Dame i gospodo, narodni poslanici, pre nego što otvorim sednicu želim da vas obavestim da će se sednica Odbora za finansije održati u pauzi zasedanja Narodne skupštine, u sali 48. na drugom spratu.
Takođe, pre nego što otvorim sednicu, želeo bih, s obzirom da danas ponovo nismo imali kvorum u vremenu koje je predviđeno po Poslovniku za početak rada, da vam pročitam pismo Slobodana Mitića, nastavnika iz Lebana, jedan deo tog pisma, koji glasi ovako:
"Dajem predlog svim onim poslanicima koji dozvoljavaju sebi da u Skupštinu zakasne po 30 i više minuta, a koji imaju i iole časti i morala o čemu toliko raspravljaju, da podnesu ostavke na poslaničke mandate i traže od svojih stranaka, da umesto njih pošalju druge. Pošto sumnjam u postojanje tolikog morala i poštenja, onda ih molim da bar ne prime dnevnicu i ostala primanja za ove dane zasedanja Skupštine i time pokažu minimum časti. Ako radnik može sa kapije fabrike da bude vraćen za pet minuta zakašnjenja, zašto vi gospodo poslanici nezasluženo primate za tri dana ono što radnik ni za mesec dana. Mole vas radnici i zemljoradnici, penzioneri, ne branite nas više."
Nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 169 narodnih poslanika.
Ostao je uređaj uključen, utvrdili smo da imamo kvorum, ali bih vas zamolio da to još jednom učinimo.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da je prisustno 157 narodnih poslanika, i u svakom slučaju imamo kvorum za nastavak rada Skupštine.
Obaveštavam vas da je odobreno odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Alenu Selimoviću, Zahariju Trnavčeviću, Branislavu Pomoriškom, Predragu Stojanoviću, Draganu Milentijeviću, Milošu Radivojčeviću, Dušanu Cvetkoviću, Jovanu Todoroviću, Radoslavu Veselinoviću, Dragoru prof. dr Hiberu, Goranu Vesiću.
Zakašnjenje su prijavili Neda Arnerić, Aleksandar Stefanović i Pal Šandor.
U popodnevnom radu odobreno je odsustvo Draganu Šormazu i Vlastimiru Budimoviću.
Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA (nastavak)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić,a neka se pripremi narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Gospodine predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, ministri u Vladi Republike Srbije, cenjeni novinari, reče gospodin Đelić sinoć da je u srcu Srbije nekakva tempirana bomba. U srcu Srbije je Takovo. Tamo je prekjuče proslavljeno 186 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka. Naravno, gospodin Prodanović nije imao snage da me pozove, iako sam ja tamo rođen, iako sam pohađao osnovnu školu koja se zove "Takovski ustanak", iako je Miloš Barjaktar, Sima Barajlija - moj čukundeda. Zahvaljujem gospodine Prodanoviću.
Na dnevnom redu je Predlog zakona o porezu na dohodak građana. Pre toga želim da se pridružim onome što je u pismu napisao i uputio gospodin Mitić iz Lebana, ja sam takođe četiri ili pet puta sa ove govornice ukazivao da u nekim momentima, najmanje 100 poslanika ne prisustvuje ovom zasedanju, odnosno ovim sednicama.
Što se samog Zakona tiče, veliki broj diskutanata i veliki broj amandmana ukazuju da ovaj projekat po mišljenju velikog broja ljudi, nije u najboljem smislu sagledao ukupnu problematiku i broj amandmana o kojima ćemo danas i sutra ovde raspravljati, ukazuju da se nije dovoljno vodilo računa o osnovnim interesima građana i države Srbije.
Ja bih se osvrnuo na glavu osam - Porez na ostale prihode, odnosi se na druge prihode, a definisano je u članu 85. Između ostalog, tu piše - naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda. Ničije neuravnoteženo ponašanje mene ne može izbaciti iz ravnoteže tako da vi možete da nastavite, nema nikakvih problema. Ova odredba, ova rečenica, bitno komplikuje nekoliko stvari, ukoliko ovakav zakon bude izglasan. Mi smo imali, nažalost, u više navrata probleme sa doznakom finansijskih sredstava, sa onim ljudima koji su učestvovali u neposrednim poslovima odbrane, da to ovde ne spominjem, jer je to jedno teško, tužno i tragično sećanje na ono što se dešavalo u Srbiji. Za ovu priliku, reći ću nešto sasvim konkretno o delu primanja koji pripada ljudima, koji se angažuju na otklanjanju posledica, odnosno sprečavaju elementarne nepogode, a radi se o protivgradnim strelcima.
Republički hidrometeorološki zavod je nadležna republička ustanova koja se stara o tome da veliki broj ljudi u Srbiji dobijaju odgovarajuću naknadu za šestomesečno angažovanje, odnosno to je nadnica za pripravnost i nadnica za strah, s obzirom da se radi o dosta delikatnom, o dosta teškom poslu koji ljude obavezuje da tokom šest meseci od 1. maja do 1. septembra moraju biti ili kod kuće ili stalno na radio vezi. Neke opštine kao što je Čačak, nastavljajući, odnosno produžavaju sa dobrom praksom od pre 10-tak godina, protivgradnim strelcima, obezbeđuju isto onoliko sredstava koliko dobijaju iz republičkog budžeta. Po predlogu ovog zakona, ova sredstva bila bi oporezovana po stopi od 20%, dakle sa jednom petinom. Moram da kažem da je i sada veoma teško naći ljude da se ovim poslom bave, da oni to ne čine zbog ove naknade, već zbog osećanja odgovornosti prema svojoj letini i letini svojih komšija i zemljaka. Ukoliko ovo bude usvojeno kao što je predloženo, izgubićemo ljude, a reći ću da neki od njih to rade više od 20 godina i da prosto druge ne možemo naći.
Zbog toga mislim da je ovo ovde nepotrebno i mislim da, ukoliko bude ovako usvojen član 85, imamo realnu posledicu kako da animiramo jedan broj ljudi, da se ovim poslom bavi. Što se tiče poreza na nekretnine, na kuće, to želim da dovedem u kontekst, sa nekim vremenom koje je iza nas.
Kuće u Srbiji pravili su najčešće oni ljudi koji nisu imali nikakvu šansu da dobiju stan od države ili nekog drugog. U te kuće, u svaku ciglu i svaki crep, ugrađen je svaki dinar i tzv. toplog obroka gospodine ministre, i svaki dinar regresa za godišnji odmor. Ti ljudi nisu išli na letovanje, nisu išli na zimovanje, nisu se provodili, već najčešće dve decenije gradili svoju kuću za sebe i svoju porodicu.
Danas oni predlogom ovog zakona treba da na takozvani višak stambenog prostora plaćaju porez na nešto što ne mogu komercijalizovati, na nešto što u ekonomskom smislu ne mogu uposliti, i na taj način dva puta kažnjavamo ove građane. Prvo time što kao neki drugi nisu dobili društveni stan, zatim ih teramo da plate porez na ono što su neki drugi dobili na poklon.
Dakle, ne postoji princip pravičnosti i ne postoji princip ravnomernosti. Pomalo me strah i od jedne odredbe koja definiše instrumente i uslove prinudne naplate. Tamo se kaže da se prinudna naplata u nekim slučajevima može vršiti i noću. Dakle, dođu neki noću prepadnu vas i odvedu vas tamo, kako bi rekao narodni pesnik, "gde akrepe memla davi" i ne vidim zašto ta stvar ne može da se reguliše drugačije u normalnom postupku, u toku dana, u toku radnog vremena, kako je inače uobičajeno.
Ovo jeste izuzetak ali samim tim što se nalazi u predlogu zakona dovoljno govori o onome što je namera zakonodavca. Takođe se pridružujem onim poslanicima koji su podneli amandmane ili su ovde govorili o oporezivanju toplog obroka, regresa, putnih troškova, ali pošto sam i sam podneo amandman o tome ću nešto reći kada taj amandman dođe na dnevni red.
Još jedan bitan momenat - ovde je takođe došlo do, u izvesnom smislu, favorizovanja ljudi koji sredstva za život obezbeđuju po osnovu lične zarade. Njih oporezujemo po predloženom zakonu sa 14%, po stopi od 14%, a one građane koji sredstva za život obezbeđuju ličnim radom, dakle, pre svega iz oblasti poljoprivrede po osnovu autorskih prava, po osnovu prava industrijske svojine, po stopi od 20%.
Ne priliči jednoj, uslovno da kažem, desničarskoj vladi da favorizuje takozvani društveni sektor, mada vam je od te reči muka, i da svoja predizborna obećanja da će mali preduzetnici, ljudi koji sredstva za život ostvaruju ličnim radom dobiti šansu od nove Vlade, novim zakonodavstvom, vidimo da u Predlogu zakona to nije tako.
Normalno, o ovome ćemo polemisati na različite načine, ali vreme koje dolazi biće najbolji sudija i ovom zakonu i ovoj vladi. Zahvaljujem se.

Izvolite, javljate se - replika?

 Poštovana gospodo narodni izabranici, poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, i gospodo ministri, izašao sam da kažem jednu istinu o proslavi dana opštine Gronji Milanovac, odnosno slave Cveti, koja je bila u nedelju. Na to me podstakao gospodin Rajko Baralić, uvaženi poslanik i jedini poslanik SPS-a iz Moravičkog okruga.
Ali je istina u sledećem - Izvršni odbor SO Gornji Milanovac povodom praznika SO doneo je Odluku da se počasna Povelja Cveti, dodeli ambasadi Kraljevine Norveške u Beogradu. Povodom toga je izašlo saopštenje SPS-a kome su se pridružili opštinski odbori Jugoslovenske levice i SRS, u Gornjem Milanovcu, zahvaljuju se što su pozvani na proslavu ali zbog toga što je plaketa dodeljena Norveškoj ambasadi nisu hteli da učestvuju na svečanoj sednici.
Zbog toga nisam gospodina Baralića hteo da dovodim u neprijatnu situaciju, da bude u koliziji sa odlukom SPS-a. Inače, pozivam ga u SO Gornji Milanovac, može slobodno doći i interesovati se za probleme u gradu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan set poreskih zakona koji treba da usvojimo ovih dana kako bi se popunio budžet koji je pregolem a usvojen pre nekoliko dana.
Danas, odnosno ovih dana, donosimo zakone koji će stupiti na snagu tek za dva meseca a poslanici i uopšte građani Srbije imaju ...... uopšte ima mnogo tačaka dnevnog reda koje bi trebalo razmatrati i uvesti u ovaj parlament. Jedna od tih je i situacija na jugu Srbije, tako da bi bilo neophodno da uđe u ovaj parlament da bi on zauzeo stav. Zatim, nema nikako tačke dnevnog reda na kojoj bi se našla poljoprivreda, zatim setva, koja je gorući problem danas, a zatim i problem privatizacije, koji ste najavljivali i obećavali za sedam, 15 ili mesec dana, a prošlo je već dva meseca i nikako da to dođe na dnevni red. Prethodni Zakon o privatizaciji je ukinut.
I, kao jedan od problema sa prostora iz kojih ja dolazim, a to je problem Kosova i Metohije, to jest problem Srba koji su ostali tamo da žive i rade, pa stoga molim i predlažem da se ove teme što pre uvrste u dnevni red ovog Parlamenta kako bi o njima ova država konačno zauzela neki stav.
Usvojen je budžet Republike Srbije, koji je unapred definisao deficit, mora biti popunjen, a kako će biti popunjen - jednim zahvatom od potrošača i najšireg sloja građana. Ovim predlogom zakona na dohodak građana, koji je takozvana ekspertska vlada, valjda završila resavsku školu i samo prepisala postojeći zakon o porezu na dohodak garađana, i čudi me zašto je ovo išlo kao zakon kada je moglo samo da se predloži kao izmena i dopuna zakona u kome je potrebno samo neke cifre promeniti.
Interesantno je da i na ovako prepisan zakon Vlada dostavlja 15-tak svojih amandmana kojima popravnja svoj zakon. Što se tiče amandmana narodnih posalnika, kojih takođe ima mnogo, prihvaćen je samo jedan i to od poslanika iz redova DOS-a koji su uspeli da pronađu jednu kategoriju građana koju nisu oporezivali, i onda su normalno taj zakon prihvatili, jer je sa ovim zakonom oporezovano prosto sve.
Evo, da nabrojimo, tu su - porez na dohodak građana, podnete su sledeće vrste prihoda: zarade, prihodi od poljoprivrede i šumarstva, prihodi od samostalne delatnosti, prihodi od autorskih prava i prava industrijske svojine, prihodi od kapitala, prihodi od nepokretnosti, kapitalni dobici i ostali prihodi. Znači, sve je obuhvaćeno i sve podleže oporezivanju.
Oporezovan je čak i dodatak porodiljama, zatim su oporezovane i stipendije studenata i učenika kao i hranarina sportista, što je mnogo mnogo je. Ali, ovim zakonom je zapostavljeno jedno pitanje, a to je pitanje socijalne politike, odnosno šta sa našom privredom koja je u velikim problemima. Onog momenta kada ovaj zakon stupi na snagu u junu mesecu imaćemo još viška radne snage i mnogo će ljudi ostati bez radnog mesta.
Inače, izlaganje ministra Đelića je imalo dve svrhe. Jednu da obmane građane Srbije kako predložene poreske zakone neće osetiti po svom džepu, i da su čak cene pale za minus 2,56%, a da su samo u izuzetnim slučajevima porasle za plus 1%. Međutim, u to ne možete ubediti ni jednog domaćina niti domaćicu koja kupuje namirnice, one dnevne, koje su potrebne za goli život.
Obrazlažući Predlog zakona, gospodin ministar je izašao sa pet tačaka - prva tačka koncept bruto zarada, druga tačka - uvid u poreze i doprinose kroz bruto zarade, treća tačka - izbegavanje poreza zahvaljujući bruto primanjima, četvrta - bruto plate, i peto - bruto lični dohodak. Pet tačaka, sve jedno te isto, bruto zarada. Nema razloga da se toliko razdvaja.
Ovim predlogom zakona oporezuje se i dolazi do poreza na prihod od samostalnih delatnosti u iznosu od 20%. Kažete - neće biti potrošača, pooštrićete uslove, da se ne plaća paušalno prihod od samostalne delatnosti. Međutim, treba znati da postoje takve zanatske radnje koje treba stimulisati, da ostanu, kao što su - obućari, i da ne nabrajam dalje, i koje treba osloboditi poreza, da bi građani mogli da koriste te usluge.
Zatim, tražiti da se uvede knjigovodstvo, ili dvojno knjigovodstvo, što još više otežava život ovih građana, jer moraju sada da nabave jedan kompjuter, da plate jednog radnika, koji će to dvojno knjigovodstvo, koje vi nalažete ovim zakonom, da sprovode. Naravno, to bi moglo da se izdvoji, ukoliko bi ovaj porez od prihoda bio smanjen i moglo bi biti stimulativno, da se oni oslobode, ali da imaju obavezu da se za jedan kasniji period pripreme za vođenje dvojnog knjigovodstva.
Na kraju, ovaj zakon ima rigoroznu kaznenu politiku, i to, kaznenu politiku o rasponu 1:100, koja ima dve strane i moguće su zloupotrebe, znači, kažnjavaće se od slučaja do slučaja. Nekoga sa dinar, nekoga sa sto dinara, zavisno od toga koliko vam je simpatičan. Znači, ostavlja se neka lepeza i ova prinudna naplata to je stvar koja treba da se izbegne. Niko od onih ko ostvari dobit i prihod, neće to izbegavati, nema potrebe da se vrši prinudna naplata poreza.
Ovde, ono što je najbitnije izostaje, ono što ste vi na vašim predizbornim skupovima obećavali, nedostaju ta sredstva. Narod je glasao za vašu opciju zato što je očekivao da ćete vi uspeti da donesete tih šest milijardi, međutim, tih para nema i onda, pošto tih para nema, a država mora da živi, vi uvodite "namet na vilajet" i tako opterećujete i zagorčavate život ovim građanima Srbije.

Ima reč narodni poslanik Miomir Ilić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, paketom zakona iz poreske politike, pokušala je da nađe rešenje da poreski sistem bude efikasniji i jednostavniji. Kroz sistem predloženih zakonskih rešenja, pokušano je da ekonomska politika bude efikasnija na taj način što će se pojednostaviti taj sistem, time što će se proširiti broj poreskih obveznika i povećati poreska osnovica.
Povećanje poreske osnovice, kroz nešto što naša praksa i naša istina ne može da primi, nije opravdano, pa se to vidi i kroz ovaj zakonski tekst Zakona o porezu na dohodak građana. Oporezivati nešto što ne može biti oporezovano, kao što je naknada za ishranu radnika, naknada za terenski dodatak, kao što je regres radnicima, kao što je upotreba privatnih automobila u službene svrhe, do određene granice, kao što je reklama i propaganda, do određenog iznosa, sve to nije sagledano u našim uslovima.
Kao primer tog odnosa mogu da kažem sledeće - radnik sam i imam skoro 30 godina radnog staža, 29 godina radim u privredi i svih 29 godina radim u oblasti koja je ovim paketom zakonskih rešenja najviše ugrožena. Ugrožena je pre svega oblast gde sam proveo svoj radni vek, a to je vodoprivreda i građevinarstvo. Vodoprivreda i građevinarstvo, zajedno sa šumarstvom i poljoprivredom su osnovi našeg razvoja, o tome smo razgovarali i kada smo govorili o budžetu Republike Srbije, kada smo pokušali vama poslanicima većine da kažemo da ove grane treba da imaju prednost i povoljnost u budžetu koji se zove agrarni budžet.
Iz tog razloga, s punim pravom mogu da kažem da su ove delatnosti ugrožene sa više aspekata - pre svega, radnik, a onda i poslodavac i privreda. U ovim oblastima radi preko 50% radnika, koji hrane sebe i svoje porodice, radnika koji imaju karakter sezonske delatnosti, one delatnosti koju isključivo mogu da rade u vremenskim uslovima kada je to dozvoljeno. Ne možemo mi upoređivati kako se to plaća i šta se to upoređuje, vezano za rad u poljoprivredi, kada je vegetaciona sezona i kada je sezona poljoprivrednih radova, kada mora i može da se radi od ujutru do uveče, kada ta naknada tom radniku i tom članu njegove porodice mnogo znači, da se sada to oporezuje i da se daje obrazloženje da to predstavlja putem oporezivanja bruto zarade povoljnost, jer će to imati više osnova u penzijskoj osnovici, da će biti podignuta osnovica za penziju i da će imati veću penziju.
To je "bacanje prašine u oči", to je prodaja "londonske magle", ili "berlinskog vazduha", jer to nije tačno i ne može nikada da bude tačno. Terati da se grade veliki objekti, kao što smo gradili ovde na prostorima naše zemlje, objekti koji su poznati i čuveni u infrastrukturi, da radnici koji tamo odlaze, sada po ovim zakonskim rešenjima, ne mogu da dobiju terenski dodatak. Ako neko ne zna, ja ću moći da kažem kroz svoje 29-to godišnje iskustvo u ovoj oblasti, da naknada za terenski dodatak nije nikakva plata, nije nikakva zarada, to je naknada koju radnik ima u povećanim troškovima rada i života na terenu, udaljen od porodice, od svih onih uticaja gde može da bude. To može da bude u nekim drugim pokrajinama, kao npr. u Alzasu ili Loreni, ali ne može da bude u našoj plodnoj Srbiji, u našem Stigu, u našoj Vojvodini, Mačvi, ili nekom drugom kraju Srbije, gde je ova delatnost prisutna i za ovaj broj radnika itekako mnogo znači.
To što neko kaže da je to podsticaj da se radnicima poveća bruto masa i da će na osnovu toga imati veće penzije, za to sam dao obrazloženje. U obrazloženju predlagača stoji da to predstavlja i onemogućavanje to jest, smanjenje sive ekonomije, a sivu ekonomiju baš imamo po ovim osnovama, u ovim zemljama kojima pokušavamo naš fiskalni sistem da prilagodimo, tržišnim uslovima evropskih zemalja. Napomenuću čuvene zemlje, poznate po sivoj ekonomiji, pre svega Austrija, Nemačka, Francuska, Holandija. Kakva je to siva ekonomija u ovoj oblasti - vidimo da gro naših radnika, koji odlaze "trbuhom za kruhom", odlaze u ove zemlje i rade, neki rade da bi rešavali pitanja svoje egzistencije, a nisu prijavljeni kod njihovih državnih institucija.
Gro radnika odlazi "na crno", tamo primaju naknadu određenu u šilinzima, francima, guldenima, markama, ali nisu prijavljeni, žive i rade na terenu, gore nego u uslovima pod kojima rade naši radnici prilikom gradnje npr. brane, Gazivode, ili nekih infrastrukturnih objekata, koji su itekako značajni za naš sistem.
Nemaju invalidsko-penziono osiguranje, nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje, isplaćuju se "na ruke". E, to je siva ekonomija, a nije siva ekonomija i umanjenje što ćemo odrediti da radniku koji je dobio tu naknadu, za ono što ima povećane troškove življenja i boravka na terenu, da to sada oporezujemo. Ako neko misli da će poslodavac, odnosno privredni subjekt, ovim dobiti, ja kažem smelo i odgovorno - neće.
Kao privrednik koji radi u ovoj oblasti, smatram da je to pogubno za ukupnu privredu i za poslodavca. Ovo je opterećenje i teško će moći bilo koji privrednik ovaj teret da podnese, a onda, kako će da se to prenese - povećanjem poreza na ova primanja, sigurno će bitno da se utiče i na cenu proizvoda, i na cenu usluga.
Prema tome, to nije opravdanje, to je stepen povećanja inflacije i kreiranja u okviru poreskog sistema, koji u odnosu na predviđenu inflaciju od 30%, predstavlja mnogo veći problem nego što jeste. Oporezivati npr. u članu 18. do 800 dinara mesečne karte i putne troškove radnika koji dolaze i odlaze sa posla - pa ni sva preduzeća ne rade i nemaju sve radnike u svojim mestima, tu gde su preduzeća, većina tih ljudi koji rade u toj oblasti putuju sa posla i do posla. Osamsto dinara ne predstavlja ništa, jedna karta drugog reona, da tako kažem, druge kategorije, mesečna, iznosi 800 dinara, a to je put od pet do deset kilometara.
Mi nismo svesni da je poskupeo automobilski saobraćaj. Već je nastupilo poskupljenje, pa iznosi 800 dinara mesečno su dovoljni za 5-10 kilometara. Niste svesni toga da je već sada automobilski saobraćaj poskupeo i prevoz u javnom saobraćaju za 50% do 60%. To što vi predlažete treba da ima dokumentaciju da je tako.
U vezi sa članom 85, navedena su ostala poreska davanja. Navodi se, između ostalih, ugovor o delu, pa i volonterski rad. Volonterski rad ne može biti oporezovan. Kakav je to volonterski rad kad volonter ne prima ništa? Kako da bude oporezovan?
Na taj član su podneti amandmani od vladajuće većine. Ti su amandmani usvojeni. Voleo bih da čujem ministra koji bi rekao da li taj amandman predviđa i volonterski rad. Nije mi jasno da volonterski rad, koji je besplatan, treba da bude oporezovan.
Amandmani koji su podneti, sa obrazloženjem koje je vezano za naknade po svim osnovama, treba da se vrate predlagaču, odborima i Vladi, da usaglase ovo stanje i prilagode ovaj predlog realnim uslovima i realnim vrednostima.

Ima reč narodni poslanik Stevan Gudurić.

Gospodine predsedniiče, dame i gospodo narodni poslanici, da je gospodin Đelić radio u jugoslovenskoj i srpskoj privredi, znao bi da radnici topli obrok nikada nisu doživljavali kao deo plate. Ako neko od vas kaže da je drukčije, to znači da nikada nije radio u toj privredi.
Ja se bojim da će na ovaj način dobar deo radnika ostati bez primanja te naknade koju su firme nekada isplaćivale.
Isto tako, limitirati neoporezovani deo autobuske karte na 800 dinara, nije u redu. Ja ću vam kazati da između Beočina i Čerevića ima 6 kilometara i da mesečna pretplatna karta košta više od 800 dinara. Neće biti da svi naši radnici rade samo na kratkim relacijama. Neki rade i desetine kilometara daleko od mesta stanovanja. Zbog toga će i tu biti problema.
Ako vidimo ovih nekoliko meseci rada Parlamenta i Vlade, mislim da bi bilo najbolje da u završnim odredbama svih zakonskih akata koje Vlada predlaže piše da ti zakoni počnu da važe danom donošenja u Vladi, a amandmane na sopstvene zakona, pošto to Vlada praktikuje, može da donese i kroz uredbu. Zašto bi uopšte dostavljala Skupštini, kad se ničija reč iz opozicije ne čuje, čak i kad je zakonskog karaktera. Što bi Lale rekle, ona je postavila vas, niste vi postavili nju.
Ako na ovaj način treba da punimo budžet i za onu predstavu koja se događala poslednjih desetinu dana u Užičkoj i Konavljanskoj ulici, kad je policija hapsila samu sebe (ja sam tamo bio besplatno, za razliku od vas, gospodo iz DOS-a, koji ste tamo išli za marke) ...
(Glasovi iz sale: Aaaaaaaa - prim. stenografa)
Možete vi da ačete koliko hoćete. Neću da vam kažem i ono drugo. Neću da se ponavljam, zato što je to tako, a vi kako hoćete.
Ta predstava je imala cenu. Pošto ovde pričamo i bruto i neto i pošto Vlada zagovara bruto princip, neko od vas treba da objasni onih 50 miliona dolara iz Amerike, koji se dobijaju, treba da kaže da li je to bruto ili neto. Da li je ta cirkuska predstava finansirana od 30. do 31. marta i prvog aprila iz ovog budžeta?
Mi, socijalisti, znamo da smo izgubili izbore u septembru i decembru. Znamo da i opravdano bez obzira na sve, između ostalog nam je sudija na toj utakmici pokazao crveni karton. Samo, vi ne shvatate dve stvari. Jedna je da je neko sa strane uložio novac da vi povedite na toj utakmici i da imate samo jednog igrača koji može da da gol. To je Voja Koštunica. Pogledajte Odžake od nedelje, gde je pisalo: DOS bez Koštunice. Pogledajte rezultat. Rezultat je nula.