Po Poslovniku, narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 98. i 99. Poslovnika Narodne skupštine.  Ako je i od DOS-a, mnogo je. Poslanik koji je govorio pre 10-tak minuta, ne znam mu ime, nije bitno, znate vi, lepo nam je čestitao jedan od najvećih praznika pravoslavne vere, Vaskrs, na veliki četvrtak, dan kada je gospod Isus Hrist održao tajnu večeru sa apostolima. Sutra je najtužniji dan u pravoslavlju, veliki petak. U nedelju, ako bog da, da slavimo dan vaskrsenja Hristovog. Izgleda da je to jedan od poslanika koji sa srpstvom blage veze nema, koji će sutra na veliki petak da jede svinjsku glavu. Hvala.

Mislim da Poslovnik uopšte nije povređen. Ako niste zadovoljni odgovorom, možemo da glasamo. Dobro, zadovoljni ste. Nema povrede Poslovnika.
Reč ima narodna predstavnica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz inostranstva od pomoći dobismo samo ministra Đelića, ali slaba vajda Srbiji od toga. Gospodin Đelić pada u vatru, svestan valjda kako će se odraziti ovi poreski zakoni na građane Srbije, a deo posledica će morati da snosi i on.

Htela bih ministru Đeliću, iako nije ovde u sali, kao starija koleginica da uputim nekoliko naravoučenija. Ne bih rekla da sam mlađa. Pre svega, poslanici u ovom domu stariji su od ministra. Poslanike je birao narod, vređajući poslanike, ministar vređa narod, a mi poslanici možemo sebi da dozvolimo i po koju uvredu na račun ministra, mi smo ovde, nas 250 ili većina od tih 250, birali tu vladu. Svaki ministar može ovde biti izabran i ovde može da padne. Prema tome, mi smo ovde zakon, a ministri su samo ovde u našoj službi.

Danas raspravljamo o setu poreskih zakona, koji su na osnovu dosovske većine spojeni u jednu jedinstvenu raspravu, nezavisno od činjenice da su sudbinski vezani za sve građane, sve privredne subjekte, bez obzira o kakvom se obliku svojine radi. Da li su ovi zakoni, koji su usledili, u stvari prilagođavanje svetskim standardima, kako Vlada, a posebno premijer Đinđić najavljuju. On kaže da je paket od 200 sistemskih zakona trebalo usvojiti u Skupštini još do kraja marta meseca. Zašto to nije urađeno, pitam za ovom govornicom jer ovo sistemski zakoni nisu. Zašto kasne, gromoglasno najavljene reforme, zašto se baš pošlo od budžeta, od tzv. poreske reforme, kojom se oporezuje sve i svašta, zašto ne od ekonomske i privredne reforme. Dakle, da se prvo stvore uslovi za rad, da se ojačaju poreski obveznici, a onda je od poreskih obveznika lako uzimati. Mi širimo ovim zakonima poresku lepezu poreskih obveznika, ali ne smanjujemo poreske stope. Ili ih ostavljamo po starom ili ih povećavamo. U vašim predizbornim obećanjima stoji drugačiji koncept radikalnih ekonomskih reformi. Dakle, niste obećavali porezima i akcizama obuhvatićemo sve proizvode i usluge, sve prihode, sa minimumom oslobađanja. Ne stoji ni opredeljenje za ovakve poreske stope. To birači od vas nisu mogli da čuju. Fiskalna funkcija ovih zakona je očigledna, oporezivanje svega i svačega. Zanemarene su funkcije poreza, koji su vezani za pravičnost i razvoj, proširenu reprodukciju poreskih obveznika. Gde to, u kom zakonu predlažemo neku olakšicu za obveznika poreza, ako zaposli veći broj radnika, ulaže u proširenu proizvodnju i tome slično. Socijalno ugroženi, kojih je od dolaska DOS-a sve više u Srbiji, potpuno su izjednačeni sa onima najbogatijima. Niz je promašaja i nedostataka u predloženom setu poreskih zakona i podnela sam 15 amandmana, ali je ceo sistem pogrešan. Nije ni objektivan, ni kako DOS kaže - transparentan. Ovi poreski zakoni izazvaće posledicu da svi koji mogu da izbegnu porez, izbeći će to plaćanje. Zamajavate se ako mislite da će ovi zakoni dovesti do suzbijanja sive ekonomije. Danas sam izašla u prodavnicu da kupim cigarete, bilo je dve-tri vrste cigareta u trafici, kada sam pitala da li imaju nešto drugo, zašto je tako mali izbor, prodavac kaže - zbog ovih akciza. Šta vi, u stvari, gospođo Gordana hoćete. Kažem - Kim. Kaže - može, pa ispod tezge. Prema tome, uvek ima načina da se izbegne plaćanje onoga što neko misli da je preko više. Oni koji su već umorni od ličnog preživljavanja, očekivali su da budu izuzeti od plaćanja poreza. Ovakvi poreski zakoni vode pogoršavanju životnog standarda i zaustavljanju rada preduzeća, povećanju broja nezaposlenih i produbljivanju ekonomske krize. Ko ne veruje u ovo, za tri ili četiri meseca moći će da vidi efekte ovih zakona vrlo transparentno, kako vi kažete, a posledice će biti upravo ovakve.

Upozoravam vas, sve u DOS-u, da su vinovnici ovakvog haotičnog stanja upravo poslanici DOS-a i svi vi u DOS-u i da samo vi snosite odgovornost za evidentne promašaje i teške posledice koje se manifestuju u društvu. Svu nesposobnost skrivate iznoseći tone izmišljotina, kleveta, neposrednih pretnji bivšim direktorima, političkim neistomišljenicima, političkim progonima i zatvorom. Pod pokroviteljstvom Vladana Batića, koji se očigledno ne meša mnogo u svoj posao, ali zato preuzima vrlo rado posao Dušana Mihajlovića, a opsesija mu je - kako da uništi Srpsku radikalnu stranku jer je postala noćna mora. Pod njegovim patronatom najavljuje se lažni vanredni kongres Srpske radikalne stranke od šačice otpadnika, bivših članova Srpske radikalne stranke. Rezultati tog kongresa trebalo bi da budu izbor novog rukovodstva i davanje legitimiteta toj šačici otpadnika. Međutim, gospodine Batiću, zaboravljate da u Srbiji ima 300 hiljada članova Srpske radikalne stranke i to vam neće baš tako lako proći. Prozreli smo vaše namere, a one su, budite sigurni, neostvarive. Sa nama nećete tako lako izaći na kraj. Dosovskim poslanicima poručujem da rad poslanika SRS u ovoj skupštini nije opstrukcija, već jedino moguć, razuman, kreativan i stvaralački metod rada. Da li se radi o opstrukciji opozicije ili dosovskoj nesposobnosti, građani Srbije će najbolje sami proceniti. Od vašeg obećanja da će investicije i kapital stići u aprilu, nema ništa, ili ih krijete. Možda kapital stiže, ali se preusmerava u nečije privatne džepove. Istina će izaći na videlo, kao i uvek. Ministar Đelić govori o potrebi oporezivanja stranog kapitala koji ulazi u zemlju, jer je veliki deo tog kapitala nelegalno izašao iz zemlje. Ja bih ipak da se taj kapital vrati u zemlju, a da se vidi kako je i pod kojim uslovima izašao iz zemlje.

Evo vam konkretnog primera - primer Union banke, kojoj je oduzeta dozvola za rad, a koja je u međuvremenu privatizovana, naravno, na nelegalan način. Umešan je u tu igru i ovaj vaš Zabunović, koga ste poslali u Saveznu upravu carina i koji je trebalo da preuzme Saveznu upravu carina. (Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, molim vas da se držite teme.) Apsolutno se držim teme. Trebalo je da bude direktor Carine, ali je iskorišćen samo da sa naoružanim ljudima uđe u Carinu, a funkcija je pripala nekom drugom. On je od Union banke dobio ogroman devizni kredit za svoju firmu u Beču, jedna druga firma Interpromeks na Maršalskim ostrvima takođe ogroman devizni kredit. (Predsednik: Po drugi put vas opominjem da se držite teme.) Govorim o onome što je ministar Đelić govorio. On smatra da taj inostrani kapital treba da se oporezuje, ja smatram da ne treba. Ako je nelegalno izašao, neka se barem vrati u zemlju i neka se ovde investira. Spominjem ko je sve izneo pare iz zemlje. Znači, MPS, Interpromeks, malo na Maršalska ostrva, malo u Beč, malo na Kipar itd. Ispitajte ovaj slučaj, ako vas zanima, mada se bivši direktor Vukasović poziva na prijateljstvo sa Dušanom Mihajlovićem i da mu tu niko ništa ne može. Inače, ovo je skinuto sa jednog internet sajta, nije nikakav dokument do koga nije moglo da se dođe.

Juče ste za ovom govornicom izneli da je Jožefu Kasi dodeljena garsonjera od 20 metara kvadratnih. Baš ga žalim, obzirom na brojne zloupotrebe sa funkcije predsednika opštine, odakle je svojoj kćerki prodao opštinsko građevinsko zemljište, vinograde, voćnjake i po neki građevinski objekat, sve na Kelebijama, ukupne veličine od 14 ha, 49 ari i 68 metara kvadratnih, koje je ona posle izvesnog vremena poklonila svom bratu, a pravo plodouživanja ostalo na ocu, na Jožefu Kasi. Gospodin Jožef Kasa verovatno može da kupi pola Beograda i ne treba mu garsonjera od 29 kvadrata. O svemu tome postoji dokumentacija. Mislim da smo je više puta u Skupštini pokazivali, ali, evo su rešenja, evo su uknjižbe iz suda i brojevi parcela. Sve može da se proveri.

To govorim zbog toga što je u Predlogu izmena Zakona o lokalnoj samoupravi, zbog čega mi nemamo poverenja kako će se u lokalnoj samoupravi gazdovati sa onih 3% fonda na zarade, jer ako je jedan predsednik opštine bio kadar da nam na ovakav način .... (Predsednik: Ja ću morati da vam oduzmem reč. Ne držite se dnevnog reda i prekoračili ste vreme. Opominjao sam vas dva puta. O čemu vi govorite?) Govorim o Zakonu o lokalnoj samoupravi. Završavam za tri sekunde. Ako je jedan predsednik opštine mogao da zloupotrebi svoju poziciju na taj način da sebi pribavi veliku korist, mogu da zamislim kako će raspodeljivati stanove solidarnosti.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a posle njega narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Pošto Božidar Vučurović nije tu, ima reč Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, ovo je paket zakona koji smo dobili. Ima sedam zakona i u roku od 10 minuta mi moramo da kažemo sve o njima. Zaista je teško istovremeno, u objedinjenoj raspravi, govoriti o čitavom paketu zakona i to veoma važnih predloga zakona. Vlada je za ovu sednicu ponudila zakone čijom će primenom pokušati da puni republički budžet. Zaista je teško zadovoljiti sve opravdane zahteve budžetskih korisnika, biti štedljiv, reformski orijentisan i što manje opteretiti privredu i ostale poreske obveznike.
Istovremeno, moramo znati da su korisnici budžeta istovremeno i oni koji moraju, sa druge strane, da delimično pune budžet. Novac ne raste na drvetu i da bi se nekome nešto dalo, nekome se mora nešto uzeti. Sama država i Vlada ne raspolažu nekim drugim novcem, nego onim novcem koji uzimaju od građana i privrede. Država nameće obaveze za usluge koje čini građanima i privredi i pravično je da te obaveze budu raspoređene prema ekonomskoj snazi onih koji treba da plaćaju porez. Onaj ko ima više, treba više i da pomogne i da više učestvuje u punjenju prihodovne strane budžeta. Jedna vlada je toliko uspešna koliko pravilno optereti obveznike i nađe pravu meru, nađe realne odnose i ne uništi svoje hranitelje, a istovremeno zadovolji i sve potrebe budžetskih korisnika.
Poslanici Srpske radikalne stranke imaju razumevanje. Mi shvatamo da je ovo težak i mukotrpan posao. Donedavno smo i sami imali slične probleme. Zato se danima već trudimo da Vladi ukažemo na sve propuste i manjkavosti u predloženim poreskim zakonima i pokušavamo da utičemo na Vladu da donese najbolje i najprihvatljivije zakone. Obraćamo se i poslanicima DOS-a, ne bi li ih naterali da misle onako kako misli narod koji ih je izabrao i da ispunjavaju svoja predizborna obećanja. Na kraju, obraćamo se i građanima, želeći da ih upozorimo šta će se desiti za nekoliko meseci ili već za mesec dana, ukoliko usvojimo predložene zakone. Ne prihvatamo objašnjenje ministra Đelića da će troškovi života biti povećani samo za 2 do 3%, ukoliko poskupi struja, šećer, ulje, lekovi, prevoz, benzin, komunalni troškovi, dečja obuća i odeća i ko zna šta još. Ne verujemo da će pri tome inflacija biti do 30% na godišnjem nivou.
Naravno, srpski radikali imaju rešenje za budžetske probleme. Dovoljno je u budžet ubaciti samo dve od onih 6 milijardi dolara i kredita i pomoći koju ste obećali građanima odmah po preuzimanju vlasti. Ili, pokrenite proizvodne aktivnosti na isti onaj način koji ste u programu nudili građanima Srbije. Lako je bilo obećavati, nije lako pokrenuti proizvodnju, a novca očigledno nema.
Počeću od Đinđićevog zakona o oporezivanju svega i svačega, koji on naziva Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara. Ako zakon usvojimo, platiće se porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara, i to porez na motorna vozila, na mobilne telefone, na ploveća postrojenja, čamce i jahte, vazduhoplove i letilice, i na oružje. Vi ćete reći - vi ste uvodili takse. Tačno, ali zato su nas građani kaznili, a vas izabrali da te takse i namete ukinete. Ili, možda mislite da su jedva čekali da smene nas, da dođete vi i da biste onda vi uveli još veće i teže obaveze.
Sećam se kakvom ste žestinom samo napadali te takse - nazivali iz Šešeljevim taksama, haračima, globama, a sada znatno veće poreze na ta ista dobra smatrate pravednim i dobrim rešenjem. Ako su to bile Šešeljeve takse, onda su sada to Đinđićevi harači.
I da vas podsetim, u vreme kada smo mi uvodili takse, hleb je koštao tri dinara, ulje 12 dinara, šećer 7 do 8 dinara, za lekove se nije plaćalo, nije se plaćao porez na pelene, nije bilo akcize za so.
Gospodo poslanici Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, nekada ste plakali nad sudbinom naroda, a sada ćete složno glasati za ove iste takse, koje sada zovu - porezi. Srpski radikali su i tada govorili da je to nepopularna i iznuđena privremena mera, država je bila pod sankcijama, izolovana, budžet se morao nečim puniti. Režim je promenjen, sankcija, kažete, nema, a onda ukinite namete, ali umesto para, dobili smo separatiste u srpskoj Vojvodini, teroriste na jugu Srbije, Karlu Del Ponte, Solanu i ucene. Nije valjda da su vas slagali prijatelji i da pare nećete dobiti?
Neko danas reče da niste uveli porez na štapove za pecanje, valjda misli na porez držanje štapova i posebno o porezu kad se ide na pecanje. Predlažem da uvedete porez na cipele, ali posebno na držanje cipela, a posebno na nošenje cipela. Zatim, kazan na rakiju, za pečenje rakije i držanje kazana, za topljenje masti, za držanje kazana i za topljenje masti. Imate još puno toga što niste iskoristili.
U Predlogu zakona o porezu na imovinu, vi kao darežljivi režim predlažete da se porez na nasleđe i poklon ne plaća na novac, prava, odnosno stvari iz člana 14. stav 2. ovog zakona, a to je, između ostalog, i pravo svojine na upotrebljavano motorno vozilo ili svojine na plovnom objektu, ukoliko je pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmet oporezovanja, a da je njegov pojedinačni iznos manji od 6.000 dinara.
Zaista, i transparentno, i dirljivo i pažljivo od DOS-a. Pokloni ti rođak jedno prase, ne plaćaš porez, pokloniti ti prase i jagnje, platićeš porez, jer prelazi taj poklon vrednost od 6.000 dinara. Država uzme jednu plećku. Ne plaća se samo porez za ono što je manje od polovine potrošačke korpe, do 6.000 dinara. I kad smo već kod prasadi, nedavno je ministar poljoprivrede saznao da prase ne raste u rerni. Ne bih ga dirao više, nije sada tu, pomaže Čanku da piše zakon, odnosno ustav države Vojvodine.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi predviđa se da novčana sredstva, koja se prikupljaju na osnovu odluke o samodoprinosu za teritoriju opštine, uplaćuju u budžet opštine,a za područje mesne zajednice, na račun mesne zajednice. Opet mesna zajednica postaje osnovna ćelija društva. Ne može gospodin Batić bez Kardelja, živeli smo dugo sa njim.
Gospodin Batić poverava novac organu koji nije ni kadrovski, ni profesionalno osposobljen da se bavi poslovima ugovaranja i finansijskih transakcija. Verujem da ministar Batić može i bolje, ali je trenutno zauzet putovanjem u Loznicu, savetuje Dišića i sprema lažni kongres SRS.Smetaju mu radikali, a o gospodinu Batiću ćemo kada dođe na red, 25. tačka dnevnog reda - pitanje smene ministra Batića.
Bilo bi veoma dobro da se o ovim zakonima izjasni i ministar za rad i za zapošljavanje, nekadašnji predsednik jedne sindikalne organizacije, ili ga možda radnici više ne interesuju. Jedino što me raduje, to je da će porez na imovinu dobro platiti i potpredsednici Vlade, i bivši general Perišić, i Nebojša Čović, koji su za vernu službu Miloševiću nagrađeni državnim vilama.
I na kraju, moramo razjasniti priču o zlom Đinđiću i dobrom Koštunici. Za sve ove zakone glasaju i poslanici Demokratske stranke i poslanici DSS, jednako su odgovorni i Đinđiću i Koštunici. Za sada složno glasaju. Videćemo kada dođe na red onaj zakon o sklapanju homoseksualnih brakova, koji spremaju Koraćevi poslanici, da li će i tada biti toliki evropejci. DOS je najgori, stvarno najgori.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić.

Dame i gospodo narodni poslanici, budžet je kriv za sve, budžet je zbilja kriv, i eto dobrog alibija za ovu vladu, ali za ovu ekspertsku Vladu. Pošto je budžet u svakom slučaju delo ove ekspertske vlade, onda, ako je budžet kriv, Vlada je kriva i morala bi zbog toga da padne.
Budžet, ovaj isti, koji je četiri puta veći od prošlogodišnjeg, budžet koji je nerealan, koji je inflatoran, budžet koji će se puniti porezima, nametima, dažbinama, globama, haračima, i samo haračima, da bi se takav budžet napunio, na način koji sam već rekao, u tu i takvu svrhu, u tu i takvu namenu i za taj cilj, pored prethodno donesenih poreskih zakona, i evo ovih sedam, o kojima danas vodimo načelnu raspravu, od korenite ekonomske reforme, od radikalnih promena u fiskalnoj politici, za sada nema ništa. Sada će da se radi na izmišljanju novih harača radi popune budžeta, budžeta koji koristi za pojedine ličnosti iz DOS-a, a ako nešto preostane, i za narod.
Kako sam inače podneo amandmane na pojedine članove unutar pet zakona, u okviru ovih sedam, o kojima danas vodimo načelnu raspravu, zadržaću se sada na iznošenju primedbi vezano samo za dva zakona - prva načelna primedba vezana je za Zakon o porezu na dobit preduzeća. Članom 23. Predloga zakona o porezu na dobit preduzeća, a shodno Zakonu o računovodstvu, u ukupan prihod preduzeća ulaze i namenska sredstva, komunalne naknade, i sredstva samodoprinosa, koja se namenski usmeravaju u investicionu izgradnju sistema vodosnabdevanja, odvođenja i pročišćavanja otpadnih voda.
Kako ova sredstva nisu rezultat poslovanja preduzeća i strogo se namenski usmeravaju za investicionu izgradnju, a po Zakonu o računovodstvu ulaze u prihod preduzeća, čest je slučaj da preduzeće sa tim sredstvima iskaže pozitivno poslovanje, i po tom osnovu plaća porez na dobit preduzeća. Ako se ima u vidu da preduzeće koje obavlja komunalnu delatnost, obavljanjem te svoje delatnosti nije ostvarilo pozitivan poslovni rezultat, da su sredstva komunalne naknade i sredstva mesnih samodoprinosa strogo namenska sredstva, ona po toj osnovi, i po logici, ne bi smela biti osnov za plaćanje poreza na dobit preduzeća.
Stoga bih predložio, svestan da ova DOS-ova vlast, koja je daleko najgora, pa u svakom slučaju taj predlog neće ni prihvatiti, ali sam dužan, javnosti radi, da kažem sledeći predlog - da se sredstva komunalne naknade mesnog samodoprinosa ne tretiraju kao prihod preduzeća i kao takva izuzmu iz osnovice za utvrđivanje obaveze za porez na dobit preduzeća.
Drugi prilog u okviru ove načelne rasprave posvetio bih Zakonu o stanovanju. DOS, za koji je sigurno da je najgori, pokazaće to vreme koje dolazi, uskoro, ovih dana, ako ne pre, ukida iz starog zakona član 44. Taj stari zakon, odnosno član 44, koji ćete vi za koji dan ukinuti, kaže da su preduzeća dužna da odvajaju 1,3% za solidarnu stambenu izgradnju. Ukidanjem tog osnova i prenošenjem na ono što ste sada nazvali Zakon o porezu na fond zarada, i mogućnosti da opština prihoduje sa 3,5% sredstava, uradili ste još jedno veoma glupu, a za DOS izgleda veoma primerenu stvar.
U tom članu 44, u drugom stavu je predviđeno da se ukupno 5% od prikupljenih 1,3, znači 0,0065% strogo namenski odvoji za rešavanje stambenih potreba ratnih vojnih invalida i članova porodica sa kojima je živeo poginuli učesnik oružanih akcija posle 17. avgusta 90. godine, koji nisu u radnom odnosu.
Prenošenjem te nadležnosti, da se o solidarnoj stambenoj izgradnji brine i bavi opština, doveli ste u sumnju ovu vašu dobru nameru. Neću da budem cinik i da kažem da sumnjam. Verujem da ste imali dobru nameru. Ali se jedno pitam - u opštini Subotica, gde je na lokalnoj vlasti Savez vojvođanskih Mađara i HDZ, zar vi verujete u dobru nameru tih ljudi da će odvojiti 5% od onih bivših 1,3 u novi budžet od 3,5% kao prihode opština za igradnju stanova koja će biti za ratnike.
Da li vi to verujete? O tome niste ni razmišljali, a ne da ne verujete.
Uostalom, zašto to kažem. Obrazloženje vašeg zakonskog osnova za ukidanje člana 44. kaže - ovim zakonskim rešenjem opštinama je omogućeno da samostalno odlučuju o nameni sredstava koja se ostvare po ovom osnovu. S tim, i tu je caka, što se očekuje da će opštine zavisno od svojih potreba i dalje usmeravati deo sredstava za oblast komunalne potrošnje i solidarne stambene izgradnje.
Vi to očekujete od opština koje su na antisrpskim pozicijama? E, alal vam vera na vašim očekivanjima.
Ali, dobro, šta je tu je. U okviru ovog člana 44 zašto kažem da je DOS najgori, jer uopšte ne razmišljate pri u ukidanju tog člana - ko će se starati o izvršenju toga što će prihodovati buduće opštine sa 3,5% poreza na fond zarada. Jer, ovim članom 44. ukidaju se upravni odbori fondova solidarnosti, koji su bili sačinjeni od sindikata, predstavnika zaposlenih i od predstavnika opština.
Da li ste vi stvarno toliko naivni u DOS- da očekujete da će opštine sada same sebe kontrolisati u tome. Jer, ovim članom se ukidaju upravni odbori. Pogledajte samo koja je to naivnost koju vi pokušavate da pokažete, vi iz DOS-a.
Ono što je stvarno interesantno za ovih sedam zakona jeste da na svaki mogući način pokušavate da haračite kako biste prikupili budžet od stanovništva, jer priča o onih 6 milijardi dolara propada. Ovde u ovoj skupštini, hvala Bogu, nema gospodina Nenada Čanka. A da je tu, pošto je vaš koalicioni partner, gospodo iz DOS-a, on bi sada vas pitao, vezano za onih 6 milijardi - a, di su novci.
Verujem da bi on sa pravom to vas pitao. Ja sam koliko do juče verovao da od tih 6 milijardi dolara - koje ste obećavali ovom narodu, samo da vi dođete na vlast i da će biti bolje, pa je narod verovao u određene promene i bolji život - da od toga nema ništa. Sada počinjem da verujem da su tih 6 milijardi u stvari i došli do vas. A, Čanak je eto bolestan, ne može da vas pita di su novci.
Zato ostaje na nama, srpskim radikalima, da vas pitamo šta je sa tih 6 milijardi dolara. Sa tih 6 milijardi dolara naš budžet ne bi bio ovakav harač. Bio bi lakši, bio bi veće rasterećenje za stanovništvo. Dokaz da vi sami delite tih 6 milijardi, a još nezasiti, alavi, pokušavate i preko budžeta četiri puta većeg nego prošle godine, da namaknete sredstva, jeste ono što smo čitali nedavno u novinama, milion i 700 hiljada švajcarskih franaka, koje mimo vašeg Đinkića, preko Narodne banke nije prošlo, otišlo kod vas.
Došlo lično Vladi i Vlada rekla da je nešto raspodelila. Da li vi, gospodo iz DOS-a, verujete toj Vladi? Ovo je DOS-ova Vlada. Ovo je najgora Vlada, a DOS-ova je samo zato što je DOS stvarno najgori.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, verujem, pokušaću da obrazložim argumente zbog kojih ne treba usvojiti ove poreze. Krenuo bih od predloga do predloga.
Prvo bih obrazložio porez na dobit preduzeća. Zakoni su regulatori odnosa svakog društva, a osnovna baza je razvijenost privrede, tj. ekonomska moć. Donošenje ovog zakona nema oslonca u ekonomskoj razvijenosti naše privrede. Naša privreda je razorena bombardovanjem NATO-a, koji je pored mnogih ljudskih života razrušio naše privredne objekte.
Petrohemija Pančevo, Jugopetrol, Prahovo, Fabrika automobila u Kragujevcu, Sloboda u Čačku, ti privredni objekti su bili naši najveći giganti, oslonac naše privrede, da ne govorim o razaranju trafo-stanice u Nišu, koja je bila najveća na Balkanu. Kao i većeg dela elektrosistema.
Ta privreda mora prvo da se u potpunosti izgradi, a onda da DOS-ova vlada krene sa zahvatanjima iz dobiti tih preduzeća. Većina preduzeća ne radi. S razlogom se plašim da ova koja trenutno rade uskoro ne budu zatvorena, što bi dovelo do velikih socijalnih nemira.
Ministar finansija je izjavio da sindikalisti učestvuju u donošenju ovakvih zakona u razvijenim državama. Da li to znači da u Srbiji mišljenje radnika nije relevantno, da radnici treba da pune budžetsku kasu svojim radom, entuzijazmom, pozitivnom energijom, ali njihovi zahtevi preko sindikata nisu bitni jer smo nerazvijena zemlja.
Treba omogućiti privredi Srbije oporavak za određeni vremenski period, a zatim usvojiti zakon, ali ne tako što ćemo ministru finansija omogućiti da odrešenim rukama i ličnim nahođenjem određuje odnose u toj oblasti. Sve to mora biti precizno regulisano zakonom.
Predviđene su kamate od 0,2% dnevno na neplaćen porez. Takve kamate u svetu ne postoje i kada bi postojale izazvale bi sigurno revoluciju. Da li je cilj ovog zakona obezvređivanje vrednosti naših preduzeća da bi se ona prodala što jeftinije uz enormno veliku proviziju.
Cilj Srpske radikalne stranke je oživljavanje i razvoj preduzeća, privrede, a predloženi zakon nije primeren vremenu u kome živimo.
Što se tiče Predloga zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, u subotu se premijer Đinđić provozao na trotinetu na Sajmu automobila, čije su cene nedostupne 99% populaciji Srbije. Pored ovakvih predloženih DOS-ovih poreza, pre svega što se tiče automobila, građani Srbije voziće se trotinetom, ali ne motorizovanim kojim se Đinđić vozio, već onima kojima smo se mi kao deca vozili.
Što se tiče mobilnih telefona, taksa je uvedena radi obnove zemlje, a sada, bez obzira na koliziju sa saveznim zakonom, više nije taksa već porez i to u duplo većem iznosu. Samo da podsetim - u vreme kada je taksa na mobilni telefon uvedena bilo je samo 250 hiljada pretplatnika, a sada ima milion i 600 hiljada, i da je u to vreme mobilni zaista bio skup i da je prosečan mobilni koštao oko 1000 maraka, a danas možete da ga nađete i za 100 maraka, i to više nije luksuz već potreba svakog građanina Srbije.
Što se tiče poreza na oružje i čamce već je bilo dosta reči i tu nemam šta da dodam.
Što se tiče Zakona o stanovanju, izmena koja se predlaže je potpuno nehumana. Članom kojim se menja je bila predviđena solidarna stambena izgradnja, odnosno izgradnja stanova solidarnosti. Iz tih sredstava građeni su stanovi koji su manje kvadrature po nižoj ceni i dodeljivani radnicima sa nižim primanjima. Ovim izmenama umanjena su sredstva za stambenu izgradnju.
Srpska radikalna stranka se zalaže da svaki radnik ima rešeno stambeno pitanje, zalaže se za zbrinjavanje svih građana Srbije.
Što se tiče Zakona o porezu na finansijske transakcije da li je cilj donošenja ovog zakona neophodnost da se jednim normativnim aktom uredi oblik poreza na finansijske transakcije. Ukidaju se takse za obnovu zemlje i doprinos solidarnosti, uvedene Zakonom o obezbeđenju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom regionu od strane NBJ Zakonom o obezbeđenju sredstava za sprovođenje socijalnog progrma Republike Srbije.
Ako su DOS-ovci te takse kritikovali i tražili njihovo ukidanje u vreme kada se zemlja obnavljala posle bombardovanja, sada zahtevaju da se usvoje. Sada kad DOS izglasava nove poreske zakone, navodno kao u zemljama sa razvijenom privredom, sada kada nema više sankcija, a navodno veliki novac sa Zapada je došao u našu zemlju, ne treba sigurno da usvojimo ovaj zakon jer se njime opterećuje privreda Srbije.
Što se tiče poreza na fond zarada, tu je pre svega osnovica sadržana u članu 3. Predloga zakona, odnosno plaća se još 3,5% na isplaćene zarade oporezivanjem prihoda od autorskih prava, industrijske svojine, prihoda od samostalne delatnosti i na iznos katastarskog prihoda.
Zašto smo onda uopšte ukidali te gradske takse ako se sada uvodi nova taksa od 3,5%, tim pre što nije definisano gde će se ova sredstva koristiti i za koje namene.
Privrednici žele da prate tok novca koji oni izdvajaju u savezni, republički budžet, pa čak i u budžet mesnih zajednica. Ko zaračunava prihod od samostalne delatnosti? Gospodin Batić kao advokat odlično zna kako se naplaćuje od seljaka ili kriminalaca. Da li je on svoj ukupni prihod prijavio, jer da jeste da li bi imao ono što sada ima?
Što se tiče Predloga zakona o porezu na imovinu, on je destimulativan za građane Srbije. Kada kažem - građane, ne mislim na one izuzetno bogate, kojih nema ni 10% populacije u Srbiji, već na građane koji su godinama mukotrpnim radom i štednjom gradili za svoju budućnost i budućnost svoje dece. Ovim zakonom DOS utiče na tu budućnost, jer su stope poreza na nasleđe povećane, pa se čak i unuku ne isplati da od dede nasledi nepokretnu imovinu.
Građani sa svojim primanjima neće moći da plate porez da bi nasledili imovinu, biće prinuđeni da prodaju bar deo te imovine. Znate li uopšte šta znači za seljaka da mora da proda deo svojih obradivih površina, kuće svojih pradedova, materijalna dobra, za koja je emotivno vezan, dobra koja su ga othranila, školovala njihovu decu, dobra koja asociraju na sopstvene korene.
Poklon je dobročinski ugovor i prima se sa zahvalnošću od poklonodavca, a taj ugovor se može kasnije poništiti. Zašto se onda na takav ugovor plaća porez? Po narodnoj : bogat narod, bogata država. DOS će ovim stopama oporezivanja stvoriti siromašan narod, a veliki budžet za DOS-ovu vladu.
Što se tiče načina naplate poreza prinudnim putem, popisa i procene vrednosti imovine, smatram da je bolje imati manje stope poreza, primerene ekonomskoj moći obveznika, da mogu da isplate svoje obaveze državi, nego da se ide nepopularnim merama prinudne naplate.
Poštovani narodni poslanici DOS-a, smanjite poreze, dokle narod ćuti dobro je, jer vas pored ćutanja i posmatra.
Na kraju, Zakon o lokalnoj samoupravi, vidim da gospodin ministar lokalne samouprave sa nevericom sluša. Baš bih postavio pitanje gospodinu Batiću o nesposobnosti i neažurnosti nove vlade DOS, koja se ogleda na primeru male opštine Lebane, u mom Jablaničkom okrugu. Kao što znate, od 9. 3. 2001. godine opština uopšte ne funkcioniše. Građani ne mogu ni jedan posao da završe u opštini Lebane. To je verovatno zbog toga što ministar lokalne samouprave .... (Čedomir Jovanović: Bila je motka.) Pa, bila je motka, gospodine Čedo Jovanoviću, ali je motka prvo bila od strane 500 građana, koji su ušli i silom izbacili građane koji su legalnim putem izabrani na izborima, a onda, što je Srpska radikalna stranka osudila, nastavili su da izazivaju nasilje, pa se 16. marta 2001. godine organizovala druga grupa. Na poslednjim izborima imali su samo 300 glasova, a vi ste im omogućili, gospodine Čedo Jovanoviću, sa vašim ministrom Batićem, da bude preko 2.000 građana kasnije u toj istoj opštini, znači da se oporave i da opet nasilnim putem bude izbacivanje tih građana. Vlada DOS već mesec dana nije u stanju da sredi apsolutno ništa što se tiče opštine Lebane. O tome ćemo dosta pričati i u okviru tačke, gde se radi o poverenju gospodina Batića. Hvala.