Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se javnost u Srbiji, ako ne mi narodni poslanici, sve više uverava da mi stvarno imamo ekspertsku vladu. Zašto imamo ekspertsku vladu, pokazaće vreme! Jedan od tih ekspertskih zakona je i ovaj porez na dohodak. Sa ovim zakonom definitivno mi ulazimo u Evropu. Uostalom, to u obrazloženju ovog zakonskog akta i stoji: uključivanje u evropske i svetske integracije. Pa prema tome, ovo je ekspertska vlada, koja nam stalno zagovara sveobuhvatne ekonomske reforme, pa i u sferi fiskalnih zakona. Evo, imamo sada jedan ovakav predlog, mislim da je prihvatljivo i mogli bi da kažemo da to jeste, da se kao osnova za porez na dohodak umesto neto sada uzima bruto iznos. Ali, stvar je u nečem drugom. Zagovaranje za bruto umesto za neto, može biti prihvatljivo, međutim u drugom grmu leži zec.
Prelaskom i približavanjem Evropi, znači obračunom osnove na bruto iznos, očito je ova ekspertska vlada pronašla način kako da popuni budžet. Nema više priča, obećanih 6 milijardi dolara. Da li će se više ikada pričati, veliko je pitanje. I Amerikanci više nemaju vremena da nas sa time zamajavaju, pa ni eksperti više neće o tome da nam pričaju. Potrebno je da se budžet za ovu godinu napuni, a naći ćemo načina kako. Jedan od tih načina je i ovaj.
Ono što je interesantno, a to je, da će zbilja da se oporezuje topli obrok. Topli obrok, činjenica je, bila je jedna ekonomska stavka u ekonomskom poslovanju preduzeća, a na koju nije do sada plaćan porez. Topli obrok, na neki način, u mnogim preduzećima i nije imao ulogu toplog obroka. Jer to su dodatna sredstva koja su zaposleni mogli da odnesu kući za ukupan prihod po porodici. Sada se topli obrok oporezuje. U uslovima u kojima posluje i kako radi privreda pitanje je, da li će poslodavac uopšte naći i jedan osnov da ubuduće isplaćuje topli obrok. Ako nema više toplog obroka, poslodavac će na taj način biti u svakom slučaju oslobođen plaćanja poreza na to.
Očito da socijalne kategorije u razmišljanju ovih eksperata iz Francuske i nema. Očito je da nema. Plaćaće se i porez na regres. Ako sve to ponovim, opet ćemo doći na to da će poslodavac polako izbegavati da plaća i regres. Plaćanjem regresa u gotovom iznosu, moraće da plaća i porez. Neisplaćivanjem regresa smanjuje se bruto iznos, smanjuje se i osnovica za porez i time na posredan način "pomažemo" socijalnu sliku mnoštva radništva u ovoj državi. Šta će im to, teško im je bilo, a sada će tek da im bude teže. Plaćaće se porez kroz ovaj bruto dohodak, kroz bruto zaradu i na putne troškove. Opet mogu isto sve to da ponovim. Plaća se, a nije oslobođeno od poreza ni đačke stipendije, ni stipendije za sportiste, a šta reći o "malim privatnicima". Izbegavanjem da nema više paušala, ono što je transparentno i ono što ova ekspertska vlada stalno govori da će biti transparentno, dolazimo do toga da velika masa privatnika, "malih preduzetnika", zbog nemogućnosti plaćanja paušalnog poreza zatvaraće svoje radnje, a uostalom to je i cilj ove ekspertske vlade.

Da li može malo tiše u prvim redovima?

Sve zatvoriti, ništa ne raditi, prazne fabrike ponuditi interesentima sa Zapada. Tu je izgleda i ekspertizam, tu je i taj ulazak i integracija sa Evropom, tu se taj krug zatvara. Dalje osiromašenje privrede, dalje osiromašenje radništva, pa čak i seljaštva, ali to nije ni važno. Važno je da se integrišemo u Evropu, važno da će Evropa doći da pokupuje sve ono što će biti veoma jeftino. Za radnike niko ni ne pita, eksperti putuju Pariz-Beograd.

Reč ima narodni poslanik Stevo Dragišić, a posle njega narodni poslanik Milutin Prodanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim pre svega da je ovaj predlog zakona trebalo da se razmatra u sklopu ovih tačaka dnevnog reda, a o kojima će se voditi objedinjena rasprava, jer ovaj predlog zakona o porezu na dohodak građana mnogo više sličnosti ima sa tim tačkama dnevnog reda, nego recimo zakon o stanovanju. Ovaj predlog zakona jednim svojim delom imaće direktnog uticaja na poslovanje preduzeća, na poslovanje naše privrede, na zarade koje će zaposleni u tim preduzećima dobijati i na porez koji će se plaćati državi na tu zaradu. Međutim, o ovom predlogu zakona ne treba samo razmišljati kao o jednom prostom pravnom aktu, o kojem ćemo danas raspravljati, već o tome kao o posledici opšte ekonomske politike, koju Republička vlada pokušava da sprovede kod nas, a koja se zasniva najvećim delom na stranoj pomoći.
Ovaj zakon o porezu na dohodak građana je jedan od instrumenata kojim Vlada želi da popuni budžet za ovu godinu i za svaku sledeću godinu, naravno. Prilikom rasprave o budžetu mogli smo da vidimo da je Vlada planirala budžetski deficit od 22 milijarde dinara. Taj deficit Vlada je iskreno priznala i rekla da ima nameru i nada se da će ga popuniti, a pre svega novcem koji treba da stigne iz inostranstva. Taj novac, koji treba da stigne iz inostranstva, može da stigne pod raznim vidovima, kao donacija, kao poklon, kao ulaganje u privredu, pod bilo kojim vidom. To je sve uslovljeno političkim događajima i dešavanjima u našoj državi. Kako oni kažu, stepenom demokratizacije naše države. Dakle, ekonomska reforma, poreska reforma, ekonomska politika, direktno se naslanja na strane investicije, odnosno na stranu pomoć.
Ova vlada nije dala ni na koji način nama poslanicima niti javnosti do znanja da će pokušati makar minimalno da našu državu stavi na noge osposobljavanjem nekih domaćih resursa, već se sva planiranja, sve ekonomske mere oslanjaju isključivo na pomoć iz inostranstva. Da bi se dobila pomoć iz inostranstva, postoje određeni uslovi koje ova vlada mora da ispuni. Neki od tih uslova su počeli da se ispunjavaju, a jedan od tih je recimo isporučivanje osumnjičenih za ratne zločine Hagu. Videćemo tek, koji će nas uslovi čekati u budućnosti. Ali, svesna da ne može očekivati baš 100% pomoć koju je planirala, recimo tih 6 milijardi dolara o kojima je DOS govorio u predizbornoj kampanji, Vlada sada pokušava da dodatnim porezima, proširivanjem prihoda od poreza po raznim osnovama, pokuša da popuni rupu u budžetu koju je ona projektovala za ovu godinu od 22 milijarde dinara.
Međutim, izgleda da je Vlada zaboravila jednu činjenicu, da je naša privreda u vrlo lošem stanju, da je najveći broj zaposlenih, koji se vode kao zaposleni, u ovoj državi u društvenom sektoru, da je privatni sektor koliko-toliko uspešan, neko manje, neko više, da 50% prihoda koji se ostvaruju u državi je iz privatnog sektora, a da je najmanji broj zaposlenih baš u tom privatnom sektoru. Postoji potreba privatizacije, pa će svaka buduća ekonomska politika morati da računa na velike socijalne probleme koji će izazvati privatizacija i na velike socijalne probleme koje će izazvati ovaj paket poreskih zakona koji je danas na dnevnom redu, kao i oni koje smo usvojili prilikom usvajanja budžeta.
Vlada je ovim zakonom, o kojim upravo raspravljamo, ukinula mogućnost isplate nekih prihoda, koji se ranije nisu nazivali zaradom, a zvali su se: regres, topli obrok i neke druge vrste prihoda, koji sada ulaze u zaradu koja se oporezuje po stopi od 14%. Imajući u vidu da će preduzeća biti obavzena da plaćaju doprinose i onda kada ne plaćaju zarade svojim zaposlenima, doći ćemo u situaciju da nateramo preduzeća da otpuštaju radnike koji će im postati sada veliki teret.
Ponovo vas podsećam da je najveći broj zaposlenih u društvenim preduzećima. Društvena preduzeća nisu nikada bila u mogućnosti da stvaraju neke crne fondove, pa da iz tih crnih fondova isplaćuju zaradu zaposlenima na crno, a izbegavaju da plate dopirnose za socijalno i penzijsko osiguranje. To su radila privatna preduzeća, mnoga privatna preduzeća, kada nisu u stanju da plate doprinose za socijalno osiguranje, ili su imali radnike na crno ili su onima koji su bili prijavljeni isplaćivali zarade na crno.
Ali, to je najmanji broj zaposlenih u našoj državi. Najveći broj zaposlenih je u društvenom sektoru. Društveni sektor takvu vrstu izbegavanja isplaćivanja obaveza prema državi nikada nije bio u stanju da izvede, jer je jednostavno nesposoban za to. Oni, kada nisu isplaćivali doprinose, nisu isplaćivali ni plate, pa su kasnili sa platama po godinu -dve, nekoliko meseci.
Na ovaj način nateraćete preduzeća na masovno otpuštanje radnika i imaćete jedan veliki socijalni problem. Ne znam da li je Vlada razmišljala o tom problemu, kolikih će on razmera da bude, da li se pripremila za takvu situaciju, ali takva situacija nam sigurno predstoji. To će dovesti do definitivnog uništavanja tih preduzeća, omogućiće rasprodaju tih preduzeća za vrlo jeftin novac. Pitanje je kakve će koristi država imati i od privatizacije, kada je bude sprovodila nad tim preduzećima.
Sećam se obećanja ministra za privatizaciju, koji je rekao da ćemo uskoro imati novi zakon o privatizaciji. Taj zakon o privatizaciji se još nigde nije pojavio. Prema onome što je ministar tada obećao, taj zakon je već odavno trebalo da bude na nekoj vrsti javne rasprave, ne znam ni šta je tada tačno pod tim mislio, ali tog zakona još uvek nema. Postavlja se pitanje, kako će se taj krupan, veliki, ogroman ekonomski problem, koji mi još uvek imamo, razrešavati? Da li će taj problem izazvati novi problem, a to je socijalni problem onih ljudi koji će morati da ostanu bez posla?
S druge strane, ovaj zakon će umnogome ići na štetu i onih koji su do sada plaćali porez paušalno. Vi ste rekli da je to do sada bilo pravilo za neku vrstu obavljanja delatnosti, a da će ubuduće biti izuzetak. Da li ste u svojim razmišljanjima, kada ste donosili ovaj zakon, uspeli da procenite koliko će privrednika paušalaca biti oštećeno na taj način, koliko njih neće moći da plaća taj porez i koliko njih će morati da zatvori svoje radnje, koje su do sada mogle da funkcionišu, koje su do sada mogle da im obezbede bilo kakav prihod za održavanje osnovnih potreba njihove porodice?
Mislim, a to je zaključak na osnovu svih predloga zakona koje smo do sada imali priliku da vidimo i o kojima ćemo tek raspravljati, da Vlada nije dovoljno vodila računa o socijalnom aspektu i socijalnim problemima koje će ovi zakoni izazvati.

Reč ima narodni poslanik Milutin Prodanović, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovani narodni izabranici, poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, pošto po Poslovniku nemam pravo na repliku, javljam se da kažem da je gospodin iz SRS-a, iz Požarevca, gospodin Arsić, rekao jednu neistinu ovde, a to je da je PIK "Takovo" iz Gornjeg Milanovca poslalo 60% radnika na prinudni odmor. To nije tačno. Rukovodstvo PIK-a "Takovo" je u saglasnosti sa oba sindikata postiglo dogovor da samo oni radnici koji izraze želju mogu otići na plaćeno odsustvo. To odgovara istini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović, a posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, razlog mog javljanja jeste što ne prihvatam manir predlagača da budžet puni ispostavljanjem poreskih računa, a da pritom ni u jednom dokumentu, ni jednom rečju ne kaže bilo šta o ključnoj stvari, a to je kako misli da obezbdi privredni rast i da poboljša uslove privređivanja onima koji treba da stvore osnovu za oporezivanje.
Neću da polemišem ovom prilikom o vrstama prihoda koji treba da budu oporezovani i o osnovama po kojima to oporezivanje treba da se izvrši. Želeo bih samo da iz iskustva dugogodišnjeg privrednika kažem nekoliko reči o ambijentu u kojem se nalazi većina naših privrednih preduzeća ili privrednih subjekata, kakao se to kaže. Dakle, mi u ovom trenutku nemamo ni jasno definisane proizvodne programe, ni jasno definisana tržišta, ni privredni ambijent koji će nam omogućiti da te proizvodne programe razvijemo, da dođemo do novih tržišta itd. Dakle, nemamo ni povoljne kredite, ni niz drugih stvari. Objasniću i zašto nemamo.
Postoji to što se zove velika nezaposlenost. Postoji jedan ambijent u kome je veoma važno preživeti ovu situaciju, sačuvati postojeću radnu snagu, sačuvati neke proizvodne programe i sačuvati ljude koji su kvalifikovani i obučeni da rade određene poslove za vreme u kome te poslove mogu da rade. Mi na ovaj način, zahvatanjem od zarada i onoga što se sada zove regres i topli obrok, a što je u određenim situacijama služilo kao jedan katalizator, jer su ljudi dolazili na posao da bi primili samo topli obrok, na taj način i tu mogućnost uskraćujemo.
Nisam za to da nešto što relano može da bude oporezivo, ne bude oporezivo, ali jesam da se to radi selektivno. Jesam da se najpre stvori privredni ambijent, a onda da se krene sa zahvatanjem. Otuda mislim da nije dobra usluga za privredna preduzeća da se i ovo što je do sada moglo da bude korišćeno, namerno kažem korišćeno a ne zloupotrebljavano, da se ne može koristiti, pa zato apelujem da se ovaj zakon transformiše utoliko što bi se, kad se zarada tiče, u ovom trenutku odustalo od oporezivanja toplih obroka i regresa, a ako to ne može da se uradi, da se bar primena tog osnova za neko vreme odloži.
Govorim to zbog toga, jer smo u ovoj sali, i sa ove govornice mnogo puta do sada čuli o sistemu spojenih sudova, i od strane Republičkog premijera i od strane gospodina ministra Đelića, koji su odgovarajući na pitanja šta da se ne oporezuje, rekli - odakle ćete to uraditi. Otud je moje pitanje - ako ćete to sada da uradite, da li ste dobro izračunali koliko će zbog toga ljudi biti prinuđeno da koristi socijalne programe i da li će ova zahvatanja po osnovu ove poreske osnove biti dovoljna, kad nam većina preduzeća dođe u situaciju da radnici moraju da koriste socijanu pomoć, da li će se iz ovih ili nekih drugih zahvatanja to moći ostvariti? Ako gospodin Đelić odgovori na ovo pitanje pozitivno, dakle da se o tome vodilo računa i da će se na ovaj način ubrati toliko sredstava, a da će s druge strane zbog toga samo toliko preduzeća doći u situaciju da koriste socijalnu pomoć i neke pare koje bi za to trebalo da budu izdvojene, i da će ovo biti pokriveno time, ja ću za to glasati.
U protivnom, u ovom trenutku u to ne verujem i ne mogu da se založim da se ovaj zakon usvoji i otuda molim da se bar razmisli o modifikaciji da se ovaj osnov ili ne prihvati odmah ili da se donošenje odluke o sprovođenju tog osnova za jedno vreme odloži, dok se stvari po principu spojenih sudova ne uravnoteže. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.