Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a sledeća je narodna poslanica Živodarka Dacin.

Poštovani narodni poslanici, Zakon o radnim odnosima do sada je predviđao kada radniku prestane iz određenih razloga obaveza rada, odnosno nema više uslova za rad u preduzeću, da mu se obezbedi jedno od prava, a to je prekvalifikacija, dokvalifikacija, zaposlenje kod drugog poslodavca ili, ako nijedno ne može, da mu se isplati otpremnina.
Po Predlogu zakona koji je pred nama, radnici koji dođu u ovu situaciju su apsolutno u neravnopravnom položaju, odnosno u podređenom položaju u odnosu na zakon koji je ranije važio. Ministar je ovde izneo jednu računicu koja po meni apsolutno ne stoji, a to ćemo na jednom običnom radničkom prikazu pokazati. Do sada, inače, znate da se otpremnina kretala u zavisnosti od godina radnog staža, od šestostrukog do dvanaestostrukog iznosa zrade, dok se sada predviđa dvostruki do petostruki iznos, isto tako u zavisnosti od rada.
Evo jedan klasičan primer, ako znamo da je sada oko 4.200,00 dinara prosek zarade, a obrazloženje je bilo da se ide na bruto zarade, ako dodamo da je topli obrok 900,00 dinara, i to je pitanje da li ga svi mogu isplatiti u tom iznosu, da je regres za godišnji odmor oko 4.200,00 dinara, mislim da je tako bilo za prošlu godinu, poslodavac je dužan da sada toliko isplati i isto je tako pitanje da li ih mogu svi isplatiti, a zna se da se regres ne isplaćuje 12 meseci, već jednom i to je otprilike, ako podelimo na 12 meseci, 350,00 dinara: kada to saberemo ispada da je taj bruto dohodak 5.450,00 dinara i ako dodamo obaveze, kako je ministar Đelić rekao negde oko 80% na to, to će sada biti 9.810,00 dinara. Sada bi trebalo da dođe noćni rad, prekovremeni rad, međutim u najvećem broju slučajeva ovo spada u taj bruto lični dohodak.
Dakle, za radnika do 10 godina staža, za čijim radom je prestala potreba, otpremnina iznosi 19.600,00 dinara. Po dosadašnjem zakonu šest otpremnina po prosečnoj neto zaradi od 4.200,00 dinara to je 25.200,00 dinara. Mi se stalno hvatamo, kaže - proširena osnova, uzeti su terenski dodaci, regres za godišnji odmor, topli obrok i kada sve to dodamo u gro preduzeća iznosi oko 23% proširene osnove, a sada kada uzmemo da je on otpremninu po ranijem zakonu imao oko 25.200,00 dinara za do 10 godina radnog staža, a sada 19.600,00 dinara, ispada da je on najmanje za 20% oštećen. Ako se uzme da mu je u tome životni standard za najmanje još toliko opao, onda se može videti koliko je to sada nepovoljnija situacija za radnike.
Može se apsolutno prihvatiti minimalna zarada umesto dosadašnje garantovane zarade, ali se isto tako postavlja pitanje, koliko preduzeća i u kojoj situaciji može da ih isplati, pogotovo kod vrlo oštrih zakonskih kaznenih odredbi u slučaju neisplaćivanja zarada u određenom periodu, a to je najmanje jedanput mesečno. Kazne sada više nisu od jedne do 10.000, već 200.000 dinara. Prema tome, na nekoliko je načina uhvaćen u makaze poslodavac, a pogotovo ovaj radnik koji je ostao bez posla i kojem se sprema otpremnina.

Po Poslovniku narodni poslanik Lazar Marjanski.

Povreda Poslovnika član 80. stav 2. Pročitajte vi.

Narodni poslanik gospodin Lazar Marjanski je izrazio sumnju u postojanje kvoruma i zato molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje identifikacine kartice.

Podsećam narodne poslanike iz SRS i SPS-a da odredba člana 113. Poslovnika kaže da su narodni poslanici dužni da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave napuštanjem sale.

Molim vas da ubacite svoje kartice radi utvrđivanja kvoruma.

(Nema kvoruma.)

Pozivam Službu da prebroji narodne poslanike koji su prisutni.

(Poslanici Srspke radikalne stranke napuštaju salu.)

Ovde smo imali jedan primer gde se poslanik poziva na povredu Poslovnika, a istovremeno je sam izvršio povredu pošto se nije identifikovao.

Pošto je prebrojavanjem utvrđeno da nemamo kvorum i pošto je utvrđeno da je u sali prisutno 109 narodnih poslanika, određujem pauzu od 10 minuta.

(Posle pauze.)

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.

Imamo kvorum, nastavljamo sa radom. Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima tvrdim da je najveći broj ljudi zainteresovan. Pre svega, svi koji su zaposleni, zatim poslodavci a sigurno i svi oni koji željno očekuju da zasnuju radni odnos.
Međutim, analizirajući ovaj zakon dolazi se do zaključka da se postavlja jedno ozbiljno pitanje, koga će ove izmene štititi, da li zaposlene ili poslodavce. Pokušaću zaista da argumentovano te svoje dileme, kroz svoju diskusiju, iskažem.
Pre svega, već u članu 1. imamo izmene da se po godinama staža vrši isplata i to redom, do 10 godina staža osiguranja, kaže se - najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade, a ranije je to bilo i još uvek je 6 prosečnih zarada isplaćnih u prethodnom mesecu. Drugo, od 10 do 20 godina predlog je - najmanje u visini trostrukog iznosa, a bilo je 8. Treće, od 20 do 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini četvorostrukog iznosa zarade, a bilo je 10. I konačno, četvrto, preko 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini petostrukog iznosa, a bilo je i još uvek je 12 prosečnih ličnih zarada isplaćenih u prethodnom mesecu.
Ako samo uporedimo proste brojke, u predlogu 2, 3, 4. i 5. sa još važećem 6, 8, 10 i 12, vidi se da je očigledno ova varijanta mnogo nepovoljnija. Znam da je jedno od objašnjenja da dolazi do povećane osnovice i do uvođenja u opticaj bruto zarade. Ako uzmemo u obzir da se regres dobija jedanput godišnje i to ako poslodavac ima para, ako nema onda ga ne dobijemo, a da bih to potkrepila činjenicom - zdravstveni radnici u Srbiji su pre 10 dana dobili 200 dinara regresa za ovu godinu u uslovima kada regres još uvek ne potpada pod oporezivanje zarada. I, što se tiče toplog obroka, on je kao neoporezovani deo, moramo priznati, stizao redovno svakog meseca zaposlenim radnicima. No, u svakoj varijanti predloženi iznos je mnogo manji nego što je on iznosio u do sada još uvek važećem zakonu.
Pitanje je šta je tu zapravo namera zakonodavca. To su isplate koje se odnose praktično na sve zaposlene za čijim radom je prestala potreba, a to je zapravo u pitanju tehnološki višak. Već kao po pravilu znamo da tehnološki višak postoji u preduzećima gde su lična primanja vrlo niska, čak mnogo puta i daleko ispod prosečnog republičkog nivoa, pa je pitanje na koji način će se zaštiti svaki onaj za čijim radom prestane potreba.
Znamo da je osnovni smisao tih sredstava da bar privremeno sebe i svoju porodicu obezbedi ili pak da to budu neka sredstva sa kojim će moći inicijalno da započne neki novi posao.
S obzirom da smanjenje otpremnine nije ni u kakvoj srazmeri sa povećanjem bruto zarade, pitanje je gde se tu nalazi naša osnovna briga za svakog zaposlenog i za njegov boljitak. Ili, da ne gajimo možda iluzije da će postojati neki poslodavac koji će čoveka sa 20 ili 30 godina radnog staža primiti u radni odnos.
Drugo što bih istakla je uvođenje bruto principa u sistem zarade. Šta tu zapravo ulazi. Rekli smo više puta u ovom višenedeljnom zasedanju, to smo ponovili, da je tu između ostalog i regres i topli obrok. Međutim, uvažavamo ako se radi o toplom obroku koji se prima u novčanoj nadoknadi. Ali, mi ovde moramo da znamo da veliki broj radnika zapravo nikada nije primio topli obrok kao novčani iznos, nego prosto postoje kuhinje u kojima oni zaista dobijaju kuvani obrok. Reći ću vam da su u Kikindi to pre svega PIK, "Livnica", pa i "Toza Marković", a verujem da i širom Srbije veoma veliki broj radnih organizacija zbilja kuvaju tople obroke svojim radnicima.
Pitam se kako će njima biti uvećana ta penziona osnova i da li će u penzijski osnov ulaziti svakodnevno obračunavanje koliko je ko pojeo parčeta hleba, da li je uzeo čorbu, varivo ili meso. Zaista, šta je to što će on objasniti kao neku pozitivu u smislu uvođenja bruto zarade.
Slažem se da su to sve prava radnika, ali koja ne moraju da budu ispoštovana, bar nigde ne vidim u Predlogu zakona da ultimativno svaki poslodavac mora to da ispoštuje. Kada kažem da se u ovom slučaju ne štiti čak ni poslodavac, mislim na to da je poslodavac dužan da mora, čak i po cenu toga da radniku ne isplati dohodak, da plati državi sve predviđene dažbine.
U svakom slučaju jasno je da je potreban novac da bi se punio budžet, ali šta se dešava ako to ipak poslodavac ne može da ispuni. Postoji jedna kaznena odredba koja kaže da postoji zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od 30 do 90 dana.
Pitam se da li je ovo sve ipak malo prestrogo i da li je sve ovo primereno u današnjim uslovima rada i života u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, svaki predlog zakona koji se dostavi ovoj skupštini, pa tako i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima polazi od toga  da je naš fiskalni sistem prilagođen fiskalnom sistemu u evropskom zakonodavstvu.
Zaista ne znam tačno kakav je taj fiskalni sistem po evropskom zakonodavstvu, ali znam kakvi su predlozi naših zakona. Oni polaze od toga da se povećavaju poreske stope gde su bile niske ili gde uopšte nisu postojale, da se oslobađa tamo gde je postojalo poresko oslobođenje, a samim tim se uvećava poresko opterećenje privrednih subjekata i građana.
Ako je sve to tačno, a sigurno je tačno, onda ne možete nas opozicone poslanike, a posebno poslanike SPS-a da ubedite da je to u interesu građana. Možda nekih građana koji ne žive na ovim prostorima. Svi paketi zakona, a posebno zakoni koji se odnose na lična primanja polaze od bruto zarade. Jer, vi u bruto zaradu sada uključujete regres za godišnji odmor, topli obrok, prekovremeni rad i ostale vrste naknada s razlogom. Smatrate da time gasite sivu ekonomiju.
Zaista ne znam ko je, ako je organizovao ishranu radnika u društvenim restoranima, izbegavao plaćanje poreza i doprinosa? Mislim da to nije trebalo, niti sada treba da bude opterećenje, kao ni regres za godišnji odmor, koji se isplaćuje jednom u godini dana.
Mislim da je u uslovima u kojima je naša privreda poslovala ovih godina, to za pojedine poslodavce bio jedini način da se nešto isplati radnicima, da bi radnici mogli da opstanu. Ne znam ko je mogao, a nije hteo da isplati radnicima platu, da im ne poveže radni staž?
Vi tvrdite da će se uslovi privređivanja promeniti. Međutim, od vašeg dolaska na vlast privreda radi sa 25% kapaciteta, u odnosu na 75% kapaciteta u kojima je privreda radila kada smo mi bili na vlasti. Iz razloga što privreda radi sa 25% kapaciteta, vi menjate član 34. stav 1. tačka 1-4. i određujete pod kojim uslovima prestaje potreba za radom zaposlenih. Zakonom o radnim odnosima utvrđena je obaveza poslodavca da zaposlenom, za čijim je radom utvrđen prestanak potrebe, obezbedi određena prava, a to su - raspoređivanje na drugo radno mesto, zasnivanje radnog odnosa kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija i isplata jednokratne pomoći.
Ako privreda u ovakvim uslovima radi, a kako stvari stoje radiće još u težim uslovima, onda ne znam gde će taj radnik da se zaposli, kod kog drugog poslodavca, ako postoji višak radnika? Mislim da nema interesa ni za prekvalifikaciju, ni za dokvalifikaciju radnika, jer šta će mu neko znanje ako nema gde da se zaposli?
Iz tog razloga će radniku prestati radni odnos, pod uslovom da mu poslodavac obezbedi otpremninu, i ta otpremnina u dosadašnjem važećem zakonu iznosila je od šestostrukog do dvanaestostrukog iznosa neto zarade. Vi sada uvodite da ta otpremnina iznosi od dvostrukog do petostrukog iznosa bruto zarade, zavisno od dužine radnog staža. To pravdate time da će nominalni iznos biti veći. Nominalni iznos će možda biti veći, ali u realnim iznosima to će sigurno biti manje, jer budite sigurni da će topli obrok, regres za godišnji odmor, penzijski dodatak, iščeznuti iz ličnih primanja, jer poslodavac neće imati interesa da isplaćuje te naknade, ako treba da plati poreze i doprinose.
U tom smislu, budite sigurni da onaj ko treba da dobije tu otpremninu, neće biti srećan što ostaje bez posla. Ukidate garantovanu zaradu, i to opravdavam, ali uvodite minimalnu zaradu, kojom se obezbeđuje minimum materijalne i socijalne sigurnosti zaposlenog.
U članu 6. predloženog zakona, minimalna zarada iz stava 1. ovog člana iznosi 35% od prosečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Jedino mi je nedoumica, kada sam čitao obrazloženje, da ta minimalna zarada iznosi 40%, ali prihvatam da je 35%, jer tako piše i u zakonu.
U predloženim izmenama Zakona o radnim odnosima dajete veće ingerencije nadležnim inspekcijama i inspekciji rada, NBJ, Zavodu za obračun i plaćanje. Onaj ko je za pravnu državu, to zaista mora da prihvati. Te službe će imati posla, imaće posla usvajanjem Predloga zakona o penzijskom i zdravstvenom osiguranju, kada je poslodavac dužan da 30-og u mesecu isplati poreze i doprinose na zarade, na najnižu osnovicu, za koju vi kažete da je transparentna, onda će te nadležne inspekcijske službe imati zaista posla. Imaće mnogo posla 31. jula, kada će biti potrebno da se obračunaju porezi i doprinosi na zarade iz juna meseca, pošto tada stupa zakon na snagu.
U ovakvim uslovima privređivanja, privredni subjekti će prestati da rade, radnici će ostati bez posla, a to je cilj, kad se uzme u obzir kako se privatizacija priprema. Prodaja naših preduzeća je na vidiku, a onda avionom neće sletati samo eksperti Vlade, već i njihovi poslovni saradnici. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović.