Koleginice i kolege narodni poslanici, mi već dva dana diskutujemo o paketu ovih zakona, samo bih par razmišljanja na temu izmena i dopuna Zakona o stambenim odnosima. Naime, Fond solidarnosti postoji već nekoliko godina i stanovi solidarnosti, ali poslednjih nekoliko godina oni nisu fondovi solidarnosti, nego su fondovi antisolidarnosti.
Ima puno razloga da ostane fond solidarnosti, bez obzira da li će to biti u kompetenciji Vlade Republike Srbije ili lokalne samouprave, ali taj fond mora na sasvim drugačiji način da funkcioniše. Ako bi se uzeli tačni podaci, došlo bi se do zaključka da su najmanje iz Fonda solidarnosti svoje stambene potrebe rešavali radnici kojima je bilo neophodno potrebno da se reši stambeno pitanje. Najviše stanova iz fonda solidarnosti dobili su oni koji su vrlo jeftino otkupili svoje stanove početkom 90-tih godina, onda te iste stanove ovih meseci, ili godina, prodali, dali učešće za nove stanove, a deo sredstava koji im je ostao zadržali su za sebe.
Iz tih razloga, kao jedan od osnovnih kriterijuma u budućem zakonu o odlukama skupština i lokalnih samouprava moralo bi da stoji, da neko ko je svoju stambenu jedinicu otuđio na bilo koji način ne može da dobije stan iz Fonda solidarnosti. Neosporno je da fond solidarnosti mora da ostane iz dva razloga, po mom mišljenju. Prvi je što su započete investicije u ovoj oblasti, a drugi je što smo ipak u jednom takvom ambijentu da ne možemo svi da rešavamo stambena pitanja na drugačiji način, osim do određenog stepena solidarnosti.
Kada se tiče pitanja zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, takođe bih izneo određene sugestije. Mislim da je Vlada trebala mnogo drastičnije da oporezuje posedovanje i nošenje pištolja, jer mislim da to građanima mnogo manje treba, ali isto je trebalo tako da se svako domaćinstvo koje poseduje jedan lovački karabin ili pušku oslobodi poreza. Pravo da vam kažem da će mojim seljacima na Pešteru, pošto su nam, umesto ovaca, pre 10 godina posadili borove i sad, umesto čopora ovaca, imamo čopor vukova i omogućili bi im da jednom ili dva puta godišnje prave hajku na vukove. Oni to ne mogu ako se oporezuju karabini.
Takođe, smatram da je iz oporezovanja trebalo da se izuzmu čamci koji pripadaju seoskim domaćinstvima. Nemaju naši seljaci vremena da se voze čamcem iz luksuza. Smatram da je to trebalo da se izuzme iz oporezovanja. Tu nisam prepoznao oporezovanje jedne stvari koja je po meni luksuz, a to je skuter koji se kreće i po vodi i po snegu, a smatram da bi trebalo da bude predmet oporezovanja, jer je to po meni luksuz.
Na kraju, čisto jedna stručna sugestija, čini mi se da je vrlo nezgrapno formulisano - porez na upotrebu. Mislim da bi bilo bolje reći - za držanje, za vlasništvo. To čisto pravno-tehnički treba doterati.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, a posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovini ministre Đeliću i ministre za urbanizam,  hoću da kažem par reči o ovim zakonima.
Krenuću od Predloga zakona o porezu na upotrebu. Mogu da kažem sledeće. Ima stvari u ovom zakonu koje tu nisu trebalo da se nađu.
Prvo, krenuću da kažem o čamcima i to o čamcima do četiri metra dužine i čamcima koje su napravili ljudi u datom vremenu, kada je ekonomska situacija u zemlji bila bolja, čamcima koji služe da se prolazi Savom, Dunavom, Moravom ili Kokinim Brodom na onom jezeru ili područje Lima itd. Hoću da kažem da se to ne može smatrati za luksuz. Mislim da je to bilo potrebno izbaciti iz ovog zakona. Šta ostaje ljudima gde je jedan član porodice zaposlen, drugi član porodice ne radi, gde su primanja vrlo mala, da plati porez i na taj čamac. Ostaje mu, ili da čamac u vrbaku skloni, da ga ne pronađu poreznici, ili čamac da uruči nekome, a pitanje je kome.
Isto tako mislim da porez koji se predviđa na automobile iznad 10 godina starosti, a da ne govorim o automobilima iznad 15 godina, nema nikakvog opravdanja. Zašto? Mogu reći, jedan deo koji treba kupiti za automobil koji je star 15 ili 20 godina, od 1.600 kubika koji je kupljen za dve hiljade maraka, za taj automobil delovi se traže po otpadima, a nikako novi delovi, jer imovinska moć građana nije tolika da se može novi deo kupiti. Na ovaj način ćemo biti u situaciji da se plaća svake godine po hiljadu maraka poreza i za dve godine taj automobil je faktički ponovo kupljen.
Mislim da u tom delu treba razmišljati. Ne znam kako je na Zapadu, ali pošto naš ministar Đelić zna, sigurno da tamo starost automobila nije 15 i 20 godina, nego verovatno pet, pa se onda proda.
S druge strane, porez na poljoprivredna domaćinstva, postavlja se pitanje da li se sve to može naplatiti. Moram sada da iznesem jedan primer koji se odnosi na posleratni period, gde je trebalo naplatiti porez, a teško je bilo - jer su isti oni koji su i nas sada uništavali, uništavali su od 41. do 45 - pojavi se poreznik, a domaćinstvo ima jednu kravu. Na primer, domaćinstvo gde je samohrana majka sa četvoro dece. Šta je ona uradila? Jednostavno poreznik je došao (kojeg je ona poznavala), nikako nije bio poreznik koji je maskiran i rekla je porezniku, evo, imam jednu kravu, uđite u štalu pa je vodite.
Ušao je poreznik - njoj ništa drugo nije ostalo nego da stavi rezu na vrata, da se poreznik malo ohladi - i ostavio joj kravu. Nećemo li mi biti sada u situaciji da ulazimo u seoska domaćinstva, da ulazimo u stanove i da naplaćujemo ono što se naplatiti ne može. Mislim da taj deo prinude nije trebao da bude.
Preći ću na Zakon o porezu na transakcije. Gospodine Đeliću, želeo bih da vi nama kažete da ide to, za to i to. Znači, striktno namenski. Zašto? Želim, kao poslanik, da vas u februaru, ako ostanete na vlasti, kontrolišem da li ste vi ta sredstava namenski potrošili. Zašto? Hoću i tražim ovde da i onih 19 milijardi, koje su nedefinisane, budu razrađene po stavkama, da Vlada Srbije nama dostavi i da mi, poslanici, pratimo potrošnju tih sredstava. U suprotnom, nema kontrole pa se ne može govoriti o zloupotrebi. Jer, ako premestite iz jednog fonda u drugi, date za drugo nenamenski ili namenski, taj deo se ne može zloupotrebiti. Za mene je zloupotreba samo u sledećoj stvari - ukoliko se neko privatno obogatio, a nikako ako je potrošeno za potrebe države u datom trenutku.
S druge strane, ukida se solidarna izgradnja. Moram da kažem sa ove govornice da svake godine u mom gradu, u kojem živim, izgradi se zgrada od 20 do 25 stanova. Da li je ona namenski podeljena, uvek se može razgovarati. Nije bitno koja je vlast, radi se o ljudima, bilo da je vlast sadašnja ili prethodna. Ljudi su ljudi. Prema tome, ne može se taj deo svoditi, nego se gleda kakvi su ljudi koji treba da odrade određeni posao. Mogu vam reći da bez te solidarne izgradnje nema rešenja ni jednog dela, za radnike. Mi nismo bogati pa da se da stan kao u Australiji, Novom Zelandu, na 50 godina otplate, pa će doći svako do svoje kuće.
Takođe, hteo bih sa ove govornice da kažem, dok ne izađemo iz krize solidarnost mora biti prisutna. Moram reći da ne smeta ništa jedna dnevnica solidarnosti ako je u pitanju povratak Srba na Kosovo, da im se izgrade kuće. Moj predlog je da se nađe rešenje, ako nema drugog rešenja za povratak Srba na Kosovo, izgradnja kuća, jer sve je popaljeno. Ako hoćemo da Kosovo ostane nama, predložite jednodnevnu zaradu, da mesečno i namenski vraćamo ljude koji su raseljeni, da im stvorimo uslove, da ne čekamo da ih NATO vraća.
Što se tiče decentralizacije države, ne možete me ubediti da ste uradili nešto time što ste ostavili opštinama 3,5% na bruto lične dohotke, da ih oni rasporede. Oni su i do sada raspoređivali. Konkretno, pošto poznajem, da se predlog skupštini opštine, namenski - 3% za komunalni deo izgradnje i Vlada Srbije usvoji. Šta je tu smetalo? Da li tu nije opština odlučivala? Da li nije opština odlučivala o upotrebi tih sredstava dalje, odnosno fond? Jeste. S druge strane, ukoliko se pojavi da ima jedna opština na teritoriji Srbije, do usvajanja amandmana, da ima rešeno stambeno pitanje svih radnika, spreman sam da dignem ruku za onaj deo da ostaje tamo vezan za 3,5%. Pošto toga nema, molim vas da se razdvoje te dve stvari, da ostane jedan, neka se izračuna koji je to odnos, pošto je ukupno 3,5%. Kao što je ranije odnos postojao, neka ostane da stambena izgradnja ne zavisi od volje moćnika u opštinama, bez obzira ko je na vlasti u opštinama. Zašto? Iz sledećih razloga: kad pritisnu problemi oko ovoga ili onoga, onda će opštine lepo u svoje budžete. Pogledajte povećanja plata koja su se dešavala ovih dana do novih uredbi koje će stupiti na snagu. Prema tome, razdvojimo to, za stambenu izgradnju, posebno za komunalnu, pa neka opština namenski troši sredstva.
Nisam za uvođenje taksi za autonomnu pokrajinu. Zašto? Pitao bih ministra finansija - da li ćete te takse priznati za plate prosvetnim radnicima, kad im dođe bruto plata tolika i tolika, a nastane novi namet na terenu? Hoćemo li mi smanjivati plate ili će Republika dotirati taj deo novca? To su pitanja o kojima bi mi morali voditi računa. Posebno insistiram na delu za solidarnu stambenu izgradnju i da ostanemo u ovoj zemlji međusobno solidarni, do onog trenutka dok ne budemo ekonomski pojedinačno jaki da možemo sami obezbeđivati stanove. Hvala.

Za reč se javio gospodin Vojislav Šešelj, kao šef poslaničke grupe, po treći put.

Dame i gospodo narodni poslanici, poreski zakoni su glavni instrument ekonomske politike u svakom sistemu, pa i u našem. Međutim, onaj ko upravlja instrumentima ekonomske politike mora neprekidno da vodi računa o pozitivnim i negativnim posledicama dejstva svojih instrumenata, kao hirurg koji operiše bolesnika, da ne bi sa eliminisanjem bolesnog tkiva ugrozio neki zdrav organ ili izazvao još pogubnije posledice nego što primarna bolest može da ih izazove.
Ministar Đelić svojim paketom poreskih zakona ima nameru da dotuče ekonomski organizam našeg društva. U predizbornoj kampanji DOS je ubeđivao narod u sasvim suprotnu ekonomsku politiku, koja će se zasnivati na 6 milijardi dolara pomoći od zapadnih zemalja. Zatim, ekonomsku politiku koja će značiti inostrane investicije širom Srbije, nove razvojne projekte, pružanje šanse svim postojećim privrednim subjektima. Jednom rečju, privredni procvat. Ničeg nema od onoga što je obećano. Ima samo namet na vilajet. Uvođenje poreza i na ono što nikome ranije nije padalo na pamet da bi moglo biti oporezovano.
To je poreska politika koja ne stimuliše poreske obveznike, nego ih ubija. To je poreska politika koja ne može dovesti do ekonomskog razvoja. Mi, umesto da dobijemo restriktivan budžet, pa da DOS otvoreno prizna da nema ništa od 6 milijardi dolara pomoći, nema ništa od nekih većih stranih investicija, čak su protivzakonito morali Miloševića da uhapse za samo 50 miliona američkih dolara, a pitanje je da li će to stići i u kom iznosu, jer treba platiti neke koji su slični Holbruku, očekuju podmićivanje i uvek neki procenat odlazi američkoj administraciji i njenim čelnicima.
Tako su navikli na Zapadu. Oni tako rade i sa svim ostalim "banana" republikama širom sveta. Pošto nema ništa da stigne spolja, treba se ovde pametno osloniti na sopstvene snage. Treba ići na restriktivan budžet, smanjivati javnu potrošnju, ostavljati samo ono što je najneophodnije, pre svega prosvetu i zdravstvo i minimalan činovnički aparat. Vlada se razmeće enormno velikim budžetom, a pokušava iz naroda da iscedi i poslednji dinar, računajući valjda da još ima negde po slamaricama sakriveno. Nema, ministre. Za ovih 10 godina blokade, sankcija, hiperinflacije, ratova iz slamarica izvađeno je sve što je bilo. Oni koji nisu držali u slamaricama, odneli su u inostranstvo. Od tih više ne možete ništa da uzmete. Možda i možete, a čestitao bih vam ako uspete. Vidim samo da čelnici dosovskog režima troše državne pare da putuju u Kipar, u Švajcarsku, gde im padne napamet, i tragaju za nekim računima. Vraćaju se praznih ruku. Evo, sada čelnici dosovskog režima popuštaju svim zahtevima bivših jugoslovenskih republika, u pogledu podele Bazelskog zlata i zajedničke imovine nekadašnje, i zlata Kraljevine Srbije, samo da bi bilo šta sada dobili. Dakle, odriču se velikog dela srpske državne imovine, da bi sada dobili neke mrvice jer njima treba sada. Baš ih briga šta će biti posle. Mogla je i prethodna vlast da se dočepa jednog dela zlata, tako što će popustiti pred zahtevima Hrvata, Slovenaca i ostalih, tako što će žrtvovati dugoročne državne interese. Mogla je to do sada vlast da učini, ali niko se nije usudio i nikome nije palo na pamet to. Vi to radite.
Vi ćete da oporezujete po kućama i ribice u akvarijumu, možete sve da oporezujete, možete i mačke, ko ima mačke po kući, da oporezujete, a ne bi me iznenadilo da oporezujete i patke. Za koga god čujete da ima dobru patku, oporezujte ga. Sve vi to možete da radite samo jednom, jer onome kome oporezujete patku, on će radije da zakolje patku nego sledeći put da vas dočeka da mu naplatite porez. Zbog toga vam je promašena poreska politika. Želite da naplatite nešto što se ne može naplatiti. Niko vas neće kritikovati ako dodatno oporezujete bogataša, to vas niko neće kritikovati. Niko vas neće kritikovati ako oporezujete one privatnike koji su, zahvaljujući dosluhu sa režimom, proteklih godina mogli po kursu da dobijaju devize iz Narodne banke. To vas niko neće kritikovati, niko vas neće kritikovati ako oporezujete one koji su dobili luksuzne državne vile, ali ima i među vašim ministrima takvih, i Čović, i Perišić, i videćemo ko još. Za to vas niko neće kritikovati. Pod jednim uslovom, da postupite - ni po babu ni po stričevima, nego isti zakon da se primeni za sve. Koliko plati Čović, koliko Perišić, toliko da plate i ostali. Ja od države ništa nisam dobio, a kada je reč o stanovima, što je po zakonu ne može da se podvodi pod udar poreskih propisa, a ono što je bilo van zakona i što je bila zloupotreba, sve treba da dođe pod udar.
(Poslanici DOS-a, iz sale: Po kom zakonu?)
Vi, koji ništa ne znate, bolje vam je da se ne javljate. Ne možete vi, stalnim lansiranjem laži, neistina, kleveta, preko medija koji su pod vašom kontrolom, da naudite srpskim radikalima. To ne možete, to vam je sve promašaj, to vam je sve prazno. Jeste da ja sada imam masu primamljivih telefonskih poziva, raznih privlačnih žena koje se interesuju za stanove na primer, ili se interesuju kada ću da načnem onih 50 miliona maraka ...

Gospodine Šešelj, molim vas da se držite dnevnog reda, zajedničkog načelnog pretresa ...

Vi ste, gospođo trebali da opomenete ove nevaspitane dosovce koji upadaju u reč njih upozorite, a ne mene.

Takođe, izvinite, prekinula sam  vas na pola minuta i uračunaću vam vreme. Takođe molim poslanike, molim vas prekinula sam vas za pola minuta, dodaću vam ...

Ali, vama smeta kada njima odgovaram.

Gospodine Šešelj, hoću da ih opomenem, molim vas, minut ću vam produžiti.