A šta sam rekao? Ministar Batić je shvatio da govorim kako treba, o cigaretama, jelÄ tako. Naravno, gospodine Batiću.
O čemu se sada ovde radi? Vi kažete - dosadašnji su upropastili državu, omogućili su ... ne dve vrste, nekoliko vrsta isplata bez poreza na dohodak građana. Vi kao pametni, školovani ljudi, vi gospodine ministre kao čovek koji je već nekoliko država izvukao sa ekonomskog dna, kažete - e sad ćemo mi lepo da izvučemo Srbiju iz svih ekonomskih kriza u kojima se nalazila i nalazi. Oporezovaćemo topli obrok, regres za godišnji odmor, a nećemo oporezovati ishranu na službenom putu, što meni uopšte nije jasno.
Pa, kažete, da radnik koji je na službenom putu može za 600 dinara da se hrani bez poreza na dohodak građana, a radnik koji u fabričkom krugu hoće da ruča ne može za 1.000 dinara mesečno da se hrani bez poreza na dohodak građana. I sve tako u krug. Novi porezi na katastarske prihode, novi porezi na sve što se kreće.
Vi sad kažete da će doprinosi biti oko 70-80% na neto zarade, a kada ste pretvarali neto u bruto množili ste negde čak i sa tri. Kako dolazimo do osnovice za oporezivanje, koja je možda i 70% viša nego što je bila do sada. Ali, kada vi usvojite budžet, koji sa saveznim budžetom i sa svim onim što treba da finansiramo iznosi sigurno devet miliona maraka, onda morate pratećim zakonima da za taj budžet obezbedite prihode.
Ja to razumem, ali odakle, gospodine ministre? Ima li još jedne zemlje u svetu u kojoj privreda uopšte ne funkcioniše? Ima li još jedne zemlje u svetu u kojoj nikada nije ovako loše posejano kao kod nas ove godine? Koja bi mogla ... da, da, to zna Zaharije odlično ... koja bi mogla da izdrži ovoliki budžet.
Znate, vi ste ubacili u kompjuter neke podatke. Vi to gledate strogo monetaristički. Niste vezani za ovu zemlju. Nemojte da nam pričate o našim krizama. Ko je za njih kriv - odgovaraće. Ko ih je teško podneo, nestao je. Ko ih je lakše podneo tu je, ali vi nemate s tim krizama veze. Pa padnete vi s Marsa, da nas optužujete ovde za naše krize.
Pričate vi meni, gospodine ministre, da mi već 10 godina posrćemo. Gde ste bili tih 10 godina? Kod onih koji su nas obarali na pleća. Šta ste tamo radili, gospodine ministre? Sarađivali sa njima, gospodine ministre. Nemojte da mi pričate da je išao u školu. Kakav vam je to ministar koji je pre nekoliko godina još išao u školu. Taman posla.
Mislim da ministar može da predaje na visokim školama, a ne da završi visoku školu i dođe da bude ministar. Vi ste ga prilično dobro naučili da govori za ovom govornicom. Ministar je iz knjiga naučio kako treba da izgleda jedna savremena država, ali ministre - ovo je Srbija. U ovoj našoj Srbiji, vi kažete, oporezovaćete topli obrok i regres za godišnji odmor. Ja vam kažem - to više neće biti isplaćivano. Vi kažete - zakidani... to su radnici... zato na penzije. Ne, oni su znali da je to oslobođeno svih davanja, oni su znali da to ne ulazi u penzijski osnov.
Sada tih isplata neće biti. Zašto bi isplaćivali kad je ista cena kao cena zarade, pa zašto sad sve to ne bi bila zarada. A šta ćemo sa socijalnim motivima? Šta ćemo sa našim radnicima koji na drugi način ne mogu da se prehrane? Šta ćemo sa onima koji su deo toplog obroka nosili kući da prehrane decu?
Je li to sve krivica nas koji smo ovde u Srbiji živeli ili je krivica i onih sa kojima ste vi živeli, pa sad je to lepo - oborite nam privredu. Mi nećemo da glasamo za one koje vi pomažete. Bombardujte nas, mi nećemo da glasamo za one koji vas pomažu. Prođe godinu dana, zaista se dođe u neizdrživo stanje, promeni se vlast i sada ćete svi vi koji ste uticali na ovo naše stanje da dođete i da nas učite kako treba da živimo i da radimo.
Što ste nam se mešali pre 10 godina? Kako bi ova država izgledala da se svi ti vaši mentori, vaši finansijeri, kod kojih ste vi rezident za plaćanje poreza, nama nisu mešali u unutrašnji život. Ne bi bilo među nama ovolike mržnje. Pogledaje, ne može jedan poslanik sa jedne strane da izađe za govornicu, a da ga oni drugi ne mrze. Šta to vas briga. Vi ste zbog magle jutros zakasnili na sednicu.
Nije vam palo na pamet, ministre, kao našim poslanicima da sinoć dođete da biste stigli na vreme na sednicu. Ne, vas će 250 poslanika da čeka, da vi sletite iz Francuske sa pariskog aerodroma.
Kažem vam - onaj ko je na vlasti mora da se ukopa u ovu zemlju, da tu ostane. Nema putujućih, nema gostujućih ministara. Nema gostujuće vlasti. A, vama koji se ne pripremate uopšte za sednice, vama koji ne biste znali polovinu zakona da navedete, koji su danas na dnevnom redu, vama velikoj većini poslanika DOS-a ponovo upućujem jedan savet - do sada vas nisu ljudi poznavali na ulicama, a sada će da vas poznaju. Do sada su neki drugi bili krivi za njihovu tešku i lošu ekonomsku i socijalnu situaciju. Sada ta krivica prelazi na vas, o tome razmišljajte. O ovim cenama, za koje su gospodina ministra ubedili da su od minus 2,56 do plus jedan povećane cene. Pa, ministre, ujutru u prodavnicu kreni sa zembiljom, ponesi danas 100 dinara, ponesi sutra 100 dinara da vidiš kako se zembilj smanjuje.
Ne verujte trgovcima, posebno ne direktoru (da li je tu Slobodan Radulović), što verujete Slobodanu Raduloviću, on prodaje šećer iz donacija, a propada nam naš domaći šećer.