Utvrdićemo kvorum. Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad. Molim službu da pogleda i izvuče kartice koje su na mestima, koje su narodni poslanici, koji su izašli iz sale, zaboravili.
Stavljam amandman narodnog poslanika Stevana Gudurića na glasanje.
Za 44, protiv 108, uzdržanih nije bilo, nisu glasala tri, ukupno 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Prelazimo na član 12.
Na član 12. amandman je podneo Odbor za finansije.
Predstavnik Vlade se saglasio sa ovim amandmanom na sednici Odbora za finansije.
Pošto je predstavnik Vlade prihvatio amandman Odbora za finansije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 41 narodni poslanik, protiv 110, uzdržanih nije bilo, nije glasalo pet, ukupno 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Mucić.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade, na sednici Odbora, jer je sadržan u amandmanu 1. Odbora za finansije, koji je postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Ljubomir Mucić.
Objašnjenja radi, ako niste pratili, dakle, amandman je praktično prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se radi o istovetnom tekstu, samo bih želeo da ukažem na neke stvari, s obzirom da smo na sednici Odbora zaista posvetili dosta pažnje amandmanima i da ipak iz nekih razloga određeni amandmani nisu prošli, nisu prihvaćeni i podržani od strane Odbora, a evo, ovaj amandman je podržan i ja sam zbog toga, što se tiče predloga sledećeg amandmana odustao - namerno kažem odustao od tog amandmana, jer je principijelan.
Želim da kažem da ipak svi ovi amandmani, koji su ovde upućeni, koji su danas razmatrani, nisu samo jedna puka gomila papira i lična želja poslanika što pokazuje to da je ove predloge amandmana, koje sam podneo a prihvatio Odbor i saglasila se Vlada. Čitajući sve amandmane, koje su poslanici podneli, uočio sam da su neki sistemski i sistematski pripremljeni, neki su čista struka, a neki čist zakonski osnov, ono što nije Vlada uključila u predloge svojih zakona.
Neki su i lokal-patriotski, kao i ovaj amandman, koji je podržala Vlada. Mogu reći da većina njih treba da se nađe bar u narednim razmatranjima rebalansa ili predloga izmena i dopuna Zakona o budžetu.
Šta sam ovim izmenama člana 12. predložio - predložio sam da isti status u ovom amandmanu i ovom članu imaju neka sredstva bivših fondova, koja su ranije korišćena na osnovu programa Vlade Republike Srbije i na koje je ili dala saglasnost Vlada Republike Srbije ili je te programe utvrđivala.
U cilju nastavka sprovođenja odgovornog posla na otklanjanju posledica od zemljotresa u Kolubarskom okrugu, a takođe i na obnovi zemlje, pošto su ova sredstva vezana jednim zakonom, Zakonom o porezu na finansijske transakcije, predložio sam da u okviru ovoga člana, Vlada Republike Srbije donosi finansijski plan otklanjanja posledica i od bombardovanja, i od ratne štete, a takođe i na otklanjanju posledica od zemljotresa u Kolubarskom okrugu, na predlog Ministarstva građevina, a uz saglasnost i predloženi program radova Saveta za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga, koji je i do sada utvrđivao program rada.
Ovo je principijelni amandman, na namensko korišćenje sredstava, na poziciji 68, razdeo 12, kao i sa određene pozicije u razdelu 6, 10. i 29. i boriću se uvek da i dalje principi i aršini u budžetu budu jednaki i istorodni za sve, bez obzira o kome predlagaču se radi. Zbog toga sam principijelno i odustao od ovog narednog amandmana i želim da podsetim ministra da nisam dobio odgovor na jedno dva pitanja, što se tiče rasprave u načelu, a to je - da li će nepredviđena sredstva za stalnu budžetsku rezervu, gde je zakonski predviđeno sada da se nakon izmena zakona uvodi 0,5%, umesto 1%, da li će to povećati deficit budžeta i šta bi sa sredstvima za sprovođenje izbora, da li su i ona planirana u okviru donacija, ili će na neki drugi način biti obezbeđena, a takođe i odgovor na pitanje - za koju i koliku teritoriju Srbije je predviđeno 200 miliona dinara na ime troškova pripreme za popis stanovništva? Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč u vezi sa ovim amandmanom? (Ne javlja se.)
Stavljam na glasanje amandman narodnog poslanika Ljubomira Mucića. Inače, amandman je faktički prihvaćen, da bi se znalo o čemu se radi, jer je sadržan u amandmanu Odbora za finansije, koji je usvojen i postao je sastavni deo zakona. Ali, u svakome slučaju o ovome se izjašnjavamo glasanjem.
Za 52, protiv 80, uzdržanih 9, nije glasalo 17, ukupno prisutna 158 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ako mislite na odlučivanje po prethodnom amandmanu, potpuno je svejedno kakav je rezultat glasanja, jer je amandman već uvršćen. Teško je bilo zaista razumeti kako da se glasa, tu je bio problem, takav smo već jedan slučaj imali sa predlogom gospodina Simonovića.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 13, kojim tražim da se ovaj član briše.
To je jedan od nebrojenih amandmana u kojem su poslanici pokušavali da kvalitativnim promenama nadograde sve nedostatke koje ovaj budžet ima. Ovaj budžet je sastavilo Ministarstvo finansija na čelu sa ministrom finansija i očito u odnosu na broj amandmana dovoljno sam za sebe govori koliko ga je ova ekspertska vlada sačinila. Ekspertska Vlada u kojoj ima mali milion potpredsednika, koji su u stvari predsednici stranaka članica DOS-a i koji na taj način zadovoljavaju svoje lične ambicije i svetu, a sa druge strane eksperte verovatno treba da sačinjavaju ministri. Jedan od tih eksperata jeste i ministar finansija i ta ekspertiza me je ponukala da podnesem ovaj amandman na član 13.
Zašto da se briše? Jedan od razloga leži u jednoj maloj konstataciji, i želeo bih kao veoma zanimljivu da vam je predočim. Tri lica u tri različita organa, i to su generalni sekretar predsednika Republike, sekretar Narodne skupštine i generalni sekretar Vlade, na jedan način su u poziciji da svi ukupno barataju sa 162 miliona dinara. S druge strane, postoji pet programa unutar pet ministarstava, koji su veoma važni verovatno i za ta ministarstva, ne bi ih inače ni predlagali i ne bi se sadržavali u budžetu, a to su sledeći. Razdeo 13, pozicija 73, to su podsticaj u turizmu - 18 miliona, razdeo 14, pozicija 78, to su matica Srba iseljenika - 1.400.000, razdeo 16, pozicija 91, to je dečja nedelja - 960 hiljada dinara, razdeo 19, pozicija 124, to su programi Ministarstva kulture - 110 miliona i razdeo 21, pozicija 133, to su posebne namene Ministarstva vera - 30 miliona, sve ukupno to je 160 miliona, 160 miliona veoma važnih za stanovništvo Srbije za ostvarivanje ovih programa predviđenih za ove namene. A istovremeno, znači, 162 miliona kod tri lica. Eto u čemu se sadrži ekspertska vlada.
Doveli smo do toga da je svrha ovog budžeta ne ostvarivanje zadovoljenja potrebe stanovništva, nego je svrha budžeta ostvarivanje mogućnosti pojedincima da manipulišu. Kako ste Čoviću dali 500 miliona, tako ovde imamo situaciju da se sekretaru naše Skupštine, shodno njegovom ćefu, njegovom trenutnom raspoloženju, daje mogućnost da privremeno izmeni raspored sredstava predviđenih za pojedine namene, osim sredstava predviđenih Vladi. Šta je to privremeno? Sve što on uradi biće znači trajno. Znači, nema privremeno i nesporno je da su ova tri sekretara administrativni rukovodioci ova tri organa i tri aparata. Nesporno jeste, ali ih vi stavljate u poziciju da ono što oni nisu, da sada postaju finansijski stručnjaci, da oni lično po svom ćefu određuju šta je to privremeno preko potrebno u odnosu na ono što je možda ranije dogovoreno. Dajete im mogućnost da oni kao pojedinci imaju mogućnost da manipulišu. Takav je ekspert pariski đak ministar finansija.

Ako se niko više ne javlja za reč po ovom amandmanu, stavljam amandman narodnog poslanika Božidara Vujića na glasanje.
Za 14, protiv 107, niko se nije uzdržao, nije glasalo 10, ukupno 131 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije su odbili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, amandman na član 13. se odnosi na predstavnika iz vladajuće koalicije DOS-a, koji nije prisutan u ovoj sali i pomislićete da je to Nebojša Čović. O njemu smo govorili juče, s tim što ste me prekinuli prilikom mog izlaganja kada sam obrazlagala kakvi su to gresi Nebojše Čovića i zbog čega Vlada Republike Srbije ne treba da mu poveri 500 miliona dinara da rukovodi tzv. koordinacionim telom za Bujanovac, Preševo i Medveđu. A usput da pomenemo i to da, pošto Nebojša Čović nastavlja sa šiptarskim teroristima pregovore i u toku današnjeg dana i to pompezno sinoć na DOS-oviziji najavljuje da je 56 puta prekršeno to njegovo primirje sa šiptarskim teroristima, četvorica srpskih policijaca su teško ranjena i nastradala u napadima šiptarskih balista i zbog toga je očigledno bilo, a i danas je, da je tu Vlada napravila grešku.
Greška se čini i kod člana 13. i kod, rekoh, osobe koja nije prisutna u sali. U pitanju je već svima poznati i po, naravno, negativnim stvarima za sve građane Srbije čuven Georgije Marić, koji je znao da je ovaj amandman na dnevnom redu i brže bolje pre pet minuta izašao iz sale. Evo ga vraća se. Pošto se gospodin Marić vratio biće dobro da čuje zbog čega Narodna skupština ne treba da izglasa ovaj član u Zakonu o budžetu i zbog čega i njemu takvom ne treba da se poveri da u okviru ovog amandmana, kao što član kaže, stav 2.: "Sekretar Narodne skupštine Republike Srbije može u okviru razdela 2 privremeno izmeniti raspored sredstava predviđenih za pojedine namene". Ta sredstva verovali, ili ne, su u iznosu od 4,5 miliona dinara.
Da li vi, gospodo narodni poslanici, na osnovu dosadašnjeg rada generalnog sekretara Georgija Marića, da li celokupna javnost koja prati sednice Narodne skupštine, mislite da ovom čoveku može da se poveri na čuvanje ili na raspoređivanje u toku 2001. godine 4,5 miliona dinara. Naravno da je odgovor negativan, a to ću potkrepiti i samo nekim stvarima koje je do sada u svojoj već negativnoj karijeri na mestu generalnog sekretara uradio gospodin Georgije Marić.
Setite se pre dva meseca kada je noću, kao pravi hajduk, upao u prostorije Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, izneo je nameštaj i opremu srpskih radikala, a onda kada je to učinio pitanje je koje je to doba noći bilo, nije našao za shodno ni da obavesti bilo koga od predstavnika Srpske radikalne stranke da je to uradio. Znači, nesposoban je za komunikaciju. Nesposoban je da daje autentična pravna tumačenja predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije i na jučerašnju reakciju predsednika Skupštine kod tumačenja Poslovnika, koji se zloupotrebljava i od strane predsednika i pojedinih poslanika iz tzv. DOS-a, kada mu je predsednik rekao - vidi to, potraži i pronađi, on je onako zbunjen počeo da lista, gledao, ali nije mogao da pronađe taj član Poslovnika po kome se onemogućava poslanicima Srpske radikalne stranke da do kraja iskažu svoje mišljenje na podneti amandman.
Ono što smo juče pominjali, a što je zaista prava slika i prilika ovakvog generalnog sekretara, je činjenica da je bivšem zameniku sekretara, gospođi Marici Savić, 27. marta uručio rešenje o otkazu i da sve to, da nije žalosno bilo bi zaista smešno, bude još tragičnije on u svom obrazloženju, lepo se čovek potpisao, stavio pečat Narodne skupštine, rekao znači, a dao je otkaz ženi koja je savesno i časno radila posao kao stručan pravnik na mestu zamenika sekretara, rekao je - znači na ovaj način imenovanoj je samo učinjeno.
Tako da ovo zakasnelo rešenje nije na njenu štetu. To što je dobila otkaz, naprotiv, to je u njenu korist. Dame i gospodo poslanici, da li možete da pomislite da takav čovek može, po Zakonu o budžetu, članu 13. stav 2., da dobije mogućnost da mu se povere bilo kakva sredstva. Apsolutno, to je nemoguće. Zato vam predlažem da glasate za ovaj amandman. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je veoma promišljen, jer odredba iz Predloga zakona o budžetu, iz člana 13., nema nikakvog smisla. Ona je u kontradikciji sa članom 7. Čemu uopšte posebne pozicije u članu 7. koje se tiču ova tri razdela - predsednika Republike, Narodne skupštine i Vlade - ako generalni sekretari mogu svojom voljom posle to da premeštaju, da tumbaju kako ih volja? Zašto se onda ne odredi samo iznos za predsednika Republike, pa neka njegov generalni sekretar radi sa parama šta hoće, to je iznos za Narodnu skupštinu, pa neka generalni sekretar raspolaže slobodno parama, to je iznos za Vladu Srbije, generalni sekretar slobodno raspolaže? Ovde nas samo zamajavate, dajete nam posebne pozicije, a posle ostavljate pravo generalnom sekretaru da te pozicije menja po svojoj volji. To nema nikakvog smisla.
Što se tiče generalnog sekretara Narodne skupštine, iz ovog rešenja smo se uverili da nije nikakav pravnik. On je sramota za Pravni fakultet, na kome je eventualno stekao diplomu. Možda mu je Gašo Knežević tu diplomu proizveo, jer znamo iz iskustva koliko je Gašo Knežević prodao ocena. O tome postoje brojna svedočanstva. Kod njega se za oko 300 maraka ispit vrlo jednostavno polagao. Taj generalni sekretar nema nikakvog znanja. Vi iz DOS-a, koji ste gluvi, to je vaš problem i to mene ne interesuje. Taj čovek ne može da raspolaže novcem. Njemu se ne smeju poveriti ni dve ovce na čuvanje, iz onog stada kojim je Vladan Batić naplaćivao svoje advokatske usluge.

Ima reč gospodin Jovanović, uz napomenu da se stalno govori o generalnom sekretaru, koga Narodna skupština uopšte nema.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nije to jedina neistina koja se danas izriče od strane mog opozicionog kolege, gospodina Šešelja. Naime, u predlogu budžeta koji je on, ispred Republičke vlade, potpisao, u Predlogu budžeta za 2000. godinu, nalazi se 56 računa otvorenih za sredstva posebne namene. Samo u Ministarstvu pravde 10. Da biste razumeli koliko je istovremeno vlast, čiji je Šešelj istaknuti protagonista, mada on za svaku vrstu negativne posledice koja prati rezultate te vlasti kaže da nije znao, za vlast koja je tako, u opozicionom statusu, zabrinuta za puteve novca, imam samo jedno pitanje - zašto su, kao ljudi koji su se tako odgovorno odnosili prema državnim sredstvima, imali 56 posebnih računa u budžetu za 2000. godinu, i samo četiri čoveka koji su kao budžetski inspektori bili nadležni za kontrolu 50 ili 60 milijardi dinara, koliko je prošle godine ova država potrošila?