Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan primer kako vladajuća većina uvodi represivne mere prema manjini i ono izborno pravo ukida narodnim poslanicima.
U stavu 2. reč: "pet", zamenjuje se rečju: "tri", pa da pročitam obrazloženje člana 26. Predložena je izmena u članu 89. Poslovnika, kojom se precizira u kom slučaju predlagač akta može da učestvuje u pretresu o predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda i utvrđeno je kraće vreme za učešće u pretresu.
Da bih sve to pojasnio, pročitaću i kako je izgledao taj član 89. - O predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda obavlja se pretres u kome mogu učestvovati samo ... (nabraja po Poslovniku). Zato se smatra da je vreme od tri minuta jako nedovoljno da predlagač predloga može to da obrazloži na sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Uvođenje ove represivnosti znači da će u Srbiji, ili da i sada u Srbiji vlada mrak. Znači, da ne može da se čuje drugačije mišljenje ili da se drugačiji predlozi predlože na ovoj sednici Skupštine Srbije. Smatram da ovaj član povređuje prava, izborna prava narodnih poslanika i predlažem Narodnoj skupštini da usvoji ovaj amandman na ovaj član Predloga odluke o izmenama Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.

Molim vas da se izjasnimo o ovom amandmanu, da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.
Molim vas da se izjasnimo o amandmanu glasanjem.
Za 41, protiv 112, uzdržanih nije bilo, nije glasalo pet, ukupno prisutno 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 27. amandmane u istovetnom tekstu su podneli narodni poslanici Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić.
Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor nije prihvatio ovaj amandman.
Da li predlagač prihvata amandman? Ne.
Da li predlagač amandmana želi reč? (Da.)
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Molim službu da pozove poslanike. Konstatujem da imamo kvorum.

Meni je zaista žao što neki smatraju da nije potrebno da čuju ono što mislimo, da nije potrebno da čuju naše predloge i naše amandmane, pa svaki put radimo na ivici kvoruma iako vladajuća većina ima 176 poslanika. Dobro, to govori o njihovom odnosu i prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije. Mi mislimo da je ovaj amandman, koji su podneli poslanici SRS-a, veoma važan. To je drugi od ona tri ključna amandmana o kojima smo govorili. Ovo je druga od ključnih restriktivnih odredbi koje donosi Predlog novog poslovnika koji je učinio DOS danas. Naime, član 100, koji se predlogom DOS-a menja, ukida se pravo na odgovor na repliku, ukida se pravo dakle dvostrukog replikovanja ili repliciranja, kako hoćete, ili duplika. Ukida se ono što predstavlja ne samo imidž svake narodne skupštine, već to predstavlja temelj demokratije. Narodna skupština jeste ne samo najvažniji zakonodavni organ, već državni organ u koji građani Srbije imaju najveće poverenje, ili obično imaju najveće poverenje zato što ona na najbolji način predstavlja ili preslikava biračku volju naroda Srbije. Zato je bilo važno da se dozvoli narodnim poslanicima da imaju mogućnost u međusobnoj kritici, a ja vas molim, gospodine predsedniče, da pokušate da obezbedite mir u sali.

Mislim da je ipak prihvatljiv mir u sali. Molim vas da nastavite.

Dobro, ako vi kažete. Dakle, smatramo da je veoma važno da se obezbedi pravo poslanicima da iznose drugačije mišljenje, da izlaze na replike jedni drugima, jer nema ničeg važnijeg za narod i za građane Srbije nego da u razmeni mišljenja, da u razmeni argumenata, da u razmeni političkih činjenica sami vide ko su ti koji zastupaju njihove političke stavove, političke ciljeve, da na takav način mogu da vide ko najbolje radi u njihovom interesu i da na takav način mogu da ih podržavaju ili kritikuju. Ovo je nešto što će osakatiti parlamentarizam u Srbiji. Osakatiće ga zaista i to posle mnogo godina ipak nekakvih pravila i prava svakog od narodnih poslanika. U ovoj skupštini sam već osam godina, pa znam kako je to izgledalo i ranije, kada su postojale neke druge restriktivne mere.
Ovo je, ipak, sada apsolutno najrestriktivnije i nešto čemu se nismo ni nadali. To je nešto što smo mislili da ćete, gospodine predsedniče, i vi reći u onim brojnim obraćanjima javnosti. Mi smo mislili da stižu neke demokratske promene, neke fantastične nove tekovine, neka čuda od demokratije, od prava koja nam se pružaju. Ustanovili smo da nam se ukida ono što je predstavljalo, do danas, elementarno pravo narodnih poslanika. Još nešto što je veoma važno da istaknem po ovom pitanju. Teško je da umirite, gospodine predsedniče, neke, koje uopšte ne interesuje šta ko govori i šta se dešava, koji samo čekaju da izglasaju ono što moraju i da odu kući.
Suština je u tome da se daje pravo arbitrarnosti predsedniku Narodne skupštine da odluči kada će nekome dati pravo na repliku, kada ne. Već sam rekao da odgovor na repliku, prema vašem predlogu uopšte ne postoji. Naime, mogu sada da govorim o nekome, da svi znaju o kome se radi - a ovo govorim zbog javnosti, pretpostavljam da većina poslanika zna o kom članu pričamo - dakle, mogu da govorim o nekome najgore moguće stvari, samo da mu ne pomenem ime i da ne kažem njegovu funkciju, taj nema pravo na repliku, verovali ili ne. Mogu da govorim, ne znam, o saveznom ministru odbrane, mogu da kažem da je kukavica, da je pokvarenjak, da je podao i da je ovakav i onakav, i da svi znaju na koga se odnosi. On nema pravo da izađe za govornicu, zato što nisam rekao tačno njegovu funkciju, jer mu nisam rekao ime i prezime. Ako će to biti metod, takva vrsta arbitrarnosti u davanju prava na repliku pojedinim narodnim poslanicima, onda mi ulazimo u nešto što nema nikakve veze, nikakve sličnosti sa parlamentarizmom. To je nešto što mi se čini da je danas možda čak i neuporedivo opasnije od one priče gde ćete nam staviti kaveze da sedimo i tako dalje.

Vreme.

Evo, završavam. Čini mi se da bi bilo dobro da se ovaj član briše, da se ukine, kako naš amandman predlaže, a posebno zato što, ukoliko ste želeli da dograđujete Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, mogli ste da to učinite u dva stava. U trećem i četvrtom stavu ste mogli da doprinesete nekim povoljnijim promenama. Naime, nejasno je, ukoliko nema predsednika poslaničke grupe, da li predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ponovo ima arbitrarno pravo da odlučuje da li će istupiti zamenik predsednika ili predstavnik u ime poslaničke grupe, kao što je to do sada činio. Imam pravo na opravdanu sumnju da to ubuduće neće činiti, jer to ne stoji jasno u ovom poslovniku. Mislim da ova prva dva stava o kojima sam sada govorio - pre svega na to ko će imati pravo na repliku, ukidanje odgovora na repliku, ukidanje druge replike - kao jedna vrsta ukidanja parlamentarizma mogu biti veoma pogubni po Narodnu skupštinu Republike Srbije. Mislim da ništa dobro neće doneti, samo će stvarati dalju netrpeljivost između narodnih poslanika. Verujte mi, i budite sigurni, i unutar naroda i biće sve većih i sve žešćih sukoba. Umesto da ih bude ovde u Narodnoj skupštini, gde je to prirodno i normalno, plašim se da će ih biti na nekim drugim mestima. Hvala.

Da li se drugi predlagač javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, eto kad imate loš predlog odluke pa mora dugo da traje rasprava. I to takva rasprava, u kojoj predlagač ne nalazi za shodno celog dana ni dve rečenice da izgovori u odbranu svog predloga. Sedi, čeka kada će da se završi rasprava i kada će da pogleda da li ima dovoljno glasova da se odluka izglasa.
Ne valja. Možda nije bio dobar ni član 100. Poslovnika, ali ne valja ova izmena. Stvoriće haos u Skupštini. Stvoriće mržnju i neprijateljstvo. Stvoriće loše odnose u ovoj skupštini. Ko će onda da arbitrira? Počećemo ovde da se vređamo svesno znajući da onaj kome smo uputili uvrede nema pravo na repliku.
Možete sa ove govornice sve loše o nekome da kažete, i o nekoj od dama ovde, da joj ne pomenete ime, ... zato što mi dobacuju... da joj ne pomenete samo ime i funkciju i onda ona nema pravo na repliku. Ranije je bilo dovoljno da se poslanik prepozna i da predsednik shvati da je poslanik u pravu što tvrdi da se prepoznao. I to je bila neka kočnica, ali ne mogu da kažem, do sada su predsednici Narodne skupštine uglavnom poštovali pravo poslanika da proceni da li se o njemu radi ili ne.
Sada ne. Sada morate da kažete ime i prezime, pa i funkciju. Cela država, gledajući televizijski prenos, može da shvati o kome je reč, a taj sedi u klupi i ćuti i ispada da je kriv, da je istina sve što ovaj o njemu govori, zato što on neće da izađe da opovrgne to što je ovaj o njemu govorio. Pa, čak i kada izađe, recimo pomenut je po imenu, izađe, pa onda izvređa ovoga što ga je pomenuo po imenu, ali mu ne pomene ime i predsednik kaže, završene su replike, vi nemate pravo na repliku. Jeste li vi bili glupi, vi ste pomenuli njegovo ime, a on je bio pametan, on nije pomenuo vaše ime.
Ne valja to. Ne valja i onda ne valja što ste izbrisali pretposlednji stav tog člana, u kome se jasno definisalo koliko puta te replike mogu da budu izvršene i time se završava rasprava. Ali, ne znam zašto, moguće je da vas je naše ponašanje za ovih nekoliko meseci kako ste na vlasti uplašilo da uopšte nećete moći ovde da radite.
Tvrdim vam, besprekorno će da funkcioniše Skupština ako vam od preksutra budu dobri predlozi zakona, a ako budu loši, onda vas ne vade ni ove izmene Poslovnika. Ako ovde bude svega i svačega, onda će biti i vređanja bogami. Prvi neću da se krijem, kad budem hteo nekoga da uvredim ja ću da mu kažem ime i prezime. Ja se toga ne bojim. Hoću da čoveku pružim pravo na repliku. Ali znam vrlo dobro, mnogi od vas to pravo drugima neće dati. Da hoćete da ga date, ne biste ovakvu restrikciju uopšte predviđali. Hvala.

Možemo li da pređemo na odlučivanje o ovom amandmanu?
Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 44, protiv 123, uzdržanih nije bilo, nisu glasala četiri, ukupno, prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor nije prihvatio ovaj amandman.
Da li predlagač prihvata ovaj amandman? (Ne.)
Da li neko želi reč? Izvolite.