Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, članovi Vlade, zaista bih želeo prvo gospođi predsedavajućoj da se zahvalim na novom imenu. Neću tražiti reč po povredi Poslovnika, imajući u vidu da se i dalje zovem Ljubomir Mucić i da je još jedino takvo ime u srpskom jeziku. Ne znam samo koji je pravi cilj bio gospođi predsedavajućoj.
Da pređem na ovu temu. Zaista bih želeo da kažem da se pred nama nalazi drugi set zakona koj se direktno odnosi na sve građane Srbije. Vlada je servirala u ovom setu i očekuje vraćenu loptu. Brz reter Vlade kroz izmene predloga zakonskih propisa u vidu predloženog mnoštva amandmana, otkriva da je servirana lopta mnogo zakačila mrežu sastavljenu od pocepanih džepova građana.
Odmah na početku da ukažem na neke nedoslednosti u poreskoj politici koju je Vlada predložila i koju Vlada predlaže. Prvo, zaista za prethodnu sednicu i usvajanje republičkog budžeta i republičkih poreskih zakona, kojima su instrumenti uvedeni za punjenje republičkog budžeta, žurili smo da sve to brzo završimo, ograničavali vreme i šta sve nismo radili da se završi do 31. marta, a prihode koji su uglavnom prihodi opštinskih budžeta u ovom trenutku, pored zakona koji se odnosi na ograničavanje sredstava, ovo su instrumenti za alimentiranje budžetskih prihoda u opštinama, uopšte ne žurimo i nemojte opet da bude slučaj da zbog nedonošenja ovih zakonskih propisa opštine neće usvojiti svoje budžete ni do 1. maja ove godine, što se nikada nije ni dogodilo. Neki su to usvojili, oni koji su imali snage i znali, a oni koji nisu ni pokušali, neće ni pokušavati.
Drugo, jedna takođe nedoslednost, a to je oko poreskih stopa, interesantno je da porez na fond zarada od 3,5% uvodi se čak i za seoska domaćinstva, odnosno ide i na poljoprivrednike kao poreske obveznike, izjednačeno i sa radnicima i sa privatnim zanatlijama, što nikada do sada nije bilo.
Zaista vas molim, gospodine ministre, da eliminišemo tu grešku, jer naši seljaci nikad do sada nisu plaćali ni porez ni doprinos solidarnosti za stambenu izgradnju a čini mi se da nikad nisu ni dobili stanove niti će dobijati.
U tom cilju ili da preciziramo ovu zakonsku odredbu ili da ove poreske obveznike oslobodimo plaćanja ovog dela naknade. Što, s druge strane, ujednačavanje ove stope na bruto zarade na opštinskom nivou je nedosledno onoj politici različitih poreskih stopa na bruto lični dohodak, gde je stopa za jedne 14%, a za druge 20.
Želeo bih da istaknem još jednu stvar. Na ovim sednicama sam očekivao od ministra i od Vlade da nam pokaže jednu simulaciju poreskog obveznika, za određene kategorije radnika, određene kategorije stanovništva i da utvrdimo ukupno opterećenje našeg poreskog obveznika, kakva je do sada bila praksa.
Radi ilustracije - vlasnik automobila domaće proizvodnje jugo skala ili kec, kako ga popularno nazivamo, u ovom trenutku, bez povećanja lokalnih komunalnih taksi, naknade za putarinu koja ide Republičkoj direkciji, pri registraciji svog motornog vozila starog 10 godina treba da plati obaveze, kako državi, tako i osiguravajućem društvu, u iznosu od oko 4.730 dinara, što je u odnosu na prošlu godinu, što je u ovo vreme iznosilo oko 1.520 dinara, negde oko 3,1 puta više.
Takođe, prilikom opterećenja i usvajanjem principa bruto zarade radniku sa najnižom kategorijom, koja je navedena u zakonima o porezu i osnovici, tj. doprinosu za zdravstveno i penzijsko osiguranje, lično primanje od 1. juna će se smanjiti za 25%, a direktoru ili radniku sa visokom stručnom spremom to smanjenje će iznositi tri posto. Znači, po osnovu opterećenja regresa za društvenu ishranu, što znači da će uvođenjem tih poreza faktički pola biti uskraćeno i u odnosu na neto lični dohodak, neto lično primanje do sada, što znači da će biti različiti procenat smanjenja.
Znači, nekome će koverat biti puniji, još više u odnosu na onoga kome će koverat biti tanji.
Želim samo da kažem još jednu konstataciju, kod prvog seta zakona koji ste usvojili, da ste zaboravili da trgovci nisu sudije vaše poreske reforme i da opterećenje i sud o opterećenju daju građani, a oni se još preračunavaju zbog onoga što ih je zadesilo.
Mišljenja sam da će ovaj meč u dva seta prilično kratko trajati. Inače, gospodo, moram da kažem da je budžet već inflatoran i to sam najavio gospodinu ministru. Radi dokaza pokazaću ovu novu novčanicu od 100 dinara, potpisanu još od gospodina Gazivode iz 1996. godine i koja je isplaćena građanima - penzionerima u subotu i ponedeljak prilikom isplata penzija. To je još jedan dokaz nedoslednosti Narodne banke i monetarne politike koja se vodi na nivou SRJ i Srbije.
Bilo je zalaganja da se stare novčanice zamene novima, a ova novčanica (stavio sam je u svesku da bude nepresavijena) je isplaćena prilikom isplate penzija. To znači da u budžetu još nema dovoljno sredstava i da je glavni razlog opadanje poreza na promet i prihoda po tom osnovu, odnosno zbog opadanja fizičkog obima poreza na promet.
Evo, moram još jednu svoju konstataciju i primedbu da kažem - da smo popušili i cigarete po novoj ceni, ali markicu još nisam video od akcize. Ministre, dogovorili smo se da iedemo prvo da kupimo cigare i da proverimo. Najveći problem, kao i prethodnoj, i ovoj vladi će biti sprovođenje poreskih reformi i ako se ne pokažete dosledni u tome od ovoga nema ništa.
Da ne dužim,sam ministar je rekao da celovita poreska reforma nije započela. To je zaista iskreno i transparentno ,a privrednici kažu i traže da ih više ne opterećujemo jer od rasterećenja je počela da pada koža.
Zato su neki zakoni sa primenom od 1. juna ili 1. jula, a u sezoni godišnjih odmora nema isplate regresa za topli obrok, a dotle će i regres za godišnji odmor biti isplaćen, tako da od ovog nagoveštenog prihoda po osnovu bruto ličnih dohodaka i povećanja osnovice po osnovu poreza na bruto zarade, od regresa za godišnji odmor i regresa za topli obrok neće biti veći prihod.
Takođe još jedna nelogičnost, da direktor na službenom putu sa vozačem i još ako vodi nekoga ima pravo i na gostinski ručak, na topli obrok do 600 dinara dnevno, a kovač, zidar, i svaki proizvodni radnik ne može da primi 900 dinara za 22 radna dana, bar po litar mleka dnevno, već i na to moraju da se plate obaveze, pa "pola prospe" a pola njemu ostane.
Takođe, na kraju, što se tiče ovih zakonskih propisa, za Kolubarski kraj, za Srbiju, je najvažniji deo zakona koji se odnosi na proez na finansijske transakcije. Nije mi jasno da li je moguće da se ovi izvori - doprinosi solidarnosti i taksa menjaju samo zato što po klasifikaciji zemalja OECD-a predstavljaju porez na transakcije.
Kod mene u selu Komiriću kažu "Besposlen po i teliće krštava". Ali, nije tako. Ukidanjem Zakona o obezbeđivanju sredstava za obnovu zemlje izbrisan je i poslednji trag NATO agresije i pominjanju šteta koje se mogu videti u samom budžetu koji smo i usvojili. Umesto da plate štetu i pomognu otklanjanju katastrofe koju su nam naneli, krstiše nam čak i ono što mi treba da plaćamo.
Isti slučaj je i sa doprinosom solidarnosti uvedenim Zakonom o obezbeđivanju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu, gde se u ovoj zemlji Stradiji, zanemari jedna od najvećih i najplemenitijih osobina Srbina, a to je solidarnost i pomoć u nesreći.

Molim vas da završite, već ste prekoračili u dvanaesti minut.

Nisam koristio pravo na reč po Poslovniku, a i sekretar me je ... izvinjavam se.

Nije potrebno da se izvinjavate, nego da završite.

Na kraju, podržavam zadržavanje ovih izvora, ali ne da se koriste za zapušavanje budžetskog deficita, što je već praksa ovih dana, jer od tad pa do danas u Kolubarski okrug još nije stigao ni dinar pomoći.

Za reč se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uz dužno izvinjenje zbog kašnjenja, na koje sam bio prisiljen zbog nekih drugih neodložnih obaveza, želim da zamolim poslanike da se drže predloženog zakona i da u kritikama koriste argumente.
Veoma su jasne analize do kojih smo mi došli, a koje govore o spremnosti predstavnika bivše vlasti da ulažu sredstva u saniranje šteta u Kolubarskom okrugu, i naravno, u saniranje šteta koje su se pojavile usled bombardovanja NATO pakta. Dakle, fond solidarnosti će biti transformisan, sredstva će biti bitno uvećana i njima će se izaći u susret onim korisnicima sredstava iz fonda koji su bili prisutni i do sada.
Što se tiče Kolubarskog okruga, doneo sam ovde jedan dokument. Nije tačno da se u Kolubarskom okrugu nije gradilo, gradilo se, ali se npr. gradio dom radikala, nisu se gradile kuće građana, koje su porušene u zemljotresu, i svaki stanovnik Kolubarskog okruga veoma dobro zna koliko ste vi, kao predstavnici vlasti, bili spremni da im izađete u susret u rešavanju problema, koji su za njih bili prioritetni.
Dakle, gospodo, možete reći - nije se ulagalo u Kolubarskom okrugu u saniranje šteta nastalih prilikom zemljotresa, osim u slučaju doma radikala u Valjevu, kada ste uložili četiri miliona i 723 hiljade dinara. To su činjenice. (Poslanik Šešelj traži repliku.)

Nema replike. Pa niste vi dom radikala, niste pomenuti ni vi, ni funkcija, ništa uvredljivo. Imate pravo po Poslovniku, ali nema uslova po Poslovniku. Replike nema.
Ima reč narodni poslanik Joca Arsić.

Poštovano predsedništvo, konačno da dobijem reč. Molio bih vas, ako je moguće, malo pažnje samo, a ako nije, biću prinuđen da govorim, iako me niko ne sluša.
Ovde je rečeno u najavi ovog seta zakona da se radi o reformskim zakonima i takođe, kad se tiče izmena u Zakonu o lokalnoj samoupravi, da će to biti početak decentralizacije. Takođe je naglašeno da će ovi zakoni, odnosno, predmet ovih zakona je ranijim uredbama Vlade van javnosti donošen, na tajni način, a da o njemu nije bila upoznata šira javnost.
Molim vas, pošto se ovde radi o setu od sedam zakona, a zna se da se zakoni donose u redovnoj proceduri u Skupštini Srbije, bar ovi koje sada usklađujemo, nikako nisu mogli biti tajni i van domašaja javnosti Srbije. Pošto se ovde radi o usklađivanju zakona, najviše u cifarskim iznosima, a ponegde i u izmeni visine zahvatanja, uglavnom naviše, tvrdnja da ovaj prethodni set zakona nije izazvao povećanje cena, jeste možda tačna u onom delu kada se uproseči. Ali, ako se uzme u obzir da su pojeftinili vanbrodski motori, da je pojeftinila bela tehnika, da je pojeftinilo dosta od te robe na drugoj strani, ono što je u kupovnoj moći naših građana najveći predmet kupovine, to su uglavnom potrebe za kupovinom robe, koja služi za ishranu stanovništva, tu je došlo do značajnog povećanja i ova tvrdnja možda je statistički tačna, ali je izazvala veće opterećenje kućnog budžeta.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi, umesto komunalne takse, uvodi se nova obaveza, koja glasi: "iznos od 3,5% na fond zarada". Taj deo je postojao i ranije, samo se drugačije zvao. Nije bio fond zarada, to je bila komunalna taksa, i ovo nije ništa novo i ništa neće doneti decentralizacija opštine, jer je postojala ta komunalna taksa, bila je po ovlašćenju SO, da je donesu do iznosa od 1%, uz saglasnost Vlade bilo je moguće ovu taksu povećati do 5%.
Normalno, za to je bio potreban obrazloženi zahtev, za to je bio potreban program fonda, program SO, koja je usvajala taj program fonda najmanje jedanput godišnje i razmatrala izveštaj o radu tog fonda, ili javno preduzeće, zovite ga kako hoćete, različito je to bilo organizovano i dato na slobodu SO, da ove namene, preko ovih fondovskih sredstava, ili javnih preduzeća, ili preduzeća za izgradnju gradova, da se ta sredstva namenski koriste i od strane Vlade su mogla svakog momenta da se prate, i od strane budžetske kontrole.
Prema tome, nemamo ništa novo, sem toga da se ovo što je bilo moguće, od jedan do 5%, zamenjuje konstantom koja se zove 3,5% na bruto zaradu, a taj iznos od 3,5% treba da sadrži i ono što je sadržano u Zakonu o stanovanju, a to je i 1,3% takođe na bruto zaradu.
Prema tome, nema nečeg naročito novog u ovome. Ima novo to što će praviti velike probleme, a to je da je izbrisano iz zakona, odnosno, predlaže se ovim izmenama i dopunama zakona da se briše od člana 60. do člana 65, koji reguliše upravo ovu materiju i namenu za ovu materiju, utroška i ubiranja sredstava, i ono što je najbitnije, to je da je jedan od članova sadržavao i odredbu koja je omogućavala malim opštinama i opštinama čiji su radnici zaposleni u velikim opštinama i velikim preduzećima, a nisu rezidenti te opštine, da taj komunalni doprinos bude usmeren tamo gde ti radnici žive.
Znači, zarađivali su u drugoj opštini, jačoj, a taj komunalni doprinos obračunat u iznosu kako je to predviđeno odlukom SO, znači, u iznosima od jedan do 5%, to se usmeravalo na žiro-račune budžeta tih opština, odnosno na obračune javnih preduzeća, sa kojih su se, po programima tih javnih preduzeća i SO, ta sredstva i namenski trošila.
Ovim zakonom se takva mogućnost briše. Znači, brisanje ovih članova. Ponovo će oni koji su moćni imati više, oni koji koriste radnu snagu, a oni iz tih nerazvijenih sredina i nerazvijenih opština i dalje će ostajati nerazvijeni. Mislim da je ovim izmenama i dopunama Zakona učinjena i ta nepravda.
Druga nepravda koja je učinjena ovim izmenama, a radi se o Zakonu o stanovanju, to je što se briše član 44. postojećeg Zakona o stanovanju, koji je nekoliko puta inoviran i oko koga se ovde izriču različite kritičke ocene. Radi se o sledećem - ovim izmenama i dopunama Zakona onemogućeno je postojanje više fonda solidarne stambene izgradnje. Član 44. reguliše visinu (to je bilo 1,3%), reguliše način trošenja, reguliše posebna prava ratnih vojnih invalida, u iznosu od 5% od ubranih sredstava, da se obavezno izdvaja za rešavanje njihovih stambenih problema, i reguliše takođe rad upravnih odbora, fondova za solidarnu stambenu izgradnju, koji se obavezno sastoje, prema ovom zakonskom rešenjem, od predstavnika sindikata i predstavnika lokalne samouprave, uključujući tu i predstavnike radnih organizacija čija se sredstva ubiraju.
Ono što se reguliše ovim izmenama i dopunama Zakona jeste da se članom 1. predviđa brisanje ovog člana, a članom 2. stupanje na snagu ovog zakona.
Najavljen je amandman od strane Vlade. Ne znam kako će taj amandman da se iskoristi, pošto je Poslovnikom o radu, članom 141, predviđeno da se amandmani u toku rasprave mogu da odnose samo na ono što se tiče izmena, usklađivanja drugih članova prema nekom amandmanski usvojenom ili izmenjenom članu. Ovde imamo jedan član. Ne znam šta je to šta će da izmeni.
Predlažem ovoj skupštini, posebno skupštinskoj većini da usvoji amandmane koji su dati u delu da se od ovog dela sredstava od 3,5% usmeri 2,5% na ovo što se tiče komunalnog doprinosa, odnosno Fonda zarada, a da se drugi deo predvidi za namene solidarne stambene izgradnje i da se zadrži član 44. koji to reguliše.
Mislim da je to pravedno i pravično rešenje iz mnogo razloga. Ne možemo uzeti za primer negativan primer jedne opštine ili jednog dela i da srušimo čitav sistem i čitav deo ove materije, koja se jako tiče malih preduzeća, koja ne mogu da akumuliraju u ovoj situaciji, znate kakvoj, da izdvajaju za solidarnu stambenu izgradnju, jer se pravilnicima, koji regulišu ovi upravni odbori, utvrđuje način i raspodela stanova izgrađenih iz sredstava Fonda solidarnosti.
Mislim da su ti argumenti dovoljno jasni i čvrsti da se prema ovakvom rešenju donese ovaj zakon kako sam predložio na ovaj način, a ima takvih amandmana, znači da se donese sa takvim amandmanima.
I na kraju, gospodine predsedniče, molio bih da se poštuje Poslovnik o radu Skupštine Srbije kada se tiče materijala i da se poštuje član 213. Jer, u Zakonu o imovini, u članu 2, tačka 4) (sekretar može da pročita), taj član naveden je na neslužbenom jeziku u Republici Srbiji. Radi se o tajm šeringu u članu 2. tačka 4) navedenog zakona. Molim da se izvrši redakcija i ovo prevede na srpski jezik, da se koristi srpski jezik i ćirilično pismo, koje je zvanično usvojeno ovim poslovnikom od većinske grupe. Hvala.

Po poslovniku gospodin Šešelj, zatim po Poslovniku gospodin Mucić.