Reč ima ministar finansija, gospodin Đelić.

Gospodine predsedniče, gospođice i gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, prvo želim da se izvinim na ovom zakašnjenju. Očigledno je da nisam hteo da dođem sa zakašnjenjem na ovu sednicu, ali je to bila meteorološka viša sila. Nadam se da ćete me shvatiti.
Što se tiče ovog zakona, hteo bih veoma kratko da obrazložim zašto mislim da je ovaj predloženi zakon veoma jak momenat naše fiskalne reforme. Hteo bih prvo da napomenem, pre nego što krenemo u ovaj zakon o porezu na dohodak građana, da, kao što smo videli, prošle nedelje se nije desila najavljena bura povećanja cena, koja je trebalo da nastane sa uvođenjem jedinstvene stope poreza na promet. Videli smo da su tri najveće trgovačke kuće ili imale smanjenje od minus 2,56% ukupnih njihovih zaliha, a to je Jabuka, mi im se zahvaljujemo na doprinosu za stabilnost cena u ovoj zemlji, ili pak do povišice od 1%.Samim tim hteo bih da otvorim ovu nedelju rasprave sa Zakonom o porezu na dohodak građana, želeći da ponovim da ovi porezi ne uvode ništa drastično novo u vidu zahvatanja naših građana i naše privrede. Jednostavno, i sa ovim tekstom koji vidimo danas je urađena jedna stvar, a to je da smo prvi put stavili na isto mesto u isto vreme za vas sve, a i za ceo naš narod, da vidite koja su to zahvatanja, i da posle počne rasprava, da se vidi da li je to primereno ili ne. Ali, u ovom zakonu, videćete, nema ničeg drastično novog u vidu zahvatanja naših građana.
Da li to znači da ovaj zakon, koji je pred vama i koji je dosta dugačak, ne donosi ništa novo? Ne. Tu bih hteo samo kratko da obrazložim četiri ključne tačke. Prva, da baza koju danas imamo je ista, tzv. celularni porez, tj. oporezivanje prema svim posebnim dohocima. Uvođenje sintetičkog oporezivanja na dohodak naših građana mora sačekati, pre svega, prelazak na bruto platu i opremu naše poreske administracije. Znači, čuvamo ono što je bilo dobro u poreskoj reformi početkom 90 - tih godina i što je izdržalo i u ovako teškoj situaciji poslednje decenije. Sve ono što je bilo dobro i primereno u tom zakonu je u stvari sačuvano.
Druga stvar koju bih hteo da kažem, to je da u ovom zakonu imamo veoma važan prvi korak prema konceptu bruto zarade. Hteo bi da kažem četiri glavna razloga zašto je ovaj prelazak, koji ovaj zakon jako podstiče, na bruto zarade, veoma važan čin ne samo za našu poresku reformu, ne samo za našu ekonomsku reformu, već za našu budućnost, budućnost svih naših građana. Imamo 5 ključnih razloga zbog prelaska na bruto plate, a to su: prvi i ključni razlog za prelazak na bruto plate je demontiranje tempirane bombe u srcu Srbije. To je na desetine, čak i na stotine hiljada naših građana koji primaju plate ili pak neki novac, misleći da su to plate, a ono su u stvari neoporezovani vidovi plaćanja: topli obroci, regresi, terenski dodaci itd. Ljudi misle da dobijaju platu i da formiraju neke plate tim vidom, već imamo nekoliko primera, dolaze i traže njihova prava za penziju, i odjedanput shvate, na žalost za njih, ali verujte, na žalost i za nas sve, da se u stvari se njihova penzija neće obračunati prema onome što su mislili da je cela njihova plata, što doživljavaju kao platu već 10 godina, već samo na osnovu onoga što se zove neto plata. U nekoj meri ta tempirana bomba je nasleđena poslednjih 15 godina. Ona nije zaživela jer u ovih poslednjih 10-15 godina se jednostavno prodavala budućnost.
Sa ovim, i ako glasate danas i za one druge tekstove u kojima ima, i socijalnih i drugih elemenata koji su pre svega tehnički, koji omogućavaju prelazak sa neto na bruto platu, vi ćete učiniti jedan veoma dubok, pravičan i socijalno pozitivan čin, sa time da vratite budućnost svim našim građanima, da onda kada dobijaju neku platu, kada dobijaju nešto što se zove zarada, oni time stvaraju i neka prava, prava što se tiče penzionog fonda, prava što se tiče zdravstvenog fonda. To je ona prva, ključna najvažnija stvar zbog čega je veoma važno, i cela Vlada se tome pridružuje, da podržite prelazak na bruto plate.
Drugi razlog je da u našem sistemu naši građani nisu ni svesni toga šta država uzima od njih. Prelazak na bruto plate, kojim se ovo omogućuje, u stvari prebacuje i delimičnu odgovornost na građane, da vide šta je to što država uzima od njih, a ne samo da njihovi poslodavci znaju i šta oni plaćaju na tim dohocima i šta je ono što zaposleni plaćaju. Samim tim ćemo obogatiti taj dijalog u našoj zemlji, s tim što ako u budućnosti država odluči, i to će biti jedini pravac sledećih meseci i sledećih godina, u to sam uveren, da smanji neke stope, ovoga puta možda na različit način, između poslodavca i zaposlenog, u tom slučaju naši zaposleni će moći i sami da vide šta je to država uradila za njih, i da imamo taj bogatiji dijalog između poslodavca, sindikata, zaposlenih i države. Znači, to je drugi ključni razlog da i naši radnici, naši zaposleni, budu zainteresovani za to šta im je plata, šta je bruto plata i šta je neto plata.
Treći razlog je ono što se u mnogim segmentima naše ekonomske aktivnosti desilo, a to je masovno izbegavanje poreza. Ti neoporezovani vidovi plaćanja bili su u mnogo čemu iskorišćeni kao ventili za izbegavanje poreza. Ako to ne uradimo pre rasterećenja privrede, to bi značilo da bi rasterećenje privrede koje se sprema kao što znate, u platama koje će biti isplaćene u junu, onda bi mi rasteretili na nepravičan način, na džombastom terenu. Samim tim, da bi omogućili pravično rasterećenje naše privrede, moramo preći na bruto plate. To je treći glavni razlog zbog čega treba preći na njih.
Najzad, hteo bih da kažem da je četvrta stvar isto tako važna, i govornik pre mene je rekao, o inostranim investitorima. Verujte da smo mi danas zadnja zemlja gde se priča o nekim toplim obrocima. Ma koliko to bile duboke i stare navike, zadnji smo u Evropi koji broje tako. Samim tim, da bi mogli biti privlačniji za inostrani kapital, važno je da imamo način obračunavanja plata, i time, u socijalnim odnosima da imamo nešto, bar brojanje, što liči na svet. To su četiri ključne stvari i inovacija, koja se ne nalazi samo u ovom zakonu, već će biti propraćena i ovim drugim zakonima koji dolaze, i koji omogućuju da najzad, posle dva, na žalost, neuspela pokušaja početkom 90 - tih, pa onda 94. i 95. godine, najzad, početkom ove decenije ovog veka, ovog milenijuma, pređemo na taj koncept bruto plata, pravičan i evropski koncept vođenja naše privrede.
Znači, prva stvar je da ovaj zakon koji je pred vama i dalje ostaje na osobenom oporezivanju raznih vidova dohodaka. To je zbog toga što nemamo informatičku bazu, mada je bivši režim za 9 godina potrošio dosta novca na informatičko opremanje Republičke uprave javnih prihoda. Na žalost, to nije dovedeno do kraja. Mi se nadamo da ćemo u sledećih godinu - dve mi taj posao dovesti do kraja, i da već sledeće godine, a najkasnije u budžetu za 2003. godinu imamo taj sintetički porez na dohodak građana. I tu smo zadnji u Evropi, samo Albanija i Bosna i Hercegovina još nemaju taj sintetički porez na dohodak građana. Svi drugi su ga uveli.
Drugi važni čin u ovom zakonu je prelazak na bruto platu. Neću ponovo obrazlagati zbog čega je on važan. Hteo bih da pređem na treći element, možda malo više u detalje, šta novo donosi ovaj zakon.
Prvo, radi stimulisanja stranih ulaganja, strancima, rezidentima, mi omogućujemo olakšice u odnosu na dodatna primanja kojima se pokrivaju njihovi dodatni troškovi proistekli iz zaposlenja u Srbiji. Za privlačenje stranog kapitala važna je niska stopa. Verujte, sa ovim stopama koje imamo u Srbiji, mi smo izuzetno konkurentni. Sa dodatnim rasterećenjem doprinosa koji će biti na platama, mi ćemo postati jedna od najinteresantnijih zemalja u vidu poreske politike u našem okruženju.
Ove stope su ostale, nismo ih promenili jer su one niske, mislim da su primerene ovom našem momentu, znači 14% na zarade i 20% na drugim vidovima dohotka - mislim da smo samim tim atraktivni. Atraktivni smo i sa tim što ćemo sada uvesti, za one koji nisu rezidenti dodatni argument da dođu i žive u našoj zemlji, da lociraju njihove prihode, a samim time i veći deo njihove aktivnosti u našoj zemlji. To je ono što radi i Velika Britanija u Evropskoj uniji, a i mi, Srbija, moramo biti atraktivni prema našoj konkurenciji, a naša direktna konkurencija je naše okruženje, to je Južnoistična Evropa i druge zemlje u tranziciji.
Drugi novitet je, da se olakšice od poreza na prihod od samostalne delatnosti uređuju na način na koji se to čini kod poreza na dobit preduzeća. Imali smo tu neusaglašenosti i sada je to uvedeno u red. Ako pogledamo olakšice koje imaju ljudi koji žele da investiraju u proizvodnju, vidimo da smo mi veoma konkurentni - konurentni prema okruženju, konkurentni i prema svim drugim zemljama sa kojima smo danas u direktnoj frontalnoj utakmici da privučemo kapital i investicije.
Ono što je bilo pre i što je bilo na papiru bilo je dobro, ali sami svi dobro znamo do koje mere je to bilo zloupotrebljeno, a da ne ponavljam koliko je tih falš stranih investitora sa Devičanskih ostrva ulazilo ovde kao strani investitori, a znamo odakle su ti kapitali, jer nisu bili oporezovani kada su izlazili iz zemlje, pa su se ponovo vraćali u zemlju u vidu tzv. inostranih investitora, da ponovo ne bi bili oporezovani ovim vidom.
Tome je došao kraj i želimo ozbiljne inostrane investitore, a za naš domaći kapital koji je otišao ima drugih načina da se vrati. Kao što znate, sredinom aprila pred vama će biti predložen i porez na ekstra dohodak i ekstra profit. Na taj način se rešava taj problem, a ne na ovaj način, a da ne govorim o tome da smo imali puno zloupotreba s tim što su neki jednostavno otvarali, pa zatvarali, pa ponovo otvarali neka preduzeća i samim tim pravili neke poreske olakšice za sebe. To nije pravi način za našu državu.
Treba da imamo, a u ovom zakonu imamo veoma dobru osnovicu za privlačenje stranih investitora. Ako dobro pogledate tekst, tu nema diskriminacije između nekih stranih i nekih domaćih investitora. I za našu dijasporu, i za naše domaće investitore, i za strane investitore treba imati slične i gde god je moguće i iste uslove, da bi ušli u tu utakmicu zajednički. To je druga stvar, koja će nam pomoći da privučemo strane investitore.
Treća stvar, o tome je već pričano dosta, uistinu, pooštrili smo neke uslove. Ako bi mogli da vidimo šta je to u pitanju što se tiče paušalaca, i tu je praksa pokazala u zadnjih deset godina da je došlo do velikih zloupotreba. Daleko od toga da su svi paušalci zloupotrebili njihov status, ali mora se priznati da je to bio jedan od glavnih ventila u našoj zemlji za izbegavanje poreza. I tu smo morali, ma koliko to bilo teško danas, uvesti neki red.
Oni pošteni, oni koji su plaćali poreze, sa njima smo kontaktirali, uopšte se ne boje ovoga pooštravanja, jedino oni koji su hteli da iskoriste taj ventil mogu i treba toga da se boje. Međutim, mislim da je i tu pravičnost jednog poreskog sistema, da svi oni koji su na paušalcu budu izuzetak, a oni koji plaćaju porez po redovnim poreskim knjigama budu pravilo. To je ponovo uvođenje neke normalnosti u našu zemlju i to je pravičnost jednog poreskog sistema, evo ponovo i na ovom primeru ga vidimo.
Hteo bih da završim sa još dve tri stvari. Amandmanom Vlade Republike Srbije i kroz neke konsultacije koje smo napravili, članarina za sportiste amatere, kao i za one koji dobijaju stipendiju, sada su na 3.000 dinara. Znači, to više nije 1.500, kao što je bio prvobitan predlog, a time pokazujemo da nemamo neku tvrdu ideologiju ovde, nego tražimo najbolja rešenja za našu državu i za podstrek amaterskog sporta, pa smo predvideli da bude oslobođeno od poreza na dohodak čak do 3.000 dinara hranarina za naše vrhunske sportiste.
Najzad, ako pogledamo i novčane kazne - i tu smo pooštrili do neke mere. I ovaj zakon mora biti razuman, ali se mora i poštovati. Samim tim videćete, da smo kroz ovaj zakon pooštrili te kazne, ali oni koji plaćaju ne osećaju se oštećenim, dok oni drugi za male pare uspeju da ih izbegnu.
Time završavamo ovo kratko izlaganje i ponovo se izvinjavam na zakašnjenju. Znači, u ovom zakonu smo sačuvali sve ono što je bilo dobro u zadnjih deset godina, što je naša praksa, a ne praksa neke druge zemlje, pokazala da se dobro primenjuje i da daje dobre rezultate. Ali, uveli smo, što je jedna od ključnih stvari u svemu ovome što ćemo razgovarati ove nedelje, princip bruto plate, koji je ključni socijalni čin koji može ova skupština da donese ove nedelje našem narodu.
Najzad, kroz razne manje promene u ovom zakonu, mislim da smo sada napravili bazu da budemo među najatraktivnijim zemljama u našem regionu za strane investitore.
Doći će još jedan specijalni zakon za strane investicije kroz koju nedelju, to se predviđa za maj mesec, kojim će dodatno doterati tu materiju. Ali, samim tim želim da kažem da, što se tiče ovog zakona, važno je da se svi porezi poštuju, kazne su pooštrene, a neki ventili koje su neki koristili, zatvoreni su.
Hvala vam na pažnji. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući ministra Đelića, koji je upravo stigao iz Francuske, čovek bi pomislio da smo mi zapadnim investitorima toliko interesantni i toliko privlačni, kao da smo negde po izlazima u ulici Sen Deni u Parizu ili ne daj Bože u Bulonjskoj šumi. Međutim, iza tih njegovih slatkih reči krije se sumorna i surova stvarnost.
Da je DOS uspeo da unese u zemlju šest milijardi dolara, koje je obećao u predizbornoj kampanji, ovakav zakon bi imao smisla, da firme dobiju kredite, da ti krediti budu vezani sa dobrim programom, da budu obavezane na vraćanje i ko se snađe s parama snađe se, a ko se ne snađe i zaslužuje da propadne.
Međutim, ovakav zakon se donosi u uslovima u kojima malo koja naša firma zdravo posluje. Ukoliko se ovaj zakon usvoji, imaćemo više od pola miliona novih radnika bez posla odjednom. Zašto?
Zato što ogroman broj firmi u našoj zemlji radnicima isplaćuje minimalne plate, tzv. minimalce, pa i to neredovno, sa velikim zakašnjenjima. Država se dosetila da tim firmama olakša delovanje da ne bi propale, da bi bile potpuno zatvorene, pa je uvela jedan deo plate lišen bilo kakvih fiskalnih obaveza prema budžetu. Koji je to deo plate?
To je tzv. topli obrok, koji je sada negde do 1.000 dinara, pare za prevoz u gradskom saobraćaju i regres za godišnji odmor, koji je oko 4.000 dinara na godišnjem nivou neoporezovan. To je bilo nešto što je radnicima obezbeđivalo za veknu hleba i litar mleka dnevno po članu domaćinstva, malo, premalo, ali je ipak nešto bilo.
Sada Vlada ovim zakonom ukida i regres za godišnji odmor, ukida bonove za topli obrok, ukida i prevoz. Kako ukida? Ukida tako što propisuje porez i na ta davanja. One firme koje i do sada nisu mogle ni minimalac da isplate, neće ubuduće moći ni topli obrok ni regres da isplaćuju, kao ni prevoz.
Ništa neće moći. Nije cilj ministru Đeliću da se osposobe naše fabrike, kako bi pod što povoljnijim uslovima bile privatizovane, kako bi eventualno bile prodate stranim investitorima. Njegov je cilj da uništi sve naše fabrike, pa da se one ne prodaju kao firme, kao fabrike u pravom smislu reči, sa zaposlenim radnicima, stručnjacima, nego eventualno da se budzašto prodaju fabričke hale, neka preostala mašina i nešto slično. Taj projekat privatizacije iskusila je Rusija, Poljska, pa u izvesnoj meri čak i Mađarska, s tim što je Mađarska tako čvrsto u nemačkoj orbiti da su Nemci mogli malo više da odreše kesu, da ne bi imala ova vrsta privatizacije tako teške posledice kao u Rusiji. Ali i tamo su fabrike prodavane budzašto i pretvarane u skladišta za stranu robu, a radnici ostajali bez posla. Sa tim iskustvom se susrela i Rumunija i Bugarska i mnoge druge istočno-evropske države u tzv. tranziciji.
Takvu praksu nama nameće ministar Đelić. Iz njegovog koncepta ništa u Srbiji ne može da ozdravi. Zapravo može. Može da ozdravi priroda, ako nestanu ljudi. Nauka je dokazala da tamo gde prestanu da žive ljudi, naglo ozdravi priroda. Ako je cilj ministru Đeliću da nam sve livade budu čiste, sve reke čiste, sve planine čiste, da vazduh bude besprekoran, on će ovim zakonom to da postigne. Ali, u Srbiji neće biti Srba, neće biti ni ostalih građana Srbije, jer neće imati od čega da žive. To je suština ovog zakona.
Ovaj i ostali poreski zakoni, koji su donošeni na prošloj sednici Narodne skupštine i koji treba da budu doneseni na ovoj, sračunati su na to da dotuku srpsku privredu, a ne da je oporave. Neki od tih zakona su nekad i protivustavni. Nekada je ovde Vlada podmetnula Narodnoj skupštini da se donesu zakoni, koji uopšte nisu u nadležnosti federalne jedinice, nego savezne države, ali te zakone je nemoguće osporavati pred Ustavnim sudom, pošto Ustavni sud jednostavno ne postoji.
Vi možete sada da se smejete do mile volje, ali sutra će ti gladni radnici, koji definitivno ostanu bez posla, doći pred Parlament. Ovde u Vladi Srbije imate Dragana Milovanovića, bivšeg sindikalnog lidera, kako se zvala ta organizacija, Asocijacija nezavisnih sindikata Srbije. Dok je bio šef tog sindikata, on se borio za radnička prava, napadao Vladu, kritikovao, tražio više plate i regrese i topli obrok i sve ostalo. A sada, kada je postao ministar, sada ga više radnici ne interesuju, sada traži otpuštanje, stečaj, likvidaciju svih fabrika, koje su kako tako, čak veštačkim disanjem održavane u životu. Najlakše je bilo te fabrike uništiti, ukinuti. Vi ste se odlučili da to uradite. Ministar Đelić poukida sve te bolesne fabrike, spakuje kofere, opet na avion. On je kao ptica, čas u Beogradu, čas u Parizu. On kao ptica leti, a ovde će narod kao ptica da jede, zrno tamo, zrno ovamo. To je sličnost između ministra Đelića i naroda.
Mi zbog toga upozoravamo javnost, da su ovakvi zakoni pogubni. Ne može se iz suve drenovine cediti voda. Naša privreda je danas kao suva drenovina. Naravno, ima monopolskih firmi, koje su se obogatile, ima privatnih firmi koje su dobijale velike kredite iz primarne emisije i tako dalje. Ali, to je suviše mali procenat i firme, koje uspešno posluju, uglavnom imaju veoma mali broj zaposlenih radnika. To treba imati u vidu. Firme, čiji radnici žive na minimalcu, obično su firme sa velikim brojem zaposlenih. Njih ima oko 500, ali nijedna nema ispod 1.000 zaposlenih radnika, skoro nijedna. U tome je problem. Sada ti radnici, koji su bar mesečno dobijali minimalac, plus topli obrok, prevoz, 1.500 do 2.000 dinara, neće moći ni to da dobiju, jer čim firma mora na taj iznos da plati porez, ona prepolovi ukupan iznos koji može da podeli. Nije firma izbegavala da plaća porez, nego nije imala od čega da plaća porez. A vi niste u stanju,da ste doneli tih šest milijardi dolara, moglo bi, pa da se kaže - evo, svi dobijaju projekte, svi dobijaju kredite, pa se snađite, ko se snađe uspeće, ko se ne snađe, propašće. Nijedna od ovih firmi bez kredita ne može da se oporavi, a vi nemate od čega da dajete kredite.
Šta se sada dešava? (Negodovanje poslanika u sali.) Vi koji dobacujete, trebalo bi da izađete za govornicu pa da ukrstimo argumente. Najlakše je negodovati i ništa ne znati. Ti, koji ništa ne znaš, samo dobacuješ. Evo, DOS-ovska ženska mreža se pobunila, evo saradnici ministra Batića šire famu o meni da svakoj ljubavnici dodeljujem stan, pa ako ima neka bez stana, neka se javi slobodno, pravim spisak (smeh u sali), imam još jedno 400 - 500 stanova da podelim, pa da vidimo.
Dame i gospodo, zante, ja se ovde često šalim, ali ovde je đavo odneo šalu. Nema ovde mnogo mesta za šalu, jer privreda propade potpuno. I još jedna stvar. Kada je ovde Vlada birana, predsednik Vlade je potencirao tri - četiri firme koje mu najviše smetaju. Jedna od njih je bila "Delta". Evo, malo pre je kidnapovan vlasnik te firme Mišković. Pozivam gospodina Kasu, kao potpredsednika Vlade zaduženog za bezbednost da nam razjasni ovde šta se to dešava. Predsednik Vlade prozove nekog i taj odjednom nestade. Sada će možda i Karić da nestane, njih ima mnogo, pa jedan po jedan, ili ćete sve odjednom, ne znam. Može li u onaj vaš kombi da stane više Karića, pa ko je još na redu. Nemam razloga da branim ni jednog, ni drugog, ni trećeg, ali ovo nije smešno. Ne samo da se dešavaju iste stvari kao ranije, nego je mnogo teže i mnogo gore.

Ima reč ministar Đelić.

Samo dve tri-stvari. Samo što se tiče suve drenovine, oni koji su vodili poslednjih 10 godina, moraju da nam objasne zbog čega je naša privreda u ovakvom stanju. (Aplauz.)
Drugo, oni kojima 150 - 200.000 ljudi spremaju katastrofu za 10 - 15 godina, s tim što ne spremaju penziju, moraju da objasne zašto. Oni, koji žele da i dalje mi vladamo kao što su oni vladali po sistemu - zažmuri, pa će proći, ne može, ne može više ovako.
Mi moramo da se suočimo sa problemima, a ima ih mnogo u našoj zemlji i u našoj privredi. Moramo staviti stvari na prave, zdrave temelje i od toga graditi. Ne može se graditi u jednom sistemu, gde ima toliko ljudi koji su iznevereni i ne znaju, jer bilo kakva da bude vlast za koju godinu, ako im ne ostavimo ništa, sve ostavimo po ovom kalupu, desiće se jedna od dve stvari: ili takav socijalni bunt, koji će razrušiti sve ispred sebe, bilo kakvu vlast, ili, ako Vlada u tom momentu, bilo kakva, podrži novu, treću hiperinflaciju u našoj istoriji, jer će se štampati neki novac za neke penzije ili za neke zdravstvene beneficije, za koje se nije uplatilo. Ne želim da niko nasedne na bilo kakvu demagogiju. Ovo je otvaranje očiju, ovo je pomoć ljudima da na kraju sebi ponovo nađu neku budućnost.
Ne može se odjedanput izaći iz veoma teške situacije, ali sa ovim stavljamo stvari na zdravi temelj. Uzgred budi rečeno, ne samo da prelazimo na bruto palte, nego je Vlada kroz racionalizaciju uprave, i štednju i razne druge mere našla mesta već u onim platama koje će biti isplaćene u junu. O tome smo već govorili, dozvolite da ponovim i danas. U prvoj bruto plati, znači, onoj koja bude isplaćena u junu, mi ćemo uraditi dve stvari. Za sve ono što ovoga puta uđe u obračun plate, a to je topli obrok, regres, terenski dodatak, to će biti oporezovano, ali po manjim stopama. Mi baš sada kalkulišemo i garantujemo da niti radnici, niti poslodavci neće biti na gubitku u ovome, jer će stope biti proporcionalno smanjene. Samim tim, već u prvoj bruto plati idemo na dodatno rasterećenje naših poslodavaca, jer i mi mislimo da je veoma važno da naša radna snaga mora biti ne preskupa, da bi naša preduzeća mogla i dalje da sačuvaju radnu snagu i da mogu dalje da posluju.
Znači, biće dodatnog rasterećenja od nekih 8 do 10% i onda ćemo videti, i svi naši građani će videti, da onih 105% na 100 dinara o kojima se govorilo, samim tim što će se proširiti osnovica bruto plata, videće se da već danas, kada sve saberete, i doprinose i poreze, u stvari prelazinekih 75 do 80% i sa dodatnim rasterećenjem, nadam se da će biti negde oko 70%, a nadam se čak i ispod toga.
Eto, to je ono što će ova vlada uraditi, a ne samo što će graditi budućnost ovim našim radnicima, već će uspeti da rastereti privredu i dati dodatni podstrek u svemu za našu privredu. Hvala vam.

Drugo javljanje, gospodin Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene iznenađuje što ministar Đelić postavlja pitanje i traži objašnjenje od onih koji su krivi za proteklih 10 ili 50 godina ili ko zna koliko. Oni koji su krivi za sadašnje stanje u privredi, oni su odgovarali na septembarskim izborima i zato su pali sa vlasti. Sada ste vi došli i sada je na delu vaših obećanih 6 milijardi dolara, to je strana pomoć, američka pomoć. Od tih para nema ništa.
Vi ste bacili oko na dve stvari. Vi ste bacili oko na topli obrok, koji je do sada bio potpuno neoporezovan, i vi ste bacili oko na regres za godišnji odmor. Vi biste i od to malo para da otmete, da zahvatite, da iz toga punite budžet, a posledica će biti što više niko neće da isplaćuje topli obrok i što više niko neće da isplaćuje regres kada vaš zakon stupi na snagu. To je suština.
Kada vi niste mogli da se odreknete te jedne hiljadarke po zaposlenom, pa da kažete - eto, tih hiljadu dinara toplog obroka nećemo nikako oporezivati, neka to isplaćuje svako ko može, a onda ćemo ovo ostalo da oporezujemo. Vi hoćete sve, vi vadite crno ispod nokta. To je suština. Zašto niste ostavili tih hiljadu dinara neoporezovano, a to je zato što vam je to još jedina šansa da nešto ščepate. Kada ščepate, neće biti ni toga. Zašto niste, neka ministar odgovori, zar je to bilo toliko teško da se ostavi stavka topli obrok bez poreza i doprinosa. Mislite da neko za ovaj regres od četiri hiljade dinara ide na letovanje. Ne, vi letujete po Grčkoj, po Tunisu i ko zna gde sve letujete. Vi ne idete od tog regresa na letovanje.
Da, ne idete vi. U Irak nisam išao na letovanje, već službeno. Sledeći put mogu da povedem i nekoga od DOS-ove ženske mreže, pošto su tamo plavuše na ceni. (Poslanici sa mesta dobacuju: I ti si plavuša.)
Tamo gde ne dajete ni mogućnost... Aleksandra, da li je nešto smešno? Nisam čuo šta je smešno. DOS-u još jedino smeta ofanziva, a pošto nema argumenata, ima smeh, a meni odgovara i smeh, ali nemojte mi uračunati to vreme.
Trebalo bi to da objasni ministar. Zašto ta poslednja hiljadarka mora da se oporezuje, zašto taj regres za godišnji odmor od četiri hiljade godišnje baš mora da se oporezuje? Ministar opet demogoški nastupa, kaže - neće biti posle penzija. Ako je sav vaš socijalni program da se penzijski fond obnovi tako što ćete oporezovati topli obrok i tako što ćete oporezovati regres za godišnji odmor, onda nema ništa od vašeg penzijskog fonda. Ako vi niste na drugi način u stanju da popunite penzijski fond ministre, možda vas još taj zamenik ili pomoćnik Dejan Popović nije obavestio, ali on je kreirao ovde ekonomsku i finansijsku politiku koju vi sada napadate, kao istaknuti funkcioner Saveza komunista, pa posle ekspert Socijalističke partije, pa se njemu obratite za greške iz prethodnog perioda, a ako niste obavešteni, kod nas je ukupna masa penzija za 15% veća od ukupne mase plata, pa ako mislite da se doprinosima i porezima iz plata mogu isplaćivati penzije, onda strašno grešite.
Vi ste neobavešten čovek. Nema mogućnosti nikakve. . . Šta, opet se pobunila ženska mreža? Imam stanova koliko god vam treba, samo se malo smirite. Ako vi mislite da je moguće ovim porezima skupiti dovoljno para, porezima iz plata, iz toplog obroka, iz regresa, da se isplate redovno penzije, onda strašno grešite. Nije moguće isplaćivati iz toga penzije, nije ni proteklih 7, 8 godina sigurno. Samo 700, 800 miliona maraka od prodaje Telekoma otišlo je bespovratno u penzijski fond. Samo od toga. To je Dušan Mihajlović prodavao, on je tada bio u Vladi Srbije, a ja sam bio u opoziciji.
Nemojte da mi pripisujete, imam ja dovoljno onoga zašto sam kriv. Nemojte mi pripisivati ono zašta nisam. Jedan sam od krivaca što ste vi DOS-ovci došli na vlast, nisam bio dovoljno ubedljiv da narodu objasnim blagovremeno ko ste i kakvi ste.

Da li se neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Gospodin Ivković ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, poštovani gospodine ministre, čovek kada vas sluša počne da veruje da u stvari ni ne znate šta se događalo u ovoj zemlji poslednjih osam godina. Za vašu informaciju, ova zemlja je bila pod strahovitim embrgom, a sve novčane transakcije su bile prekinute, uvoz nafte je bio onemogućen i sigurno da mnoga rešenja koja su bila prisutna, bila su nužno zlo da bi uopšte ovaj narod mogao da preživi. Međutim, i u tako teškim trenucima, čak i posle bombardovanja, ova privreda je mnogo bolje radila nego što danas radi, gospodine ministre.
Ovde je predsednik Vlade priznao da danas svega 25% privrednih kapaciteta posluje, za razliku i uporednu analizu sa septembrom 2000. godine. Vrlo rado ću da sa vama ovde razgovaram o uporednim analizama, šta je radila u privredi Srbija 2000. godine u septembru mesecu, a šta radi danas. Želim da vam kažem, ovo je samo posledica vaše težnje da napravite tri i više od tri puta veći budžet za 2001. godinu, nego za 2000. godinu. Onih 20 milijardi, koje su uložene za obnovu zemlje i rekonstrukciju, nemojte ih računati u budžet, vi tu obnovu i rekonstrukciju ove godine ne sprovodite. Prema tome, u kvantitativnom smislu, vaš budžet je tri i po puta veći, nego budžet 2000. godine, a nažalost primanja u društvenim delatnostima, i kada vas čovek sluša, pomislio bih da ste socijalista i vi i članovi Vlade, koliko se zalažete za društvenu delatnost, za prosvetu, za zdravstvo, a tamo nije tri i po puta uvećan budžet već je daleko manje uvećan.
Gde ste planirali ta sredstva, vi to najbolje znate i kada se pogleda 19,2 milijarde dinara kojima direktno upravljate vi i vaše kolege ministri iz energetike i saobraćaja. Jednu stvar da znate, metalsko - prerađivačka industrija i građevinarstvo ne mogu da izdrže vaš predlog koji ste ovde uradili.
Ovo je država gde se mora naći način za povećana socijalna davanja u odnosu na lične dohotke. Vi oporezujete regres, topli obrok, terenske dodatke, vi oporezujete čak i troškove prevoza iznad 800 dinara. Molim vas, to vam preduzeća iz oblasti građevinarstva i metalo - prerađivačke industrije neće moći izdržati. Bolje uradite rebalans budžeta, bolje smanjite budžet, a stvorite prostor da se ne oporezuju ove stvari koje sam sada naveo. Kroz godinu ili kroz dve godine, kada se stabilizuje privreda, kada privreda počne da proizvodi i da obezbeđuje lične dohotke, tada razmišljajte o celovitosti. Pozdravljam tu ideju da bruto lični dohodak svuda u Evropi, a treba i ovde da bude, tako posmatran kao bruto lični dohodak. Svi smo mi imali nekoga ili radili napolju, i znamo šta znači bruto lični dohodak. Vi ste tu u pravu, ali ova privreda tek godinu dana nakon sankcija, privreda čijih je 18% privrednog kapaciteta razorena agresijom, privreda koja ne posluje, ne može to da izdrži.
Ostavite taj deo socijalne pravde, ostavite taj deo solidarnosti, taj način da preduzeća koja su na ivici egzistencije mogu da opstanu, da stanu na noge, da počnu da privređuju i onda uvedite za godinu ili dve godine, tako nešto. Hvala vam.

Prvi prijavljeni narodni poslanik je Jovan Deretić, a posle njega narodni poslanik Dragan Marković.