Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk, a posle njega narodni poslanik Lazar Marjanski.

Poštovani narodni poslanici, mi kao jednu tačku dnevnog reda imamo i usvajanje završnog budžeta za prošlu godinu i ovde lepo piše - da je budžet za prošlu godinu bio 32 milijarde dinara, a 19 milijardi su bile takse za obnovu zemlje. Ako se 32 milijarde stave u odnosu na 129, to je čak i preko tri puta, toliko radi istine.
Dakle, često se pred kreatore ekonomske politike postavlja pitanje - kojom poreskom politikom kreirati sve to i u kom pravcu povesti zemlju. Do sada su u teoriji bila dva pristupa. Jedan je bio restriktivan, kada se neke stvari u ekonomskom životu usmeravaju i ograničavaju. Drugi je bio podsticajan, kada se od privrede i stanovništva traži da se više radi, da budu produktivniji, da se više ulaže u privredu i da se više štedi. Nažalost, nova vlada uvodi jedan novi poreski tretman, a to je da porezi imaju samo zadatak da pune prevelike i neprimerene budžete. Iz ovog zakona poreskih paketa, rešenja koja su predložena bila su možda devedesetih godina reformska, a nažalost zbog uvođenja reformskih sankcija, ekonomskih sankcija i ratnog okruženja, tada je odlučeno da se delom ta rešenja ne prihvate. Sada ta ista rešenja predlaže, kroz iste zakone, nova vlast, nažalost u ekonomskoj situaciji koja je mnogo nepovoljnija nego pre 5. oktobra. Čak se za reformske i moderne proglašavaju takse za nove poreze, koje su bile uvedene za vreme ekonomskih sankcija i za vreme elementarnih nepogoda koje su uvedene pre par godina. Uvođenje taksi i propisivanje, kao novih poreza, nije ni ekonomski, ali to je protivustavno i protiv osnova poreske politike koja se vodi u ovoj zemlji. Možemo da kažemo da je ova poreska politika neekonomska, nedomaćinska, a usmerena je protiv svoje zemlje i protiv svog naroda. Šta je cilj ovakvih zakona? Umesto da se ulaže u privredu, da se prvo napravi program za revitalizaciju, ako nije bilo novih sredstava, ali barem onih sredstava iz predizbornih obećanja koje ste vi za vreme predizborno obećavali, da se privreda revitalizuje, da se podigne standard domaćinstva, da se reprogramiraju unutrašnji dugovi koji guše privredu i privredni život, jednostavno, do toga nije došlo. Zašto nije kroz oživljavanje privrede otvoreno novih 500.000 radnih mesta. Zašto se sa ovom poreskom politikom i sa zakonom o privatizaciji, koji se nagoveštava i gde se predviđa da će biti ugašeno 500.000 radnih mesta, i na ionako smanjeni broj radnika u privredi, udaraju ova nova opterećenja? Jednostavno, nova vlast žuri u susret ekonomskoj globalizaciji ili novoj svetskoj podeli rada, u kojoj je našoj zemlji namenjena uloga kolonije. Po toj politici svaka ozbiljnija fabrika u našoj zemlji ili će biti prodata, ili će biti ugašena, da ne bi bila konkurencija, kako na domaćem tržištu, tako i na tržištu okolnih zemalja. Jednostavno, mi ćemo postati tržište za stranu robu ili ćemo postati poligon za prljave tehnologije. Umesto priče o rasterećenju privrede, mi ćemo dobiti novo opterećenje privrede. Šta će biti? Sa ovim opterećenjima, trgovina iz nekih legalnih tokova preseliće se na ulice, buvljake i u šverc. Poslodavci će biti oporezovani na taj način, da čak i ako dođe do poremećaja proizvodnje, do neisplate ličnih dohodka, moraju da plate državi doprinose i poreze, iako nisu isplatili plate.
Treće, ukida se jedno od prava radnika koje je ostvareno i na koji način su radnici mogli da reše svoje stambeno pitanje.
Par puta je gospodin ministar pokušavao da objasni šta je iza ovih poreskih zakona, međutim nije nas baš dovoljno ubedio, a posebno oko priče o rasterećenju privrede. Ja ću navesti jedan primer sada, ako je prosečna plata 4.500 dinara i ako je opterećenje 100%, na koji način ćemo doći do rasterećenja od 70%, ako se i sada na tu platu dodaje topli obrok i regres za godinu dana. Već sada je to opterećenje oko 85%. Voleo bih da nam još jednom ministar objasni taj princip bruto plate. Na preračun bruto plate za sada jedino znamo da će biti 14% porez za državu, ali još nisu izašli sa doprinosima za penziono i socijalno osiguranje, da bi mogli da poverujemo da će stvarno biti tog rasterećenja, sa 100% na 70%, ali bez uključivanja u osnovicu, za sada neoporezivog, dela toplog obroka i regresa. Hvala.

Reč ima ministar Đelić.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, teško je ne reagovati na takve netačne prikaze. Teško je prihvatiti od onih koji su deset godina i više vodili javne finansije takve neistine. Reći da je ovaj budžet tri i po puta veći od onoga što se pre radilo, nije istina i hteo bih da podsetim naše građane i poštovane poslanike na nekoliko činjenica.
Prvo, jedno od velikih iznenađenja za nekog novog ministra finansija i ekonomije je da otkrije da je budžet za 2000. godinu bio planiran sa 11 penzija, 11 dečijih dodataka i 11 plata. Takav ste način imali i takve su bile javne finansije. U startu predviđate da zakidate, u startu predviđate da lažete, u startu predviđate da ne smete (aplauz u sali) ljudima da kažete - imate zakonski utemeljena prava, a onda planirate 11 plata, 11 dečijih dodataka i 11 penzija. U startu planirate i kažete da će biti nulta inflacija, i tako je planiran budžet za 2000. godinu. (Čuje se žagor poslanika SRS.)

Molim narodne poslanike da ne kevću.

I kakav je rezultat svega toga? Naravno, inflacija od 113%, naravno posle promašene politike administrativnih cena, depresijacija koja proizvodi samo nelogičnosti u ekonomiji i nestašice, a odjedanput se to izbegne, odjedanput to propusti i samim tim što je hteo da se napravi neki metež i haos na tržištu, kada je demokratska vlast pokušavala da preuzme ponovo vlast.
Da podsetim na nekoliko činjenica ponovo - oktobra 2000. godine se kasnilo tri godine za penzije seljaka, oktobra 2000. godine se kasnilo dve godine za dečije dodatke, oktobra 2000. godine se kasnilo 26 meseci za materijalno obezbeđenje porodice, oktobra 2000. godine se kasnilo 32 meseca za tuđu negu i pomoć. To je bila ta socijalna politika.
Najzad, da podsetim na nekoliko činjenica još - za 2000. godinu, naravno da nije došlo do promene vlasti, ponovo bi danas pred vama dolazila neka nebuloza u vidu završnog računa budžeta za 2000. godinu, gde bi dakako sve bilo izbalansirano.
Tu se ne bi računala sva dodatna zakašnjenja o kojima sam govorio, nekih 200 miliona maraka zakašnjenja u penzijama i socijalnim davanjima, još 200 miliona maraka kašnjenje za druge korisnike budžeta i milijardu maraka nagomilanih gubitaka javnih preduzeća. Kroz takvu politiku cene struje, gde se sve prelamalo preko EPS-a već 10 godina, tamo se sve prelamalo, tu su se gurale dubioze i sve se pokušavalo kroz izrabljivanje tih sistema. Danas zbog toga imamo tolike teškoće i nažalost, zbog toga danas značajan deo onoga što dolazi iz inostranstva moramo premestiti i tamo preusmeriti. To je jedini način da obnovima taj veliki sistem. Da ne govorim o tome da se i kroz taj budžet i politiku javnih finansija ulazi u docnje prema dobavljačima, tako je i vojska danas došla u docnje prvi put u dugom nizu godina da danas ona bude dužna tri -četiri milijardi dinara njenim dobavljačima, prvi put u dugom nizu godina.
Najzad, da ne govorim o tome da se prošle godine nije našlo mesta da se isplati dug našim građanima u vidu stare devizne štednje. Ove godine smo mi obezbedili 440 maraka po štediši i već sledeće nedelje, to je ona prava politika, već u utorak se kreće sa prvom ratom od 110 maraka po štediši. Da ne govorim o tome da je već 11 godina naša zemlja izvan svakih finansijskih tokova. Naravno, nije isplaćivala ništa od starog duga, od onih 12,2 milijarde dolara, ali zbog toga nije mogla da dobije ni jedan kredit. Ove godine mi već krećemo, doduše u male sume, da postanemo normalna zemlja, počinjemo da isplaćujemo taj spoljni dug i moći ćemo ponovo da dobijamo nove kredite. Videćete, novi krediti, što se tiče MMF-a i Svetske banke, biće već u junu. Pre dva dana - 10. aprila imali smo tri simultane dobre vesti: 150 miliona evra od strane Evropske unije, 125 miliona maraka od strane Evropske banke za razvoj za obrtna sredstva naše privrede i 10 miliona evra u mikrokreditiranju za naše preduzetnike. To je istina, to je odgovorno vođenje naše zemlje, a ne laž. Hvala.

Gospodin Ivković - replika. Ovo je poslednji put da dajem repliku na pominjanje bivše vlasti ili na pominjanje sadašnje vlasti. Molim vas da prekinemo tu vrstu razgovora ovde u Parlamentu, da se držimo makar u tom delu Poslovnika. Bude li pomenuta poslanička grupa, bude li pomenut poslanik po imenu, imaćemo repliku, ali na pominjanje bivše vlasti, gde je bilo puno učesnika i sadašnje vlasti, gde je više učesnika, da sa time prestanemo.

Gospodine predsedavajući, pretpostavio sam da vi meni dajete repliku zato što je ministar Vlade Republike Srbije izgleda podosta izgubio živce i dopustio je sebi da vređa govornike. Mislim da ste vi čuli, kao i ja, da su njemu dosta teške reči izletele iz usta, prema uvaženim starijim, prema rangu znanja i zvanja, mnogo ozbiljnijim ljudima koji su bili za ovom govornicom. Ne tražim repliku zato što je spomenuta ranija vlast. Tražim repliku zato što je uvređen govornik koji je prethodno bio za ovom govornicom. (Predsednik: Nije uopšte pominjao bilo koga, ni grupu, ni poslanika).
Gospodine predsedavajući, smatrajte da ja koristim svojih 10 minuta, a radi istine i vaše i moje časti, pročitajte stenogram gospodina Đelića i verujem da ćemo se sutra pogledati u oči vi i ja. Znači, nije replika nego mojih 10 minuta.
Poštovani gospodine Đeliću, razumeo sam da stvari kod vas ne stoje ponajbolje (zamolio bih moje kolege poslanike da pokažemo da je i ranija vlast kako treba). Onog trenutka kad ste izašli za ovu govornicu i počeli da radujete građane Srbije, da građanima Srbije objašnjavate - budite sretni građani Srbije, oni koji imaju glisere platiće porez, a vi koji nemate glisere nećete ni primetiti da plaćate veći porez za svoje male automobile, da plaćate veći porez za svoje stanove. Gospodine Đeliću, vi ste time prešli u jednu veliku demagogiju i mislim da ste podosta građana koji su vas slušali dosta razočarali i uvredili kad ste pomislili da će građani Srbije biti sretniji što će oni na Dedinju da plaćaju progresivnu poresku stopu, a da neće primetiti da oni istovremeno plaćaju užasno velike poreze gde god se okrenu, od svoje imovine, preko samoposluge, do činjenice da je 300% poskupeo studentski standard i smeštaj u studentskim domovima, a tek ćemo videti koliki će biti u septembru.
Prema tome, sam vaš nastup na početku ove diskusije je ukazivao meni, kao čoveku koji ipak ima podosta iskustva iza sebe, da ne stoje stvari čvrsto u vama i u vašem utemeljenju, u ispravnosti stavova koje ovde iznosite. Pokušali ste građane Srbije da napravite onakvim kakvi nisu. U Srbiji, ja u njoj živim gospodine Đeliću, sa celom svojom porodicom i sa svojim roditeljima, i ja o njoj mogu da govorim. U ovoj Srbiji žive čestiti ljudi i baš njih briga ko će koliko da plaća. Oni razmišljaju kako će oni da žive, kakav će njihov standard biti i da li će njihova preduzeća, njihove prodavnice moći da rade i da oni zarađuju. Tvrdim za ovom govornicom da ste vi smislili takav budžet, takav poreski sistem, da direktno nema stimulacija za privredni razvoj bez rasprodaje društvene svojine, i to ogromne vrednosti, koja uopšte nije bila taknuta do dolaska vas na vlast.
Gospodine Đeliću, da vas obavestim, u Vladi Republike Srbije je uvek bio običaj da se računa sa produženom budžetskom godinom i nikada januar mesec u budžetu za tekuću godinu nije ulazio u igru. Zato ste vi našli 11 meseci penzija, 11 meseci plata, jer je januar tekuće godine, kada se donosi budžet, ujedno bio mesec koji se ne računa za tekuću budžetsku godinu. To je tačno.
Gospodine Đeliću, dok ste vi sedeli tamo gde ste bili, ovaj narod ovde je preživeo embargo, ovaj narod je preživeo NATO agresiju. Zbog toga Vlada Republike Srbije nije mogla da isplati sva socijalna davanja, jer da je tih 20 milijardi dinara, koje je uložila u obnovu i rekonstrukciju zemlje, mogla da uloži u obrazovanje, u kulturu, u nauku, u socijalna davanja, vi ne bi sedeli u toj klupi, to da znate.

Gospodin Šešelj - replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, bivša vlast je bila loša i po tom pitanju se svi slažemo. Valjda ne treba o tome više da vodimo sporove. Bivša vlast je bila loša i tako je narod ocenio na prošlim izborima. Posledica takve narodne ocene je vaša vlast. Sad govorimo o vašoj vlasti. Bivša vlast je bila loša, a DOS-ovska vlast je mnogo lošija. DOS je najlošiji, DOS je najgori. Zašto? Koliko god da je bila loša prošla vlast, mi se nismo usuđivali da uvodimo ovakve poreze kakve uvodi ministar Đelić. Nismo smeli i nije nam palo na pamet. Najlakše je bilo uvesti ovakve poreze, a šta posle? Ko će da plati te poreze? Mogli smo i mi da imamo struju četiri puta skuplju. Sada je struja četiri puta skuplja, sada je hleb tri i po puta skuplji. Najavljuju se i dalja poskupljenja struje. Potpredsednik Savezne vlade - Labus je najavio da struja treba da bude deset puta skuplja, da bude pet dolarskih centi po kilovatu. Nemojte da klimate glavom, to su svi mediji objavili. To je tačno i doneću vam na sledeću sednicu, da vam pokažem, pa onda izađite ovde da kažete da li je tačno ili nije.
Dakle, sve što vi radite, to je jedan surovi ekonomistički pristup koji ne vodi računa o ljudima.
Vi brutalno vodite svoju politiku, vama treba za budžet 120 milijardi, i vi brutalno gledate gde se sve to može oteti. A može li onaj kome to otmete izdržati, može li podneti? To je problem. Možete vi na jednog konja da natovarite 500 kg, ali samo jednom, čim natovarite 500 kg, više nemate konja. Ne tretirajte tako narod.
Ovo što ste nametnuli narodu, je nepodnošljivo. Vi ćete te pare da delite kao Deda mraz. Pominjao sam tog nesrećnog Čovića više puta zbog nebuloznih 500 miliona dinara. Ima čitav niz stavki u budžetu koje bi se mogle kresati, a da se ne dira u zdravstvo, u prosvetu i u ono što je najpotrebnije. Ima toga, ali to niste pokušali da radite. Nas pitate - što to ne kritikujemo? Pa niste nam dali tako transparentan budžet, nego ste zadržali staru praksu, okvirne iznose samo, okvirne iznose za određene oblasti. Da ste bili precizniji, našli bismo vam mnogo mesta.
Znam kako je došlo do takvog budžeta: 1991, 1992, 1993, mi radikali smo i u Saveznoj i u Republičkoj skupštini, stavku po stavku, kritikovali budžet i svaki put kada sledeći budžet Vlada priprema, ona traži stare stenograme, da vidi šta smo mi napadali, pa to prikrije u budžetu. E, to je suština.
Sada ste vi to zadržali. Problem je što nema onih šest milijardi dolara, suština je u njima. Niste dobili ni ovih 50 miliona krvavih dolara, što vam je obećala Amerika, da uhapsite Miloševića, ni to još niste dobili, ili krijete to negde. To su sitnice. Gde je šest milijardi dolara? A vi ste čvrsto obećali tih šest milijardi dolara, to je bila jedina vaša ekonomska politika, i nema ništa od vaše ekonomske politike.