Treće javljanje gospodin Šešelj.

Dame i gospodo, već sam mislio da vas poštedim mog trećeg javljanja po ovoj tački dnevnog reda, ali pošto je ministar zdravlja ovako inspirativno govorio, jednostavno nisam  mogao da odolim.
Obrene Joksimoviću, kada su srpski radikali 1998. godine ušli u Vladu Srbije, već je fond za zdravstvo bio potpuno prazan. Dakle, nismo ga mi ispraznili, nego je godinama pre toga bio ispražnjen. Ispražnjen je u vreme dok je Nebojša Čović bio visoki, jedan od najviših funkcionera Socijalističke partije, dok je on žario i palio po Beogradu i Srbiji, dok je on sticao vilu na Košutnjaku i dok je sa svojom firmom sklapao nepovoljne ugovore sa državnim firmama i isporučivao vojsci pokvarene konzerve. Sve je to povezano.
Kada je reč o fiskalnim prihodima i o fiskalnoj potrošnji to vam je po sistemu spojenih sudova. Ne možete vi u jednoj oblasti da imate zdravu politiku i pun fond, a u ostalima da imate bolesnu politiku i prazne fondove. Čim vi zglajzate u jednom fondu, u jendoj oblasti, to vam se po sistemu spojenih posuda proširi na sve ostale. Dakle, ovde su koreni mnogo dublji nego što to vama izgleda, nego što biste vi to hteli u javnosti da predstavite. Uostalom, Nova demokratija je bila u Vladi Srbije od 1994. do 1998. godine, kada su najveći problemi nastali i u zdravstvu, u penzijskom osiguranju i u školstvu, a Nebojša Čović je bio stegonoša vladajuće politike u vreme najveće, stravične operacije, inflacija na kub, koja je upropastila Srbiju, inflacije koja je počela naivno, pa onda bila programirana i zato je zovemo "operacijom inflacija" i na kraju smo postali svetski rekorderi.
Kada smo pokušali da obaramo socijalističku vladu, Nebojša Čović je bio jedan od onih koji su tu vladu najžustrije branili, a sada je vama neposredni pretpostavljeni taj isti Nebojša Čović. On je vama, Obrene Joksimoviću, ministre zdravlja, potpredsednik Vlade i vi njemu treba da referišete po raznim pitanjima. On treba da vam daje sugestije kako ćete ovo rešiti, kako ono rešiti. Nije ovaj narod naivan. Ovaj narod pamti mnoge stvari. Pamtiće i vama DOS-ovcima onih šest milijardi obećanih para iz inostranstva. Vi ste tu narod obmanuli i sada svi znaju da nema ništa od 6 milijardi, a udarili ste namet na vilajet. Neko je u toku rasprave pomenuo Turke. Pod Turcima je bilo mnogo lakše. Turcima su se plaćala 2 poreza, trećina i desetina. Trećina je 33%, desetina je 10% i to je ukupno 43% i pored toga više ničeg nije bilo.Ovo što vi uvodite mnogo je gore od turskih poreza.

Reč ima ministar zdravlja Obren Joksimović.

Gospodin Šešelj je, naravno, briljantan govornik i sve što zamisli on pokušava da pretvori u neki poen, recimo da postigne gol i obično voli da postigne gol iz kontre. U ovom slučaju smo se malo prevarili, gospodine Šešelj. Ispada, za sve što se desilo u proteklim godinama da je kriv ili Nebojša Čović ili Dule Mihajlović. Dok ste sa njima sarađivali, dok ste sa njima bili prijatelji, dok ste sa njima imali koalicije, manjinske vlade, većinske vlade, niste ih napadali. Niste ih napadali, sve dok se nisu našli na vlasti i oni nisu moji šefovi. To ste se vi prevarili. Imam samo jednog šefa. Kod kuće mi čuva četvoro dece. Ne znam da li vi imate takvog. Ja sam samo deo Vlade i ta vlada radi zajednički, dogovorno, nadam se na dobrobit Srba. Nemojte prebacivati odgovornost na gospodina Čovića i meni govoriti kako je on odgovoran. Ne bavim se time ko je za šta odgovoran u zdravstvu. Bavim se nečim sasvim drugim, a time ko je za šta odgovoran, bave se druge službe i te druge službe će istražiti za šta je odgovoran Nebojša Čović, za šta je odgovoran Dule Mihajlović i za šta je odgovoran gospodin Šešelj, pa ćemo videti ko je za šta odgovoran na kraju.

Vojislav Šešelj, replika.

Gospodine Joksimoviću, kad god je Nebojša Čović bio u vlasti mi srpski radikali smo bili u opoziciji. Niko više kriminalih afera Nebojše Čovića nije raskrinkao od nas. Još 1995. i 1996. godine nabrajali smo mu redom sve kriminalne afere, pa objavljivali u našim novinama, u listu "Velika Srbija", pa te novine reklamirali na Studiju B, pa je to bio osnovni motiv što je Nebojša Čović oteo Studio B, u kome je već bila gotovo završena privatizacija i podržavio ga.  Tada smo zajedno mi radikali, sa Đinđićem i Koštunicom, demonstrirali pred zgradom Studija B protiv Nebojše Čovića. Žustro smo branili Studio B od Nebojše Čovića.
Sada isti taj Nebojša Čović, za čije sve kriminalne afere znamo, predstavlja jednog od najviših funkcionera Vlade države Srbije. I kako vi mene onda možete ubediti u ispravnost vaše politike i iskrenost vaših namera. Da nemate Nebojšu Čovića i ljude poput njega u vašoj vladi možda bi se imali po neki argument. Doveli Đelića, niko ga ne zna i da ne znam Dejana Popovića, mislio bih da je Đelić neki ekspert, ali pošto znam Dejana Popovića, koji je njegov zamenik, znam da ni Đelić nije nešto naročito, jer ne bi uzeo Dejana Popovića. Tako vam je i sa Nebojšom Čovićem. Tek ćete sa njim glavobolje velike imati.
Što se tiče srpskih radikala, kod nas je sve transparentno, vi DOS-ovci volite taj izraz da se upotrebi. Kod nas je sve čisto. Mi smo odbili 1993. godine da uđemo u Vladu sa socijalistima, ali smo rekli - pružićemo vam šansu, pa posle tri meseca postavili pitanje poverenja toj vladi, pa im dali još tri meseca i onda krenuli u obaranje, kada je vlada zakazala i pokazala se lošom.
Ušli smo 1998. godine, kada je zapretila opasnost od vašeg dolaska na vlast pod američkim nadzorom. Cilj je bio da se spreči vaš dolazak na vlast i krivi smo pred srpskim narodom što vas nismo uspešno sprečili. To je naša krivica, a vi ćete videti kako ćete isplivati sa vladom u kojoj je između ostalog i Nebojša Čović.
To ćete vi da vidite, jer ko je sa Nebojšom Čovićem tikve sadio o glavu su mu se razbijale. Evo, sad kad počne suđenje Jezdimiru Vasiljeviću biće to prilika da se sagleda uloga Nebojše Čovića iz onog vremena kada je reketirao tzv. privatne banke.
Vi napadate režim da je kriv za te banke. Jeste, režim je kriv, ali ko je ispred režima uzimao direktno pare - Nebojša Čović. Pa, kao vratio posle 200.000 maraka. Bilo ih je još koji su uzimali, ali ti koji su uzimali više nisu na vlasti, pa znate, nemam volje ni da ih napadam. Napadam samo one koji su na vlasti i na vrhuncu snage. Ne mogu sablju da krvavim nad onim koga ste ili već uhapsili ili mu pretite hapšenjem ili ga progonite ili mora da se sakriva u mišju rupu.
Napadam samo one koji su na vrhuncu moći i uticaja, koji glume da imaju autoritet, pa da vidimo koliki je taj autoritet.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani članovi Vlade, danas kada nastavljamo debatu o paketu poreskih zakona želim da ukažem na teško objašnjiv prilaz parlamentarne većine na prošloj sednici. Na dnevnom redu je bilo usvajanje budžeta i jedan broj poreskih zakona. Na iste je bilo podento nekoliko stotina amandmana.
Kao što je poznato, nijedan amandman koji su podneli opozicioni poslanici nije prihvaćen. Normalno, nije se moglo ni očekivati da svi, pa ni u većini, amandmani budu prihvaćeni, ali je krajnje nenormalno i neobjašnjivo da ne bude prihvaćen nijedan od tih podnetih amandmana.
Za građane i ovu zemlju bilo bi bolje da je iskazano više tolerancije, da su prihvaćene umesne sugestije i predlozi. Videlo se kako su za vreme i posle tog parlamentarnog zasedanja negodovali građani. Negodovali su oštro i to kako zbog novih poreskih opterećenja, koja direktno opterećuju životni standard, tako i zbog ispoljenog jednoumlja većine, da se samo isključivo podrže predlozi Vlade, bez sagledavanja i prihvatanja boljih predloga.
O posledicama primene ovih zakona javnost je vrlo šturo obaveštena. Razlog tome nije samo hapšenje Slobodana Miloševića. Želi se narodu skrenuti pažnja na drugu stranu, da se narod zaplaši, a ako može i da se sa političke scene skine SPS, kao najjača opoziciona politička stranka.
Vidi narod šta je u pitanju i neda se prevariti. Kada smo usvajali budžet za ovu godinu videli smo koliko je bilo zahteva da se zadovolje potrebe svih korisnika javne potrošnje. Kad nema povećanja proizvodnje, onda je jasno da moraju biti povećana zahvatanja i od privrede i od građana. Zašto to predlagač, tj. Vlada, otvoreno ne saopšti nego govori o nekom rasterećenju privrede i građana.
Lakše će građani prihvatiti i povećane obaveze, ali uz predočavanje istine, i stavljanje u realan izgled kada će doći do poboljšanja. Sada razmatramo niz predloga poreskih zakona, čijim usvajanjem Vlada objašnjava zašto treba da dođe do rasterećenja, mislim na rasterećenje privrede i građana.
U suštini, objašnjenja su nepotkrepljena ubedljivim podacima, i to kako za nas poslanike, tako i za većinu građana Srbije. Prelazi se na sistem oporezivanja bruto zarada. To podrazumeva da se u poresku osnovicu, pored osnovne zarade, uključuju i sva dodatna primanja, kao što je topli obrok, regres za godišnji odmor, terenski dodaci i drugo.
U obrazloženju se kaže da to stvara prostor za fiskalno rasterećenje zarada. Uzmimo u obzir da su do kraja februara sva pravna lica predala godišnje obračune, kako bi ranije rekli završne račune, Narodnoj banci, Zavodu za obračun i plaćanje, i mogla je da se izvrši zbirna obrada podataka, upravo je izvršena, i sada je normalno, mogao da se napravi primer obračuna za jedan mesec, za celu Srbiju, i predoči koliko bi bilo poresko zahvatanje po dosadašnjem zakonu, a koliko će to poresko zahvatanje iznositi po novom zakonu.
Isto tako, mogli smo da dobijemo uporedive preglede za još niz predloga zakona koji su na dnevnom redu ovog zasedanja. Ako se želi usvajanje reforme fiskalnog sistema, predočavajmo prave i istinite, potpune podatke. Nisu nam za to potrebna posebna finansijska sredstva. Imamo Zavod za obračun i plaćanje, koji se nalazi u NBJ, tu moćnu instituciju, koja vodi privrednu statistiku za sva pravna lica.
Na bazi tih objedinjenih statističkih podataka pripremaju se bitne mere ekonomske politike, pa u tom kontekstu i poreska politika. Na bazi predloženih konkretnih podataka donosićemo i mi valjanije propise a i građanima će biti jasnije i pružaće manji otpor u njihovom sprovođenju, odnosno njihovoj primeni.
Za više poreskih zakona, koji su sada na dnevnom redu, u obrazloženju Vlade se kaže da će se povećati finansijska disciplina jer se povećavaju novčane kazne za oko 100%. Kaže se da će se znatno smanjiti i siva ekonomija. Samim povećanjem represivnih mera, iako je to potrebno, neće se rešiti izbegavanje plaćanja poreza. Te mere moraju da imaju više preventivni, nego fiskalni karakter.
Nemoguće je crno tržište ili sivu ekonomiju potpuno sprečiti. Nijedna država nikada nije bila u potpunosti bez korupcije. Ovo važi i za društva sa uspešnim ekonomijama i dugom tržišnom tradicijom. Problem je kod nas što se neophodnost plaćanja poreza ne smatra kao moralno pitanje. Nisu izgrađene moralne norme da se žigoše neplaćanje poreza.
U svetu se neplaćanje poreza tretira kao lopovluk najgore vrste i rigorozno kažnjava.
Zašto Vlada ne predlaže mere za pojačanu edukaciju građana da se plaća porez? Kad Vlada kaže da ovim zakonima sprovodi reformu fiskalnog sitema, zašto ništa ne kaže šta preduzima u cilju boljeg organizovanja i podizanja efikasnosti inspekcijskih službi. Šta će uraditi na sinhronizaciji rada finansijske inspekcije pri Zavodu za obračun i plaćanje NBJ, pa imamo finansijsku policiju u Republičkoj upravi javnih prihoda, pa inspekciju u Republičkom fondu za invalidsko i penzijsko osiguranje i zapošljavanje, pa inspekciju u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i dr.
Da li će objediniti svoj rad i podići efikasnost ili će svako parcijalno raditi za svoj deo prikupljanja poreza i dopriosa.
U situaciji kada imamo pad proizvodnje, pad životnog standarda, pogoršanje likvidnosti privrede, povećanje cena većine proizvoda, povećanje poreza, povećanje broja nezaposlenih radnika, SPS, kao partija socijalne pravde, zalaže se da se teret obaveza ravnomernije podeli u društvu.
Očekujem da će, kada budemo razmatrali ove poreske zakone u pojedinostima, parlamentarna većina uvažiti jedno od poreskih pravila, a to je poresku pravičnost. Nadam se, da će, u odnosu na predlog Vlade, prihvatiti i niz amandmana kojima se vrši preraspodela tereta, štiti životni standard radnika sa najnižim primanjima, onih bez rešenog stambenog pitanja, onih koji ostaju bez posla i popravlja stanje svih socijalno ugroženih građana.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovani poslanici, uvaženi ministre Joksimoviću, imala sam želju da pozdravim i ministra Čedomira Jovanovića, ali on uteče. (Glasovi - nije on ministar.) Pa, ne znam, ovih dana videh njega u Vladi Srbije da drži konferenciju za štampu pa po tome sudim da je postao minstar. Prosto sam se pitala da li sam propustila neku sednicu Skupštine.
Inače, u Poslovniku lepo piše da šefovi poslaničkih klubova i poslanici mogu organizovati konferenciju za štampu, ali u ovom domu koji je naš, a ne u Vladi Srbije.
Dame i gospodo, vezano za tačku dnevnog reda, nakon donošenja budžeta, onako nerealno naduvanog, bilo je neophodno da usledi ovakav set zakona, među kojima je i Zakon o porezu na dohodak građana, koji transparentno prikazuje kako treba građanima "odrati kožu s leđa". Ne razmišljate pritom da li je to moguće ili da li mogu građani da ostvare taj dohodak.
Vi afirmišete sistem bruto zarade, kao osnovice poreza, uključujući u zaradu kao osnovicu poreza sva dodatna primanja, a već su moji prethodnici govorili koja su to primanja - topli obrok, regres i slično. Međutim, sve to ide na štetu obveznika poreza, jer plata može da se i ne isplati, ali ono što državi treba da se isplati, odnosno ono čime budžet treba da se puni, to svakako mora, pod pretnjom prinude, da se uplati.
Na koje se sve prihode plaća porez - na zaradu, i to bruto zaradu, prihod od poljoprivrede i šumarstva, prihod od samostalne delatnosti, od autorskog prava i prava industrijske svojine, prihod od kapitala, prihod od nepokretnosti, kapitalna dobit, i svi drugi prihodi koji nisu oporezovani.
I taman sam se pitala - šta je to na šta bi još mogao da se uvede porez, kad dobismo materijal sa amandmanom poslanika DOS-a, Gorice Mojović i Milene Milošević, koji traže da se u članu 31. (odnosi se na glavu III - porez na prihode od samostalne delatnosti) proširi predmet oporezivanja, i kaže ovako: "Prihodom od samostalne delatnosti smatra se i prihod ostvaren trajnim ili sezonskim iskorišćavanjem zemljišta u nepoljoprivredne svrhe, vađenje peska, šljunka i kamenja, proizvodnja kreča, cigle, crepa, ćumura i slična proizvodnja lozno-voćnih i drugih sadnica i kalemova, inkubatorska proizvodnja živine i druge slične delatnosti, nezavisno od toga da li su kao samostalne delatnosti registrovane kod nadležnog organa".
Što Vlada propusti, tu smerni poslanici, neki, ni slučajno ne propustiše, daj još neki dinar, evo čak i od ovakvih delatnosti, kada čovek malo ilovače iskopa sa svog imanja, da napravi ciglu ili crep, mora da plati porez i na to.
DOS se u svom predizbornom programu zalagao za neki drugi koncept radikalnih ekonomskih reformi - dakle, ne stoji u tom njihovom konceptu - porezima i akcizama obuhvatiti sve proizvode i usluge, sve prihode sa minimum oslobađanja, ne stoji ni opredeljenje za ovolike poreske stope. Slagali ste svoje birače, što vam nije prvi put, a sigurno nije ni poslednji.
Gospodin Đelić (žao mi je što nije tu, ne volim da govorim u nečijem odsustvu) usrećio je Rusiju i Poljsku, na televiziji nam je prikazivao neke kolačiće, poredeći Francusku i Srbiju, pa mu je valjda neko pametan rekao da to nije baš primereno, da je Francuska daleko odmakla u odnosu na Srbiju, pa je već sutradan u sličnoj emisiji poređenje bilo u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i tome sl.
Čini mi se na prošloj sednici, ministar Đelić je ovde izgovorio nešto za šta bi još u prvom razredu ekonomske škole dobio jedinicu, i zbog toga ga više uopšte ozbiljno ne shvatam, kada on obrazlaže neki od zakona (Dejan Popović verovatno nije stigao da ga uputi u to). Rekao je da je za prva tri meseca ove godine inflacija 7,5 posto, pa se može očekivati da će ona na godišnjem nivou biti 30 posto. To je nešto što jednom ministru zaista ne priliči da kaže.
Osnovno pitanje, kad sam proučavala ovaj predlog zakona, za mene je bilo - zašto novi zakon, a ne izmene i dopune zakona, kad se radi samo o promeni cifara, a suština ostaje ista? Jedino što je lošiji u odnosu na prethodni zakon je to što se poreska osnovica povećava, a samim tim je i štetnija po poreskog obveznika.
U svom uvodnom izlaganju, ministar je potcenio građane Srbije, kaže - nismo mi znali da nam naknade za topli obrok i regres ne ulaze u osnovicu za penziju. Znali smo mi to vrlo dobro, ali smo znali isto tako kakvo je stanje u našoj privredi, da naša privreda nije sposobna da plati poreze i doprinose na te naknade i da je to samo jedan način da se radnicima isplati još neki dinar više. Znači, nismo glupi, nismo neznalice, svesno smo to tako hteli da uradimo.
Prema statističkim podacima, u obrazloženju ovog predloga zakona stoji da je oko 200.000 ili 13 posto radnika u septembru bilo bez zvanično isplaćene zarade. Volela bih da znam koliko je to sada, verovatno još više, a biće tek nezaposlenih i biće tek onih koji neće imati ni tu minimalnu zaradu.
Šta sledi iz ovog zakona - to da ćemo poljoprivredu potpuno uništiti. Zakon poljoprivredu uopšte ne tretira onako kako bi trebalo, da bi mlade na bilo koji način stimulisao da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom. Privatnici će u velikom broju morati da zatvore svoje radnje, jer neće moći da izdrže ovolika opterećenja i na tržištu će ostati verovatno samo C-market, Pekabeta i njima slični. Umesto da se stvori ambijent da svi prvo mogu da zarade, čak da se stimulišu, prvo, da zaposle veći broj radnika, a mnogi od njih su se okrenuli samostalnoj delatnosti, ne iz hira, nego iz nužde, jer vrlo dobro znamo koliko je ljudi ostalo bez posla, ili je proglašeno tehnološkim viškom, koji su iskoristili onu mogućnost da sa 24 lična dohotka počnu neku novu delatnost i oslobode radno mesto.
Znači, na taj način su rešili problem svog zaposlenja, zaposlenja svoje porodice ili izdržavanje i svoje, i još neke porodice. I, umesto da pronađemo neki način da im olakšamo da zaposle još neke radnike ili da opstanu uopšte na tržištu, mi ih na ovakav način oporezujemo i sigurno idemo ka tome da privatnici polako počnu da zatvaraju svoje radnje.
Što se tiče prinudne naplate, propisuje se da je taj postupak hitan, da ga sprovodi sud, na predlog poreskog organa, po iscrpljivanju drugih predmeta i sredstava. Znači, uzmu vam prvo nešto iz kuće, televizor npr. ili neki drugi komad nameštaja, seljacima kravu, zapregu, i onda prelaze, naravno, na nepokretnosti, a šta je to nego nacionalizacija?