Ovo je po Poslovniku, govorim da smo u nemogućnosti da učestvujemo u radu.

To nema veze sa Poslovnikom,   molim vas.

Noćas je uhapšen Nemanja Šarović ...

(Predsednik: Gospodine Šešelj ...)

... On je predsednik Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke Stari Grad, dipl. pravnik ...

Gospodine Šešelj, opominjem vas da mi o tome danas ne vodimo raspravu.

... Što je lepio ove nalepnice da je - DOS najgori. Pre nekoliko dana, privođen je Miodrag Tomović iz Zemuna, iz istog razloga ...

Gospodine Šešelj,  oduzimam vam reč.
Gospodine Šešelj, molim vas da napustite govornicu. (Vojislav Šešelj lepi nalepnicu na govornicu.)
Molim, odlepiće, zna svako da to ne može da uznemiri nikoga. Molim vas ipak da ne zloupotrebljavamo ovu govornicu za ovakve stvari. Imate prilike da održite konferenciju za novinare u ovoj zgradi, kao poslanička grupa, imate prilike i puštaju vam se na svakoj televiziji, u svakim novinama vaše stranačke konferencije za novinare i nemojte da skupštinsku govornicu koristimo za ovakve egzibicije koje su zaista nepotrebne.
Reč ima narodni poslanik Marko Jakšić, a posle njega narodni poslanik Hranislav Perić.
(Vladan Batić skida nalepnicu sa govornice.)
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Kako može izvršna vlast ovo da radi?)
Pomogao je službi Narodne skupštine, dao sam nalog sekretaru da služba to skine, on je očigledno pomogao.

Dame i gospodo, po onoj narodnoj da svako plače nad svojim grobom, želeo  sam da iskoristim prisustvo ministra Đelića, da otprilike dam jedan predlog, s obzirom na poreske zakone koji nam se ovde prezentiraju. Mogao sam i lično da kažem, ali računam da će za ovom govornicom imati sigurno više efekta. Naime, o čemu se radi? Obzirom na namete i na poreze koji se predviđaju ja hoću da dam predlog da se osnuje jedan poseban fond, a to je Fond za opstanak Srba dole na Kosovu i Metohiji. Od kojih sredstava i od kojih para, od kojih nameta i od kojih dažbina? Upravo, od onih silnih šlepera, od onih silnih materijala koji se svaki dan dole valja prema Kosovu. Mi dole koji živimo znamo da jednostavno ne možete da pređete i ne možete da dođete do Srbije, od silnih šlepera koji vas prate. Upravo oni koji proganjaju i koji proteruju Srbe, treba da odvajaju novac da ti Srbi ostanu dole na Kosovu i Metohiji. Čini mi se da je ona suma od 80 miliona dinara jako mala, ako imamo namere, ciljeve i planove, da uradimo nešto za Srbe dole, ako imamo namere da Srbe vratimo, ako želimo da vratimo sve fakultete koji dole postoje, ako želimo da omogućimo ljudima da dole opstanu. Ovo govorim iz razloga što je veliki broj Srba ostao bez posla, nemaju nikakva primanja, svoju zemlju ne mogu da obrađuju, a robu plaćaju dole po duplo većoj ceni u odnosu na Srbiju. Ako mislimo da te ljude ostavimo dole, oni neće sigurno ostati gladni i bez slobode. Sa druge strane, ne smemo da stavljamo granice dole između Kosova i Srbije, odmah dajemo prilike pripadnicima UNMIK administracije da postave granice sa druge strane Kosova. Mislim da je to loš način i da to moramo da izbegnemo, i da sigurno ima drugih načina na koji možemo da naplatimo porez od silnih šlepera, novopazarskih i crnogorskih registracija, koji se dole valjaju svaki dan. Još jednu stvar sam hteo da kažem, s obzirom da dole na Kosovu postoji još veliki broj poreskih inspektora, postoji broj ljudi koji rade u Upravi prihoda, finansijski policajci, koji samo žive dole, a ne rade ništa.
Mislim da bi oni morali da rade svoj deo posla, da očekujemo da naplata tih poreza i prihoda, bude maksimalna, ona neka bude simbolična, ali će to biti dokaz da oni pripadaju ovoj zemlji, da pripadaju Srbiji i faktički, skrenućemo pažnju strancima da ne mogu da vrše pritisak na Srbe, za naplatu od svojih poreza. Sigurno da niko ne može da plaća duple poreze. Kažem, bio bi to simboličan potez, bila bi to neka simbolična suma koja bi se skupljala, ali bi jasno pokazala da Srbi pripadaju dole ovoj državi. Čini mi se, da je želja svih nas da zadržimo što više srpskih institucija, da ne dozvolimo da nam stranci dole demontiraju ono što imamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Miloš Nešović.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, kolege poslanici, uvaženi članovi Vlade, Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća ima zadatak, kao i svi ostali porezi, da obezbedi sredstva za budžet Republike. Verovatno taj isti zadatak ima i Vlada, ali mi socijalisti ne kažemo da ne trebaju porezi, ali sigurno treba dobro sagledati kako i odakle naplatiti poreze da građani ravnopravno budu zastupljeni.
Ovaj porez je naplaćivan i ranije kada su bila bolja vremena i kada se radilo pod dobrim i normalnim uslovima. Smatram da nije trenutak za ovakav porez iz sledećih razloga.
Prvo, privreda nam ne radi i nalazi se u vrlo teškoj situaciji. Drugo, treba privredu prvo oporaviti, staviti je na zdrave noge, a onda je oporezivati. Treće, veliki broj preduzeća neće ostvariti dobit tako da neće platiti porez na dobit. Porez na dobit će plaćati mala i privatna preduzeća, koja najčešće plaćaju sve društvene obaveze i redovno porez na promet, pa ispada da će jedna ista preduzeća plaćati porez na dobit, a veliki kolektivi, veliki giganti koji upošljavaju veliki broj radnika taj porez nikada neće plaćati. Pitanje je da li treba i ovaj teret da im stavimo na leđa i da ih zaustavimo u daljem razvoju.
Treba osloboditi sva preduzeća poreza na dobit do jedan milion i obavezati ih da prošire kapacitete ili modernizuju proizvodnju ili pak povećaju broj zaposlenih. Na ovaj način bi se više dobilo i država bi imala veću korist, i to:
1. Stvorili bi stabilno preduzeće koje bi moglo redovno da plaća poreze i dažbine, koje smo već stvorili donošenjem prethodnih zakona;
2. Preduzeće bi moglo da planira uspešnu sledeću godinu sa većom proizvodnjom;
3. Veća proizvodnja bi stvorila državi više para od poreza na promet, koji bi nadoknadio u budžetu porez na dobit, jer samo proizvedeni komadi u što većoj količini od prethodne godine dali bi bolje finansijske efekte i za državu i za preduzeće.
Otvorili bi više radnih mesta za mlade i smanjili broj nezaposlenih. Garantovana bi bila sigurnost i uposlenima da će imati pristojnu zaradu za naše prilike. Porez na dobit ne bi trebalo da plaćaju preduzeća iz nerazvijenih opština iz više razloga. Nerazvijene opštine nisu u mogućnosti da ispune sve svoje obaveze na svom području. Prvo, imaju mali broj preduzeća. Drugo, porez na promet ne mogu da ostvare po planu. Treće, imaju mali broj zaposlenih, tako da sa 3% od zarade zaposlenih nećemo im mnogo pomoći. Sva udruženja, klubovi, školstvo, zdravstvo, kultura, pa i same opštine, obraćaju se ovim preduzećima za pomoć i sponzorstvo i zbog toga oslobađanje od 3% u ovakvim opštinama treba povećati možda na 10%.
Ovaj paket od šest zakona verovatno ima dobre namere, a to je da obezbedi sredstva za funkcionisanje države i to je dobro. Pojedini zahvati i porezi mogu biti više štetni, nego što će doneti koristi. Porez na prevoz radnika će biti štetan za sve radnike koji žive u susednim opštinama, pored većih gradova. Iz Merošine u niškim preduzećima radi oko 3.000 radnika. Karta za prevoz je preko 1.200 dinara. Da li će preduzeća zvati da rade ovi radnici, kada treba da im plate porez na prevoz. Ne znači li to da će se preduzeća osloboditi radnika sa sela i da li će ubuduće biti primljeni radnici čiji prevoz košta do 800 dinara, samo iz grada, a ostali sa većim karticama gde se zahteva porez biće glatko odbijeni na svakom konkursu.
Porez za držanje i nošenje oružja takođe može naneti štetu lovačkim udruženjima u Srbiji, kojih ima oko 300. Lovci i sportisti već plaćaju članarinu udruženjima, koja nije mala. Uvođenjem poreza na oružje lovcima isčlanićemo ih iz udruženja, prestaće sa radom oko 300 lovačkih udruženja. Kod uvođenja poreza stalno provlačimo tezu da neće biti većih poreza, ako znamo da je budžet veći za tri-četiri puta, normalno je da će porezi koji pune budžet biti uvećani za tri četiri puta.
Cilj treba da nam bude da stvorimo bogata preduzeća, bogate poljoprivrednike i radnike koji bi mogli da bez kaznenih mera plate normalno porez. Što se tiče svih poreskih zakona u paketu, donosili smo razumne poreze i stope, ukoliko narod odnosno poreski obveznici mogu to redovno da plaćaju. Ukoliko sa poreznicima i policijom naplaćujemo taj porez građanima, znači da Vlada nije imala dovoljno sluha kada je predlagala ovakve stope poreza.
Na samom kraju, da kažem, kod izdvajanja za solidarnu stambenu izgradnju, male opštine to neće moći da koriste. Prvo, sredstva u tim malim opštinama su mala da bi mogla da namire svoje osnovne zahteve. Drugo, u Merošini ima 700 zaposlenih radnika i da im uzmemo cele plate nećemo moći početi izgradnju ni jednog stana i smatram da treba u celosti sagledati kompletno područje kada pravimo ovakve zahvate, jer ono što se donese za Beograd ne bi trebalo da važi za Merošinu, jer nisu isti uslovi, nije isti broj ljudi koj raznim porezima mogu da pune ove budžete.

Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović.