Gospodine predsedniče, poštovano Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako pođemo od činjenice da smo ovde došli zato što su nas građani izabrali, mislim da, uprkos podelama na vlast i opoziciju, možemo da se složimo bar oko toga da svako od nas želi da radi u interesu tih građana koji su ga izabrali. Ja sa te strane ne sporim ni jednog predstavnika opozicije i iskrenu nameru da onima koji su ga izabrali pomogne, a da istovremeno pomogne i onima koji možda za njega nisu glasali, ali on ne želi da pristane na takvu vrstu revanšizma kojom bi vodio politiku suprotnu njihovim interesima.
Možemo se složiti da mnogo što šta u našem društvu nije valjalo, da su na probleme koji nas potresaju uticali i neki spoljni faktori, i oni unutrašnji. To je i sama opozicija, kroz brojne nastupe svojih poslanika, ovde otvoreno priznala. Dakle, potrebna nam je promena. Kada se složimo oko činjenice da nam je potrebna promena, dolazimo do konflikta koji je, između ostalog, demonstrirao i moj prethodnik, tendenciozno i zlonamerno tumačeći Predlog zakona koji se nalazi pred vama.
Naime, u članu 85. veoma jasno i konkretno su definisane obaveze onih osoba na koje se odnosi donatorstvo i sponzorstvo, koje su dužne da po postojećem zakonu, odnosno, zakonu koji će nadam se poslanici usvojiti, same plate porez. Dakle, reč je o jednoj notornoj neistini, da ne upotrebim neku težu reč, koja je potpuno u duhu karaktera politike koju moj prethodnik vodi sa svojom poslaničkom grupom. Sve što su rekli u prethodna dva dana jeste jedna potpuna besmislica i neistina. Ne sporeći im pravo da se i oni zalažu za promene, mi se definitivno razilazimo u onoj polaznoj tački koja podrazumeva da pre nego što zakoračimo u promene mi raščistimo sa svim onim problemima koji su, neizostavno, doveli do te potrebe za promenama. U tom raščišćavanju mi se suočavamo sa činjenicama koje govore bitno drugačije o onim kritičarima današnje vlasti, od nastupa koji su oni imali za ovom govornicom.
Dakle, pominje se strah za radnicima. U Srbiji je bez posla ostao svako onaj ko je radio, dakle, i oni ljudi koji su formalno u radnom odnosu ne mogu živeti od svoje plate, i u tome se svi slažemo. Pominjanje toplog obroka, regresa i putnih naloga je jeftina demagogija, jer se od toga ne može živeti. Kada uzimate u usta pravdu, recite gde je bila ta pravda kada ste se vi širili u svojim stanovima dok se naša državna teritorija sužavala? Kada uzimate u usta poljoprivredu, recite koliko ste se kao vlast založili za poljoprivredu, koliko ste poljoprivrednih mašina kupili, a koliko ste službenih vozila kupili u svojim mandatima? Kada govorite i kada brinete o studentima, (Predsednik: Vreme) recite koliko ste tim studentima pomogli tako što ste ih oterali u zatvor ili preko granica ove zemlje? Kada konačno definišete budućnost DOS-a, morate uvažiti činjenicu da mi sasvim sigurno ne delimo namere koje su onakve kakve su vaše i da ćemo veoma odlučno, uprkos svim onim razmimoilaženjima koja su prirodna, mi završiti posao zbog koga smo izabrani. Dakle, državni ciljevi na kojima insistira DOS, jesu: očuvanje Srbije, očuvanje zajedničke države sa Crnom Gorom, transformacija našeg društva i utvrđivanje odgovornosti za svakoga ko je ovo društvo ponizio, kao i svakog građanina ovog društva.