PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.03.2001.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

30.03.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:15 do 00:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu (pojedinosti) (2001)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta u 2001. godini (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta u 2001. godini (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o akcizama (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o akcizama (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta u 2001. godini – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o akcizama – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezu na promet (načela) - glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezu na promet (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezu na promet – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet u 2001. godini (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet u 2001. godini (pojedinosti) (2001)
  • Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije (2001)
  • Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije – glasanje (2001)
  • Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije (2001)
  • Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet u 2001. godini – glasanje (2001)
  • Poslanička pitanja (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Molim vas da utvrdimo kvorum.

    Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.

    Konstatujem da imamo kvorum.

    Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O KORIŠĆENjU SREDSTAVA AGRARNOG BUDžETA U 2001. GODINI

    Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Marković, Veroljub Arsić, Dragoljub Stamenković, Nataša Jovanović, Stevo Dragišić, Milorad Mirčić, Ljubomir Kragović, Slobodan Janjić, Božidar Vujić, Goran Cvetanović, Srboljub Živanović, Miomir Ilić, Lazar Marjanski, Božidar Vučurović, Dragan Čolić, Stevan Kesejić, Petar Jojić, Zlatan Jovanović, Vitomir Plužarević, Tomislav Nikolić, Dragan Todorović, Živanko Radovančev i Branislav Blažić, kao i Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu.

    Narodni poslanik Božidar Vujić podneo je neblagovremeno amandman na član 1. Predloga zakona, pošto ga je podneo 30. marta 2001. godine, što je suprotno članu 156. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

    Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Odbora za poljoprivredu.

    Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona u načelu.

    Stavljam na glasanje Predlog zakona o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta u 2001. godini u načelu.

    Za 119, protiv 39, uzdržan jedan, nije glasalo 8, ukupno prisutno 167 narodnih poslanika.

    Konstatujem da je Skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

    Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.

    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.

    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Nije tu.)

    Da li neko drugi želi reč? (Ne želi).

    Stavljam na glasanje ovaj amandman.

    Za 44, protiv 119, uzdržanih dva, nije glasalo 14, ukupno 179 narodnih poslanika.

    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miomir Ilić.

    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio amandman.

    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...

    Miomir Ilić

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovaj agrarni budžet vezan sa budžetom koji smo već usvojili, meni je dužnost, iako je to sadržano u Predlogu zakona koji je već usvojen, da obrazložim i član 1. Predloga zakona o Agrarnom budžetu. Predložio sam da u članu 1. umesto 5.100.000.000 dinara Agrarni budžet iznosi 6.630.000.000 dinara, i za to dajem sledeće obrazloženje:
    U prethodnom izlaganju o delu koji se odnosi, na agrar, vezano za poljoprivredu izašao sam sa onom najvažnijom stavkom da poljoprivrednicima treba da omogućimo novostvorenim uslovima da mogu poljoprivredom da se bave i da hrane ovaj narod. Da bi poljoprivreda uspešno radila i uspešno stvarala, bitan faktor u tom segmentu je i vodoprivreda. Da je voda nasušna potreba i za poljoprivredu i za stanovništvo, daću nekoliko pokazatelja, vezano sa tim.
    U oblasti vodoprivrede imamo tri sfere delovanja. To je: uređenje voda, zaštita voda i korišćenje voda. Voda, kao segment uspešnosti zdravog života i hranjenja biljnog i životinjskog sveta i ljudskog roda, na našim prostorima je proteklih godina i u narednom periodu zbog narušenog vodnog bilansa i te kako važan faktor. Moram da napomenem da potrebe stanovništva u vodi ogledaju se u cifarskom pokazatelju od 2.800 kubika vode po glavi stanovnika, da naši vodni resursi imaju kapacitete od 1.500 kubika vode po glavi stanovnika. Iz toga možete da sagledate da ovo sve nije u jednoj koaliciji i da treba da vodimo brigu o tome.
    Pre svega, vodu imamo po obodima Republike, a naši nizijski predeli, gde nam je industrija, gde su nam privredni subjekti, gde nam je stanovništvo i plodne oranice, zaostaju za kapacitetima, kako u podzemnim izdancima, tako i u izvorima vodnih tokova. Iz tog razloga, kapaciteti koji su planirani u Prostornom planu Republike Srbije, kao što su višenamenske akumulacije koje su i predviđene da se grade više godina, a nisu završene usled nedostataka sredstava, to su rovni sistemi "Selova" i "Prvonek". Iz tog razloga, ova sredstva su potrebna, u ovom delu koji se predlaže, da se više izdvoje, kako bi se ona završila i kako bi se izgradili regionalni vodoprivredni sistemi i vodovodni sistemi za snabdevanje vodom u nizijskim delovima zemlje.
    Iz tog razloga, u ovom momentu treba posvetiti u ovom faktoru vrlo bitne stavke. Što se tiče domena zaštite uređenja voda, ovo je zemlja koja je svojim kapacitetima i svojom stručnom snagom i kadrovima izgradila najbolje sisteme zaštite od štetnih dejstava voda, i u Evropi smo poznati po tome. Mi smo zaštitili poljoprivredne površine, zaštitili gro industrijskih objekata i gradova. Smatram da tim sistemima treba posvetiti punu pažnju, jer 3.500 km odbrambenih nasipa, 1.500 km regulacionih građevina, 39 i više namenskih akumulacija, zaslužuju da se održavanju ovih sistema posveti malo više pažnje. Da ne govorimo o hidromelioracionim sistemima, kao što su sistemi "Dunav-Tisa-Dunav", kao što je sistem "Nadela" u Vojvodini, kao što su hidrosistemi koji su počeli da se grade u Negotinskoj niziji. Sve je to ono što govori da u ovoj oblasti, sve u korist građana i poljoprivrede, treba da budu izdvojena mnogo veća sredstva nego što jesu.
    Iz tog razloga, kao i drugih razloga, smatram da u svim ovim predlozima koje sam dao, ovaj amandman treba da se usvoji. Mogu da kažem da ovde postoji i jedna dobra saradnja sa drugim predstavnicima sada vodeće partije - DOS-a , jer u Odboru za poljoprivredu, mislim da smo mi imali mišljenja koja smo u vidu jednog zajedničkog predloga dali Vladi Republike Srbije, da Agrarni budžet ne treba da se podigne ovoliko, nego u nekim razumnim granicama. Amandman je podneo Odbor, ali Vlada nije usvojila ni predlog svoga odbora, a Odbor je predložio od 5.100.000.000 dinara na 5.900.000.000 dinara. Vlada je predložila da se i to odbije.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Pre nego što dam reč, ako još ima po ovom amandmanu, hteo sam da zamolim narodne poslanike, pošto se najveći broj amandmana koji su podneti na ovaj zakon zapravo ne mogu usvojiti. Ne mogu se usvojiti zbog toga što se direktno odnose, vezani su za pojedine stavke u već usvojenom Zakonu o budžetu. Dakle, svaki amandman koji predlaže povećanje iznosa stavki koje su već utvrđene Zakonom koji smo usvojili,  kao sugestiju, bez obzira na eventualnu opravdanost, jer je o tome već bilo reči tokom rasprave o budžetu u pojedinostima, najdobronamernije predlažem da razmisle o mogućnosti povlačenja amandmana, jer oni svakako  ne mogu zbog tog razloga da budu prihvaćeni.
    Da li se još neko javlja za reč u vezi sa ovim amandmanom? (Ne.)
    Kako se niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
    Za 51, protiv 125, uzdržan jedan, nije glasalo 6 , ukupno prisutna 183 narodna poslanika.
    Prema tome konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Janjić.
    Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora. Izvolite.
    ...

    Slobodan Janjić

    Srpska radikalna stranka
    Pošto ministar finansija nije tu, da se njegovoj domaćici koja je spremila onu oblandu zahvalim i da kažem da je bila dobra i ukusna. Ovo što je narodu spremljena oblanda, bila bi dobra i ukusna da ste ove slatke amandmane ufilovali u njih. Bez njih će im biti gorko i umesto vode iz usta teći će im suze. To ide na vašu dušu.
    U članu 1. menja se iznos 5 milijardi i 100 miliona, trebalo bi 6 milijardi i 500 miliona. Sredstva za agrar u 2001. godini treba da budu uvećana do iznosa od 6 milijardi i 500 miliona dinara zbog toga što je Predlogom zakona izostavljena jedna značajna oblast, a to je voćarska proizvodnja i proizvodnja povrtarskih kultura. Predloženim zakonom o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta u tekućoj 2001. godini izostavljena je jedna značajna oblast koja učestvuje velikim procentom u ukupnom privređivanju naše zemlje i zapošljava ogroman broj našeg stanovništva. Naime, u ovom predlogu uopšte nije planiran bilo kakav podsticaj za razvoj voćarskih i povrtarskih kultura i unapređenje domaće industrije za preradu voća i povrća.
    Možda je to i planirano nekim drugim zakonskim aktom, ali s obzirom da je reč o zakonu koji definiše Agrarni budžet, nužno je ovim zakonom osvrnuti se i na ovaj, i te kako značajan, deo agrara. Umesto pomoći domaćoj proizvodnji, preradi voća i povrća, naša Vlada svojim nečinjenjem još više otežava iovako težak položaj agrara. Tako mi već imamo na našem tržištu poljoprivredne proizvode iz uvoza po nižoj ceni u odnosu na iste domaćih proizvođača. Primer za to su proizvodi "Fruktala" iz Slovenije i prozvodi iz Nemačke u prodavnicama Pekabete i drugim trgovačkim kućama u Beogradu, po takozvanim dampiškim cenama, dok proizvoda iste vrste od domaćih proizvođača u tim istim objektima uopšte nema. U tom cilju nužno je u ovom predlogu zakona izvršiti dopunu člana 1. i člana 2.
    U članu 1. umesto 5 milijardi i 100 miliona, staviti iznos 6 milijardi i 500 miliona. U članu 2, posle tačke 7, dodati tačku 8. - mere i akcije za povećanje proizvodnje voća i povrća, od milijardu i 400 miliona dinara. Naravno, zapitaćete se odakle obezbediti dodatnih milijardu i 400 miliona za Agrarni budžet. Problem je jednostavno rešiti. Međutim, Vlada se u ovom periodu oglušila na sva upozorenja i zahteve proizvođača za zaštitu domaće proizvodnje.
    Iako je bilo zahteva proizvođača u zemlji za uvođenje prelevmana na proizvode od voća iz uvoza, dozvoljen je slobodan uvoz istih proizvoda, uz minimalne carine od 1%. Umesto zaštite domaće proizvodnje, slovenačko antisrpski lobi, čija je uloga u razbijanju prethodne Jugoslavije, a i ove SRJ, svima nama dobro poznata, pod geslom slobodne trgovine, niskim cenama uvoznih proizvoda, planski i dugoročno uništava domaću proizvodnju. Efekti takve kvazimondijalističke politike vrlo brzo će vam doneti potupno uništenje domaće industrije, prehrambenih proizvoda i dovođenje u nezavidan položaj velikog dela stanovništva koji od toga egzistira. Pošto je u agrarnu proizvodnju i preradu uključen najveći deo našeg stanovništva, a posebno u prehrambenu industriju, veliki broj poljoprivrednih gazdinstava i proizvođača na individualnom sektoru, nužno je predvideti zaštitu ovog dela stanovništva povećanjem budžeta i uvođenjem prelevmana koji bi se koristili upravo u ove svrhe.
    Kako je već bilo zahteva od domaćih proizvođača, Vlada i Ministarstvo za poljoprivredu morali bi hitno da, uz konsultacije sa odgovarajućim privrednim subjektima, donesu zaštitne, zakonske mere u obliku prelevmana i odgovarajućih carinskih stopa na uvoz poljoprivrdenih proizvoda. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
    Kako se niko više ne javlja za reč, stavljam amandman poslanika Slobodana Janjića na glasanje.
    Za 48, protiv 123, uzdržan niko, nije glasalo 14, ukupno prisutno 185 narodnih poslanika.
    Prema tome, konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 1. i član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman. Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Ja ću biti vrlo kratak. Moj amandman i suština mog amandmana je u tome da se pokuša da se obezbede neka sredstva, koja će biti upotrebljena za namensku izgradnju eventualnog sistema za navodnjavanje. Moram da vam kažem da je incijativa pokrenuta na sednici skupštine opštine i to upravo od strane članova odborničke grupe DOS-a. Glasajte po svojoj savesti. Toliko.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
     Da li se još neko javlja po ovom amandmanu?
    Ako ne, stavljam ga na glasanje.
    Za 48, protiv 128, uzdržan jedan, nije glasalo 10, a ukupno je prisutno 187 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 1. i član 2. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu.
    Odbor za finansije predložio je da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li predstavnik Odbora želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 50, protiv 69, uzdržanih 26, nije glasalo 42, ukupno je prisutno 187 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miomir Ilić.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li se neko drugi javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam ovaj amandman na glasanje.
    Za 48, protiv 129, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 10, a ukupno je prisutno 187 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Marković.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana, odnosno podnosilac amandmana je opravdano odsutan, prijavio je odsustvo, da li možda neko drugi želi reč?
    Reč ima predstavnik poslaničke grupe, izvolite.
    Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić.
    ...

    Miloš Lukić

     Uvaženi gospodine predsedniče, uvažene kolege poslanici, ovim predlogom izmena u  Agrarnom budžetu ne bi se znatno poremetili finansijski odnosi, a neke nepravde bi se ispravile.
    Najpre kod neizmirenih obaveza iz prethodnog perioda, trebalo bi uvećati iznos, ali trebalo bi ga uvećati zbog toga što ova država duguje velike sume novca, odnosno velike količine proizvoda proizvođačima šećerne repe. Samo šećerana u Ćupriji za neizmirene obaveze duguje seljacima ćuprijske, paraćinske, jagodinske i drugih opština u ovom okruženju iznos od 275 miliona dinara. Podsetio bih da je i ministar poljoprivrede, u svom izlaganju naglasio da je proizvodnja šećerne repe jedna od značajnijih proizvodnih grana u poljoprivredi i da od proizvodnje šećerne repe mnogo zavisi kako će živeti naši seljaci i kakav će život biti na selu. Ako se ovo danas ne usvoji, obaveza ostaje, znači da će morati kad - tad da se izmiri seljacima ova obaveza kako bi se povratilo poljuljano poverenje.
    U tački 2, premije za mleko, predlog je da se na izvestan način preliju tamo gde im je mesto, odnosno da se preusmere u Fond za unapređenje stočarstva, tako da bi se u stvari stimulisala proizvodnja mleka, stimulisalo bi se povećanje stada priplodnih krava, odnosno krda priplodnih krava i na taj način bi proizvođači bili stimulisani da proizvode mleko, a na ovaj način kako se do sada radilo, stimulisali smo potrošnju, odnosno prodaju ovog artikla.
    Takođe, imamo izuzetno nepovoljnu situaciju kod poljoprivrednih stanica u Republici Srbiji. Poljoprivredne stanice i instituti svedeni su na najnižu moguću meru i na najniži stepen opremljenosti. Njihov rad to je bitan zbog svega što se trenutno dešava, a dešava se da moramo da vodimo veliku borbu protiv uvoza poljoprivrednih proizvoda koji nisu adekvatni, zbog kojih je zavladala prava panika na Zapadu, pa na ovaj način želimo da se na terenu pojača kvalitet kontrole, mislim na prehrambene proizvode, odnosno na proizvodnju prehrambenih proizvoda i u oblasti proizvodnje hrane.
    Mislim da se tu takođe dugoročno mnogo dobija i ne bi trebalo ove argumente staviti olako van domena razmišljanja, znači o njima treba još jednom razmisliti.
    Takođe, imamo jednu pojavu koja je zadnjih godina uznemirila naše poljoprivredne proizvođače, a to je na neki način promena klimatskih uslova u kojima živimo i radimo.
    Jedne godine, kao što je bilo pre par godina, imali smo katastrofalne poplave na teritoriji srednjeg Pomoravlja, imali smo katastrofalne razmere, imali smo poplave u Vojvodini, odnosno izbijanje podzemnih voda, a već naredne godine velike suše. Ove godine se najavljuju velike suše.
    Predlog je da se, praktično, određeni deo sredstava preusmeri u uređenje vodotokova i da se preusmeri u održavanje ovih sistema za navodnjavanje, kao i za pravljanje novih sistema. Praktično, ovaj predlog ne bi ugrozio budžet, a doprineo bi mnogo dugoročnom unapređenju i razvoju poljoprivrede. Zahvaljujem.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
      Da li se još neko javlja u vezi sa ovim amandmanom? (Ne.)
    Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
    Za 47, protiv 122, uzdržana su dva, nije glasalo 16, a ukupno je prisutno 187 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.
    Izvolite gospodine Marjanski.
    ...

    Lazar Marjanski

    Srpska radikalna stranka
    Gospodo narodni poslanici, hteo bih samo da istaknem zašto sam predložio da se poveća sa 2 miliona na 4,5 miliona dinara, odnosno izvinjavam se, na 4,5 milijarde. Čuli smo da stočni fond treba da se održi, da se proširi sve ostalo.
    Ima jedan dobar primer koji me je naveo da to predložim.
    Naime, mlekara u Zrenjaninu "Mlekoprodukt" ima jednu veoma dobru stvar. Svaki proizvođač mleka, koji iznese 28.000 litara mleka godišnje, zaposlen je i u stalnom radnom odnosu, ima platu, lični dohodak kao majstor prve kategorije. A da bi mleko bilo jevtinije, ove subvencije treba da se uvedu, sigurno bi ovaj primer uticao i da se ostali proizvođači mleka, udruže u neku mlekaru, kako bi godišnje ostvarivali veću dobit, a ujedno cena mleka bi pala, zbog veće proizvodnje. Hvala.