Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Ako ne, stavljam amandman poslanika Stamenkovića i Cvetanovića na glasanje.

Za 58, protiv 130, niko uzdržan, 15 nije glasalo, ukupno su prisutno 203 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u celini.

Za 137, protiv 60, jedan uzdržan, šest nije glasalo, ukupno su prisutna 204 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.

Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O POREZU NA FOND ZARADA

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije, kao i amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Božidar Vučurović, Petar Jojić, Miroljub Veljković, Stevo Dragišić, Tomislav Nikolić, Dušan Ilić, Marko Ćulibrk, Veroljub Arsić, Ljubomir Kragović, Božidar Vujić, Slobodan Janjić, Borislav Pelević, Nataša Jovanović, Dragan Marković, Živko Selaković, Jovan Deretić, Vojislav Obradović, Vlada Republike Srbije i Odbor za finansije.

Na sednici Odbora za finansije od amandmana koje su podneli na član 4, odustali su narodni poslanik Dušan Ilić i narodni poslanik Borislav Pelević, u ime grupe narodnih poslanika podnosilaca amandmana.

Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, a pre prelaska na odlučivanje o Predlogu zakona u načelu, potrebno je da se izjasnimo o predlogu narodnog poslanika Dragana Jovanovića da se glasanje o ovom predlogu zakona obavi prozivkom.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 61, protiv 121, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 20, ukupno su prisutna 202 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o porezu na fond zarada u načelu.

Za 136, protiv 55, uzdržan jedan, nije glasalo 11, ukupno su prisutna 203 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Božidar Vučurović, Miroljub Veljković, Božidar Vujić i Slobodan Janjić.

Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosiocio amandmana žele reč? (Da.)

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre pet minuta smo usvojili izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi. Hajde malo da razgovaramo o proceduri. U tom zakonu smo definisali izvorni lokalni prihod, tzv. porez na fond zarada, znači koji direktno ide u budžet skupštine opštine. U tom zakonu, definisali smo da je taj iznos 3,5%, a tek sada razgovaramo o zakonu o porezu na fond zarada. Katastrofa. Ovde ima dosta vas koji ste predsednici skupština opština. Sada vas pitam otvoreno, kako ste u budžetu planirali sredstava od poreza na fond zarada, a koliko imam informaciju, znači sve skupštine opštine su usvojile budžete. O tom porezu još apsolutno nismo razgovarali. Ubeđen sam da će ga ova skupština odbiti. Vi, gospodine Đeliću, bi trebalo da povedete računa o jednoj pravnoj proceduri. Znači, ako smo već to planirali, da uvedete ovaj porez, trebalo je on prvo da bude na dnevnom redu, a onda kasnije ovaj zakon.

Svojim amandmanom predložio sam da se zakon uopšte ne stavlja u skupštinsku proceduru. Predloženi porez, tzv. porez na fond zarada je još jedan strahoviti namet za privredu i građane i što je najgore, pazite šta je najgore, ne zna mu se namena. Ne zna se u šta će se utrošiti. Vi iz DOS-a ste u predizbornoj kampanji obećali opštinama veću ekonomsku samostalnost u odnosu na državu. Saglasan sam da opštine dobiju veće ingerencije u zahvatanju poreza, odnosno da se opštinama obezbede znatno veća sredstva od poreza u njihovim budžetima. Mi srpski radikali samo sa tim saglasni. No, na žalost, vi u predizbornoj kampanji niste govorili istinu. Zašto to tvrdim? To se videlo prilikom usvajanja republičkog budžeta za ovu godinu. Umesto da veći deo poreza na promet ostavite opštinama, zašto 15, 16, 17, 18, 19%, kako je bilo u prethodnim godinama, zašto niste ostavili opštinama da participiraju u porezu na promet 50, 60, 70%. Vi to niste uradili.

Znači, trebaju vam pare u republičkom budžetu i onda praktično se vidi da je to bio najobičniji blef u predizbornoj kampanji. Pričanje o većim ekonomskim ingerencijama skupština opština itd, to je vrlo popularno kada si u opoziciji. Međutim, kada preuzmeš državnu upravu, onda je to malo teže. Optuživali ste znači, prethodnu vlast da sve pare od poreza na promet idu za Beograd, a vi ste sada uradili potpuno isto. Ovim tzv. porezom na fond zarada vi blefirate opštine. Kao da će neki fondovi zarada i postojati po firmama, odnosno opštinama posle ovakvog poreskog paketa koji ste usvojili. Šta će npr. skupština opštine Kragujevac, hajde da uzmemo nju, da ubere od ovog poreza? Šta će da ubere Kraljevo, Raška, Aleksandrovac, Novi Pazar i da ne nabrajam mogao bih sve opštine da nabrojim u Srbiji, šta će da uberu od ovog poreza?

Vi ste potpuno svesni da je privredna aktivnost u Srbiji potpuno zamrla. Fondovi zarada, posebno uvođenjem poreza na tzv. bruto platu, praktično i neće postojati. Ubraće država poreze i doprinose na bruto plate, a šta će ubrati od tog fonda zarada, videćemo. Ne znam da li vi čujete ovaj huk iz Kragujevca? Vi treba da oslušnete malo celu Srbiju i da vidite šta se dešava u privredi Srbije.

Drugi razlog zašto ovaj zakon ne treba prihvatiti je taj što ovim zakonom vi, praktično, ukidate postojeće rešenje. Ja sam bio sprečen da govorim o tome, jer je to bila prva ili druga tačka dnevnog reda, Zakon o lokalnoj samoupravi, pa ću nešto reći i o tome. Praktično, vi ukidate postojeće rešenje o dva lokalna javna prihoda, tj. naknadu za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa i sredstva za solidarnu stambenu izgradnju. Znači, uvođenjem ovog poreza na fond zarada vi ta dva lokalna prihoda ukidate.

Ova dva lokalna javna prihoda su bila strogo namenskog karaktera i u prethodnom periodu su dala izvanredne rezultate. Tvrdim da su dala izvanredne rezultate. Samo da vas podsetim, desetine hiljada stanova solidarnosti su izgrađeni i dodeljeni građanima na korišćenje u prethodnom periodu. Desetine hiljada porodica je dobilo krov nad glavom od tih sredstava. To je velika stvar za svaku državu. Solidarisanjem svih zaposlenih rešavali smo stambene probleme socijalno ugroženih ljudi. Izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi i uvođenjem ovog poreza, tzv. poreza na fond zarada, vi to ukidate.

To što ste svojim amandmanima, znači, amandmanima Vlade, preporučili opštinama da deo sredstava usmere na ove namene, ne znači ništa. (Predsednik: Vreme.) Završavam, gospodine predsedniče.

Znači, apsolutno ništa ne znači. Znajući vaša kadrovska rešenja po opštinama, ja sam potpuno siguran da će apsolutno u svim opštinama biti maksimalan iznos 3,5% i potpuno sam siguran da će ta sredstva završiti u platama opštinara. Evo, to sad možemo i da se opkladimo. Znači, amandman je uopšten. Ako nema posebnog računa gde se ta sredstva slivaju, recimo za solidarnu stambenu izgradnju, i ako se strogo namenski ne kontroliše utrošak tih sredstava, to je apsolutno ništa, to je magla. Iz ovih napred navedenih razloga predlažem da prihvatite moj amandman i da ovaj predlog zakona uopšte i ne razmatramo.

Ima reč poslanik Šešelj.

Dame i gospodo, najbolje bi bilo da se prihvati ovaj amandman i da se zakon o uvođenju poreza na fond zarada povuče iz procedure, zato što predstavlja verovatno onu kap koja dodatno opterećuje već prelivenu čašu. Ovim zakonom jača se finansijska moć opštinske birokratije, a nigde nema garancije da će taj novac biti namenski korišćen. Ranije, kad je on naplaćivan za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa, bio je usmeravan u izgradnju komunalne infrastrukture, a doprinosi za solidarnu stambenu izgradnju išli su na izgradnju stanova onih koji su stambeno najugorženiji. Znamo svi da je bilo tu i malverzacija sa stanovima koji su na osnovu solidarne stambene izgradnje građeni. Ali, te malverzacije nisu nikada prelazile onaj broj stanova koji je zaista dodeljivan stambeno najugroženijim. Treba utvrditi sve malverzacije i krivično goniti. To niko ne radi. Niko nam nije ovde u obrazloženju novog zakona podneo izveštaj koliko je proteklih godina izgrađeno stanova solidarnosti, koliko je ispravno podeljeno, a koliko neregularno, pa da malo i to imamo u vidu.

Vi sada ukidate izdvajanje za solidarnu stambenu izgradnju, a preporučujete opštinama, ne obavezujete ih nego im samo preporučujete, da razmisle da taj novac koriste za izgradnju stanova onima kojima su stanovi najpotrebniji. Nema nikakve zakonske obaveze da se zaista tako radi i nema nikakvog, na zakonu zasnovanog, pravnog uputstva kako će se raspolagati tim stanovima. To je ono što je ovde pogrešno. Vi zaboravljate da u do sada važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi postoji čitav niz komunalnih taksi. Te komunalne takse vi ne ukidate. Ima ih ovde nabrojano 15 u samom zakonu i tu je dosta to široko formulisano tako da u praksi to iznosi mnogo više. Sve te komunalne takse opstaju.

Šta se u praksi dešava? Idu lokalne haračlije DOS-ovske vlati, na primer, od vlasnika do vlasnika privremeno izgrađenog objekta, ako je slučajno po kvadraturi premašio iznos koji mu je označen na dozvoli za privremenu gradnju, naplaćuju mesečno dve marke po kvadratnom metru. Tako su baš propisali. To znamo iz beogradske prakse i znamo iz zemunske prakse. Tako su propisali i jadni ljudi, pod pretnjom rušenja su prinuđeni da plaćaju. Ako to iznosi 100 ili 150 maraka mesečno, onda je to već dovoljan razlog mnogima od njih da radnju zatvore. To je bio socijalni ventil. Izgradnja privremenih objekata na javnim površinama je bila važan socijalni ventil kojim se oslobađalo tržište rada i kojim se omogućavalo izbeglicama da sami sebe prehranjuju, sebe i svoje porodice. Vi to zaboravljate. Vi na ovaj način tu tempiranu socijalnu bombu jačate i ubrzavate njenu eksploziju.

Da li se još neko javlja za reč?

Ima reč poslanik Vučurović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predložio sam da se član 1. ovog zakona briše, a samim tim i ceo zakon povuče iz skupštinske procedure. Prvi razlog za to je ukidanje fonda za solidarnu stambenu izgradnju i ostavljanje skupštinama opština i organima lokalne samouprave na volju hoće li graditi ili neće graditi stanove. Ako neće graditi, nikakvih sanckija u ovom zakonu nema. Zato sam i rekao da je uvođenjem poreza na fond zarada od 3,5% u stvari uvedena jedna svojevrsna beogradska taksa od 3,5% sada, a ne 3% kao što je bilo u Beogradu, i ne kao što je bilo u Beogradu, namenska taksa, nego potpuno ostavljeno organima lokalne samouprave na volju kako će taj novac da troše, a oni će ga zasigurno trošiti na plate.

U obrazloženju se kaže da se amandmani ne prihvataju iz razloga što je jedan od ciljeva sprovođenja reforme javnih finansija u Republici Srbiji ukidanje mnoštva namenskih poreza i taksi. Vi niste ukinuli namenske poreze i takse, ukinuli ste dve ovom prilikom, ali ste ostavili sijaset drugih koje lokalna samouprava može da ubira. Bilo je u svim novinama, u svim vašim listovima tekstova o zloupotrebi fondova solidarne stambene izgradnje u svim gradovima i opštinama u Srbiji, posebno u Beogradu. Pre neki dan pročitasmo da je specijalna komisija izvršila uvid u dodeljivanje tih stanova u Beogradu i da je nekih pet stanova dati ljudima koji, eto, po nekim kriterijumima možda i nisu mogli da ih dobiju. Ako je bilo zloupotreba, onda te zloupotrebe sankcionišite. Podnesite prijave, kaznite, uzmite te stanove nazad. Uostalom, ljudima više stanovi neće ni biti potrebni.

U subotu sam dobio rešenje o porezu na stan od 63 kvadrata, valjda po partijskoj pripadnosti prvi u državi, za koji sam do sada plaćao 800 dinara, a sada 6.500 dinara. Ali, ne verujem da će takva razlika u porezu uticati na porast troškova života. Gospodine ministre, 6.500 dinara, doneću vam rešenje o porezu da vidite. Hvala.

Ima reč gospodin Jovanović, zatim gospodin Vujić, zatim ministar Đelić.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da se konstantno ponavlja jedna situacija za koju je karakteristično nerazumevanje predloga sa kojim je Vlada izašla pred Parlament i istovremeno, jedno tendenciozno tumačenje svega onoga što se u prethodnom vremenu dešavalo. Dakle,  mislim da niko više ne može sabrati koliko smo puta mi ovde demantovali kritike koje su upućene ka politici koju mi vodimo prema Fondu stambene solidarnosti. Taj Fond će postojati i ubuduće, raspolagaće sredstvima koja će biti bitno veća od sredstava sa kojima je raspolagao do sada.

Šta je garancija ovih mojih tvrdnji? Upravo činjenica da je proširena poreska osnovica, činjenica da će Fond raspolagati sredstvima koja proizilaze iz poreza koji se plaćaju na bruto platu. Imam ovde predlog, recimo, sredstava fonda za solidarnu stambenu izgradnju, sa kojima raspolaže opština Arilje. Na osnovu Predloga zakona koji se danas nalazi pred nama, opština Arilje će izdvajati na ime Fonda, troškova Fonda stambene solidarnosti, sredstva u visini od sredstava koja čine 10% budžeta te opštine. Znači, 10% budžeta opštine Arilje će biti izdvojeno kroz zakonsku mogućnost koja je pretpostavljena ovim predlogom zakona.

Opozicija ima pravo da upućuje svaku vrstu kritike, ali kada razgovaramo o ovom fondu, o porezu na fond zarada, onda treba iskreno i otvoreno reći da ovaj predlog poreza isključuje one namete koji su postojali do ovog trenutka. Dakle, nema više taksi i dažbina, nema više plaćanja poreza na komunalne sisteme, nema više plaćanja poreza po osnovu fonda solidarnosti na način kako je činjeno do sada. Imamo jedan veoma jasan i otvoren sistem ubiranja prihoda kroz oporezivanje fonda zarada na teritoriji lokalne samouprave, pri čemu je on mnogo pravičniji i konkretniji sistem oporezivanja, s obzirom da ima razumevanje za različiti stepen privrednog razvoja, od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Mnogo je korektnije propisati 3,5% na fond zarada na nivou određene lokalne samoupave, nego sa nivoa Republike definisati određeni procenat koji je obavezujući za svaku opštinu, bez obzira na standard građana koji tako nešto moraju izneti kao poresko opterećenje.

Dakle, mi ovim pokušavamo da uvedemo jednu novu praksu, računajući unapred i imajući pre svega u vidu sve one loše tendencije i trendove koji su uspostavljeni do dolaska DOS-a na vlast, ali imajući u vidu svest našeg društva i sposobnost građana na koju, u ovom trenutku računamo. Nema sumnje da su problemi, recimo, privremenih objekata ozbiljni problemi i nema sumnje da su građani za njima posezali kako bi i rešavali svoja socijalna pitanja, kako bi definisali i kvalitetniju budućnost, ali ako neko pod firmom privremenog objekta, umesto dozvoljenih maksimalnih 30 m2, podigne objekat od 600 m2, ako to uradi od najkvalitetnijeg materijala, ako to uradi na zemljištu koje sasvim sigurno nije zemljište na kojem se tako nešto može naći, onda naravno da smo mi dužni da tako nešto sankcionišemo, bez obzira da li je to urađeno uz saglasnost predstavnika bivše vlasti ili ne.

Dakle, mi ćemo vrlo odgovorno, popuniti one budžetske praznine koje u ovom trenutku postoje, između ostalog i kroz odnos prema takvoj vrsti problema na način kako je pretpostavio i ukazao gospodin Šešelj. Ali, nećemo bespogovorno nešto rušiti i ostavljati ljude bez hleba na ulici, niti ćemo istovremeno omalovažiti zakon, s obzirom da je on očigledno prekršen u konkretnim situacijama i najčešće upravo u onim opštinama u kojima su bili na vlasti predstavnici današnje opozicije.

Dakle, sve ono što mi činimo jeste ukazivanje poverenja i građanima i njihovim predstavnicima u lokalnoj samoupravi. Svaka vrsta osporavanja može imati smisla, ali ona nikako ne može limitirati ovo naše nastojanje, jer mi prosto ne verujemo da su naši građani nesposobni. Ne verujemo da građani ne mogu sami kontrolisati trošenje sredstava koja su izdvojili na nivou mesnih zajednica, ne verujemo da istovremeno opštine u kojima mi činimo vlast, neće iskoristiti onu zakonsku mogućnost koju im pruža servis, odnosno služba za mesnu zajednicu, koja je dužna da pruži svaku vrstu usluge mesnoj zajednici, dakle da im pomogne u situacijama gde oni nemaju takvu vrstu predznanja koja je neophodna za sprovođenje zakona koji mi danas ovde usvajamo. Međutim, to je proces promena, on sam po sebi može biti bolan, ali nikako ne može biti put do stanja u kojem smo mi bili......

(Predsednik: Vreme.)

...... do 5. oktobra ili 23. decembra. Dakle, ubeđen sam da mi ne grešimo kada ovo predlažemo i ubeđen sam da sve one kritike sa kojima se suočavamo nisu kritike koje počivaju na argumentima.

Replika, gospodin Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, Čedomir Jovanović ima poverenja u samoupravljanje. Osnovni aksiom samoupravljanja je bio da građani u mesnim zajednicama i zaposleni u radnim organizacijama sami o svemu odlučuju. I taj projekat nas je doveo do ove provalije. Sada biste vi deo tog projekta da zadržite. Prvo je Labus nagovestio u oktobru mesecu obnovu samoupravljanja u preduzećima u društvenoj svojini, a vi sada obnavljate mesnu zajednicu, verujući da građani mogu da kontrolišu mangupe, klanove i mafiju. To ne može. Mafija, klanovi, mogu se kontrolisati donekle samo zakonom, zavisno od toga ko zakon primenjuje. Pošto sada zakon primenjuju oni koji su najviše ogrezli u kriminal, poput Dušana Mihajlovića i sličnih, mi ne možemo očekivati da se mafiji može stati na put. Ovde, vi koji ste obećavali narodu ukidanje mnogih poreza, sada ukidate namenske poreze i doprinose, a pretvarate ih u nenamenske. Građaninu je bilo lakše ako je morao da izdvaja od plate za solidarnu stambenu izgradnju, nego kada sada taj isti procenat izdvaja za nešto što ne zna šta je. On sada ne zna gde će njegove pare biti potrošene, a da veruje na lepu reč, na vašu preporuku da će to opštine primenjivati onako kako biste vi možda želeli ili kako bi građani želeli, pa nam sada Čedomir Jovanović ovde iznosi podatak iz Arilja, jer tamo znaju unapred koji će zakon biti donet, pa ga unapred primenjuju. To je suština vaše vlasti.

Što se tiče izgradnje privremenih objekata bez dozvole, ili uz prekoračenje dozvole, koja bi po zakona mogla da iznosi najviše 30 kvadrata mnogi su to prekoračili. Znate, to je najviše rađeno tamo gde ste vi vladali, bivša koalicija "Zajedno", ili tamo gde je Čović vladao. Meni su ti socijalisti toliko nepodnošljivi da bih mogao sate i sate o njima loše govoriti, ali najgori među njima sada su u vašim redovima. To je problem i zato sada nemam za njih vremena, moram da se bavim vama. Čović je uveo taj model prekoračenja dozvola za privremene objekte i on je omogućio izgradnju objekata bez dozvole, po određenim svojim privatnim kriterijumima, protežirajući pripadnike svoje mafije. Onda je to preraslo u praksu......

(Predsednik: Vreme.)

.... jer u protekle četiri godine samo ste vi vladali u centralnim beogradskim opštinama i radikali u Zemunu. Svuda su bujali ti objekti, svuda su bujali jer je socijalna kriza to iziskivala i činjenica da je ranije bila strašna privilegija dobiti dozvolu za izgradnju privremenog objekta. To je nekada bila neverovatna privilegija. Samo odabrani su mogli dobiti. Tu je došlo do liberalizacije, a ta liberalizacija mora doživeti legalizaciju, ali ne tako što će se sirotinji otimati, nego na jedan racionalan način, zavisno od toga zašto je izgrađeno i koliko je izgrađeno, ali ne tako što će se svakoj opštinskoj birokratiji prepustiti da ona slobodno odlučuje koliko će otimati, već Zakonom o legalizaciji i sve se lepo uredi. Zakon o legalizaciji........

(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)

...... privremenih objekata, pa da to što bi vi rekli DOS-ovci rekli bude "transparentno", da ljudi mogu da vide kroz zakon šta ih čeka, a ne u svakoj opštini lokalna birokratija da proceni koliko joj treba para i da otima pod pretnjom rušenja.

Otima se pod pretnjom rušenja. To je najgora pretnja koja čoveka može snaći, ako se izuzme pretnja od lišavanja života.