Ne znam zašto se niste blagovremeno javili kada je bila ta tačka. To je bilo pre nego što sam dala reč gospodinu ministru. Javite se na vreme.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADNIM ODNOSIMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Božidar Vučurović, Lazar Marjanski, Branislav Blažić, Stevan Kesejić, Božidar Vujić, Radojko Petrić, Hranislav Perić, Stevan Gudurić, Dragan Čolić, Vitomir Plužarević, Goran Cvetanović, Ljubomir Kragović, Nataša Jovanović, Veroljub Arsić, Gordana Pop-Lazić, Petar Jojić, Srboljub Živanović, Borislav Pelević, Slobodan Janjić, Milorad Mirčić, Toma Bušetić, Đorđe Mamula, Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović.
Narodni poslanik Srboljub Živanović 10. aprila ove godine povukao je amandman 9. na član 1. tačku 4. Predloga zakona, a narodni poslanik Đorđe Mamula, na sednici Zakonodavnog odbora, obavestio je da je odustao od amandmana podnetih na Predlog zakona.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o amandmanima podnetim na Predlog zakona.
Otvaram načelni pretres.
Za reč se javio minstar gospodin Dragan Milovanović.

Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, Vlada Republike Srbije predložila je Narodnoj skupštini izmene zakona u oblasti radnih odnosa i u zapošljavanju. Osnovni ciljevi predloženih promena su veća socijalna sigurnost zaposlenih, veća prava po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja, minimalna zarada kojom se obezbeđuje veća materijalna i socijalna sigurnost zaposlenih, pravičnost u visini plata za iste i slične poslove u javnim službama i državnim organima, eliminisanje sive ekonomije, odnosno rada i isplata zarada na crno, pooštravanje odgovornosti svih subjekata za poštovanje zakona.

Novine koje se uvode u oblast plaćanja poreza i doprinosa zahtevaju odgovarajuće izmene i dopune Zakona o radnim odnosima u delu kojim se uređuje sistem zarada, naknada i drugih primanja zaposlenih. Predloženim izmenama stvaraju se uslovi za primenu fiskalnog sistema u ovoj oblasti na novim osnovama, kompatibilnim savremenom evropskom zakonodavstvu. Zakonom se definiše zarada na bruto principu, stvaraju se uslovi za primenu predloženih zakonskih rešenja u oblasti poreza i doprinosa u delu koji se odnosi na plaćanje ovih obaveza na zarade. U bruto zarade ulaze svi prihodi po osnovu radnog odnosa, zarada, naknada zarada i dodaci na zaradu, kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porezi i zarade.

Pored toga, uvođenjem bruto principa u sistem zarada eliminiše se siva ekonomija pri isplati zarada, s obzirom da se sva primanja, regres, topli obrok, prekovremeni rad, razne vrste naknada koje su bile najčešći predmet izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa sadržanih u bruto zaradi. Utvrđivanjem obaveza isplate zarada u novcu eliminiše se drugi rasprostranjeni oblik sive ekonomije u oblasti zarada, a s obzirom da više nije moguća isplata zarada u robi, bonovima i na drugi način. Ovim načinom obračuna zarade obezbeđuje se da zaposleni u oblasti socijalnog osiguranja ostvari adekvatan obim prava plaćen u iznosu doprinosa, pošto osnov za utvrđivanje prava čine isplaćena zarada u koju su uračunati dodaci na zaradu, na koje je i do sada plaćan doprinos, ali nisu ulazili u osnov za ostvarivanje prava, penzije, novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, bolovanje preko 60 dana i slično.

Posebno je značajno da se zakonom uvodi i jedno od osnovnih međunarodnom konvencijom zagarantovanih prava, pravo na minimalnu zaradu. Minimalna zarada je kvalitativno novi institut koji zaposlenom obezbeđuje znatno veći nivo prava. Do sada je minimalnu zaradu utvrđivala Vlada i ona je od početka 2000. godine do danas iznosila 280 dinara.

Minimalna zarada se, prema izmenama zakona, utvrđuje u visini od 35% prosečne zarade u privredi Republike na osnovu objavljenog podatka po prosečnoj zaradi i sada iznosi oko 1.850 dinara. Svakako da i ovaj iznos nije dovoljan da se podmire sve potrebe, ali je sedam puta veći od dosadašnjeg.

Rastom proizvodnje i zarada i ovaj iznos će biti znatno veći, na nivou koji će zadovoljiti egzistencijalne potrebe porodice. Zarada koju zaposleni ostvari na osnovu cene rada, radnog učinka i vremena provedenog na radu utvrđuje se prema poslovima radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen, polazeći od cene rada za najjednostavniji rad i koeficijent posla koji sadrži složenost posla, odgovornost na radu, uslove na radu i stručnu spremu. Zaposleni ostvaruje pravo na dodatak na zaradu za rad duži od punog radnog vremena, rad na dan državnog i verskog praznika, noćni rad, vreme provedeno u radnom odnosu, minuli rad, rad u smenama, ishranu u toku rada za dane provedene na radu, regres za korišćenje godišnjeg odmora, troškove rada i boravka na terenu, ostale dodatke u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Visina dodataka na zaradu utvrđuje se kolektivnim ugovorom. Predloženim rešenjem predviđa se da se ugovorom o radu utvrđuje cena rada zaposlenog za standardni učinak i puno radno vreme i elementi za utvrđivanje zarada u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Zarada se isplaćuje jednom, najmanje jednom mesečno, isključivo u novcu.

Osim prava na zaradu, zaposleni ima prava i na druga primanja, troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada, troškove dnevnica za službena putovanja u zemlji i inostranstvu, kao i otpremninu pri odlasku u penziju i u slučaju prestanka radnog odnosa u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom.

Ovim zakonom je utvrđena posebna obaveza poslodavca da zaposlenom pri isplati zarada dostavi obračun na propisanom obrascu koji sadrži podatke o zaradi, naknadi zarade, dodatka na zaradu, drugim primanjima, obračunatim i plaćenim obavezama po osnovu poreza i doprinosa iz zarada, zakonskim, administrativnim i drugim odbicima iz iznosa za isplatu. Pored toda, pooštrava se i kontrola isplate zarada i plaćanja obaveza po osnovu doprinosa i poreza, utvrđivanjem odgovarajućih ovlašćenja NBJ, Zavoda za obračun i plaćanje, inspekcije rada, u slučaju da poslodavac ne izvršava obaveze koji se odnose na isplatu zarada i plaćanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na zaradu.

Predloženim zakonskim rešenjima povećane su novčane kazne za prekršaj iz ovog zakona i data veća ovlašćenja inspekciji rada u kontroli primene ovog zakona, naročito najznačajnijim odredbama koje se odnose na zapošljavanje na crno, odnosno u slučaju kada poslodavac prima zaposlenog na rad, a sa njim ne zaključi ugovor o radu i ne podnese prijavu za obavezno socijalno osiguranje, na kršenje odredaba zakona i kolektivnog ugovora kada poslodavac ne izvrši zaposlenom isplatu zarade odnosno minimalne zarade.

Važećim zakonskim rešenjima za slučaj otpuštanja sa posla utvrđeno je u rasponima od 6-12 zarada zaposlenog i to u neto iznosu. Predlogom zakona otpremnina se utvrđuje u bruto iznosu u visini od dvostrukog do petostrukog iznosa zarade zaposlenog. Predloženi iznosi su veći, posebno kada se ima u vidu dosadašnja garantovana neto zarada koja iznosi 280 dinara, i predložena minimalna bruto zarada koja prema podacima statistike treba da iznosi oko 1.900 dinara.

Ako je poznato da je jedan broj zaposlenih primao samo garantovanu zaradu, a što bi bio i osnov za isplatu otpremnine, to se najbolje može videti na sledećem primeru. Šest garantovanih neto zarada iznosi 1.680 dinara, a šest minimalnih zarada iznosi 11.400 dinara.

Ovo je samo deo izmena radnog zakonodavstva koje su bile neophodne zbog ukupne reforme fiskalnog sistema. U pripremi je donošenje novog zakona u oblasti rada i zapošljavanja, u saradnji sa socijalnim partnerima, sindikatima i organizacijama poslodavaca, kao i međunarodnim organizacijama radi usaglašavanja sa standardima evropskih zemalja. Zahvaljujem.

Za reč se javio Dragan Marković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, vratio bih se na izlaganje ministra Đelića, kojim je obuhvatio celokupni poreski sistem koji smo razmatrali ovih dana i poreski sistem koji ćemo imati u narednom periodu.
Zamolio bih gospodina ministra Đelića da mi objasni kako će živeti četvoročlana porodica, gde dvoje rade u nekoj fabrici, ako znamo da su rashodi za 60 kvadrata, za četvoročlanu porodicu, sledeći - električna energija 700 dinara, grejanje 880 dinara, stabilni telefon 260 dinara, u ovoj kalkulaciji ne uzimam mobilni telefon, komunalne usluge 75 dinara, ako jedno dete ide u vrtić 500 dinara i podšišivanje za četvoročlanu porodicu, jednom mesečno po 100 dinara, puta četiri, to je četiristo dinara.
To ukupno izlazi 2.815 dinara. Ako dodamo, gospodine ministre, potrošačku korpu, koja iznosi 12.000 dinara, to izlazi 14.815 dinara. To je transparetntno gospodine ministre, strana rashoda. Idemo transparentno na stranu prihoda. Strana prihoda je, ako dvoje rade u fabrici, po 4.000 dinara, koliki je prosečni lični dohodak u Srbiji, to je 8.000 dinara, pa mi objasnite, gospodine ministre, kad 8.000 dinara oduzmemo od 14.815 dinara to je 6.815 dinara. Svaka porodica mora od nekog da uzme na zajam.
Vi, gospodine ministre, pominjete neke kredite. Ajmo, da vidimo šta to znači danas za jednog radnika koji radi u fabrici i ima 4.000 dinara, a da uzme kredit od banke. Pre svega, mora biti kreditno sposoban da može mesečno, ako su krediti na šest meseci, da plaća svaki taj kredit.
Ako jedan šporet košta 10.500 dinara, frižider koji je propao, jer smo kritikovali staru Vladu da porodice nisu mogle da obezbede ono što im je neophodno, košta 10.000 dinara, to je 20.000 dinara. Kolika je mesečna rata, gospodine ministre, svakom onom ko bude potražio kredit i da li može da bude kreditno sposoban.
Ne može. Gospodine ministre, vašim zakonom se ukida porodična krsna slava, jer za četvoročlanu porodicu, ako 10 gostiju dođe kod tog domaćina na krsnu slavu, moram to transparentno, pojedinačno, pošto ste vi živeli u Francuskoj i ne znate koji su prvoslavni običaji u Srbiji, ako jedno prase od 30 kilograma, gospodine ministre, treba da obezbedi ta porodica za te goste, pilići ..... (Glasovi: Tema.)
Tema je, gospodo, izlaganje gospodina ministra o poreskim zakonima.
Ako suhomesnatih proizvoda od jedan kilogram treba da uzmemo, gospodine ministre, ako treba da uzmemo jedan litar rakije, 20 piva i 10 litara soka, to izlazi 5.700 dinara, gospodine ministre. Objasnite mi, gospodine ministre, odakle će građani da plaćaju te obaveze?
Vi sada, kao, razgovarate tamo, ne slušate to, jer nemate ni odgovor na ovo što sam vas pitao. Gospodine ministre, zamolio bih vas, ovo je treći put da vas zamolim, da izađete i da mi odgovorite, ako vam transparentno pokažem stranu prihoda i stranu rashoda - odakle će građani da žive? Ako se po novom programu o privatizaciji govori da 50% viška radne snage ide na biro, a samim tim gubi regres, gubi topli obrok, to je velika stavka ...

Gospodin Đelić uopšte nije obrazlagao, niti je izvestilac po ovom zakonu,  molim vas da se držite dnevnog reda.

Završavam. Ako mu oduzimate, kada ode na biro, topli obrok i regres, to je velika stavka za svaku porodicu, i da je pri tom 50% viška radne snage, a govorimo o zakonima o radnim odnosima, gospodine ministre, pa bih zamolio da mi objasnite - odakle će porodica da obezbedi ova sredstva?
Rekao sam vam onda za poljoprivrednog proizvođača, da petočlana porodica, koja se bavi poljoprivredom, ima 5 hektara zemlje, a treba 171.000 dinara da obezbedi da može da živi. To znači da proda 60 ari zemlje, puta 100 maraka, to je 180.000 dinara. Šta će da proda onaj ko stanuje na petom spratu i nema nijedan kvadrat zemlje, gospodine ministre, izvolite pa mi objasnite.

Reč ima gospodin Šešelj.

Ministar će da čeka, pošto smo mi njega čekali 10 godina, da odraste, da izađe iz pelena, da cuclu zameni nečim boljim, prikladnijim, itd. Ali, da bi ministar imao o čemu da govori, mi smo završili paket poreskih zakona, a uputili smo se u paket zakona o izmenama i dopunama radnog zakonodavstva. Ovde nama ministar Dragan Milovanović (je li tako beše) izađe na govornicu i reče - oni tek spremaju nove zakone, a ovo je ovako, malo da se zamajavaju poslanici. Nije baš tim rečima, ali to je suština. A zašto niste odmah spremili kompletne zakone, da se mi ne zamajavamo, nego da se ide na usvajanje tih celovitih zakona, kako bismo mogli da iz njih sagledamo koncept vaše politike u sferi rada i socijalnog osiguranja.
Izbegli ste to iz nekog razloga, iz istog razloga iz koga je i ministar Đelić do sada neprekidno izbegavao, pa zamajava ovaj parlament podacima da je njihova vlada ukinula dnevnice solidarnosti. To smo ukinuli još u oktobru mesecu, kad se nije ovde ni čulo za Đelića, kad se samo znalo da je nekada tamo bio savetnik Čubajsu, i valjda mu je u Češku zabranjeno da uđe, Poljsku, gde ono beše, ne mogu da pamtim to, nije ni bitno. Ili, ovde da se busa u prsa da je ukinuta taksa za izlazak iz zemlje, kad je to nadležnost Savezne skupštine, a najavio je pretplatu na televiziju. Ukinuše taksu, a sada će pretplatu - e, lepo bogami, toliko godina galame oko takse, sad će opet da dođe taksa, ali će se malo finije zvati - pretplata.
Dragan Milovanović, kao ministar za rad i zapošljavanje, došao je na tu funkciju kao sindikalni funkcioner, maltene, da nije Branislava Čanka, kao srpski Leh Valensa. Busao se u prsa zalaganjem za radnička prava, za radničke interese, za poboljšanje životnog standarda radničke klase, seo u ministarsku fotelju i lepo uputio svoju poslanicu radnicima - to što sam vam pričao, ništa ne važi, to što ste, dragi radnici, verovali Draganu Milovanoviću, sada lepo otpišite, pustite niz Dunav, neka vetar odnese. Dragan Milovanović je sada ministar, sada nije zadatak Dragana Milovanovića da štiti radnička prava, sada je zadatak Dragana Milovanovića da radnicima dere kožu. I, on je već krenuo u tom pravcu.
Evo, da vidimo šta sadrži taj zakon - već u prvom članu restrikcije. Ranije, kada bi radnik dobio otkaz, kada prestane potreba za njegovim radom, kada ne može da mu se obezbedi neko drugo radno mesto, isplaćivala mu se otpremnina utvrđena kolektivnim ugovorom, koja je za radnike do 10 godina staža bila minimalno - 6 mesečnih plata. Sada to Dragan Milovanović smanjuje na dve mesečne plate.
Pa bolje je da radnici kao otpremninu dobiju manje plata, jer će manje poreza platiti, bolje je da dobiju manje plata, manje će jesti, pre će skapati od gladi. Jer, novi posao neće moći da nađu. Radnici koji imaju radnog staža od 10 do 20 godina, umesto ranijih 8 plata, što im je sledovalo kao pravo na otpremninu, sada će imati tri, to im je ono što zakon garantuje, ako se ne smiluje poslodavac, pa da malo više. Oni koji imaju od 20 do 30 godina radnog staža, ranije su imali pravo na 10 plata otpremnine, a sada četiri plate, a oni koji imaju preko 30 godina radnog staža, a te više niko živ neće da zaposli, umesto 12 plata otpremnine, sada će imati samo 5. I, kada dobiju tih 5 plata, još kupe jedan konopac i obese se. Šta drugo da rade od sebe, posle 30 godina radnog staža?
E, to je, dakle, suština ovog novog radnog zakonodavstva. Ima ovde takođe dosetka nove vlade, da se sada u bruto zaradu obračunava i topli obrok, i regres (o tome je već bilo govora). Zašto - da bi se i to oporezovalo. Znate, topli obrok je toliko niskog iznosa, oko 1.000 dinara je sada, da država ne može da bude oštećena zato što će svaki zaposleni dobiti neoporezovanih 1.000 dinara, pa mu se ono drugo posle oporezuje. Ako je država spala na to da oporezuje i tih 1.000 dinara toplog obroka, kakvu ona nama perspektivu nudi? Šta ona nama obećava?
Ili, ako je država spala na to da oporezuje i one 4.000 dinara regresa za godišnji odmor, koji se jednom godišnje isplaćuje, znači Vlada ne vidi nikakvu perspektivu. Vlada nema nikakav ozbiljan koncept, ona ne zna da nađe pare, ona ne zna da stvara te pare, ona misli - sve pare koje joj trebaju, mora da oduzme od naroda. Što to niste rekli u predizbornoj kampanji?
Što niste u vaš program zapisali da ste vi mnogo inventivniji, da ste vi mnogo snalažljiviji u izmišljanju novih poreza i da se zbog toga borite za vlast, da smo mi mala deca u odnosu na vas po izmišljanju poreza.
Ministar Đelić malopre mrtav hladan za ovom govornicom priznade da je na katastrofalan način zastupao poreske zakone, i čak onako snishodljivo prema svom predsedniku Vlade - u pravu je predsednik Vlade, da ga ošamari, u pravu je, da ga gura nogom, u pravu je, da ga mlatne štapom, u pravu je, jer on je predsednik, a on je ministar, mora da sluša.
Pa ministre, posle takvog priznanja za ovom govornicom, jedini logički izlaz je ostavka. Katastrofalno si zastupao poreske zakone - ostavka. Neka za ministra dođe neko ko će ih bolje zastupati, i gotovo.
Dragan Milovanović nije u stanju da štiti radnička prava i radničke interese, nije u stanju da se izbori za nova prava, koja će se garantovati zakonom, nego ukida već postojeća. Sada ne može radnik u firmi koja nema para na računu, koja ne može da isplati plate, ne može ni u naturi da dobije. Pa može valjda u svinjskim polutkama, ako nema para, valjda može u drugim namirnicama, pirinču, brašnu, šećeru, ako je reč o nekoj trgovačkoj firmi, ili firmi koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Znate, ne možete vi slagati nijednog radnika da na računu nema para, ako firma ima para na računu. Ako firma ima para na računu, onda treba zabraniti da se isplaćuju delovi plata u naturi. Ali, ako firma nema nikakvih para na računu, to radnici uvek znaju, to njima niko ne može da sakrije. Onda bar treba omogućiti nešto što služi za preživljavanje, od danas do sutra, da deca kod kuće ne ostanu gladna, pa ako je to svinjska polutka, ako je to brašno, ako je to šećer, ako je to ulje - ne može država na tome štetiti. To treba omogućiti.
Ministar Dragan Milovanović je došao da to ukine - radnička klaso, ništa ne brini, ako nemaš plata, e nećeš dobiti ni hranu, nema ni toplog obroka, nema ni regresa. Vi DOS-ovci neprekidno obećavate radnicima, evo, neko veče i Đinđić na televiziji kaže - biće velikih otpuštanja, to je bolno. Priznade Đinđić da je to bolno. Naravno, neće to boleti Đinđića. To je bolno, konstatovaćemo da je bolno, i stotine hiljade radnika bez posla. Vi se spremate da to uradite, vi ovde kažnjavate poslodavca koji nije uredan u isplaćivanju plata, tako što mu na 90 dana, odnosno 60 do 90 dana zabranjujete da radi.
Vi zatvarate firmu da ne može da radi, ako je on kasnio u platama. Vi ćete ovde dovesti do preventivnog zatvaranja firmi. I gotovo. Znate, ne možete vi da sprovodite ovakve zakone, dok ne obezbedite tih 6 milijardi dolara, pa svako ko ostane bez posla da mu dajete mesečno bar prosečnu platu, pa da idete u investicije. Lako je otimati pare, ali narod je od vas očekivao investcije.
(Predsednik: Vreme.)
One investicije koje mi nismo mogli da damo u tim iznosima koje ste vi obećavali. Vi ste obećavali 6 milijardi, nama to nije padalo na pamet, jer smo znali da ne može da se dođe do 6 milijardi. Dajte sada tih 6 milijardi pa vam neće trebati ovakvo restriktivno zakonodavstvo. A ne, ovde što propusti ministar Đelić, dočekuje ministar Milovanović. Ministar Đelić otima od onih koji nešto malo crkavice novca imaju, a Dragan Milovanović ih tera s posla, bez nadoknada, bez otpremnina, smanjuje im pravo, ne da im čak ni u hrani malo da dobiju, ne da im regres za godišnji odmor itd. To je ekonomska i socijalna politika DOS-ovske ovlasti. Nije problem onda u ministru Đeliću što je katastrofalno objašnjavao ili u Draganu Milovanoviću koji ne zna nikako ništa da objasni, nego ovde tuc-muc čita ono što su mu drugi pripremili. (iz sale - vreme) Problem je u vašoj pogrešnoj ekonomskoj i socijalnoj politici. Nema tog genija na belom svetu koji može opravdati vaše poreske i vaše radne i socijalne zakone.

Reč ima ministar Đelić.

Samo dve stvari. Jedno je pitanje rasprave činjenica, argumenata, a drugo je pitanje morala i obraza. Primiti takve ideje i čuti od onih koji su doveli naše građane do prosjačkog štapa. Oni geniji koji su našli načine da im daju obveznice koje ničim nisu bile obezbeđene, pa time razorili neke sisteme, kao EPS. Oni koji su našli način da ih oporezuju kroz dve hiperinflacije u 10 godina, a jedna je bila druga najveća u istoriji čovečanstva. Oni koji su uspeli da im oduzmu novac koji su godinama štedeli i želeli da obezbede njihovu porodicu. Oni koji su uspeli pogrešnom ekonomskom politikom da dovedu našu privredu u ovu situaciju koju danas imamo, ne samo kroz  12,2 milijarde dolara spoljnog duga, nego 835 milijardi unutrašnjeg duga. Na vama je narodni poslanici i na našem narodu da prosude da li i dalje treba slušati te argumente, da li i dalje treba slušati kritike na ovaj kurs koji je težak, ali koji moramo početi. Mislim da moramo s jedne strane priznati da smo u teškoj situaciji, ali složno naći načine da postepeno izlazimo iz ovog gde smo se našli.
Što se tiče računica, ona kucaju na otvorena vrata, pokušavaju da dokažu da je teško danas živeti u Srbiji. Jeste, danas je izuzetno teško živeti u Srbiji. To svi znamo i baš zbog toga sve ćemo uraditi da poboljšamo, a što se tiče socijalne politike ove nove vlasti, samo nekoliko činjenica. U oktobru 2000. godine kasnilo se dve godine na dečije dodatke, sve je isplaćeno, tog duga više nema. Tako da jedan od kupona isplaćen avansno, a ako gledamo onih 26 meseci za one najugroženije i oni su isplaćeni, a ako gledamo na ažurnost penzija i plata svih onih koji žive od budžeta i oni su redovno isplaćeni.
Najzad, ona država koja je uzimala, ona država koja je govorila da ono što ste mislili da je vaše, pa vam je rekla ne, to je samo jedan račun u jednoj banci, međutim ne možete doći do novca. Ova država i ova vlast od prošlog utorka u 10 ujutru je počela da vraća štedišama i ponos je i ove vlasti da je obezbedila 440 maraka u ovom budžetu Republike Srbije, a više od polovine tih sredstava da se tako isplati.
Naravno da je teško živeti u Srbiji danas, ali ovaj budžet i ovi poreski zakoni i ovi socijalni zakoni, prelaska na bruto plate su pravi put da postepeno, ali i brzo izađemo iz ove teške situacije, bez demagogije. Hvala. (aplauz)