Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić.

Poštovana gospodo narodni poslanici, kako reče ministar u Vladi Republike Srbije, Đelić, ministar za finansije i ekonomiju, građani nisu svesni šta država uzima od njih. Prema tome, na nama je da u ovom momentu, ako uopšte možemo i imamo priliku sa ove govornice da nešto kažemo na tu temu, da malo pojasnimo težinu ovog poreskog zakona.
Istina je da u ovom zakonu o porezu na dohodak građana nema ozbiljnije poreske reforme, osim zahvata u oblasti gde se govori o porezu na zarade. Ranije je to bio porez na lična primanja.
Kad se govori o porezu na zarade, moram da kažem da se ipak nije imala u vidu celina privrede, koja je obuhvaćena ovim porezom na zarade, odnosno, porezom na lična primanja. Težina vremena u kome se poslovalo ovih deset godina, težina onog momenta kad smo pretrpeli bombardovanje, jer u tom momentu nam je oko 300.000 radnika ostalo bez posla, zbog posledica NATO bombardovanja i šteta nastalih tim povodom.
Od tada pa do sada, pokušava se da se napravi jedan oporavak tog dela privrede. Međutim, imam utisak da se neće lako do toga doći, a da primenom ovog poreza na zarade, doći ćemo u situaciju da još jedan deo zaposlenih u onom lošijem delu privrede, zbog nemogućnosti isplaćivanja ovog obima, ostane bez posla. Ono što je interesantno u ovom delu pomenuti, to je da je oporezovano ono što nikada nije bilo oporezovano i imaćemo princip bruto plate. On bi imao smisla kada bi se podelio u nekoliko celina, kada ne bi imao obuhvat ovakav kakav jeste, jer u ovakvim uslovima poslovanja imati ovakav obuhvat je zaista neverovatno. Hoću da kažem da će neke oblasti, a tu pre svega mislim na tekstilnu industriju, na građevinarstvo, na metaloprerađivački kompleks i one oblasti koje se tiču proizvodnje nameštaja itd, doći do toga nivoa zarada, koji će biti dosta niži.
Kada sastavimo bruto platu, kada sastavimo neto zaradu i ovo sa druge strane (topli obrok, regres, terenski dodatak i prevoz), dođemo do cifre da ovo ne čini ni nekih 30-40% ukupnih primanja, a to je već predstavljalo samo jedan pokušaj da se preko tog vida davanja, a bez oporezivanja omogući i privrednim kolektivima, a pre svega zaposlenim radnicima, da dođu do daha. U ovoj oblasti se ne može govoriti na ovaj način, ako se ne pomenu i one druge delatnosti koje imaju enormne zarade za naše uslove, a to je elektroprivreda, to su telekomunikacije i još neke oblasti koje su visokointelektualne i tehnološki vezane za izvoz. U tim oblastima sigurno ne predstavlja dobar deo prihoda i neće predstavljati neki značaj, pa kada govorimo o smanjivanju, ukupnom smanjivanju opterećenja, sigurno će biti u ovoj oblasti tih 70%. U ovoj drugoj mora otići gore i predstavljaće 5 - 15% opterećenja na bruto zaradu zaposlenih radnika.
Ne možemo stalno ovde, sa ove govornice koristiti podatak i reći da li važi za sve, kao i ovaj deo kada govorimo o inflaciji. Ona jeste u nekim oblastima, a pominjali su ovde govornici kada je prodaja frižidera, viskija, cigareta, nema neke inflacije, ali tamo gde narod kupuje hleb, životne namirnice, gde ono što se svaki dan stavlja u torbu i kupuje, pa bogami tu već imamo ozbiljniji rast cena.
Kada posmatramo ovaj porez na zarade možemo ga posmatrati na dva načina. Očigledno je da će u jednom delu privrede, doći do značajnog opterećenja. A kada uzmemo još jedan momenat, a to je onaj deo poreskih zakona, odnosno zakona iz oblasti socijalnog i zdravstvenog osiguranja, gde su utvrđene najniže osnovice, moram da kažem da najveći deo te privrede ne može ispoštovati te osnovice. Mora doći do otpuštanja radne snage. Ako to bude vezano za 30. u mesecu, da se mora platiti obaveza državi, bez obzira kolika će biti neto zarada i ako to sada negde izlazi, ako smo dobro računali 1.800 i nešto dinara, to znači da veliki kolektivi u oblasti saobraćaja, trgovine, pružanja ugostiteljskih usluga, tamo gde su velike organizacije, tamo gde imamo privredne kolektive i u trgovinskim organizacijama, glomazne sa 1.000-2.000 radnika, a što se tiče tog dela privrede i dalje ostaje da nije napravljen značajni pomak.
Mi takve organizacije imamo i u oblasti saobraćaja. To su firme koje su već zadnjih 7,8 godina funkcionisale na minimumu opstanka, a s obzirom na zavisnost režijskih troškova, na onaj drugi deo. Ne može se uzeti ovaj zahvat poreza na zarade i predati u celini, ako se ovaj deo ne izvadi iz celine. Ono što mislim u tom delu koji sam pomenuo, a to je tekstilna industrija, građevinarstvo, saobraćaj, ugostiteljstvo itd, tamo gde postoje ti ozbiljni problemi u poslovanju i onaj deo privrede koji je nastradao u NATO bombardovanju, gde je veliki broj ljudi koji se polako vraća na posao, ali nema proizvodnje, nema profita, nema dobiti, nema stvaralaštva, pogotovo što je poznata činjenica da je pad izvoza u prva tri meseca u odnosu na prošlu godinu negde oko 10%.
Znači, nemamo ni to na ovom strateškom planu, nemamo ni ovo da bi mogli da govorimo o celini. Mislim da će se, kada je u pitanju porez na zaradu, desiti nešto što neće biti kvalitetno.
Vidim da kolege poslanici iz DOS-a dremaju, ne pada im na pamet da saslušaju ono što pričamo, valjda im nije ovo interesantno. Možda materijal nisu ni pročitali. Zašto biste čitali, kada čitate novine, a u novinama uglavnom o hapšenjima socijalista i koji će da potrči naredni tamo u zatvor. Znate, u vašim medijima o ovim propisima nema ničega, sindikati ne postoje, za ove ne pitate, nisu ni važni. Trebali su vam samo da sa vama izađu na ulicu, da promenite vlast, a onda sa ove govornice kažete, strpite se, ovo je duh mladog vremena. Znate, vreme jeste novo, ali nije dobro, nije dobro za ovaj narod. Prema tome, budite pažljivi i saslušajte o onome o čemu pričam.
Kada je u pitanju porez na ukupan prihod građana, on je karakterističan zato što postoji u zakonskoj regulativi, zato što je postojao, ali mnogo mali broj poreskih obveznika podnosi poresku prijavu. Ne nalazi se u ovom vidokrugu koji je bitan, jer ovaj zakon je važan. Može da bude i dohodovan i dobar, ali nisu predviđeni mehanizmi do kraja, kako pokupiti porez od kategorija poreskih obveznika koji izbegavaju da podnesu poresku prijavu. Doduše, mi nemamo izgrađen informativni sistem preko koga možemo kvalitetno da pratimo, jer postoje delovi privrede iz kojih se to može videti, ali postoji onaj drugi deo. Tu pre svega mislim u oblasti kulture, u oblasti informisanja i u tim delovima mislim da čak ne možemo ni da dođemo u situaciju da vidimo kolika su tu primanja, koliko je izbegavanje poreza u toj oblasti.

Vreme.

Samo da završim. Tu bi trebalo naći mehanizme i način da se pokuša da se na neki način, da se pokupi taj deo zarada, jer je očigledno da sz u toj oblasti zarade bolje, lepše se živi, a pogotovo u duhu, u ovoj informativnoj sferi. Ovih dana sam pitao jednu novinarku Rojtersa (kaže da sve zna o Užičkoj i gde se nalazi svako drvo i svaka zgrada i svaki delić) kolika joj je plata, a ona mi kaže da sam nekulturan. Valjda smo mi nekulturni kada pitamo kolika je zarada zato što to neko plaća iz inostranstva. Valjda oni znaju kako sve to treba da bude. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a posle njega narodni poslanik Slobodan Janjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki u nizu predloženih poreskih zakona ima svoj značaj i težinu. Stoga zaslužuju da narodni poslanici ozbiljno i temeljno o njima raspravljaju. Vi ste ovde tiranijom većine odlučili da se diskusija svede na pet minuta.

Nismo ograničili vreme.

Kad kažem da ste sveli diskusiju na pet minuta, mislim na paket poreskih zakona. Muke nas narodnih poslanika ograničiće se i skratiti na pet minuta, da narodu objasnimo smisao i svrhu tih zakona. Ali će se muke građana Srbije povećati usvajanjem ovih zakona. Vi ste, gospodo iz DOS-a, u predizbornoj kampanji narodu obećali promene, a sada mu neopravdanim, nelogičnim i nepotrebnim porezima gulite kožu. Narod više ne može da izdrži. Sve ono što ste mu vi smislili i namenili, nezajažljivi su apetiti Vlade Republike Srbije. Normalno je da svaka država racionalnim zakonima ubira poreze od svojih građana, ali isto tako, država mora da se stara o duhovnom i materijalnom blagostanju građana. Za sada vi, gospodo iz DOS-a, veoma dobro brinete ko će više i dublje da zavuče ruke u prazan džep naroda.
Vi niste imali milosti ni prema deci, jer da ste imali, ne bi uveli porez na dečiju obuću, odeću, školski pribor. Nisu bolje prošli ni zdravstveni, ni prosvetni radnici, ni jedna oblast ljudskog delovanja nije izbegla vašu poresku omču koja se polako, ali sigurno, steže oko iovako već stanjenog vrata građana Srbije.
Izglasali ste da se 500 miliona dinara iz budžeta izdvoji za Nebojšu Čovića, koji uživa u posmatranju košarkaške utakmice u Vršcu, a mi mu dajemo silan novac da bi brinuo o granicama na jugu Srbije. Zoran Đinđić daje doprinos štednji i boljem životu građana slikajući se na trotinetu. Ako je i od čelnika DOS-a, tragično je i neozbiljno. Da ne kažete da prijateljski ne posmatram napore Vlade DOS-a, daću jedan savet.
Ova vlada DOS-a ima pravo i na rekonstrukciju radi efikasnijeg rada. Predlažem da ministru Đeliću platimo sve što je do sada radio, da mu se zahvalimo, pa neka ide u zemlje Evropske unije, jer ipak je ovo zemlja Srbija. Umesto ministra za kulturu Lečića, imate jedno fino kadrovsko rešenje - Bogoljub Arsenijević - Maki, poznati slikar. Umesto ministra građevina, bageristu Džoa. Pretpostavljam da bi Vlada bila uspešnija sa tim kadrovskim rešenjima.
Naš srpski narod je ispevao jednu pesmu - "Kreće se lađa francuska", a za ministra Đelića, verovatno bi bilo adekvatno - kreće se avion francuski. (Predsednik: Gospodine Čoliću, da se vratimo temi.) Dok radnici u znoju i sa teškom mukom rade, mnogi od njih nemaju para ni za prevoz do radnog mesta, mnogi od njih nemaju ni za doručak, a vi ukidate i topli obrok i regres za godišnji odmor. Radnici u zdravstvu imaju obavezu da hrane bolesnike, a sami gladuju dok to čine. Srpski pesnik kaže - "i niko neće čuti jadni vapaj, ne bole muke pijanu gospodu, radniče, seljače, goljo, ti si prah na podu", tegli i vuci i u DOS-ovskom poreskom jarmu skapaj. Mene ova DOS - ovska vlada podseća na crvljivu jabuku, a ona ne čeka oluju da je sruši, nju sruši prvi povetarac. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić, posle njega Marijan Rističević.

 Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od gospode iz vladajuće većine, mi, poslanici SRS-a, za svako zasedanje se pripremamo veoma ozbiljno da kritikujemo ove zakone, sve u cilju da ih malo poboljšamo. Ja, kao poslanik SRS-a iz Pčinjskog okruga, kad dobijem ovaj vaš materijal, to lepo iskopiram u 20 primeraka, pa podelim od radnika, privrednika, načelnika opštine, zemljoradnika, kafedžije, svima. Pokupim mišljenje od tih ljudi kojih se tiču ovi zakoni, i onda diskutujem o tome.
Prilikom predlaganja ovoga zakona, niste imali sluha ni za zaposlene u preduzećima koja su pretrpela materijalnu štetu prilikom bombardovanja NATO agresora, čija su osnovna sredstva totalno uništena ili oštećena do te mere da ne mogu da obavljaju svoju delatnost. S obzirom da i do sada Vlada nije preduzele nikakve konkretne mere pomoći ovim preduzećima, odnosno radnicima, u vidu kredita, donacija ili zajmova, smatram da te radnike trebate osloboditi davanja u vidu poreza. Preduzeća bi se u kraćem roku vratila normalnoj proizvodnji i ušla bi u redovne tokove i izmirila svoje obaveze prema radnicima i državi. Zaposlili bi se radnici koji su ostali bez posla, pa bi mogli da prežive.
Vi, kao vladajuća većina, u izbornoj kampanji ste rekli da nećete u upravne odbore, da nećete nikakve funkcije osim onih za koje vas je narod birao. Vi ulazite u upravne odbore dobrostojećih firmi, u cementare, u Dunav osiguranje, u Naftnu industriju, tamo gde ima šta da se uzme. Što neko od vas ne ode u Mašinsku industriju, u Elektronsku industriju, u porušeni Krušik ili u neku drugu firmu u Vojvodini, koja je na izdisaju. Tamo pokažite svoje znanje. (Predsednik: Gospodine Janjiću, molim vas da se držite teme.)
Gospodine predsedavajući, kad me već opominjete, da opomenem i ja vas. Na prošlom zasedanju Narodne skupštine došlo je do trovanja velikog broja poslanika. (Smeh u sali.) Samo se vi smejte. Niste obavestili Narodnu skupštinu o istrazi povodom tog slučja, pa ću vam dati smernicu, u kom smeru treba da vršite istragu. Vaši ministri i potpredsednici Vlade su za ova četiri meseca toliko omastili svoje prste da kad prođu kroz trpezariju izazovu zarazu.
Šta drugo reći o ovom predlogu zakona, od oporezivanja dohotka građana ne izuzima se ni naknada štete za izmaklu korist. Izmakla vam je korist, nemate koristi, morate da platite porez. Na nezakonit prestanak radnog odnosa dužni ste da platite porez. Ukoliko nekome ne možete da naplatite dug, odnosno oprostili ste se od duga, jer nemate kome da ga naplatite, morate da platite porez. A, odakle?
Suštinski bitna novina predloženog rešenja sastoji se u tome da se u osnovicu poreza na zaradu uključuju, pored dosadašnje zarade, i plate, naknade zarade i sva dodatna primanja na zaradu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom po kolektivnom ugovoru ili drugom osnovu: regres, topli obrok, terenski dodatak i drugo.
Posebna priča u ovom predlogu zakona su kaznene odredbe. Za razliku od dosadašnjih rešenja, ne daje se pravo žalbe na zapisnik o popisu, kao i na pravo vođenja upravnog spora, što je u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje, koji, inače, ne dozvoljava ni pravo prigovora. Dalje, uređuju se popisane stvari, oduzimaju se od poreskog dužnika, kao i da se mogu ostaviti na čuvanje, s tim što će se vidno obeležiti da su uzete u popis, a dužnik upozoriti na zabranu raspolaganja tim sredstvima i na krivične posledice postupanja protivno toj zabrani.
Uređuje se i da se prodaja popisanih stvari vrši putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom između kupca s jedne strane i poreskog organa. Vlasnik kome je oduzeta određena stvar, primera radi automobil, nema prava ni preče kupovine ako dođe do sredstava da izmiri obaveze i da povrati svoj auto.
Povećavaju se i donji limiti novčanih kazni. Kazne idu od 2.000 do 200.000 za pravno lice, a za preduzetnika od 1.000 do 100.000 i za fizičko lice od 100 do 10.000. Ko to može da plati u ovoj državi?
Poslanička većina treba da počne da se ponaša kao narodni poslanici, a ne kao glasačka mašina Vlade. Valjda ste narodni poslanici, a niste glasačka mašina Vlade.
Jedino niste oporezovali dimnjake na kućama, verovatno zato što je grejna sezona prošla, pa će građani porušiti dimnjake da ne bi plaćali porez.
Recite koliko su vam lideri uzeli para da uništite svu proizvodnju duvanske industrije i poljoprivrednih dobara, mašinske industrije, da im damo te pare, pa daleko im lepa kuća.
Na prošlom zasedanju podneo sam amandman na član 4. "đubrivo, sredstva za zaštitu bilja i semenski materijal". Sve bi bilo u redu da nije u tekstu amandmana Vlade ubačeno "kompletne krmne smeše za ishranu stoke". Na čiji predlog je to ubačeno? Nije li kum gospodina Đinđića direktor "krmiva", najveće firme za proizvodnju ove hrane za stoku. Kada ukazujemo na vaše greške, odnosno na ozakonjivanje pljačke građana, to je opstrukcija, a ako ćutimo, onda se slažemo sa vama. Ispada da smo i mi za to - e pa nismo. Šta drugo da vam kažem - oprosti im Bože, ne znaju šta rade. A vi, naši građani, pamtite ko se za šta zalaže u ovoj skupštini.