Hvala. Reč ima narodni poslanik Milisav Petković.

Poštovani narodni poslanici, pred nama je paket poreskih zakona koji su nam u proceduru stigli pre 15 dana, a pripremila ih je nova Vlada koja je stupila na dužnost 25. januara i ukupno do sada funkcioniše negde oko 50 radnih dana. To namerno kažem, jer sedeći u klupama i slušajući kolege poslanike kako pričaju stiče se utisak kao da smo pet godina na vlasti. A ukupno 50 radnih dana ova vlada funkcioniše.
Mogu li porezi biti slatki i medeni? Nema uzimanja para, a da je to slatko. A, koja je alternativa? Državni budžet, ili budžet što na francuskom znači državni račun, mora da ima i punioce, kao što ima i svoje potrošače.
Potrošači budžeta su prosvetni radnici, medicinske sestre, doktori, bolnice, rudari a u zadnje vreme i penzioneri, jer je i penzioni fond potrošen, državne strukture - Šta nam je alternativa, ako ne želimo da odvajamo i pravimo jedan budžet.
Da nemamo bolnice, lekare, medicinske sestre, da nemamo škole, nastavnike i đake, da nemamo rudnike, rudare, da nemamo zaštitu, policiju, jednom rečju da nemamo državu. Čiji je to interes? Da li to može biti interes državnih činovnika, poslanika koji sede u ovom parlamentu. Država je Srbinu i Srbiji potreba i ne možemo se poneti tako olako što sadašnja mlada vlada predloži stavljamo u ad akta i napadamo, ne videvši drugu mogućnost ili drugu alternativu.
Kako se puni budžet? Postoje tri-četiri načina. Jedan od načina punjenja budžeta su: takse, i to se često radi u mraku, da se ne vidi ni koliko se skupi, ni kako se potroši, ni u šta se da. To je najviše odgovaralo bivšem režimu i bivšoj vlasti. Setite se samo takse na električno brojilo.
Drugi od načina je, što je ministar Đelić naveo, da se izmisle razne banke poput Dafine i Jezde, a i ona zvanična državna banka da se opljačka i da se na takav način napuni budžet, potroši, a narod dovede u očajnu katastrofu.
Treći način je inflacija. Pet godina da koristimo ovaj predloženi zakon ne možemo skupiti onoliko para, koliko je bivša vlast, oličena u mnogim ljudima, koji sede danas i ovde, potrošila za pet meseci inflacije 1992. i 1993. godine. Pet godina da skupljamo ne možemo skupiti koliko su oni opljačkali od svakog pojedinca za pet meseci.
A da vidimo šta su finansirali. Finansirali su mržnju, mrak, nestabilnost i ratove. Punili su, vidimo na koji način, a praznili su isto, svi građani Srbije znaju na koji način, praznili su tako što su finansirali jad, bedu, rat i mržnju komšiluka, sveta oko nas.
Treći način je putem uređenih zakonskih projekata. I to je upravo sada pred nama. Ovi zakoni su najuređeniji zakoni koje smo mogli da imamo pred nama. Ovo što vi plašite narod, to je plašenje mečke sa rešetom. Nećete vi narod na takav način uplašiti. Plašili ste ga za ovih deset godina ratnim pozivarima, mržnjom, haosom, izazivanjem sukoba sa celim svetom. Hvala bogu, a to je ono što je pozitivno i što izvlačim kao pozitivno u ovom mandatu, a bio sam poslanik i u prethodnom mandatu, što delim jedan vid radosti i sreće, što sam dočekao da svi oni, koji su ovde širili mržnju, neprijateljstvo, pravili uslove za rat, dočekao sam da sada oni pričaju o ekonomiji, niskoj poreskoj stopi, o porezima, visokim kamatama. I to je pravo dostignuće, kolege poslanici.
To je pravo dostignuće, svi oni barjaktari raznih ratova, crtači raznih mapa, danas su na našem terenu, danas sa nama igraju o ekonomiji i hvala bogu što smo dočekali taj dan, pustimo ih neka uče, neka uče šta je rentabilnost, šta je produktivnost, šta je ekonomičnost (aplauz), neka uče igrati na ekonomskom polju. Srpski narod je prezadovoljan i radostan, zajedno sa poslanicima DOS-a, jer se sve manje za ovom govornicom zavađamo sa muslimanima, Hvatima, Mađarima i svim drugim koji žive oko nas, a i sa celim svetom.
Konačno pričamo o pravim temama, o poreskim zakonima i Bogu sam zahvalan što nam je poslao ovako mladog i dobrog ministra, koji uređuje ovu zakonsku regulativu na najbolji mogući način. Ovo se pre godinu dana nije moglo ni sanjati.
Koje su najveće tekovine od 5. oktobra pa do danas? Stabilan dinar, svako može da kupi marku tamo gde su je kupovali do sada samo privilegovani. Drugo, promenjena opozicija, koja se bavi ekonomijom i treće, pomirenje sa komšijama i sa svetom.
Poštovane kolege poslanici, čestitam vam uskršnje praznike, narodu čestitam da prvi put posle 50 godina sa novom vlašću proslavi u miru i blagostanju Hristovo vaskrsenje, sa najsrdačnijim i najlepšim pozdravom "Hristos Vaskrse". (Aplauz.)

Za reč se javio Stevan Gudurić, po Poslovniku.

Po članu 98. stav 1, samo ću upozoriti gospodina ministra da ne prihvati sugestiju prethodnika da rudare isplaćuje iz budžeta. Do sada nije tako bilo.

Vašu primedbu na Poslovnik smo već raspravili.
Ima reč narodni poslanik Zoran Mićović.

Dame i gospodo, čitav paket zakona koji razmatramo danas i ovih dana ima samo jedan cilj, potpuno jasan. Zbog onog svega zašta smo se do sada borili, kako reče moj prethodnik Mile Petković, definitivno dolazimo do potpuno jasne situacije da hoćemo da izvršimo poresku reformu i da čitavom srpskom narodu, koji nas je izabrao, pomognemo da prevaziđe teškoće u koje je zapao.
Dolazim iz Arilja, tamo živi vredan, radan i pametan narod. Osnovna činjenica da je pametan je da je masovno glasao za nas (aplauz)
Sa ove govornice ovih nekoliko dana čuli smo da napolju vlada katastrofa, pomor, nerad i zlo. To nije tačno. U Arilju nema nezaposlenih tekstilaca. Dakle, od jedne industrije, koja je tamo propala, ima 150 malih privatnih radnji, koje rade od garaže do velike fabričke hale. Kada ljudi danas gledaju prenos i slušaju crne sljutnje tica zloslutnica da je sve propalo, ne veruju. Veruju nama, imaju poverenja u nas. Mi, narodni poslanici imamo poverenja u Vladu. Naravno, nemojte da brinete o tome. Tema je potpuno jasna, govorim o reformi budžeta i podršci Vladi.
Koliki god porez da se daje, to vam je kao stanar i stanodavac. Onaj koji daje, njemu je mnogo, a onaj ko prima, malo mu je.
Dame i gospodo, imamo potpuno jasno ono što je pred nama, a to je vreme koje će pokazati da li smo bili u pravu ili nismo. Podržaćemo predlog Vlade, usvojićemo novi poreski budžet i naravno da ćemo Srbiju uvesti u jednu situaciju i njene poreske obveznike da tačno znaju koliko im se uzima i od koje stavke se uzima. Mislim da je krajnje vreme, kako rekoše moji prethodnici, da se prekine sa inflatornim udarima i inflacijom, gde najveće koristi imaju oni koji je propišu, a najveću štetu imaju oni zadnji, na repu i koji su udaljeni od grada, u selu, koji ne mogu da stignu da onaj jadni dinar pretvore u marku.
Posledice inflacije još uvek se osećaju u našim gradovima i selima, ali to više nikada neće biti. Zato danas pozivam narodne poslanike da usvoje ovaj zakon i u ime Boga živećemo u jednoj srećnijoj i boljoj Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a sledeća je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, po količini i po oporezivanju svega što se kreće i ne kreće danas, stekao bi se utisak da je u prethodnom periodu jednim delom dubioza i dubina ekonomske krize, i socijalne krize, uslovljena i nedovoljnim oporezivanjem građana. Ispada delimično da građani nisu dovoljno plaćali porez i zbog toga je prošli period bio takav kakav je bio.
Međutim, gospodin Đelić je predstavljen kao ekspert finansijski i ekonomski. Nemam razloga da u to sumnjam, nisam ni kompetentan. Međutim, ono što je možda njegova greška, to je pokušaj političke i istorijske analize svega što se dešavalo na ovim prostorima, uzimajući poslednje decenije, a pogotovo zadnjih desetak godina. To ipak treba prepustiti nekim drugim ekspertima i istorija će sud o tom vremenu na neki način i dati. Pokolenja će sigurno suditi, ali ovaj period ima verovatno, a gospodin Đelić to dobro zna, jednu tragičnu sudbinu jednog naroda koji je preživeo ne samo ovih zadnjih 10 godina stradanja, nego da ne pominjem komunističkih 50 godina, iscrpljujuće komunističke privrede, koja je sigurno ostavila svoje tragove.
Međutim, ono što je bitno, bile su ovde vlade i vladari, mnoge su bile i prolazile i sve su bile proganjane posle toga, a sve su bile u startu demokratske i ekspertske, ali to su neka naša srpska posla da mi kada nešto prođe činimo neka proganjanja obično među nama. Predsednike i kraljeve smo likvidirali na svoj način, jedino se Čeda Broz izvukao, njega nismo zato što nije bio Srbin, on je bio Hrvat. Da je bio Srbin puknuli bi ga i sve bi zvonilo. Prema tome, to su neka naša posla i ovo vreme koje će doći i ova vlada koja će proći, ona će slično proći kao i sve prethodne vlade, jer je to možda neka istorijska sudbina koja nas prati.
Gospodin Đelić je verovatno znao kada je dolazio ovde kakvog to konja treba da jaše. Nije valjda očekivao da posle svih ovih muka, stradanja i ratova koji su bili u poslednjih 10 godina, nije valjda očekivao posle sankcija od 10 godina, bombardovanja, svega onoga zla koje je zateklo ovaj narod, da će zateći neko blagostanje. Sigurno nije, sigurno da je bio spreman šta može i šta treba ovde na neki način da uradi. Ono na čega još treba da pogledamo jeste njegov odnos prema kritici, koja u svakom slučaju može da bude dvojaka. Jedna je kritika kada vi ukazujete na jedna problem, kada donosite amandmane i pokušavate tim amandmanima da popravite jedan zakon ili više zakona koji su dati i tim amandmanima u stvari Vlada upada u jednu kontradiktornost da ih usvaja, ali ne kao amandmane poslanika, nego kao svoje. To pokazuje tu ishitrenost i možda jednu mladalačku želju da se što pre nešto veliko napravi, posle silnih decenija onoga što smo kao narod preživeli.
Prema tome, ta kritika je dobronamerna i on bi to trebao tako da shvati. Bolje da shvati, nego ona hvalisava kritika aplauza i podrške i priče da je sve super, da se ne obraća pažnja upravo na neke elemente koji su negde u narodu najviše koncentrisani. Ne možemo govoriti o inflaciji od dva, tri ili 0,9%. Možda na papirima, matematički saberete ovo što je poskupelo, ovo što je pojeftinilo i dođete do tog podatka, ali to što je pojeftinila gumarabika, tutkalo i viski, kakve to veze ima sa onim što je poskupelo mleko, hleb i što su poskupeli lekovi. Gospodo, lekovi su glavni problem. Uveden je porez od 20%, a 12% je marža kod apotekara. Danas imamo situaciju da bolničko pakovanje acetisala, koji je najjeftiniji, 800 dinara košta. To su neki životni elementi o kojima ipak treba razgovarati, treba shvatiti kao jednu dobru nameru i ljudsku kritiku.
Ono što je opet posebno važno to su ta obećanja. Časno i moralno je obećanje ispuniti, ne ulaziti u njih ako realno nije u mogućnosti neke stvari da se ispune ili urade, bar za neko kratko vreme ili za neko vreme koje može da nam dođe. Inače, u suprotnom, stvoriće se jedna atmosfera koja može da ima elemente straha od poreza i dok traje taj strah od poreza narod će biti blokiran tim strahom, ali kada glad nadjača strah onda će se pojaviti neke stvari koje niko u ovoj zemlji, posle svega što smo preživeli, ne bi želeo da se dogodi. Upravo zbog toga, u želji da se malo primire ti udari adrenalina i želje da se neke reforme stravične i tako brzo dogode, pogotovo u sferi propisa o lokalnoj samoupravi. A pročitati ću vam jedno pismo u kojem možete da vidite šta može da se desi ako se ishitreno neke stvari lome preko kolena i pokušava mnogo toga da promeni.
Pismo od građana Čoke upućeno ne samo meni, nego mnogim strankama i pojedincima. Pročitaću vam to šta će lokalna samouprava, ako se brzo decentralizuje, doneti u neki područjima naše zemlje i šta može da se dogodi sa našom državom i našim narodnom.
Pišu građani Čoke ovako 15. marta 2001. godine. "U Čoki, tačnije u SO Čoka radnici su tog dana radili skraćeno do 12 časova slaveći 15. mart 1848. godine kao dan osamostaljenja mađarske države, odnosno izdvajanja Mađarske iz Austrougarske. Toga dana naš sused Mađarska je obeležavala svoj veliki državni praznik kao neradni dan. Kao građani ovog mesta koje se nalazi u Jugoslaviji, Srbiji, Vojvodini ostali smo zapanjeni činjenicom da radnici SO Čoka, na čelu sa predsednikom opštine Maroš Antalom, kao članom Saveza vojovđanskih Mađara, slave državni praznik države Mađarske. U kancelariji predsednika opštine od prvog dana njegovog izbora stoji zastava mađarske države i naredba o upotrebi mađarskog jezika kao službenog jezika u opštini Čoka. Na bilo koji telefonski poziv upućen SO Čoka obraćanje strankama je na mađarskom jeziku, a tek po zahtevu stranke upotrebljava se srpski jezik. U zgradi SO Čoka nazivi svih službi i odeljenja ispisani su prvo na mađarskom, a uz te nazive je na svim vratima istaknut grb mesta Čoka, koji predstavlja jednu staru mađarsku porodicu, za koje se građani Čoke nisu izjašnjavali referendumom".

Gospodine Blažiću, molim vas da se držite teme dnevnog reda.

Ovo je još kako vezano za temu o promeni Zakona o lokalnoj samoupravi. Dobronamerno samo želim da vam ukažem da ćete ishitrenim potezima, nekontrolisano izazvati u pojedinim delovima naše zemlje neke stvari koje niko ne želi. Na sugestiju i upozorenje upravo i ministra Batića i Ustavnog suda da nije po Ustavu ovo što su radili,  njihov komentar je bio stravičan i ovog puta ga za ovom govornicom neću izgovoriti, ali ovde ima još dve strane. Čisto zbog upozorenja da to nije tema, jer očigledno nikome nije stalo, a tvrdim  vam da je gore na severu, u Sevrnobanatskom okrugu, izuzetno komplikovana situacija upravo nakon izbora, upravo nakon raspojasanog na neki način pod  demokratskom pričom, jednog mađarskog nacionalizma i želje za separatizmom i otcepljenjem tih opština, što može da bude vrlo opasno. To ovog momenta mislite da nije tema, iako se u dnevni red stavili Zakon o lokalnoj samoupravi.