Poštovane kolege narodni poslanici, želim da govorim o jednom od ovih zakona u paketu, a to je Zakon o porezu na imovinu. Kao što znate, u članu 7. je predviđeno da se oporezuje dohodak na poljoprivredno i šumsko zemljište. Kao osnovica uzima se petogodišnji dohodak od tog imanja i oporezuje se po stopi od 40%. Kada se to izračuna, to nije veliki teret. Poljoprivrednici se ne žale na visinu poreskih opterećenja i na doprinose naročito, nego se žale što se njima kao i industrijskim radnicima - ovo bih želeo da čuje i ministar Đelić - ne priznaje amortizacija i plata, lični dohodak i porezi. Jer, kada se tamo radi neki mikrofon ili bilo koji industrijski artikal, u cenu koštanja se uračunaju porezi i doprinosi koje plaća u stvari potrošač. Međutim, to se ne priznaje zemljoradnicima i to je glavni zahtev, to je pitanje kojim mora da se pozabavi ova Narodna skupština i da upozori Vladu da, kada određuje zaštitne cene, uzme u obzir stvarnu kalkulaciju, cenu koštanja i da na osnovu toga utvrdi i paritet sa industrijskim proizvodima.
Ovu odredbu u zakonu shvatam kao i jednu težnju da se u ovoj zemlji posedovanje imanja, poljoprivrednog zemljišta, učini skupim, a obrada jeftina. Na taj način bi se smanjile površine, koje danas imamo u parlogu, jer bi se zemlja koncentrisala u rukama mlađih ljudi, koji mogu da je obrađuju. Malo pre sam razgovarao sa Ivicom Iličićem iz Vajske kod opštine Bač, koji obrađuje 2.200 katastarskih jutara, nećete verovati. I to uzorno obrađuje. 600 je njegovo, 1.600 uzima u zakup i rešava socijalne slučajeva mnogih porodica tamo. To je ono čemu moramo da težimo, uz sve moguće potrese i lomove, koji će iz toga nastati. A oni su već tu. Domaćinstva su ostarela, ljudi nemaju snage, fizičke snage ni novca, a što je najgore nemaju ni motive da obrađuju svoja imanja kako se danas u svetu obrađuju.
Mislim da ovaj zakon zaslužuje podršku svih poslanika ove Narodne skupštine.
Rekao bih nekoliko reči o jednoj činjenici. Ovih dana sam čitao stenografske beleške, a znam, sedeo sam ovde u klupi, šta se ovde događalo. Mogu da kažem da ovde jedna značajna, ali hvala bogu opoziciona po broju, manjinska grupa poslanika izlazi za ovu govornicu sa jedinom željom da ospori sve i napada uglavnom prihodnu stranu, da se smanji ovo, ono, a nigde nije rekao za koliko treba da se umanje plate prosveti, zdravstvenih radnika, da se ponovo vrati dve godine čekanja na materinski dodatak, dve godine čekanja na zemljoradničku penziju, odakle da se podmire te obaveze. To je čista demagogija, to je jeftino kupovanje naklonosti i tako dalje. Imam ovde jedno pismo koje je danas stiglo, uručiću ga kasnije, kada napustim govornicu, predsedniku ove grupe, koja upravo nastupa sa tendencijom da komšiji crkne krava. Uveren da ste vi ovde malopre bili nesrećni što se okupio dovoljan broj poslanika da Skupština nastavi svoj rad.
Nemojte tako. Mi smo svi predstavnici građana, koji su nas birali, poslali nas sa nekom nadom da ćemo kao pametni i razboriti ljudi da se dogovorimo da nam bude bolje, a ne da izlazite ovde bez ikakvih argumenata. (Predsednik: Molim da se držite dnevnog reda.)
Ovo je potpuno u duhu dnevnog reda, jedna molba, upozorenje da se u ovim diskusijama bude malo konstruktivniji.
Posle svega ovog što se događa palo mi je na pamet sledeće - da zatražim ne znam od koga, da li od predednika ili ministra finansija, da se narodnim poslanicima u Skupštini Srbije prizna poseban dodatak na teške uslove rada, jer ni malo nije prijatno, inspirativno slušati ovakve prazne diskusije.

Gospodin Ivković, drugo javljanje.

Zahvaljujem se, predsedavajući. Dame i gospodo, kada sam se prvi put javljao povodom ovih tačaka dnevnog reda nisam govorio samo o prihodnoj strani, nego sam ukazao da je suština u rashodnoj strani, odnosno da je suština u prevelikom budžetu. Ovde ću opet da ponovim da je budžet Republike Srbije u 2001. godini u odnosu na budžet Republike Srbije u 2000. godini više od tri puta uvećan. Ponavljam, nemojte da kalkulišete u budžet od 2000. godine 20 milijardi dinara koji su bili namenski odvojeni za obnovu i rekonstrukciju ove zemlje, uništene NATO agresijom. Tu obnovu i rekonstrukciju vi ne morate da sprovodite, ali ću takođe da ponovim da u tom budžetu, koji je više od tri puta uvećan, nisu više od tri puta uvećane plate u prosveti, u zdravstvu, socijalnom zvanju itd.
Mislim da se današnjom raspravom zaokružuje ključni deo rasprave o paketu poreskih zakona. Zato smo u mogućnosti da donesemo i određene zaključke sa sledećim porukama poreskim obveznicima.
Nema ozbiljne poreske reforme, dame i gospodo, a umesto toga imamo haotično i panično razrezivanje nameta u cilju obezbeđenja para za DOS-ovske političke ciljeve.
Drugo, rast cena, poreska rešenja po svim vidovima, razne takse i naknade, koje vi sada samo zovete porezima, su prisutni više nego ranije.
Treće, poreske obveznike sačekaće veliki broj poreskih rešenja.
Zašto se to dogodilo? Ključna mana svih ovih predloga je u tome što su ignorisana upozorenja, prethodna upozorenja privrede, prethodna upozorenja sindikata, građana, ali i mnoga upozorenja izrečena za ovom govornicom, posebno kada je usvajan budžet Republike Srbije. Kod sebe imam jedno od takvih upozorenja, upozorenje koje je uradila Privredna komora Srbije, mišljenja, sugestije i predlozi na poreske zakone, urađeno od strane Odbora za privredni sistem i ekonomsku politiku, Odbora za bankarstvo, Odbora za preduzetništvo, Odbora za zanatstvo i Zajednice preduzetnika. U ovoj sali bi trebalo da sedi i narodni poslanik Radoslav Veselinović, koji je predsednik Privredne komore Srbije i mene zaista iznenađuje zašto kao narodni poslanik nije iskoristio situaciju da i sa ove govornice kao čovek koji direktno nosi odgovornost za uslove rada privrede, izrekne bar nekoliko upozorenja, koja ću ja sebi dozvoliti sada da kažem.
Prvo upozorenje je bilo da konkretna rešenja o predloženim poreskim zakonima, to je upozorenje Privredne komore Srbije, neće dovesti do poreskog rasterećenja privrede, niti bitno smanjiti obim sive ekonomije. U svim zakonima je prenaglašen fiskalni pristup, a zanemarena je potreba da fiskalna politika na ovom nivou privrednog razvoja treba da ima i razvojnu funkciju. Tu je suština. Ovde je više puta rečeno i ponavljam, svega 25% od privrede Republike Srbije danas funkcioniše. Mi smo morali da pravimo takvu poresku politiku koja će da relaksira mnoga opterećenja i stvori šansu da privreda krene. Zašto se ovo radi? Zašto se povećavaju poreska opterećenja? Zašto se priprema zakon o svojinskoj transformaciji koji planira, i mi to znamo, da u junu mesecu krene Vlada sa potpunom rasprodajom 90% društvene svojine, a svega 10% radnicima? Da nije možda jednokratnom rasprodajom, znači u velikoj konkurenciji za male pare?
Opšti utisak, da u predlaganju rešenja nije uvaženo realno stanje u privredi i činjenica da se obaveze prema državi ne izvršavaju, jer su previsoke, a ne iz nekih drugih razloga. Zato je zahtev preduzeća i preduzetnika da se visina poreskih obaveza primeri fiskalnom kapacitetu privrede. Smelije poresko rasterećenje dovelo bi, po mišljenju Privredne komore Srbije, do brže i efikasnije legalizacije sive ekonomije. Ukoliko povećavamo poreske stope, siva ekonomija će biti veća i to svako ko danas ide na pijacu i bilo gde može da uoči da siva ekonomija raste. Stvaraju se uslovi sa rasterećenjem privrede, poreskim obavezama stvorili bi se uslovi za veće zapošljavanje u privatnom sektoru i samim tim do veće naplate javnih prihoda.
Oni su posebno ukazali da uvođenjem jedne poreske stope, koja je već uvedena od 17% za promet proizvoda i usluga, uz rigorozno sužavanje poreskih oslobađanja dovodi direktno do rasta cena troškova života.
Samo jedan primer da vam navedem, mi danas razgovaramo ovde o Zakonu o porezu na imovinu. Građani treba da znaju da se već pripremaju novi obrčuni povećanja tržišne vrednosti imovine. Povećanje je 111,8% i toliko je uvećana osnovica koju će od danas građani ili od sutra da plaćaju. Međutim, treba da im se objasni da će u julu najverovatnije tri ili četiri puta da bude novo uvećanje. Mi smo ovde narodni poslanici i moramo da razmišljamo pre svega o uslovima života i rada građana, o njihovom standardu, načinu privređivanja, moramo da se borimo ovde da poreska opterećenja budu takva da stvaraju šansu privredi da ima ostatak dohotka, da ima šansu za proširenu reprodukciju, da ima šansu za novo zapošljavanje, konačno da ima šansu za novo pokretanje i novi rad. Ne može rešenje da bude ono koje se priprema u Vladi Srbije, da u junu mesecu na veb sajtu Svetske banke se pojavi rasprodaja društvene imovine i varijante su 90% ili 70%, a svega 10 ili 30% da ide radnicima.
Gde će biti ona preduzeća koja su se već 60% transformisala? Njima će 40% da prodaju, a da li znate da se dvotrećinskom većinom donose odluke bitne za kolektiv. Faktički će se direktnom prodajom, jednokratnom prodajom, u jednom mesecu, u jednom trenutku rasprodati imovina i staviti šapa na kompletnu privredu Srbije. Da nije ovo priprema za to?

Replika, gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, verujem da su jasni politički stavovi DOS-a po pitanju ozbiljnosti društva i onih ključnih državnih institucija koje su uticale na sve ono što se dešavalo u našoj zemlji. Ipak, mislim da smo dužni da pokušamo da proces promena koji je započet 5. oktobra, koji neki od vas ocenjuju lošim, neki podržavaju, sasvim sigurno unesemo i u ovaj dom. Pokušajmo da to radimo kroz poštovanje i uvažavanje istine. Barem elementarnih činjenica.
Toliko puta smo do sada čuli da je budžet za 2001. godinu tri puta veći od budžeta planiranog za godinu koja je ostala za nama i koji je kreirala Vlada koju danas predstavljaju ovde opozicione stranke. To naprosto nije tačno. Budžet za 2001. godinu je uvaćan u odnosu na budžet za 2000. godinu manje od stope inflacije. To je prva činjenica. Sredstva kojima nameravamo da raspolažemo nisu sredstva koja ćemo koristiti u procesu političkih obračuna s bilo kime, pa čak i s predstavnicima stranke u čije ime je govorio gospodin Ivković. Mi ćemo pokušati da u ovom društvu uspostavimo vladavinu prava na način na koji to nisu činili naši prethodnici. To nije tema ove replike.
Ono što želim da kažem jeste da se ne može očekivati od nas da procentualno uvećanje budžeta bude izraženo i u procentualnom uvećanju plata, pre svega zaposlenih u prosveti i u zdravstvu, jer nisu prosveta i zdravstvo jedini segmenti koji su opustošeni politikom naših prethodnika. Ostali su prazni fondovi i budžetom koji smo vam predstavili ovde mi ćemo pokušati da povećamo plate prosveti i zdravstvu, da kroz uvođenje platnih razreda umanjimo razliku između svih onih koji se finansiraju iz budžeta i da pri tom popunimo sve one praznine koje su ostale iz decenije koju ste vi i u finansijskom smislu kreirali. Dakle, da obnovimo bankarski sistem, da popunimo fondove, da se fondovima i sredstvima ne raspolaže onako kako su pokazali kroz primere na prepodnevnom delu ovog zasedanja i da tako pokušamo da korak po korak promenimo ovo društvo. Primeri koje ste vi navodili, a koji su navodna anticipacija, pretpostavka onoga što će se dešavati u budućnosti, naravno da ne stoje, osim ukoliko vi nemate neki argument i činjenice. Zakon o svojinskoj transformaciji će biti pripremljen i on će biti predstavljen na informativnom sastanku koji će biti organizovan tokom naredne nedelje.
Dakle, ne za šest meseci ili godinu dana kako ste vi iznosili u martu mesecu, već naprotiv tokom naredne nedelje. To nije zakon koji će biti onakav kako je predstavio gospodin Ivković, baš naprotiv, to je zakon koji će pokušati da ispravi one nelogičnosti koje su prisutne u ovom trenutku u našem društvu. Ako radnicima date vlasnička prava, ne možete očekivati od radnika da oni raspolažu kapitalom koji je potreban da bi se preduzeća pokrenula iz stanja u kome se trenutno nalaze, ono je veoma loše. Ipak, zbog poštovanja činjenica i istine, analiziramo statističke podatke koji govore o rastu industrijske proizvodnje u poređenju sa martom mesecom prošle godine. Dakle, nije tačno da Srbija propada...

Vreme.

Srbija se pomera iz stanja u kom ste je vi ostavili i sasvim sigurno da je za takvu vrstu promena potrebno, između ostalog, i razumevanje opozicije. Dakle, možemo se kritikovati, ali pokušajte da to radite argumentovano i kroz uvažavanje činjenica, i sve ono što je izrekao moj prethodnik, jeste flagrantno nepoštovanje i argumenata i činjenica. Ništa ne ide u prilog konsatatacijama koje su iznete.

Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk, a posle njega narodni poslanik Lazar Marjanski.

Poštovani narodni poslanici, mi kao jednu tačku dnevnog reda imamo i usvajanje završnog budžeta za prošlu godinu i ovde lepo piše - da je budžet za prošlu godinu bio 32 milijarde dinara, a 19 milijardi su bile takse za obnovu zemlje. Ako se 32 milijarde stave u odnosu na 129, to je čak i preko tri puta, toliko radi istine.
Dakle, često se pred kreatore ekonomske politike postavlja pitanje - kojom poreskom politikom kreirati sve to i u kom pravcu povesti zemlju. Do sada su u teoriji bila dva pristupa. Jedan je bio restriktivan, kada se neke stvari u ekonomskom životu usmeravaju i ograničavaju. Drugi je bio podsticajan, kada se od privrede i stanovništva traži da se više radi, da budu produktivniji, da se više ulaže u privredu i da se više štedi. Nažalost, nova vlada uvodi jedan novi poreski tretman, a to je da porezi imaju samo zadatak da pune prevelike i neprimerene budžete. Iz ovog zakona poreskih paketa, rešenja koja su predložena bila su možda devedesetih godina reformska, a nažalost zbog uvođenja reformskih sankcija, ekonomskih sankcija i ratnog okruženja, tada je odlučeno da se delom ta rešenja ne prihvate. Sada ta ista rešenja predlaže, kroz iste zakone, nova vlast, nažalost u ekonomskoj situaciji koja je mnogo nepovoljnija nego pre 5. oktobra. Čak se za reformske i moderne proglašavaju takse za nove poreze, koje su bile uvedene za vreme ekonomskih sankcija i za vreme elementarnih nepogoda koje su uvedene pre par godina. Uvođenje taksi i propisivanje, kao novih poreza, nije ni ekonomski, ali to je protivustavno i protiv osnova poreske politike koja se vodi u ovoj zemlji. Možemo da kažemo da je ova poreska politika neekonomska, nedomaćinska, a usmerena je protiv svoje zemlje i protiv svog naroda. Šta je cilj ovakvih zakona? Umesto da se ulaže u privredu, da se prvo napravi program za revitalizaciju, ako nije bilo novih sredstava, ali barem onih sredstava iz predizbornih obećanja koje ste vi za vreme predizborno obećavali, da se privreda revitalizuje, da se podigne standard domaćinstva, da se reprogramiraju unutrašnji dugovi koji guše privredu i privredni život, jednostavno, do toga nije došlo. Zašto nije kroz oživljavanje privrede otvoreno novih 500.000 radnih mesta. Zašto se sa ovom poreskom politikom i sa zakonom o privatizaciji, koji se nagoveštava i gde se predviđa da će biti ugašeno 500.000 radnih mesta, i na ionako smanjeni broj radnika u privredi, udaraju ova nova opterećenja? Jednostavno, nova vlast žuri u susret ekonomskoj globalizaciji ili novoj svetskoj podeli rada, u kojoj je našoj zemlji namenjena uloga kolonije. Po toj politici svaka ozbiljnija fabrika u našoj zemlji ili će biti prodata, ili će biti ugašena, da ne bi bila konkurencija, kako na domaćem tržištu, tako i na tržištu okolnih zemalja. Jednostavno, mi ćemo postati tržište za stranu robu ili ćemo postati poligon za prljave tehnologije. Umesto priče o rasterećenju privrede, mi ćemo dobiti novo opterećenje privrede. Šta će biti? Sa ovim opterećenjima, trgovina iz nekih legalnih tokova preseliće se na ulice, buvljake i u šverc. Poslodavci će biti oporezovani na taj način, da čak i ako dođe do poremećaja proizvodnje, do neisplate ličnih dohodka, moraju da plate državi doprinose i poreze, iako nisu isplatili plate.
Treće, ukida se jedno od prava radnika koje je ostvareno i na koji način su radnici mogli da reše svoje stambeno pitanje.
Par puta je gospodin ministar pokušavao da objasni šta je iza ovih poreskih zakona, međutim nije nas baš dovoljno ubedio, a posebno oko priče o rasterećenju privrede. Ja ću navesti jedan primer sada, ako je prosečna plata 4.500 dinara i ako je opterećenje 100%, na koji način ćemo doći do rasterećenja od 70%, ako se i sada na tu platu dodaje topli obrok i regres za godinu dana. Već sada je to opterećenje oko 85%. Voleo bih da nam još jednom ministar objasni taj princip bruto plate. Na preračun bruto plate za sada jedino znamo da će biti 14% porez za državu, ali još nisu izašli sa doprinosima za penziono i socijalno osiguranje, da bi mogli da poverujemo da će stvarno biti tog rasterećenja, sa 100% na 70%, ali bez uključivanja u osnovicu, za sada neoporezivog, dela toplog obroka i regresa. Hvala.

Reč ima ministar Đelić.