Hvala, da li se još neko prijavljuje za reč, po ovim amandmanima?
Ako ne, stavljam na glasanje amandmane koje su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Miroljub Veljković, Tomislav Nikolić i Dragan Marković.
Za 61, protiv 121, uzdržanih nema, nije glasalo 18, a ukupno je prisutno 200 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predložene amandmane.
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana se javlja za reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 28. predlažem da se poreska stopa menja i glasi: stopa poreza na prihode od poljoprivrede treba da bude 10%.
Smanjenjem poreza seljacima omogućiće se da oni uspešnije i kvalitetnije usmere prihod za hemijska i zaštitna sredstva, veštačka đubriva, seme, dizel i sve što je potrebno za kvalitetnu proizvodnju. Smanjenjem ovog poreza povećali bi izdvajanje za gore navedene stavke. Time bi povećali produktivnost po jedinici površine, ako znamo da smo nekada po jednom hektaru proizvodili veću količinu hrane u odnosu na prošlu godinu. Prošle godine smo bili poslednji u Evropi na lestvici unošenja veštačkih đubriva po jedinici površine. Ovim smanjenjem poreza projektuje se na duži period povoljan stav predlagača da se poboljša stanje u poljoprivredi, čime bi vratili nadu da na selu ostanu mladi, odnosno da i neke iz grada, da se neki iz grada vrate na selo. Ulaganjem u poljoprivredu, ulažemo u sve grane. Žao mi je što gospodin ministar Đelić ukupno komentariše da seljaci manje plaćaju od drugih radnika. Ministar je verovatno bio na selu samo putem Internetsajta. Težak je taj dinar koji seljak zarađuje. Znaju seljaci za čega se mi srpski radikali zalažemo. Hvala.

Hvala. Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne).
Stavljam na glasanje amandman narodnog poslanika Vitomira Plužarevića.
Za 53, protiv 120, uzdržanih nema, nije glasalo 27, a ukupno je prisutno 200 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se podnosilac amandmana javlja za reč? (Da.)

Očito da ne vredi više trošiti reči i ubeđivati ministra. Možda bi ministar lično i prihvatio, međutim većina koja je ovde u Skupštini ne prihvata predloge da dođe do smanjenja poreza na poljoprivredu i na šumarstvo, mada bi to bila konkretnija pomoć seljaku, nego ona koju je ponudio resorni ministar poljoprivrede. Dosetio se da, kao pomoć seljacima, omogući uvoz polovnih traktora. Zamislite, koja ironija. Omogućiti seljacima da uvoze polovne traktore, uz tvrdnju da je vozni park, odnosno starost poljoprivrednih mašina u Srbiji toliko velika i da je to razlog da se uvoze polovne mašine.
Nije, jadan, udostojio se ni da sedne, da nauči da su radni sati merilo za starost mašina. Prosečna vrednost radnih sati u privatnom sektoru poljoprivrede je 300, a u društvenom 700.
Ti, demokrata, da ćutiš, čekaj prvo da ovo obrazložim, a onda tebe imam na dnevnom redu, samo polako.
U svetu je taj prosek 2.000 radnih sati godišnje. Sada gledajte, traktor koji je star u proseku, kako ministar reče, naravno, to je statistički podatak, 13 godina, kod nas puta 300 sati, ili uzmite društveni sektor od 700 sati, mnogo je mlađi od onog traktora koji je star 5 godina, a radio je u inostranstvu sa maksimalnim kapacitetom od 2.000 sati. Ima tu stručnjaka iz poljoprivrede.
Drugo, sad da uzmemo ovog kolegu koji uporno dobacuje. Ja sam jedan od poslanika koji je prisustvovao toj skupštini kada je Demokratska stranka predložila veliki broj amandmana. Strpljivo sam slušao svoje kolege, tu su neki i prisutni. Bilo mi je krivo što je Vlada, koja se tada arogantno ponašala prema njima, odbijala svaki amandman. Onda sam, za razliku od vas kolega, koji uporno dobacujete, ipak ispunjavajući svoju poslaničku dužnost, pročitao te amandmane. Evo, kolege neka potvrde.
Većina tih amandmana je sadržala sledeći tekst, predložen od Demokratske stranke: umesto zareza, staviti tačku. Jedan deo je sadržao sledeći tekst: brisati kompletan član, nema zakonsku osnovu.
Ja samo govorim kakvi su bili amandmani, kakav je sadržaj većine tih amandmana.

Da pričamo sada o vašim amandmanima.

Vi se niste udostojili, kolega, ni jedan jedini amandman, ni jedan materijal da pročitate, a uporno dobacujete. Ipak bi bilo poželjno da saslušate, nešto ćete i naučiti.
Znam da je vama teško priznati kada mi srpski radikali govorimo sa ove govornice, teško vam to pada, teško vama pada i kada se narod buni. Narodu ste mnogo toga objašnjavali. Znam kakva vi rešenja predlažete. Narod ćete smiriti medijima ...

Opominjem vas da se držite teme dnevnog reda, molim vas.

Samo vi polako, ima vremena. Nas radikale ćete pokušati da izbacite iz ove skupštine.

Pripremate vi perfidne metode. Zna se sve. Ministar Batić je zadužen za to. Evo, tačno ovi što su bili kod Vuka Draškovića. Evo, konkretan predlog nas, srpskih radikala, kako da se eventualno dopuni ovaj deficit koji bi nastao smanjenjem stope poreza. Juče je član G17 na konferenciji za štampu obavestio javnost da je ček koji je dobio Vojislav Koštunica od libijske vlade, na ime humanitarne pomoći, nestao bez traga. Nije realizovan, Narodna banka ne zna za njega, milion i sedamsto hiljada švajcarskih franaka. Evo, nađite taj ček, pronađite ga, realizujte ga i eventualno, ovaj deficit koji nije veliki i neće biti velik, ako smanjite stopu drastično i na 8%, neće biti velik deficit, da dopunite realizacijom tog čeka.

Bitnije je da nađete taj ček, pošto G-17 optužuje i Veselinova da nije u pravu što je tvrdio da su Đinđić i Dinkić uvezli veštačko đubrivo nego da Veselinov švercuje sa veštačkim đubrivom. Da vidimo sada šta je sa čekom, jer više nas interesuje šta je sa 1.700.000 švajcarskih franaka.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 56, protiv 120, uzdržan jedan, nisu glasala 23, od ukupno 200 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodona skupština nije prihvatila predloženi amandman.

Na čl. 28. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Veroljub Arsić i Goran Cvetanović.

Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, na čl. 28. do sada je bilo mnogo amandmana. Svi smo mi, otprilike, nagađali kakve bi bile poreske stope na dohodak građana u vezi poljoprivrede.
Smatram da je poreska stopa za prihode od poljoprivrede od 20% izuzetno visoka i neprimerena situaciji u kojoj se sada nalazi poljoprivreda. U Predlogu zakona vidi se da poreski obveznici imaju mogućnost da na dva načina formiraju poresku osnovicu po kojoj će da plaćaju porez. Jedan je na osnovu katastarskog prihoda, koji se određuje za svaku jedinicu katastra posebno i koji prema izjavi ministra nije bio revalorizovan u zadnjih pet godina i drugi je na osnovu stvarno ostvarenog prihoda, odnosno kada se odbiju svi troškovi.
Meni tu nešto nije jasno. Ako dođe do određene revalorizacije i da poreski obveznik proceni da je za njega povoljnije da plaća na stvarno ostvareni prihod, kako će on taj prihod da dokaže odnosno kako će rashode da prikaže. To je danas vrlo teško sa ovakvim zakonskim propisima. Kada su u pitanju zemljoradničke zadruge koje posluju preko žiro računa, na osnovu fakture i ulaznih kalkulacija, stvarne prihode i rashode mogu u potpunosti da prikažu i kao takve da stvore osnovicu za oporezivanje.
Međutim, problem nastaje kod individualnih poljoprivrednih proizvođača koji nemaju žiro račune, a po nekim statistikama 95% je individualnih poljoprivrednih proizvođača koji ne poseduju ni tekuće račune sa kojih bi bezgotovinski plaćali nabavku repromaterijala.
Za one koji su neupućeni, moram da vam kažem da Republička uprava javnih prihoda ne priznaje ni jedan jedini dokument, ni jedan jedini gotovinski račun koji je veći od 500 dinara, koji je dnevno izdat jednom licu od jednog preduzeća.
Ako bi individualni poljoprivredni proizvođač ili seljak hteo da prikaže svoj pravi trošak, morao bi svaki dan da ide do te prodavnice, da uzima po jedan račun za repromaterijal koji je preuzeo.
Ovakav način oporezivanja me podseća na prinudni otkup koji se dešavao pedesetih godina u Srbiji. Znači ponovo možemo da doživljavamo sudbinu da nam poreski radnici upadaju u ambare, koševe da utvrđuju koliko smo stvarno imali prihoda, da oduzimaju višak, a onda da kažnjavaju. Bilo je poznato da je zbog prinudnog otkupa seljacima oduzimana zemlja. U jednom članu ovog zakona ponovo se raspolaže sa tim, sa pravom da, ako poreski obveznik nije zaračunao porez kako treba, nije ga platio kada treba, da mu se sredstvima prinude može oduzeti i zemlja.
Iz svega toga, da bi se umanjila mogućnost zloupotrebe ovakvog poreskog zakona i da bi se umanjilo opterećenje poljoprivrede u celini, predložio sam da se stopa poreza sa 20 umanji na 7%. Hvala.