Onda  vas upozoravam da treba da govorite o onome što je na dnevnom redu.

...  štošta, zvonce, mikrofone, opomenite prvo poslanike da mi ne dobacuju a onda ću verovatno nastaviti da govorim o onome što je bila tema. Kada ovi vaši prestanu da dobacuju i ja ću prestati da odgovaram na njihova dobacivanja.
Ali, s obzirom na to da je uspostavljena potpuna saradnja sa NATO-paktom, da se pripremate da uđete u "Partnerstvo za mir", imate li vi uslova koje možete da svrstate ovde u budžet. Jesu li postavljeni uslovi o namirivanju ratne štete ili dela ratne štete koji svakako postoji u ovoj zemlji, a koji nam duguju oni sa kojima sada sarađujete?
Znate, cinično je kad predvidite da će vam neko dati donacije da nahranite decu, a da nas nisu bombardovali ne bi trebao niko da nam hrani decu. Sami bismo to uradili.
Imali bismo dovoljno sredstava. Mnogo bi bolje bilo da o tome razmišljate kad pravite budžet, nago o tome da ćete morati da klečite i da molite za neke sitne pomoći, a da im opraštate nešto što im srpski narod nikada neće oprostiti, niti može da im oprosti.
Zbog toga sam predložio Vladi Republike Srbije da bude jedna hrabra, jedna odlučna vlada, da kaže - od NATO pakta tražićemo namirivanje dela ratne štete. Ratna šteta u Americi je procenjena na 100 milijaradi, nad nama je procenjena na 100, a vi je procenjujete na dvadesetak. Ima dokaza da je između 20 i 100 milijardi. Sve opštine, svi okruzi, popisali su štetu. Prikažite prihod od NATO pakta, njihovog pranja savesti, pomoći vama kao novoj vladi da dignete Srbiju na noge, pa da vas nikad više niko ne smeni sa vlasti. Prikažite to u budžetu Republike Srbije. Ta sredstva isključivo uložite u privredu koja je razorena ratom.

Da li se još neko po ovom amandmanu javlja za reč? Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman ukazuje na jedan veliki problem koji je prouzrokovao Predlog zakona o budžetu. Građevinu pravnog poretka u jednoj zemlji, gradivni materijal, čine svi pravni propisi, sve pravne norme koje se primenjuju, pre svega zakon. Da bi pravni poredak bio koherentan i stabilan, konzistentan, svi zakoni moraju biti  međusobno usklađeni. Ne sme među njima postojati kolizija. Može negde slučajno da se pojavi kolizija, ali onda postoji mehanizam da se ona brzo i efikasno ispravi.
Naravno, u okviru pravnog poretka postoji princip da "ledž specialis derogat ledž generalis". Specijalnim zakonom se mogu praviti izuzeci, ali zakon o budžetu ne može biti ledž specijalis ni u jednoj varijanti. I kad se donosi zakon o budžetu, on mora biti u skladu sa svim postojećim zakonima unutar jednog pravnog poretka. Ne sme zakon o budžetu da tretira neku želju, ideju ili politički stav, kao da je on realizovan u praksi i već pretočen u pravnu normu. Vi u ovom zakonu o budžetu predviđate finansiranje nečega što tek planirate da zakonom sankcionišete. To nikako ne može.
Zbog toga, ovaj zakon o budžetu, ako ga budete danas izglasali, ne može opstati u pravnom prometu. E, sada je problem - ko je taj ko će to ustanoviti? Milan Milutinović neće, jer on je "legao na rudu", čim ste mu pomenuli kanadere, on je odmah klekao na kolena pred vama. Kanadere smo i mi ranije pominjali, samo tad je bio mnogo jači.
Ustavni sud nemamo, od 9 sudija postoje četvorica. Vi namerno, zapravo, ukidate pravni poredak. Vi donosite protivustavni i protivzakoniti zakon o budžetu, a prethodno ste ukinuli državni organ koji je jedini ovlašćen da kaže da je nešto protivustavno ili nezakonito. Šta je to onda? Elementarna logika svedoči da je reč o jednoj specifičnoj vrsti žavnog udara. Vi u kontinuitetu činite žavne udare. Nekada je to buldožerima, a nekada pravnim nasiljem, ali razlike u efektima nema.

Da li se još neko po ovom amandmanu javlja za reč? (Ne javlja se.)
Stavljam amandman narodnog poslanika Tomislava Nikolića na glasanje. Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom amandmanu glasanjem.
Za 59, protiv 126, uzdržanih nije bilo, nisu glasala tri narodna poslanika, ukupno 188.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Petrić.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosioc amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, poštovani poslanici, podneo sam amandman sa ciljem da se poveća iznos sredstava za Fond za razvoj Republike Srbije. Isti predlog imalo je više poslanika, u smislu da bi trebalo obezbediti više sredstava za oporavak privrede.
Međutim, moj amandman ide u pravcu da treba ovim fondom obezbediti više sredstava za regionalni razvoj, jer iz ovog fonda se sredstva za regionalni razvoj obezbeđuju. Ovo što je predloženo zaista je nedovoljno, ako imamo u vidu da je 37 opština u Srbiji nedovoljno razvijeno. Zna se koje su opštine - na brdsko-planinskom području, na prigraničnom području, područjima koja su udaljena od razvijenih privrednih centara i Limsko-raško područje sa mešovitim nacionalnim sastavom stanovništva.
Imamo pojavu da te opštine zaostaju u razvoju, ne da se približavaju republičkom proseku, nego sve više zaostaju. Imamo tamo izuzetno izraženu migraciju stanovništva, i to ne u smislu samo selo-grad, nego napuštaju to područje. To se područje prazni, skoro u većini opština. To je ono što je zabrinjavajuće, jer ljudi vide da nema tamo perspektive.
Da bi tamo opstali, moraju imati mogućnost da sutra vide da se mogu zaposliti, da mogu živeti itd. To stvara veliku tenziju. To stvara ekonomski težak splet okolnosti, pa socijalnu stabilnost ugrožava, a na kraju, odražava se to i na političko stanje. Kad bi malo više izdvajali, ljudi bi ostajali. Bili bi oni zadovoljni, shvataju oni situaciju kakva je, a ovako, u svakom slučaju, prazni se to područje, pa sutra i ako budemo mogli da izdvajamo više, biće kasno, jer nemamo za koga izdvajati.
Trebalo bi to da bude jedno od strateških pitanja za Srbiju. Na kraju, to je i Ustav predvideo, da se vodi računa o regionalnom razvoju. Imamo i zakon o nerazvijenim područjima do 2005. godine. I najrazvijenije zemlje, i zemlje EU vode računa o svom regionalnom razvoju i izdvajaju sredstva. I zaista bi za ovo trebalo obezbediti prioritetna sredstva.
U svom predlogu bio sam vrlo skroman, polazeći od toga da je teška privredna situacija, da su građani opterećeni, ali smatram da je razumno bar da se izdvoji u istoj srazmeri kao što je prošle godine obezbeđeno u budžetu 0,7%, a ne kao sada što se predlaže - 0,4%. I samo taj predlog da se prihvati, znači, uz sve ovo razumevanje, to bi bilo nekih 400 miliona više. Polazim od toga da je amandman zaista objašnjen sa puno razloga, ima opravdanje da se prihvati i nadam se da će dobiti podršku .

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman bi trebalo prihvatiti, jer očigledan je stav Republičke vlade da se investicije u privredni razvoj potpuno zanemare. Vladu to uopšte ne interesuje.
Ona je predvidela više para za Nebojšu Čovića, nego za Fond za razvoja. To je njen red veličina i to je njena klasifikacija vrednosti. Time Vlada iskazuje sebe, svoju suštinu i svoje namere. Drugo, vi vidite ovde da je ovo koordinaciono telo Nebojše Čovića formulisano kao zajedničko koordinaciono telo Savezne i Republičke vlade, a samo 500 miliona je iz republičkog budžeta. Gde je u saveznom budžetu stavka za to Čovićevo koordinaciono telo? Nema je. Tamo im nije palo na pamet da izdvoje ni dinar. Ovde je Čović bio u stanju da vas obrlati, kroz neku političku trgovinu, Čoviću 500 miliona i sve je u redu.
Pitaću ja sve vas, pa i Krapovića. Ništa se vi ne sekirajte, ti me uvek zbuniš, a ja sam zbunjive prirode. (Smeh u sali.)
Ovde imamo jedan amandman kojim se stavka predviđena za Fond za razvoj može odmah udvostručiti, ako se malo ministar finansija prizove pameti, pa odustane od poklanjanja 500 miliona dinara Nebojši Čoviću.

Ako se niko više ne javlja za reč po ovom amandmanu, prelazimo na glasanje.
Molim da se izjasnite o amandmanu narodnog poslanika Radojka Petrića, glasanjem.
Za 59, protiv 124, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 13, a ukupno je prisutno 196 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Živodarka Dacin.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, biću ovde sasvim konkretna i obrazložiti zašto sam podnela ovaj amandman. Istini za volju, moram da kažem da je i Odbor za zdravlje  i porodicu odbio ovaj amandman, ali samo na osnovu jednog glasa. Mislim da treba posvetiti dužnu pažnju za problem koji je već aktuelan, a postoji opasnost da bude još i veći. Praktično, moj predlog jeste da se u Razdelu 4, a to su sredstva za posebne namene u oblasti zdravstva - iznos od predloženih 171 milion 800 hiljada dinara, uveća za 600 miliona, gde bi ukupan iznos bio 771 milion 800 hiljada dinara. Sigurno je da je jedan od razloga koji me je podstakao da napišem ovakav amandman i jučerašnje uvodno izlaganje našeg premijera, a i zalaganje Vlade da je jedan od osnovnih prioriteta u radu ove vlade zdravstvo, što najiskrenije pozdravljam. Zašto sam ovo ovako rekla? Zato što postoji jedan ozbiljan problem u manjim gradskim i seoskim sredinama za stručnim kadrom, i to ne samo za lekarima opšte prakse, i specijalistima, nego su sve više u pitanju i medicinski tehničari. Uostalom, to nije ništa novo, imali smo prilike neki dan da pročitamo izjavu i direktora Kliničkog centra Srbije, koji kaže da mu u ovom trenutku nedostaje 300 medicinskih sestara. Ovim  sredstvima, praktično bilo bi obezbeđeno negde oko 300 stanova, kva ature od 55 m2, po aktuelnim sadašnjim cenama, a sigurna sam da bi to bio jedan motiv više koji bi mlade ljude uputio na rad u manje gradske sredine.
Znam da će mnogi od vas ovde koji su iz univerzitetskih centara reći da čak ovog profila ima i u suficitu, ali, molim vas lepo, koji je to način da jedan mlad čovek dođe u manju sredinu, da gradi svoju budućnost, kao i svoju stručnost za koju garantujem da sigurno ima uslova, ako ne može da obezbedi onaj osnovni egzistencijalni problem, a to je stan. U ovom trenutku, ja ovo obrazlažem prvo, pošto dolazim iz Severno-banatskog okruga, iz regije kojoj nedostaje veoma veliki broj lekara, a u samoj Kikindi nedostaje 15 lekara opšte prakse. U jedno 15 zvaničnih objavljenih konkursa za popunu radnih mesta niko se nije javio, a i čudo bi bilo da jeste, kada je startna plata lekara opšte prakse u ovom trenutku 4.290,00 dinara, a medicinske sestre 2.574,00 dinara. Priznaćete da je i u uslovima kada se ima svoj krov nad glavom, mesečno preživljavanje vrlo diskutabilno, a ako neko od stručnjaka treba da dođe u drugi grad da radi i pritom 3.000,00 da plati za tuđi krov nad glavom, teško je odlučiti se za promenu sredine.
Slažem se, premijer je rekao - konkretan predlog. Jedna šala, kao čovek koji je 24 godine u zdravstvu rekla bih da se iz svakog fonda za zdrav stvo prebaci 100 miliona dinara. Nisam finansijski stručnjak. Mi imamo finansijske eksperte u Vladi, pa ako se ne nađe mogućnost za popunu ovog fonda, dala bih predlog da to bude u delu budžetskog deficita, pa da se umesto planiranih, kako u materijalu piše, ali danas čujemo da je to i više posle smanjenja akciza, 21 milijarda 769 miliona dinara ukalkuliše i da onda bude 22 milijarde 369 miliona dinara. Ako Vlada uspe da obezbedi od donatorskih sredstava ono prethodno, sigurna sam da ovih 600 miliona ne bi bio veliki problem, a mnogo bi značilo za rešavanje kadrovskih problema u zdravstvu.
Istini za volju, primećeno je da je fiktivni iznos za zdravstvo u budžetu za ovu godinu značajno uvećan, ali faktički njegovo doživljavanje će biti u zavisnosti od stvarnog reflektovanja i na naše pacijente, a svakako i na one koji su zaposleni u zdravstvu. Ujedno sam sasvim sigurna, tako je bilo, a tako će i biti - zdravstveni radnici uvek daju sve od sebe za dobrobit i kvalitetniji život pacijenta. Iskrenu želju imam da naš pacijent dobije sve, on ima pravo na kvalitetan život kao zdrav čovek.
Samo još nešto, bojim se da to sve ne obezbedimo, a da pritom ostanemo bez stručnog kadra. Hvala.