Dobro, hvala. Vrlo ste ljubazni. Znači, moja kritika je delovala i hvala.

Molim gospodina Šešelja da se drži teme, i molim tehničku službu da iz reda trećeg i četvrtog, odlepi nalepnice koje su srpski radikali, koristeći ovu salu za svoj propagandni materijal, zalepili.

Ne može to bez pauze, pustite vi to. To tek na pauzi može da se odlepi.

Izvolite, nastavite, imaćete jedan minut duže.

Nemojte pauzu da proglašavate dok govorim.
Ne bežim od razgovora ni na jednu temu, pa čak ni od onih tema koje vi nametnete vašim dobacivanjem. Nema tog mesta gde nisam u stanju da se sučelim sa svima vama. Ali, za nas je zatvorena državna dosovizija, svi mediji koji su pod vašom kontrolom, a vi pravite mnogo veću grešku od onih koji su pravili ranije socijalisti i julovci. Kod njih su određeni mediji bili monopolisani, a kod vas su skoro svi mediji. E, to će vam se razbiti o glavu, narod više nema volje ni da čita dnevne novine jer su sve novine iste. U svima isto piše. Da se vratim ovim poreskim zakonima. Ministar je očigledno ovde došao po izvesnom zadatku, nije došao po zadatku da pomogne obnovu naše privrede, ovakvi poreski zakoni ne mogu obnoviti privredu. Nije došao po zadatku da popravi socijalnu situaciju u našoj zemlji jer ovim zakonom se socijalna situacija ne može popraviti, ovde se unedogled širi krug poreskih obveznika, pa će porez morati da plaćaju i ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Ministar kao da je došao po zadatku da dotuče našu ekonomiju, kao da je došao po zadatku da narod u takvu bezizlaznu situaciju dovede, da je na pragu socijalna revolucija. Pravi haos hoće da se stvori, haos odgovara srpskim neprijateljima. Vi znate, oni nisu odustali od namere da nam otmu i Vojvodinu, Rašku oblast, Kosovo i Metohiju, južne opštine u Srbiji itd. Ovakvom ekonomskom politikom oni nameravaju, zapravo, da dovrše posao na uništenju srpske države.

Znači, izričem opomenu narodnim poslanicima Srpske radikalne stranke zbog povrede Poslovnika, iz člana 99. i člana 96, koji se odnose na dostojanstvo Narodne skupštine i na uvredu narodnih poslanika. Izvolite.

Dvostruko ste prekršili Poslovnik. Prvo, ne možete an blok da izričite opomenu poslanicima SRS, opomena se može izreći samo poimenično, određenom narodnom poslaniku.
Drugo, vi ne možete diktirati poslanicima šta će oni da drže ispred sebe, jer ovi vaši poslanici drže raznorazne novine, natpise itd. i njima celi dan prolazi ...
(PREDSEDAVAJUĆA: Na koji član se pozivate, gospodine Šešelj?)
... u čitanju novina, njima celi dan prolazi u reklamiranju dosovske štampe. Vi ne možete na taj način da kršite Poslovnik, a mi znamo da vi spremate ukidanje Srpske radikalne stranke, samo razmišljate o varijanti. Teško će vam to uspeti. Vi sada i ovde izričete opomenu poslanicima SRS. Znate, ja se zapitam, jeste li vi normalni, šta vi to radite?

Niste se pozvali na član i prema tome, nisam dužna da vam odgovorim.
Reč dajem narodnom poslaniku Nebojši Joviću, a neka se pripremi za diskusiju narodni poslanik Ljubimir Mucić.

Poštovani narodni poslanici, da su ovi tzv. reformski zakoni predloženi u nekim drugim uslovima privređivanja onda bi imali neku ekonomsku opravdanost. U ovakvim uslovima oni nemaju, ali o tome će najbolji sud dati privredni subjekti i građani.

U Predlogu zakona o porezu na dobit preduzeća mogu reći da je zadržana suština dosadašnjeg zakona o porezu na dobit korporacija sa neznatnim izmenama i rekao bih nekoliko reči o tome.

U dosadašnjem zakonu u delu usklađivanja rashoda, u poreskom bilansu kao rashod su se priznavali izdaci, donacije za finansiranje odbrane zemlje izvršene preko Republičke direkcije za obnovu zemlje. Obnova zemlje usled dejstva NATO agresije još nije završena, pa je u interesu završetka obnove da ovo ostane u usklađivanju rashoda. U delu usklađivanja prihoda zadržano je staro rešenje, tako da u tom delu ne bih imao nikakvog komentara. Rekao bih nekoliko reči o članu 44. predloženog zakona koji se odnosi na poreska oslobođenja. Predlogom novog zakona ukinuto je oslobađanje plaćanja poreza na dobit preduzeća osnovnih pravnih lica. U dosadašnjem zakonu za prve tri godine od dana upisa u registar bila su oslobođena novoosnovana pravna lica, osim novoosnovanih pravnih lica registrovanih prema aktu o jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti u oblasti 07, trgovina u oblasti 11, finansije, tehničke i posebne usluge, bankarstvo, grupa 11-01 i osiguranje imovine i lica 11-02.

Ovo oslobođenje odnosilo se na novoosnovano pravno lice sa sedištem na nedovoljno nerazvijenom području i slobodnoj zoni i mislim da tim ukidanjem sprečavamo razvoj proizvodnog sektora na tim područjima, a samim tim i ta područja neće imati mogućnost izlaska iz kruga nedovoljno razvijenih. U Predlogu zakona o porezu na imovinu u članu 19. predložene stope poreza na nasleđe i poklon su progresivne. U važećem zakonu stope su bile progresivne, a i njihova osnovica i stope su bile manje nego u predloženom rešenju, jer dosadašnje osnovice su iznosile 75.000 dinara, a sada se predlaže 200.000 dinara, a stopa je bila 2%, a sada se predlaže 3%. Ova stopa važi na imovinu čija vrednost ne predlazi 200.000 dinara, preko toga plaća se 6.000 plus 5% na iznos preko 200.000 dinara, što u odnosu na postojeće rešenje kojim se plaćalo 1.500 dinara plus 3% na iznos preko 75.000 dinara, predstavlja zaista ogromno povećanje, a to će potvrditi poreski obveznici kada dobiju rešenje od nadležne Republičke uprave javnih prihoda.

Ne možete me ubediti da i tu postoji poresko rasterećenje u smislu obećanja koje ste dali u predizbornoj kampanji. O Predlogu zakona o porezu na upotrebu držanje i nošenje određenih dobara reći ću samo jednu rečenicu ili postaviti samo jedno pitanje. Da li je srećan onaj naš građanin koji nema ništa od auta, mobilnog telefona ili čamca, a prestaće da sanja o jahti? Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u dosadašnjem zakonu, u smislu člana 48. Zakona, opštini su pripadala dva lokalna javna prihoda, koja su bila strogo namenskog karaktera, naknada za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa, koju su opštine mogle da zavedu pod stopu od 3% u zadnje dve godine, i solidarna stambena izgradnja po stopi od 1,3%.

Kao što rekoh i kako je u zakonu bilo predviđeno, to su bila strogo namenska sredstva i opštine su naknadu za komunalna dobra koristile za komunalnu infrastrukturu, a sredstva za solidarnu stambenu izgradnju za dodelu stambenih kredita i izgradnju stanova. Sve to mora sada u jednom delu da prestane. Novim zakonom se predlaže opštinama, odnosno gradu da pripada nov javni prihod, porez na fond zarada po stopi najviše do 3,5%. Opštinama se omogućava da samostalno odlučuju o nameni prihoda, ali matematički izraženo zbirna stopa naknade za komunalna dobra i solidarnu stambenu izgradnju iznosi 4,3%, a porez na fond zarada 3,5%, čime se smanjuju javni prihodi u opštinama i gradovima za 0,8%.

U nedostatku sredstava za funkcionisanje lokalnih samouprava, što je izraženo i u učešću opština, odnosno gradova u porezu na promet proizvoda i usluga određenog za finansiranje javnih rashoda u Republici, koje se ostvaruju na njihovoj teritoriji, novac prikupljen od poreza na fond zarada biće utrošen na finansiranje korisnika budžeta, pre svega obrazovanja, a time će komunalna infrastruktura i stambene izgradnja biti stavljena po strani. Nedostatak tih sredstava neće nadomestiti iznos sredstava od naplate poreza na imovinu i boravišne takse, koje u celokupnom iznosu pripadaju lokalnoj samoupravi, jer gde je zastupljena nerazvijenost i siromaštvo nema imovine, a sve lokalne samouprave ne poseduju turističke objekte da bi imale prihod po osnovu boravišnih taksi. To je privilegija bogatih.

Zato mislim da bi Vlada mogla da razmotri predlog da se u postojećim uslovima zadrži do kraja godine naknada za komunalna dobra od opšteg interesa i solidarnu stambenu izgradnju radi završetka početih investicija. Na kraju, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo oko redosleda donošenja zakona, jer je prvo donet zakon o budžetu za 2001. godinu, a svi ostali zakoni koji su posle toga bili, koji jesu i koji će biti na dnevnom redu, su suštinski sastavni deo Zakona o budžetu, tako da svaka promena u predloženim zakonima ima direktan uticaj na ostvarenje budžeta i dolazimo do istine zašto Vlada ne prihvata nikakav predlog izmena predloženih zakona. Zbog toga je trebalo prvo doneti prateće sistemske zakone, pa tek onda Zakon o budžetu, ali i to je pravo Vlade.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a posle njega narodni posalnik Branko Ružić. Posle Ljubomira Mucića, narodni poslanik Joca Arsić.