Priznaću ispred DOS-a, mi zaista nismo stigli  da za ovih 5 meseci popravimo puteve u Srbiji koje smo nasledili iz perioda vaše vlasti. To ne znači da mi odustajemo da dovedemo državu u red, pa i u toj saobraćajno-putnoj mreži.
Nije tačno da Vlada Republike Srbije kroz ovaj budžet nije predvidela sredstva za popravku putne mreže i za izgradnju. Sredstva su predviđena kako kroz aktivnosti lokalne samouprave, tako i kroz onaj deo prikupljanja sredstava koji će se izvršiti tehnikom prikupljanja sredstava koja je data za pravo Direkciji za puteve u okviru finansijskog plana Ministarstva za saobraćaj i telekomunikacije.
Možete se detaljnije upoznati o načinu koji mi vršimo, da mi planiramo da izvršimo unapređenje putne i saobraćajne mreže. Naravno da mi znamo da se tim putevima koriste građani Republike Srbije i upravo ćemo se tako ponašati, ali ukoliko analizirate odnos vaše vlasti prema građanima Republike Srbije, recimo u poslednjih četiri godine, onda ćete videti da ste minimalna sredstva uložili u putnu mrežu u onim lokalnim samoupravama u kojima vaša stranka nije bila na vlasti i da je posao na sebe u potpunosti preuzela potpuno ogoljena lokalna samouprava i da je u tome bila vrlo efikasna.

Ako se više niko ne javlja za reč, da pređemo na izjašnjavanje o amandmanu narodnog poslanika  Dragan a Tomića.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 58 , protiv 113 , uzdržan jedan, nije glasalo 18 , od ukupno prisutnih 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. tačka 2. Rashodi, Analitički konto 911-300, Analitički konto 911-301 i Analitički konto 911-302, Posebne namene, amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Garčević.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li predlagač amandmana želi reč? Izvolite.

 Poštovane kolege poslanici, predstavnici Vlade koje imamo,  moram da ukažem  da motivi podnošenja ovog amandmana nisu neke  druge prirode, već ono što tišti obrazovanje na celokupnoj teritoriji Srbije.
Obrazovanje se nalazi u takvoj situaciji da i sa sadašnjim povećanjem ostaće ispod proseka, jer povećanje od 15% ličnog dohotka ne vodi do republičkog proseka.
Postavljam realno pitanje - šta će obrazovanje da radi u daljem periodu. Doduše, danas nemam podatak koliko škola ne radi normalno, a isto tako ni koliko radi 30 minuta, čime je ugrožen nastavni proces i već duže vreme.
Podnoseći ovaj amandman smatrao sam da je plate u obrazovanju na teritoriji Srbije trebalo podići iznad republičkog proseka, a zatim pratiti povećanje shodno porastu troškova života odnosno inflacije. Imajući to u vidu, smatram da Vlada ima mogućnosti da iznađe i da ne treba ono što je predloženo da bude svetinja za nju u daljem delu.
Ima sedam milijaradi u budžetskim rezervama. Izjednačite plate prosvetnih radnika iznad proseka, a to znači neko povećanje od 18 do 20%, a zatim praćenje primanja, odnosno shodno inflaciji. Mislim da u toj situaciji obrazovanje može da nastavi da normalno privede školsku godinu kraju. Sve ostalo je lepo dogovoreno i sa te strane ministru prosvete moram odati priznanje. Uradio je to veoma profesionalno, sa tačke gledišta Vlade Srbije, ali sa reakcijom prosvetnih radnika, ne.
Prosvetni radnici na teritoriji Srbije ovo povećanje, ovako kako je predviđeno, ne mogu podržati, jer njihov položaj je takav da je ispod svih proseka. Moram ponoviti još jednom plate - nekvalifikovani radnik sa 1.200 dinara, viša sprema sa 2.800, visoka sprema sa 3.800. Molim vas, hoćemo napredno obrazovanje, hoćemo reformu u obrazovanju, hoćemo da pratimo Evropu. Sve to po azumeva korektan odnos prema obrazovanju i svim prosvetnim radnicima.
Smatrao sam, a smatram i sada, da rešenja nisu u štrajkovima, da su rešenja u razumevanju poslanika u Republičkom parlamentu. Kada se susretnemo u hodniku, bez obzira da li je opozicija i kog su obrazovanja, oni kažu - pa jeste, to bi trebalo otprilike tako da bude. Međutim, partijska disciplina zaustavlja verovatno kod svih partija da se poslanici izjasne zaista onako kako osećaju dati problem.
Znam da i sada, kada budemo ovaj deo sagledavali, da će biti ista situacija. Ja i dalje ostajem pri amandmanu - da se prosvetnim radnicima, a njih ima 104 hiljade (i milion učenika na teritoriji Srbije) , poveća plata, da se poveća tako da bude iznad republičkog proseka, a imam obrazloženje za to - zato što je kvalifikaciona struktura radnika u obrazovanju najveća. Ako hoćemo da ne oteramo kvalitetan kadar iz obrazovanja, ako hoćemo da škole rade i da izvedemo mladu generaciju do kraja, dužnost je ovog parlamenta da stvori uslove prosvetnim radnicima da ne prose, da se ne bave dodatnim zanimanjima, nego da rade svoj posao, ono što čini redovnu nastavu i vanškolske aktivnosti, da pripremimo učenike za završetak srednjeg obrazovanja, završetak osnovnog i uspešan upis na fakultet.
Što se tiče pozicija stipendija i studentskog standarda, moj predlog je išao ka tome da nisu sredstva dovoljna, imajući u obzir i platu koja će ići i smatram da je ekonomsko stanje kod roditelja takvo da ne mogu obezbediti, a treba obezbediti svim učenicima i studentima, koji izvršavaju svoje obaveze kvalitetno, da im ne bude prepreka materijalno stanje njihovih roditelja za njihovo školovanje.
Da bi se izvršila ta obaveza, smatram da ova sredstva treba povećati, smatram da i ova vlada ima isti osećaj da se obezbedi školovanje učenika osnovnih i srednjih škola.
Zamolio bih Parlament da još jednom razmisli o obrazovanju, u kakvoj se ekonomskoj situaciji nalazi.

Da li se još neko javlja za reč? Ima reč gospodin Šešelj.

I odnos prema ovom amandmanu od strane Vlade i Odbora za obrazovanje, odnosno za prosvetu, pokazuje kako DOS-ovska vlast ispunjava svoja predizborna obećanja. Prosvetarima je bilo teško uvek pod komunizmom, od 1945. do 1990, bilo im je teško i od 90-te do 2000, ali sada im je najteže. Nikada profesori, nastavnici i učitelji nisu imali plate ispod republičkog proseka. Sada imaju.
Imali su male plate prošle godine, sada imaju u realnom iznosu mnogo manje, iako ste ih nominalno povećali, jer su troškovi života mnogo veći danas nego u septembru mesecu. I zato bi trebalo da ministar malo o tome promisli, ili možda njegov zamenik, umesto da celi dan žvakaću gumu po ustima premešta, i da se neke stvari u budžetu koriguju, da pokažete dobru volju bar prema najugroženijim kategorijama stanovništva.
Prosvetari sada žive najteže, a ministar prosvete, možda je bio u alkoholisanom stanju, najavljuje naplatu školarine za srednjoškolce, za gimnazijalce. Znači, sada i gimnazijalci da plaćaju školovanje. E, lepo ste to smislili, ali zašto to narodu niste obećali u predizbornoj kampanji, zašto ste obećavali ogromne plate, rešavanje svih problema, a sada, kad ste uzjahali na narodnu grbaču, sada samo ogromni porezi i namet na vilajet.
A i zdravstvo i školstvo u mnogo gorem položaju su nego što su bili. Ne bih vas kritikovao da je sada isto kao što je bilo u septembru, i ranije, nego vas kritikujem što je sada mnogo gore i u prosveti i u zdrav stvu.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Slažem  se da je veoma važan odnos vlasti prema prosveti, prema zaposlenima u prosveti, i mi smo stoga posebnu pažnju poklonili tim budžetskim izdacima, kao i izdacima u zdrav stvu. O razlici između našeg odnosa prema prosveti i odnosa prema prosveti naših prethodnika najbolje govore uporedne analize procentualnog prostora koji je prosveta imala u budžetu za 2000. godinu i procentualnog prostora koji je imala u budžetu za 2001. godinu.
Što se tiče osnovnog obrazovanja, Vlada velikih reformatora u oblasti prosvete prošle godine je izdvojila za osnovno obrazovanje 25% sredstava koja su postojala u budžetu. Ove godine će izdvojiti 30,5%, razlika je 5%. Što se tiče srednjeg obrazovanja, razlika između nas i reformatora, koji su u reformu ušli hapšenjem srednjoškolaca, je od 11,5% u 2000. godini, do 14,8% u 2001. godini, razlika je preko 3%. Ukupno, 36,7% budžetskih sredstava je tokom prošle godine Vlada narodnog jedinstva uložila u prosvetu. Naša Vlada ulaže 45,3%.
Vlada Republike Srbije namerava da potroši 15 milijardi i 650 miliona na podmirenje profesorskih zahteva. Što se tiče osnovnog i srednjeg obrazovanja, plate će biti u odnosu na prošlu godinu povećane za 42%. Što se tiče visokog obrazovanja za 33%.
To su najbolji slikoviti pokazatelji i razlika u odnosu bivše vlasti prema prosveti i pokazatelja naših namera, koje su veoma ozbiljne i koje su sasvim sigurno drugačije od onih koje su iskazali kritičari. Važno je reći da ćemo u svakom sledećem nastupu opozicije mi na ovakav način pokazati u kojoj meri ima istine i prema onome što se radi, i na takav način pokazati, ne javnosti, koja sasvim sigurno na validan način komentariše rezultate njihovog i našeg odnosa, već pre svega, pokazati svoju nameru da u vremenu u kome ne možemo potpuno da zadovoljimo potrebe prosvete makar na ovakav način ustanemo u odbranu onih koji su do 5. oktobra bili nemoćni pred nasilnošću Vlade narodnog jedinstva. Hvala.

Izvolite.

Dame i gospodo, za prosvetare i za nas ovde nema velike priče. Notorna je činjenica da su troškovi života od septembra 2000. godine do danas porasli 80%, da su mnogi proizvodi otišli tri, četiri, pet i šest puta gore, a da je prosveta jedini put sada u toj  poziciji da je prosečni lični dohodak niži od proseka u Srbiji.

Kako se više niko ne javlja za reč, stavljam ... po Poslovniku? Izvolite.