretpostavljam da većina poslanika zna o kom članu pričamo - dakle, mogu da govorim o nekome najgore moguće stvari, samo da mu ne pomenem ime i da ne kažem njegovu funkciju, taj nema pravo na repliku, verovali ili ne. Mogu da govorim, ne znam, o saveznom ministru odbrane, mogu da kažem da je kukavica, da je pokvarenjak, da je podao i da je ovakav i onakav, i da svi znaju na koga se odnosi. On nema pravo da izađe za govornicu, zato što nisam rekao tačno njegovu funkciju, jer mu nisam rekao ime i prezime. Ako će to biti metod, takva vrsta arbitrarnosti u davanju prava na repliku pojedinim narodnim poslanicima, onda mi ulazimo u nešto što nema nikakve veze, nikakve sličnosti sa parlamentarizmom. To je nešto što mi se čini da je danas možda čak i neuporedivo opasnije od one priče gde ćete nam staviti kaveze da sedimo i tako dalje.

Vreme.

Evo, završavam. Čini mi se da bi bilo dobro da se ovaj član briše, da se ukine, kako naš amandman predlaže, a posebno zato što, ukoliko ste želeli da dograđujete Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, mogli ste da to učinite u dva stava. U trećem i četvrtom stavu ste mogli da doprinesete nekim povoljnijim promenama. Naime, nejasno je, ukoliko nema predsednika poslaničke grupe, da li predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ponovo ima arbitrarno pravo da odlučuje da li će istupiti zamenik predsednika ili predstavnik u ime poslaničke grupe, kao što je to do sada činio. Imam pravo na opravdanu sumnju da to ubuduće neće činiti, jer to ne stoji jasno u ovom poslovniku. Mislim da ova prva dva stava o kojima sam sada govorio - pre svega na to ko će imati pravo na repliku, ukidanje odgovora na repliku, ukidanje druge replike - kao jedna vrsta ukidanja parlamentarizma mogu biti veoma pogubni po Narodnu skupštinu Republike Srbije. Mislim da ništa dobro neće doneti, samo će stvarati dalju netrpeljivost između narodnih poslanika. Verujte mi, i budite sigurni, i unutar naroda i biće sve većih i sve žešćih sukoba. Umesto da ih bude ovde u Narodnoj skupštini, gde je to prirodno i normalno, plašim se da će ih biti na nekim drugim mestima. Hvala.

Da li se drugi predlagač javlja za reč? Izvolite.