Poštovani narodni poslanici, ja, za divno čudo, nisam podneo nijedan amandman na Agrarni budžet, iako je to oblast kojom se 53 godine bavim. Zašto nisam podneo - nisam podneo zbog toga što smatram da je pravo rešenje za jugoslovenski agrar u tome da ova Narodna skupština pozove Vladu, ministra poljoprivrede, da pripremi jedan nacrt dugoročne agrarne politike, koji ćemo mi ovde da raspravljamo i da utvrdimo.
Nije stvar u tome da se ovde, kao što se vidi iz ovih amandmana, nadmećemo oko toga, da povećamo sve stavke u Agrarnom budžetu, između ostalog za premiju za šećer i mleko, nego u tome da se vodi jedna drugačija cenovna politika, drugačiji pariteti cena. Predlagači toga da se povećaju stavke za premije za mleko ne znaju da ovoga časa mleka ima već u ponudi više nego što je apsorpciona moć našeg tržišta (poslanik iz sale: Nema para.). I to je tačno, i da je pad kupovne moći. Prema tome, ja ću predložiću, sada sam rekao šefu Poslaničke grupe DOS-a, gospodinu Čedomiru Jovanoviću, napisaću jedan predlog i nadam se da ćete iza njega da stanete i vi iz opozicione stranke, da se o ovome povede rasprava.
Mi smo, uostalom, za vreme predizborne kampanje to obećavali i najavljivali. Da se utvrdi agrarna politika u kojoj će biti pariteti cena, zemljišna, vodoprivredna politika, kreditna politika, poreska politika, obnova zadružnog pokreta. Jedna od najvećih bolnih tačaka ovog usitnjenog agrara Jugoslavije jeste u tome što su zemljoradničke zadruge zamrle, što ne postoje, što su potpuno seljaci lišeni svojih demokratskih i svojih ekonomskih prava da upravljaju tim zajedničkim poslovima.
Prema tome, da sam na vašem mestu, od 28 amandmana, 24 su podneli poslanici Srpske radikalne stranke, odustao bih.
Odustao bih od toga i podržao bih ovaj predlog koji će, nadam se, uskoro da bude podnet. To bi mogao da bude i zaključak Narodne skupštine, da pozove Vladu Srbije da negde u junu mesecu, kada prođemo čitavu fazu donošenja novih zakona, to uradimo. To je veoma ozbiljan i dugoročan posao, verujte mi da je to ono što seljaku treba, jedno osećanje sigurnosti, jedno osećanje izvesnosti, jedna jasnoća, šta ga očekuje, sa čime može da računa, šta će se dogoditi ako bude dobro radio, ako bude koristio nauku itd.
Prošla je zima. Verujte mi da nije održano ni 50 predavanja u selima. Da budem neskroman, 20 sam ja priredio i organizovao na raznim mestima. Prema tome, dragi poslanici, da se složimo oko toga pitanja ako nam je na srcu interes naroda i onog jadnog seljaka koji je 10 godina bio čerupan.
