Gospodo narodni poslanici, juče smo imali priliku da čujemo dve politikantske diskusije od strane premijera Đinđića i ministra poljoprivrede, Veselinova, i košmarno izlaganje ministra finansija i ekonomije, Đelića, o predlogu poreskih zakona. Valjda i ne može kvalitetnije, jer, kakvi su predlozi, takva su i obrazloženja.
Pa i ove intervencije, koje smo imali prilike danas da čujemo, u prilog odbrane paketa poreskih zakona, odvojene su od suštine, kako se ne bi čula istina o predlozima ovih ekspertskih propisa. Jedina tačna rečenica premijera Đinđića je (citiram): "Ova zemlja je već u šoku". Pitam se - što je nacija u šoku? Pa, evo činjenice zašto je nacija u šoku - nacija je u šoku zbog zaustavljanja proizvodnje u 125 najvećih srpskih preduzeća, koja čine kičmu srpske privrede. Imamo jedan apsolutan pad proizvodnje, a govorimo o širini zahvata poreskih zakona.
Zbog toga što je u ovih 6 meseci enormni rast cena u oblastima koje se tiču najšireg standarda građana, zbog toga što ovo formalno povećanje zarada u prethodnom periodu predstavlja apsolutni pad životnog standarda, jer smo već u ovom prethodnom periodu od 5 - 6 meseci doživeli veliki rast cena, tako da je rast zarada nenadoknadiv za rast cena koji se desio u prethodnom periodu. Zato što već galopira inflacija i zato što javna rasprava o ovom paketu poreskih propisa pospešuje novu inflaciju. Zato što se uvodi novi patriotizam, ubeđuju se Srbi da se sami predaju Haškom tribunalu, a onda se cinično kaže da je to hrabro, a one koji to odbijaju, hrabro hapsite i izručujete onima koji su nam za štete koje su nastale bombardovanjem dužni 100 milijardi dolara.
Ministar finansija reče - ovo je reforma visokog nivoa. Rekao bih da je ovo pre reforma visokog rizika. Jer, ovde se govori o ukidanju taksa i naknada, a mislim da će ova reforma imati karakter nareza, a nareze smo imali, koliko se meni čini, 1948. Mogao bih da argumentujem sa više detalja o zakonima o kojima ćemo voditi raspravu u narednim danima. Može se još reći da je predizborno obećanje DOS-a bilo da će se vršiti decentralizacija, da će opštine dobiti više para i da će moći slobodno sa tim sredstvima da raspolažu. To kao činjenica ne stoji, već se radi o jednoj apsolutnoj centralizaciji, koja se pospešuje i mnogim zakonskim rešenjima u paketu propisa o kojima raspravljamo ovih dana, a o tome ćemo govoriti kada budu amandmani na dnevnom redu.
Poljoprivreda - svi se nešto kače poljoprivrede i šalju jake poruke. Citiram, rečeno je ovde i sledeće: "Ovim zakonom šalje se strašna poruka našim seljacima". Tačno ću reći kako ona izgleda kada budu stigla poreska rešenja. Penziono osiguranje će biti 4.662 po članu, razlika će biti 800 dinara za prošlu godinu, zdravstveno osiguranje će biti 2.000 dinara po domaćinstvu. Kada sastavite, za četvoročlanu porodicu treba da se spremi do 1.000 maraka.
Sa prethodnim dugovima, to će otprilike biti 3 - 4 hiljade maraka zaduženja po domaćinstvu. To su istine i to mora da se zna. Zato će socijalisti sutra predati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzionom osiguranju zemljoradnika i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnom osiguranju, kako bi se bar nešto spasilo od ove poreske reforme, odnosno, kako građani Srbije ne bi doživeli kataklizmu i prešli u poresku evaziju.
Siva ekonomija - tačno je da postoji deo namere da se ova siva ekonomija podvede pod kontrolu, ali definitivno, a ne vidi se koji će to zakon i kvalitetno uraditi. Takođe se ne vidi, s obzirom na rast procenata oporezivanja po raznim oblastima, u raznim poreskim propisima, ovo može samo da znači sledeće - da će dobar deo privrede otići, privatne i društvene, otići u sivu ekonomiju, da bi sačuvao kako - tako kredibilitet poslovanja, i drugi deo će otići u poresku evaziju. To će učiniti najveći broj građana, jer neće moći da plaćaju poreske zakone.
I na kraju, cinično sa ove govornice zvuči poruka - kada sindikati budu imali šta da kažu, neka dođu u Vladu. Mislim da je imalo smisla pitati sindikate i razgovarati sa sindikatima o projektu poreskih zakona. Ovo nije rečenica da bi se mi i socijalisti dopadali bilo kom sindikatu, već sindikati predstavljaju najšire slojeve građana iz različitih oblasti poreskih propisa, koji će biti obuhvaćeni ovim zakonima i trebali smo čuti te grupacije, jer i oni imaju šta da kažu o ovom paketu zakona. Hvala lepo.

Ima reč narodni poslanik Živanko Radovančev.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, zakon o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu pre svega predstavlja najvažniji zakon na ovom skupštinskom zasedanju, kako za Vladu i državu, tako i za građane koji pune budžet. Kao što je i uvek bilo, tako i ovog puta biva, budžet punimo svi, a troše ga odabrani, odnosno izabrani. Tako je to svuda u svetu.
Građanima je ovaj zakon o budžetu vrlo važan, pošto ga oni pune kroz poreze na dohodak, poreze na imovinu, kroz poreze na promet, akcize i ostala zahvatanja. Građanima će ova materija biti jasnija nakon završetka ovog skupštinskog zasedanja, kada usvojimo paket poreskih zakona, odnosno kada se suoče sa poreskim uplatnicama ili većim cenama proizvoda, odnosno skupljim životom.
Strana budžetske potrošnje je autonomno pravo Vlade da predloži Narodnoj skupštini i da ga Narodna skupština, snagom vladajuće većine, sigurno usvoji. Iz predloga raspodele budžeta po pojedinim pozicijama možemo prepoznati raspoloženje Vlade da usmeri više ili manje sredstava u pojedine oblasti potrošnje. Ako je suditi po tome, možemo zaključiti da je poljoprivreda pastorče ove vlade. Kako drugačije zaključiti ako je učešće pozicije Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije smanjeno sa 4,7%, koliko je projektovan u 2000. godini, na 3,9% u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu.
Kako objasniti da je predloženo učešće Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije samo 3,9%, a učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu 19%? Da relaciju učešća Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije prati učešće agrarnog stanovništva u ukupnom stanovništvu zemlje zalagao se sadašnji ministar poljoprivrede, gospodin Veselinov, u okviru prošlogodišnje rasprave.
Verujem da je gospodin Veselinov i danas na istom stanovištu i uveren sam da nije u pitanju njegova nedoslednost, već, rekao bih, njegova nemoć da izbori za poljoprivredu prioritetno mesto i razumevanje u Vladi značaja poljoprivredne proizvodnje za ukupan brži razvoj naše privrede.
Izgleda da tog razumevanja u Vladi nema ili ga bar nema dovoljno. Kako objasniti tako malo učešće Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije za 2001. godinu, ako znamo da je učešće poljoprivrede i prehrambene industrije u formiranju društvenog proizvoda zemlje oko 40%, a samo primarne poljoprivredne proizvodnje 16%? Da li je Vlada, predlažući ovakav Agrarni budžet, ostala samo na verbalnom priznanju i razumevanju stanja i doprinosa poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača, slobodno možemo reći, očuvanju države i njenog dostojanstva.
Da li je ovakav Agrarni budžet potvrda tog priznanja? Da li je poljoprivreda zaslužila takav odnos Vlade prema njoj? Ako je zamerano i ocenjivano da je prethodna vlada bila pomalo trgovačka, onda je sigurno ova sadašnja vlada, što bi rekli u kraju odakle dolazim, pomalo gospodska vlada, koja više oseća gradski i beogradski asfalt, nego plodnu crnicu, selo i seljake. Lako je doći do ovog zaključka, slušajući pojedine članove Vlade, koji vide razvojnu šansu ove zemlje u velikim metalskim kompleksima, automobilskoj industriji, elektronskoj industriji, pre nego u bržem i ozbiljnijem razvoju poljoprivrede.
Poruka sa terena na ovu temu je da smo trku sa svetom u tim delovima privređivanja izgubili još pre 10, 20 ili 30 godina, a da je najveća šansa i lokomotiva razvoja naše zemlje i društva, pored energetike i turizma, poljoprivreda i prehrambena industrija. Kada je poljoprivreda u pitanju, takođe jedna poruka ministrima saveznog, republičkog i pokrajinskog nivoa, da je dobro da se razlikuju u mišljenjima ako ta borba vodi interesu poljoprivrede i zemljoradnika. Loše je ako se tri ministra ne mogu dogovoriti oko običnih stvari, a da za posledicu imamo nedostatak mineralnih đubriva, različite i nepovoljne paritete za zamenu mineralnih đubriva za pšenicu i mnoštvo nerešenih pitanja.
Jugoslavija je, da podsetim, jedna mala zemlja, mnogo mala da bi imala tri agrarne politike i tri ministra, koja dosta teško koordiniraju ili možda razgovaraju preko sredstava informisanja, i jednu isuviše tešku, ali za poljoprivredu izuzetno nepovoljnu monetarnu vlast koje se finansiranje poljoprivredne proizvodnje uopšte ne tiče, kao da merama te naše monetarne politike treba da podstičemo poljoprivredu Rumunije, Mađarske ili Bugarske. Na samom kraju generalna ocena i komentar na osnovu Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu. (Predsednik: vreme.) Nerazumno je od ove vlade da je poljoprivreda uopšte ne interesuje. Ovu ocenu neumoljivo potvrđuju iznosi koji su predviđeni za mere u ovoj oblasti. Nerazumno je da se ova vlada tako lako odriče činjenice da je Srbija, pre svega, poljoprivredna zemlja i da je svaki njen ozbiljniji razvoj uslovljen prethodno bržim razvojem poljoprivredne proizvodnje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Mirčić, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Gospodine predsedniče, ja sam Milorad Mirčić. I Mira Marković je pokušavala da me prekrsti u Miroljuba, pa vidite kako mi je kuma završila. Nemojte i vi tako da završite. (Predsednik: Ona vam je kuma?) Onaj ko vam daje ime, obično se kod nas Srba kaže da je kum. Ne znam kako je kod vas.
Predlog zakona o budžetu, koji je predložila Vlada Srbije, mi srpski radikali kritikujemo, osporavao na bazi činjenica, argumentovano, nakon analize ovog predloga. Ono što je normalno da jedna opoziciona stranka radi, to u ovom trenutku mi srpski radikali upravo i činimo u Skupštini. Isto tako, podrazumeva se da Vlada brani svoj predlog. Koliko opozicija argumentovano napada i osporava ovaj akt, toliko je, sa druge strane, realno očekivati da Vlada, odnosno predstavnici Vlade isto tako artumentovano brane ovaj akt, realno obrazlažu sve ove stavke koje su predložile u budžetu.
Raspravljati o metodologiji koju primenjuje Vlada u ovom slučaju nije baš preporučljivo iz prostog razloga što svaka vlada ima neko diskreciono pravo da primenjuje metodologije i metode za koje ona smatra da su dobri. Ali, u osnovi svaka vlada treba da ima u vidu, kada pravi ovakav akt, kakva je ekonomska situacija u Srbiji, kakva je ekonomska mogućnost ili snaga poreskih obveznika, kakav je standard stanovništva i kakva je platežna ili kupovna moć. Uz projekciju pretpostavljene inflacije i rast društvenog proizvoda, vlada okvirno pravi ovakav budžetski plan. I ova vlada se u osnovi služila tim metodologijama. Ima pravo, isto tako, da projektuje, kao bitan faktor, inflaciju koju oni predviđaju, kao što imaju pravo da projektuju prihodnu stranu, odnosno stranu prihoda, tako i ovu drugu stranu, stranu rashoda.
Mi srpski radikali smo generalno dali zamerku i argumentovano dokazali da ova strana prihoda nije realna. Vlada je to branila tako što je tvrdila da je realno, da su oni na osnovu analize ukupne ekonomske situacije i na osnovu njihovih predviđanja o mogućim investicijama koje treba da se dese u Srbiji sasvim realno da se ostvari ovaj budžetski prihod. Ono što smo mi kao opoziciona stranka istakli, to je da je za pohvalu uprosečenje poreske kamate, jer je metodološki mnogo bolje, tehnički je mnogo jednostavnije sa jednom istom kamatnom stopom računati sve obaveze koje imaju poreski obveznici, i tu nema spora. Kako se kritikuje, tako treba i nešto da se pohvali. Onda smo prisustvovali odbrani ovog zakonskog akta od strane predsednika Vlade. Ispričao nam je već poznate priče koje mi slušamo već tri ili četiri nedelje na svim televizijama, sa svih studija gde je bio u prilici da brani ovaj zakonski akt. Njegova odbrana bi se ukratko mogla da svede na jednu socijalnu demagogiju, gde jednostavno kaže - možete, gospodo, da raspravljate o ovome, ali morate da shvatite da i onaj što želi da ima jeftinu struju mora da vodi računa da dobro bude plaćen rudar. Takvu socijalnu demagogiju posle Josipa Broza, u Kragujevcu na Crvenom barjaku, još niko nije izrekao sa ove govornice, jer to je bila čitava strategija u ono vreme, da dođe do sukoba između potrošača, u ovom slučaju, i rudara. Onaj ko je najkrivlji - Vlada, ona je tu između, pa će ona da posreduje. Moglo bi se to opravdati da se u ovom zakonskom aktu ne vidi i dalje uticaj te i takve demagogije.
Priča se da će ovim zakonskim aktom biti zadovoljene potrebe prosvetnih radnika. Uzme se brojka od 125 hiljada prosvetnih radnika, suma koja je odvojena na ime njihovih ličnih dohodaka, podeli se sa brojem prosvetnih radnika i jasno se dolazi do računice da im neće biti ispunjeno obećanje, realno povećanje plata za 40%. (Predsednik: vreme.) Možda nominalno, ali realno - nikako. Ali, to ne smeta ministru prosvete, sporta i omladine da daje izjave i svoje mišljenje o budžetu, kako je budžet, zamislite tu filozofsku misao, "budžet je džep naroda". Gde je ovaj Gašo? Ponovo pije. On malo - malo, pa ode da pije, umesto da sluša. Ne kaže i ne misli o tome da je vaša ruka, gospodo, već do ramena u tom džepu.
Što se tiče ostalih zakonskih predloga, to je da smo o predlogu Agrarnog budžeta slušali ovde ekspoze ili izlaganje novopostavljenog ministra. Ništa novo od njega, osim što je promenio boju kose za nijansu. To je koleston četvorka. Stalno koristi to Veselinov. (Predsednik: Molim vas da završavate.) Ispričao nam je kako je zatekao manjak u robnim rezervama, kako je on svedok lopovije, kriminala, ali nije rekao ko je to uradio. Bolje bi bilo da tako ofarban izađe za ovu govornicu i ispriča seljacima šta je sa tim veštačkim đubrivom, šta ste to uradili sa 20 hiljada tona veštačkog đubriva. Umesto što objašnjavate širom Vojvodine i Srbije kako ćete izdvajati sredstva da bi kupili slamu, kako bi krave jele slamu. Još ne znate da krave jedu seno. Bar to naučite.
Vaši koalicioni partneri vas prozivaju da ste vi napravili kriminal prilikom nabavke veštačkog đubriva, a vi preko svojih poslanika, svojih stranačkih kolega širite priču kako su vas u tome sprečili Dinkić i Đinđić, nisu vam otvorili akreditiv, nego su preko svoje firme kupili veštačko đubrivo, pa ga sada drže na zalihama, kako bi sačekali povoljni paritet i obogatili se prodajom pšenice. Bolje je, ministre, izađite, recite čitavoj javnosti i nama poslanicima šta je problem oko nabavke veštačkog đubriva. (Aplauz radikala.)

 Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a posle njega narodni poslanik Srboljub Živanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i gospodo ministri, retko ćemo kada imati važnije zakonske projekte na dnevnom redu nego što ih imamo sada na ovom zasedanju. Nažalost, imamo kratko vreme da razgovaramo o svim ovim zakonskim projektima, ali ja ću nastojati da u pet minuta iznesem nekoliko svojih zapažanja, za koja mislim da su važna, a da u isto vreme pokušam i da našem gospodinu ministru Đeliću sugerišem neka rešenja. Najpre, kada se pogleda budžet, svaki poslanik i svaki privrednik bi iz njega trebalo da uoči bar tri stvari, a to je bar u naznakama ekonomska politika koja će biti vođena u toku 2001. godine, zatim da vidi kakva će to biti socijalna politika i na kraju, ali ne i najmanje važno, ima li tu i razvoja, razvojne politike. Nažalost, meni kao privredniku ovaj predlog budžeta ne pruža dovoljno argumenata da će u ovoj godini biti vođena podsticajna ekonomska politika, u smislu da ćemo pre svega uraditi prvi korak, pre onog drugog, a to znači oživeti privredu i time stvoriti osnovnu bazu za ubiranje sredstava kojima treba puniti  ovaj budžet.
Pretpostavke da ćemo na osnovu povećane potrošnje doći do povećanog punjenja budžeta mogle bi da stoje, ali u nekim drugim zemljama koje su mnogo razvijenije od nas i gde je potrošačka moć stanovništva kud i kamo veća. Na ovom nivou potrošačke mogućnosti našeg čoveka, našeg domaćina, mi nismo u mogućnosti da punimo ovaj budžet, a da pritom nemamo odgovarajuće stimulacije za privredu. To mi se posebno ne sviđa, jer je Fond za razvoj do te mere potcenjen da možemo govoriti o simboličnim sredstvima u Fondu za razvoj. Polovina milijarde, čak ni toliko nije dovoljno ni za moju lozničku "Viskozu", dakle, to je nešto oko 16 miliona maraka, a trebalo bi da bude u obavezi ove vlade i svih drugih koji o privredi misle da firme poput "Viskoze", a pre svega podstiču i zato što je razvojno orijentisana proizvodnja i zato što zahteva relativno mala sredstva za oživljavanje. A zapošljava preko 7.000 ljudi koji bi bili u mogućnosti da ubrzanim aktivnostima, da primanjem zarada i potrošnjom na tržištu pune ovaj budžet na odgovarajući način.
Drugo, što mi se čini, a mislim da bi svi poslanici bili zadovoljniji, ako bi znali, šta ćemo mi od ovih 7 milijardi, koji se zovu kao podsticaj privrede, a namenjeni su putnoj privredi i železnici. Pri tome, naravno mislim da bi dobro bilo da svi poreski obveznici znaju da li će se iz tih sredstava nastaviti gradnja beogradskog čvora, da li će se nastaviti izgradnja pruge Valjevo - Loznica ili kako mi Lozničani volimo da kažemo, Loznica - Valjevo, zato što imamo jedan konzistentan i mislim opravdan zahtev da gradnja pruge krene iz Loznice. I ne samo zato da bi se gradila pruga, nego zato što je građenje i građevinska delatnost onaj zamajac koji može najpre da povuče sve ostale privredne grane, da uposli veliki broj radnika i da omogući da ova privreda stane na zdrave noge i da u najmanju ruku koristi kapacitete sa 50%.
Kada govorim o podsticaju, zapazio sam u budžetu minornu stavku koja se odnosi na podsticaje turizma. Molim vas, gospodine ministre, 18 miliona dinara kao podsticaj turizmu je zanemarljiva stavka, a znamo da je uz poljoprivredu turizam jedina naša komparativna prednost u odnosu na naše okruženje i u odnosu na realne mogućnosti bržeg oživljavanja i rasta privede. Postavlja se pitanje, želeo bih da zadržim vašu pažnju s obzirom da mi vreme pomalo ističe, a to je jedna sugestija koju bih predložio gospodinu Đeliću - odustanite od predloga ovog načina formiranja bruto zarada i ubiranja doprinosa i poreza na te zarade. Zašto? Zato što topli obrok nikada nije bio niti će biti zarada radnika. To je, gospodine Đeliću, i na Zapadu, a i kod nas trošak proizvodnje. Prema tome, ne treba na taj način da ga tretiramo, a između ostalog i zato što pri nabavci namirnica za topli obrok takođe plaćamo porez na promet proizvoda i usluga. Ako vi sada kažete da je to zarada, onda ja kažem da radnik treba to da primi u džep, a kada primi u džep on mučenik neće to jesti na poslu, nego će iskoristiti da namiri druge svoje obaveze, poput školovanja dece, ishrane porodice, plaćanja povećane cene struje itd. Mi ćemo doći do toga da nemamo realno biološku obnovu radne snage, da realno topli obrok služi da obnovi radnu snagu u vreme radnog vremena.

Vreme.

Sledeće, kako može prevoz biti lično primanje radnika, kada je to usluga koju je već neko izvršio i naplatio za tu uslugu porez. Ili poreski dodatak kod radnika građevinskih firmi, koji rade na terenu  - i terenski dodatak služi za pokriće povećanih troškova na terenu. To nije plata niti može biti osnovica za obračun poreza i doprinosa na osnovu koje bi se mogao da puni budžet. Tako kada vi postavite stvari, onda će ispasti da smo povećali plate radnicima za 50 ili 60%, a na to primenili osnovicu od 80% i ja sam računao da prema svim parametrima mi ćemo zapravo imati veća izdvajanja za preko  15% na prosečnu zaradu od 5.000 dinara, dodajući ove troškove toplog obroka, prevoza ili terenskog dodatka za građevinske firme. Dakle, nema govora o rasterećenju, ako se na ovaj način primeni bruto osnovica za zarade.

Zato bih vam predložio, odustanite od tog predloga, jer nismo još uvek došli do toga ni da ovu prosečnu platu pokrivamo, odvajajući za odgovarajuće poreze i doprinose na osnovu koje bi punili ovaj budžet. Samo još jednu stvar da kažem, izvinjavam se gospodinu predsedniku, prekoračio sam malo vreme, molim vas gospodin Đelić zna da se svuda u svetu podstiču usluge. Da se iz pretežnog proizvoda i delatnosti zapravo trendovi odvijaju tako da se ide u usluge. Mi sada ovde radimo jedan posao koji je kontraproduktivan, oporezujemo usluge za 20%, kao i proizvode koji se koriste u krajnjoj potrošnji, pa vas onda pitam ko će da ide u delatnosti usluga. Realno je očekivati da se tu najmanje traži početnog kapitala da bi se osnovalo privatno preduzeće, deoničarsko društvo ili ne znam ni ja šta drugo, koje bi bilo u situaciji da aktivno privređuje na tržištu i da puni ove budžete, o kojima vi ovde pričate. Ovim je destimulisana potrošnja, odnosno korišćenje usluga, a što znači neće biti ni ovog poreza koji vi očekujete. Dakle, zasnovali ste budžet ....

(Predsednik:  Ja vas molim da završite.)

.... turističkim očekivanjima. Samo na kraju da kažem, donacije od 12 milijardi dinara, kojima treba da se finansira ovaj budžetski deficit, dakle 400 miliona maraka, nisu sigurne. Zato ih niste ni stavili u prihode. Ima li tu morala kod onih naših donatora, stranih, koji su nas bombardovali, a ima li konačno morala i kod Vlade i da nije u stanju da na ovim osnovama obezbedi da i tih 400 miliona maraka, da bi se napunio budžet odnosno smanjio budžetski deficit.

 Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega narodni poslanik Mihajlo Marković.