Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, namera mi je da elaboriram predložene zakone razmišljavajući kao prosečni građanin, a to znači kao onaj koji je zaposlen u nekom od društvenih preduzeća oštećenih u NATO bombardovanju, ili u ovom preduzeću koje je zbog dejstva pogubnih sankcija došlo u fazu da stagnira u razvoju, da im je smanjeno tržište i da zbog svega toga jedva da imaju posla i da veoma teško sastavljaju kraj s krajem.
Predlagač umesto da tom, uslovno da kažem, hipotetičkom preduzeću stvori pretpostavke za razvoj, da omogući bolje poslovanje, stvori povoljan ambijent za privređivanje, uvodi - porez na dobit, porez na finansijske transakcije, porez na fond zarada, oporezuje topli obrok i regres. Rečju - podupire odozgo to preduzeće, pa će ono zbog toga valjda da ima i zbog uvođenja svih ovih poreza i povoljnog ambijenta, naravno pod znacima navodnica, preduzeće će biti konkurentno, solventno i uspešnije.
Šta će biti posledica svega toga?
Posledica će biti da će to preduzeće imati manje posla, a to znači da kao radnik mogu da očekujem da ću mesec dana biti radno angažovan, ako već nisam proglašen za tehnološki višak najviše pet do sedam dana, a to dalje znači da ću za isto toliko da primim i nadoknadu za rad, i - kako bi ekonomisti rekli - alikvotno nadoknade za regres i topli obrok, jer te kategorije primanja privilegije su samo onih koji rade u kontinuitetu.
I kada bi ovo bilo sve, možda bi to predstavljalo minimum minimorum ekzistencijalnih uslova. Ali, naravno da to nije sve. Predlagač ide i dalje. On smatra da nemam prava na hobi, da ne smem da imam mogućnost da bar privremeno zaboravim ružnu svakodnevicu i već revnosno predlaže da mi se oporezuje karabin, lovačka puška, jer šta će mi oružje ako već postoji način da na human način, uvođenjem ovakvih poreza, budem usmrćen, pošto bi korišćenje oružja u tu svrhu bilo jedan ovako varvarski i balkanski čin.
Kao prilog ovom besmislenom poreskom zahvatanju, zasnovanom samo na činjenici da ima jedan milion komada registrovanog oružja, možda može da posluži ideja da treba oporezovati i druge hobiste - pecaroše, filateliste, navijače srpotskih klubova, numizmatičare, ljubitelje ptica i kućnih ljubimaca, bicikliste, skaute i ko zna koga sve još - samo da se matematski namakne planirani iznos u budžet.
Normalan čovek u ovoj situaciji se pita - Bože, da li je ovo sve. A, odgovor je - naravno da nije, jer taman posla. Pošto je građanin gradio kuću za sebe i u proseku za dvoje dece, pa zbog toga mora da dotira budžet i uzgred da bude srećan što nije imao troje dece, jer da jeste, u Srbiji ne bi bilo bele kuge, ali bi zbog toga moralo više da se dotira u budžet.
Tako, predlagač ide i dalje, jer pošto prethodno dozvoli uvoz svakakvih automobila, a zna se da svaki polovni dizel automobil ispod 1.800 sm kubnih ne vredi kupovati i pošto prethodno uništi čitavu "Zastavinu" domaću produkciju, zatim oporezuje drastično automobile u klasi preko 1.800 i 2.000 kubika, i pri tome traži da vlasnici svake godine poaćaju porez na automobile koje su kao polovne ko zna još kada i kako kupili, kao da im je te automobile kupio i platio predlagač lično ili im je možda dao u lizing.
Kao običan građanin ne mogu više ni stan da dobijem iz Fonda solidarnosti jer mi je taj Fond ukinut sa nebuloznim obrazloženjem. Mobilni telefon moram da doživim kao luksuz i zbog toga treba da plaćam porez, jer to nije civilizacijska tekovina, kao pasta za zube, kao pribor za ličnu higijenu, kao naliv pero, kao računar i ko zna šta, ne smem dalje da navodim, jer će možda predlagač dobiti inspiraciju za nova oporezovanja.
Kao običan građanin, koji nema druge prihode sem onih iz preduzeća u kome je zaposlen oduševljen sam inventivnošću i domišljatošću predlagača. Zaista sam očekivao da će mi predlagač najpre nešto ponuditi, a potom u funkciji davanja progresivno oporezovati.
Predlagač je, međutim, imao potpuno matematski pristup. Pristup poznat u narodu kao "hartija trpi sve". I, šta je sada pozicija običnog građanina, onoga za koga predlagač neosnovano misli da ima negde i neke pare koje će sada da istrese ili da izvadi iz čarapa.
Šta ako nema? Da kao Kočić i David Štrbac u "Jazavac pred sudom" kaže "O dobre carevine (čitaj - pametnog li predlagača)" i da lepo jekne od silnog zadovoljstva i ushićenja. Tako misli običan građanin, a ja kao njegov predstavnik moram da kažem da se jopaz Davidov ne zove više Jazavac, već predlagač i autor ovih zakona koji će narodu uzeti crno ispod nokta a nama, njegovim predstavnicima, obraz i dostojanstvo ako budu prihvaćeni. Hvala lepo.