Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, u predizbornoj kampanji DOS-a pojavio se slogan "probudi se, vreme je".  Međutim, posle 1.oktobra jedan deo naroda opijen slavom se uspavao, ali hvala bogu naiđe "budilnik" - poreski zakon i narod poče da se budi. Zašto? Čuo je da će biti oporezovano skoro sve i svašta, sem vazduha. Doduše  hleb nije oporezovan, ali ako se uzme u obzir cena od juče, onda zaista nema potrebe to i da bude. Ja sam u smislu člana 11. Zakona o porezu na promet predložio da se ne plaća porez na promet za lekove, medicinska sredstva, jestivo ulje, školska učila, udžbenike za osnovno, srednje, više i visoko obrazovanje, vodu za piće, školski pisaći i crtaći pribor, ali nažalost Vlada Republike Srbije je odbila moj amandman iz njoj znanih razloga, a to opterećuje najugroženiji deo stanovništva. Tvrdim da iz Fonda za jednokratnu pomoć neće biti nadomeštena ta sredstva najugroženijem stanovništvu.
Gospodine ministre, u članu 10. predviđena je jedinstvena stopa od 17%. Ako se toj stopi doda 3% na savezni porez, to čini 20% po kojoj će biti oporezovane sve robe i svi proizvodi. Tvrdim da je to visoka stopa. U dosadašnjem poreskom sistemu postojala je niža i viša stopa. Zašto tvrdim da će biti više poresko opterećenje? Zbog toga što je najveći broj proizvoda opterećen nižom stopom da možemo napraviti računicu kako će biti poresko opterećenje. Toliko o porezu na promet.
Rekao bih nekoliko reči o budžetu, o razdelu 18, Ministarstvo prosvete i sporta. Naime, u poziciji broj 16, analitički konto 911-332, programi u oblasti sporta, predviđeno je 165 miliona. To je nedovoljan iznos za razvoj sporta ako se zna da u Srbiji ne postoje sportske hale. Dolazim iz Toplice, gde je Prokuplje kao centar okruga, a nema sportsku halu, kao i grad Kuršumlija. Kuršumlija je ušla u proceduru kod Ministarstva sporta jer ima obezbeđeno građevinsko zemljište, dozvolu za gradnju i svu potrebnu tehničku dokumentaciju i odobren je 21 milion dinara za izgradnju sportske hale, ali ta sredstva nisu preneta u korist budžeta Skupštine opštine Kuršumlija, pa vas molim da se preraspodelom sredstava iz prihoda, ako je moguće, obezbede dodatna sredstva.
Što se tiče Agrarnog budžeta, nedovoljan je iznos predviđen u delu investicije, gde je planirano učešće Republike u izgradnji brane i akumulacije. Programom za 2001.godinu predviđa se nastavak izgradnje brana "Sevola" i "Prvonik", koje još nisu završene, a kako piše u materijalu započete su pre 11 - 14 godina. Nisu završene, ali organi za evakuaciju velikih voda su izgrađeni, tako da postoji mogućnost da u slučaju nailaska velikih voda može doći do prelivanja brane i njenog rušenja, a to može imati nesagledive posledice i pitanje dokle će to stići, ali nadam se da do toga neće doći.
Zbog toga pozivas vas, gospodine ministre Veselinov, da dođete i vidite u kakvom je stanju, jer izgradnja vodosistema "Sevole" od interesa je za pet opština - Kuršumliju, Prokuplje, Blace, Merošinu i Niš. Znam da to ne može da se uradi za jednu godinu, ali vas molim da pokušate da nađete makar malo više sredstava. Vlada neka pogleda u preraspodeli prihoda gde može naći sredstva.
Što se tiče finansiranja lokalne samouprave, u Predlogu zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet u 2001.godini određena su sredstva za vršenje povremenih i drugih zakonom određenih poslova opština, gradova i Grada Beograda i učešće opština i grada u delu poreza na promet proizvoda i usluga određenog za finansiranje javnih rashoda u Republici, koje se ostvaruju na njenoj teritoriji. Opština Kuršumlija po tom osnovu dobila je 13 miliona i 454.000 dinara po stopi od 40,3%. Po izlaganju predsednika Vlade Đinđića shvatio sam juče da te stope i ti iznosi ne mogu da se menjaju. To je tako i zbog toga sam odustao da predložim promenu stopa opština koje pripadaju Topličkom kraju.
Izmenom zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, porez na imovinu i boravišna taksa ostaju opštinama u celokupnom iznosu. Međutim, ukidanje naknade za komunalna dobra od opšteg interesa od 3% i fonda za solidarno stambenu izgradnju od 1,3% mislim da nije pravo rešenje. Doduše, od 1. juna primenjivaće se 3% na bruto plate, međutim to su nenamenska sredstva koja zavise od političkih organa uopšte. Samo jedno se pitam, ako se izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi uvedu dodatna opterećenja opštine da finansiraju pojedine korisnike, pitam se samo iz kojih sredstava će to biti?

Za reč se javio gospodin Pelević, a zatim narodni poslanik Božidar  Vujić.

 Gospodine predsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da dam skroman doprinos vraćanju na raspravu o budžetu i poreskim zakonima, zbog čega je i sazvana ova sednica Narodne skupštine.
Stranka srpskog jedinstva se već izjasnila da će glasati protiv usvajanja budžeta za 2001. godinu i poreskih zakona upravo zato što su kreatori ekonomske politike trebali da više rade na razvoju proizvodnje, na razvoju privrede, poljoprivrede, posebno kada se radi o prolećnoj setvi, izvoza i svega ostalog iz čega bi trebalo inače da se napuni budžet. Međutim, Vlada je odlučila da se budžet napuni pre svega iz sredstava već osiromašenih građana Srbije, kao i iz sredstava već uveliko propale privrede Republike Srbije.
To su jedini razlozi zbog čega naša stranka neće glasati za usvajanje ovakvog budžeta i poreskih zakona jer je to veliki udarac na životni standard građana Srbije i veliki udarac za preduzeća koja inače teško bitišu na prostorima bivše Republike Srbije.
Mi smo bili vrlo konkretni i SSJ je predložila da se, osim mleka i hleba koji su oslobođeni poreza na promet, oslobode još i sve vrste sira, šećer, jestivo ulje, jaja, mast, deterdžent domaće proizvodnje, sapun za ličnu higijenu domaće proizvodnje, lekovi, medicinska sredstva, udžbenici za osnovno, srednje, više i visoko obrazovanje, voda za piće, kao i ugalj i ogrevno drvo. Naši motivi su bili da predložimo da se i ovo oslobodi od poreza na promet, upravo zato da bi građani mogli da se prehrane, da održe minimum lične higijene, kao i da mogu da se obrazuju i da se u toku zime mogu ogrejati. Isto tako, predložili smo da se rashodi koji se odnose na Kabinet predsednika Republike Srbije smanje, jer sam već konstatovao jednom, a ponoviću, da predsednik Republike Srbije ne vrši svoju dužnost jer se ne oglašava povodom teške situacije na jugu Srbije i povodom okupacije dela teritorije Srbije. Smatramo da su ti rashodi veliki, smatramo neprimerenim da njegov konobar ima 12.000 dinara platu, a da konobar u ovoj Narodnoj skupštini ima platu samo 3.000 dinara. Takođe, smatramo da rashod za Narodnu skupštinu Srbije treba da se bitno smanji, jer smatram da su plate narodnih poslanika, koji su na stalnom radu ovde, veoma visoke. Plata je oko 10.500 dinara, a 4.000 je paušal i 300,00 dinara je svaka dnevnica za Skupštinu, poslanički klub i odbore, kao tela Narodne skupštine. Bitno je da narod zna da su naše plate između 16.000 i 18.000 dinara, a našim biračima su plate u proseku 4.000 dinara. Mi to ničim nismo zaslužili, a to javnost i vidi po ponašanju našem u ovoj skupštini. Primer ću navesti, dva puta danas nismo imali kvorum i sednica je morala biti prekinuta, a nismo imali kvorum kada se radi o najbitnijim pitanjima za životni standard građana Srbije. Takođe, smatramo da se i budžet Vlade, deo koji je određen za rashod Vlade Republike Srbije smanji. Ja ovde ne mislim na ljude koji rade u Narodnoj skupštini i u Vladi Srbije kao administracija i kao pomoćno osoblje, jer su njihove plate takođe velike, mislim samo na plate narodnih poslanika i na plate ministara. Takođe smatram da je preveliki budžet, odnosno tekuće rezerve budžeta prevelike i da se deo od toga odvoji za razvoj poljoprivrede, odnosno za prolećnu setvu. Od svih ovih sredstava, kojima će se smanjiti prethodne stavke, treba dati za Ministarstvo za socijalna pitanja i to - za društvenu brigu o deci, pre svega za to, zatim za Ministarstvo prosvete i sporta, za razvoj i poboljšanje studentskih kredita, talenata i stipendija, kako naši mladi ljudi ne bi odlazili iz naše zemlje i kako se ne bi rasipala srpska mladost i srpska pamet. Takođe smo tražili da se programi u oblasti sporta znatno više dotiraju, jer 180 miliona dinara je malo za razvoj sporta u Republici Srbiji. Takođe smo tražili da se Komesarijat za izbeglice, pozicija 1.71. popravi, odnosno dopuni jer su to sredstva za smeštaj, ishranu izbeglih i prognanih lica. Zar je primereno da oni dobiju samo 881 milion, a znamo da izbeglih i prognanih lica sa Kosova i Metohije, iz Republike Srpske Krajine i iz Bosne ima oko 800.000. To su nekakvi zvanični podaci. Zar je primereno da za njih bude odvojeno samo 881 milion. To znači da su to sredstva koja zadovoljavaju, ne potrebe, nego koja su minimalna, ako se to podeli, to je samo 1.100 dinara godišnje po jednom izbeglom, odnosno prognanom licu. Smatramo da se ta stavka mora dopuniti i da se mora povećati iz ovih sredstava, kojima bi se oduzele ove četiri prethodne stavke. Međutim, nažalost, ove naše amandmane Vlada nije prihvatila, ali mi ćemo i u zakonu o pojedinostima, kada budemo raspravljali, govoriti o ovome. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, unutar pet minuta poslanici danas imaju obavezu i mogućnost da u objedinjenoj načelnoj raspravi govore o paketu poreskih zakona, kao i o najvažnijem zakonu koji Skupština godišnje donosi, tj. zakonu o budžetu. Odluka od pet minuta rezultat je malverzacije skupštinske većine, rezultat je to još i više transparentne želje da rasprave ni nema. No šta je tu je, rasprave ima, a mi srpski radikali smo, uz svo vremensko ograničenje za diskusiju, u prilici da za ovom govornicom izreknemo kritički sud o predviđenim poreskim zakonima i o budžetu.
Što se samoga budžeta tiče, mora se izreći konstatacija da je on nerealan. Nerealan je iz više razloga i ovog puta ću izreći par njih. Prvo, prošlogodišnji je iznosio 30 milijardi, a ovaj sadašnji 130 milijardi, četiri puta više od prošlogodišnjeg. Odakle će se toliki iznos namaći, ako proizvodnje skoro i nema, a siromaštvo stanovništva - poreskih obveznika je sve veće.
Drugo, pored nestabilnih izvora finansiranja predviđaju se za popunu budžeta donacije u iznosu od dvadesetak milijardi. Kojih donacija, od koga, zar od belog sveta, di su novci, gospodo DOS-ovci, onih šest milijardi dolara koje ste obećali narodu pred izbore samo ako glasa za vas. Očito je da je ovo prvi budžet u srpskoj istoriji koji se naslanja na MMF, a vi gospodo ispali eksperti.
Treće, od obećanog reformskog kursa ništa, poreska zahvatanja sve veća, maltene nema toga što neće biti oporezovano, a koliko juče u ekspozeu, prilikom izbora Vlade, čusmo od kancelara sledeće: povećanje plata, poboljšanje socijalne slike u društvu, opšte povećanje standarda, ukidanje nepotrebnih fiskalnih obaveza.
Za privredu nastupaju teška vremena. Sa ratne privrede u kojoj su preduzeća koliko - toliko još i radila i sada kada treba stvoriti ambijent i preduslove za njen zamah, pa i kroz ubrzanu privatizaciju kao jedan od tog načina, mi prelazimo na budžetsku privredu. Za zdravstvo, prosvetu, penzije i naročito za poljoprivredu budžetom su predviđena sramno mala sredstva i ova vlada, da je imalo ekspertska u ovim oblastima, bar je trebala da duplira iznose na račun drugih stavki.
U budžetu su ugrađena i inflatorna kretanja, čak i veća od predviđenih 30%. Ovogodišnji budžet je četiri puta veći od prošlogodišnjeg jer prati inflatorne troškove i povećava javnu potrošnju.
Stoga je opravdana zebnja stanovništva da u uslovima kada privreda ne radi, kada donacije nema, kada se privatizacija odlaže, kada je obećano da novog štampanja novca neće biti, da će teret za punjenje budžeta, četiri puta većeg, ići jedino i samo na teret stanovništva. U svakom slučaju, moja konstatacija kao poslanika, kao člana Srpske radikalne stranke je da će ovaj budžet predstavljati opterećenje za stanovništvo, a nikako zajedničku kasu za zadovoljenje objektivnih potreba društva. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Bojan Pajtić.

Dame i gospodo poslanici, danas smo u toku trajanja ove sednice čuli i predsednika Vlade, ministra finansija, ministra poljoprivrede, pa čak i neke poslanike koji su mahali novčanicama iz doba inflacije iz 1993. godine, zaboravljajući pri tom, da je današnji ministar unutrašnjih poslova tada bio u koaliciji sa SPS-om i da je odgovoran za to štampanje novca, a vi ga eto, za tu njegovu odgovornost, nagradiste tako... (Vojislav Šešelj, sa mesta: O Čoviću?) Što, a o Čoviću, to je druga priča i da nastavim, tako što ste mu dali ministarsko mesto, tako da mu sada ni ministar pravosuđa ništa ne sme, jer je ovaj jači. Ovaj ima policiju. Uvidom u prihodnu stranu budžeta, jer uglavnom DOS raspravlja o onom delu koji se tiče rashoda budžeta i obećanja kako će rashodi biti pravdani, da objasnimo malo tu prihodnu stranu budžeta. U prihodnoj strani budžeta za 2001. godinu, 75% budžeta se puni sredstvima iz poreza i akciza,a pri tom je ministar finansija naglasio da je prilikom pravljenja poreskih zakona i plana budžeta, uzeo u obzir rumunsku i bugarsku privredu.
Pomalo čudno. Ministar finansija verovatno ne zna da je zbog takve poreske i budžetske politike Rumunija prošlogodišnji rod pšenice prodala u celokupnom iznosu, pa sada jurca po celoj Evropi i tu istu pšenicu kupuje po većoj ceni nego što je prodala da bi prehranila stanovništvo.
Gospodin ministar finansija verovatno ne zna da je istočna Srbija prepuna građana Rumunije koji rade kao niskokvalifkovana radna snaga, koji nam cepaju drva, koji kopaju kukuruz, kopaju naše vrtove. Nije samo niskokvalifikovana, među njima ima čak doktora, pravnika, diplomiranih inženjera, pa čak i umetnika koji po kokošinjcima sviraju da bi kokoške bolje nosile.
Gospodine ministre, ako takav plan sprovodite, kad uspete da ga sprovedete, vi ćete verovatno da odete tamo odakle ste došli. Gospoda Dinkić i Čanak će verovatno tada odmah da organizuju krizne štabove, da provale u te kokošinjce i da sviraju oni tamo. Iako čitava DOS-ova muzika izaziva sve same štrajkove, pa će verovatno i kokoške tom prilikom štrajkovati.
Što se bugarske privrede i ekonomije tiče, po našim pijacama se saplićemo o Bugare, koji se bore za egzistenciju tako što švercuju robu iz Bugarske i dolaze ovde da je nama prodaju. Čudna je i ta bugarska reforma.
Čini mi se da su gospoda u Vladi zaboravila da se budžet ne puni povećanjem poreskih stopa i osnovica i povećanjem broja artikala koji se oporezuju. Budžet se, gospodo, puni povećanjem produktivnosti. A produktivnost je u ovom slučaju, ovakvim budžetom, izuzetno ugrožena.
Dame i gospodo, porez možemo nazvati još jednim imenom. Porez možemo nazvati legalnim državnim reketom. Kada neki privrednik ili bilo koji građanin nekom mafijašu ili bosu plati reket, od njega očekuje i određenu zaštitu. Kada poreski obveznik plati porez državi, isto tako očekuje zaštitu. Građani zaštitu očekuju po pitanju životnog standarda, a privreda tu zaštitu očekuje po pitanju inflacije i sive ekonomije.
Ovakvom poreskom politkom kakvu DOS sada sprovodi pospešuje se i jedno i drugo. Povećanje poreskih osnovica smanjuje mogućnosti legalne privrede da bude kurentna u odnosu na sivu ekonomiju, jer će razlika u ceni koju nudi siva ekonomija i legalna privreda biti veća. Samim tim se pospešuje siva ekonomija, a po pitanju inflacije to isto povećanje izaziva pad kupovne moći građana Republike Srbije, samim tim smanjuje proizvodnju, samim tim povećava troškove proizvodnje po jednom artiklu a to se zove inflacija.
Tako, svojom politikom, DOS u svakom slučaju stimuliše i inflaciju i sivu ekonomiju, što znači da država i Vlada ne funkcionišu. Ako mislite da sprovodite ovakvu politiku u kojoj će štetu da imaju građani, privreda i ekonomija u celini, bolje da odmah date svi ostavke nego da čekamo da se svi sami u to uverimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, istaći ću nekoliko kvaliteta o kojima se malo govorilo danas na sednici Skupštine, a koje nudi paket budžetskih zakona koje predlaže republička Vlada.
Prvi od tih kvaliteta je izmeštanje socijalnih funkcija iz privrede u budžet, što znači da građani Srbije neće ispaštati i neće teret tranzicije srpske privrede biti pre svega na plećima građana Srbije, nego ovaj budžet planira oko 10 milijardi dinara za društvenu brigu od deci, predviđa i brigu o preko 300.000 socijalno najugroženijih porodica u Srbiji.
Ovakav budžet omogućuje premeštanje socijalne funkcije u njega, da se konstituiše liberalna ekonomija, slobodno tržište, da se preko tržišta ne saniraju eventualne socijalne tenzije do kojih može doći. Ovakav budžet takođe garantuje i isplatu 12 plata, 12 penzija, 12 dečijih dodataka. Prethodni budžeti u vreme Miloševićevog režima su bili koncipirani tako da oduzmu tu mogućnost građanima da svakog meseca dobijaju plate. Bile su koncipirane kroz 11 penzija, 11 plata, 10 dečijih dodataka.
Ono što ova vlada garantuje je takođe da se budžetski deficiti neće pokrivati iz trgovine drogom, koja se prodavala srpskoj deci, da se državne službe neće finansirati iz preprodaje droge. Pored toga, ovakav budžet za AP Vojvodinu, u okviru onih ustavnih mogućnosti koje su u ovom trenutku moguće, predviđa izvorne prihode i mi pozdravljamo takvu intenciju Republičke vlade i nadamo se da će i dalje ona raditi na povećanju izvornih nadležnosti AP Vojvodine, a i povećanju izvornih prihoda AP Vojvodine.
Kako to izgleda u ovom trenutku - izvorni prihodi na 5% poreza na lična primanja, 10% poreza na dohodak preduzeća, ustanovljeni su u korist organa AP Vojvodine. Za vreme Miloševićevog režima budžet AP Vojvodine predstavljao je samo poziciju u republičkom budžetu. Oko 395 miliona je planirano da će se na ovaj način ostvariti iz budžeta za AP, što predstavlja, kada se uzme u obzir inflatorna stopa do koje je došlo u toku prošle godine, povećanje od dvadesetak posto u odnosu na parabudžet kroz koji je bila finansirana AP Vojvodina, koji je iznosio 156 miliona prošle godine.
Pored toga, Republička vlada usvaja još neke lokalne prihode koji idu u korist finansiranja AP, pokrajinske administrativne takse, prihode od zakupa na nepokretnosti, prihode od prodaje nepokretnosti, od donacija, rada pokrajinskih organa itd.
Može se iz ovih lokalnih prihoda projektovati negde oko 100 miliona dinara potencijalne dobiti za AP, što bi zajedno sa ovim izdvajanjem iz poreza na primanja građana i iz poreza na dohodak preduzeća, iznosilo oko pola milijarde dinara.
Kada se uzme u obzir da je republički budžet tako koncipiran da praktično nije povećavan nego upodobljen stopi inflacije koja je postojala prošle godine, dolazimo do zaključka da republički budžet praktično nije povećavan jer 107 milijardi dinara, koliko su planirani prihodi u budžetu ove godine, otprilike su upodobljeni stopi inflacije, a budžet za AP Vojvodinu, iako nedovoljno, povećan je za preko 70%, što pokazuje da Republička vlada ima razumevanje za Vojvodinu kao zamajac srpske privrede i kao lokomotivu srpske privrede.
Ono što još uvek ide u korist Vojvodini, poljoprivrednicima u Vojvodini, ali i u celoj Srbiji jeste činjenica da je Agrarnim budžetom predviđeno 5,1 milijarda za stimulisanje poljoprivrede koja je praktično bila devastirana politikom prethodnog režima. Pored toga, uvedena su određena poreska oslobođenja koja se odnose na đubriva, na određene preparate za zaštitu bilja, na poljoprivrednu mehanizaciju i na poljoprivredne porizvode koje prodaju individualni poljoprivredni proizvođači.
Dakle, intencija Vlade u ovoj oblasti jeste da se poljoprivreda stimuliše, što će i vojvođanskom i srbijanskom seljaku mnogo značiti, i da više poljoprivreda ne bude izvor kroz koji se smanjivala socijalna napetost i kupovao socijalni mir, a da je pritom poljoprivreda, za vreme režima Slobodana Miloševića, u potpunosti uništena.

Ima reč narodni poslanik Dragan Tomić.