DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.04.2001.

8. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obavaštavam vas da prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 144 narodna poslanika.
Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Siniši Mitroviću, Dušanu Goluboviću, Laslu Tordeu, Gordani Čomić, Karolju Kermeciju, Milošu Lučiću, Borislavu Novakoviću, Miroslavu Martiću, Aleksandru Stefanoviću, Radoslavu Veselinoviću, Nedi Arnerić.
Obavaštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI (pojedinosti)
Podsećam vas da smo rad po ovoj tački dnevnog reda prekinuli u momentu glasanja o amandmanu narodnih poslanika Dragoljuba Stamenkovića i Gorana Cvetanovića na član 7. Predloga zakona, kojim su predložili izmenu člana 63. Zakona, kada smo utvrdili da nema kvoruma za rad.
Sada nastavljamo rad glasanjem o amandmanu narodnih poslanika Dragoljuba Stamenkovića i Gorana Cvetanovića na član 7. Predloga zakona, kojim su predložili izmenu člana 63. Zakona.
Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem o amandmanu narodnih poslanika Dragoljuba Stamenkovića i Gorana Cvetanovića.
Za 50, protiv 118, uzdržanih nije bilo, nije glasalo pet, ukupno su prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Branislav Blažić, Miroljub Veljković, Slobodan Janjić, Dragoljub Stamenković, Gordana Pop-Lazić, Goran Cvetanović, Božidar Vujić, Stevo Dragišić, Vitomir Plužarević, Nataša Jovanović, Srboljub Živanović i Dragan Čolić.
Narodni poslanik Miroljub Veljković povukao je amandman na član 9, o čemu je obavestio Narodnu skupštinu, pisanim putem, 19. aprila 2001. godine.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Da)
Izvolite.

Dragoljub Stamenković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač zakona je članom 9. predvideo da se u članu 76. postojećeg zakona reči: "da se vodi na posebnom računu", zamenjuje rečima: "za teritoriju opštine uplaćuje se u budžet opštine, a za područje mesne zajednice na račun mesne zajednice".
Mi smo predlogom amandmana na član 9. tražili da se iza reči: "opštine" stavi tačka, a preostali deo teksta da se briše. Dali smo obrazloženje da je potpuno neracionalno poveriti mesnoj zajednici, koja nije kadrovski i profesionalno osposobljena da se bavi poslovima ugovaranja, kao i finansijskim transakcijama, pogotovo kada se radi o sredstvima koja su im građani poverili. Mi smo svedoci brojnih zloupotreba u mesnim zajednicama. Setite se samo onih bonova za regresirano gorivo, koji često nisu došli do krajnjih korisnika i bili su predmet preprodaje, manipulacija, kao i deljenja licima koja su imala povlašćeni položaj, bilo po partijskoj, porodičnoj ili nekoj drugoj prijateljskoj vezi.
U mnogim gradovima, recimo u Nišu, nemamo mesne zajednice, imamo mesne kancelarije. Mislim da je to mnogo efikasnije i bolje. Tako da treba jednom da raščistimo sa tim da je mesna zajednica osnovna ćelija društva i da njoj treba poveravati poslove, pa čak i one poslove za koje oni nisu ni kadrovski ni stručno osposobljeni, a mogućnost zloupotrebe tih sredstava je evidentna i veoma moguća. Pozivam poslanike da podrže ovaj amandman i da na taj način ispravimo ono što je predlagač zakona predložio, a nije korektno.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Hvala. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman treba prihvatiti iz jednostavnog razloga što suština i status mesne zajednice apsolutno nisu definisani u našem ustavnom i pravnom sistemu, iako zakoni o lokalnoj samoupravi redovno pominju, svi zakoni koji su donošeni od 1990. godine, mesnu zajednicu, oni je ne razrađuju dovoljno ubedljivo u pravničkom smislu i ostavljaju slobodu odlučivanja svakoj lokalnoj samoupravi, da li će imati mesne zajednice ili ih neće imati. Velika su oklevanja kod organa lokalne samouprave.
Tako, npr. Skupština grada Beograda je celu deceniju izbegavala da se o tom pitanju izjasni. Kao i socijalistička vlast, i vlast SPO i sadašnja DOS-ovska vlast. Svi beže od izjašnjavanja, boje se da se ne zamere lokalnim moćnicima u mesnoj zajednici, a svako je svestan problema koje mesne zajednice predstavljaju u pravnom sistemu zemlje.
Zašto? Zato, prvo, što mesne zajednice nisu koncipirane kao organi lokalne samouprave. Mesne zajednice uživaju status pravnog lica, ali nemaju odgovornost identifikovanu odgovornost svojih funkcionera, onih koji donose odluke za odluke koje se donose. Izbori za mesne zajednice nisu jedinstveno i racionalno uređeni u celoj Srbiji. Imali smo čak slučajeve da savet mesne zajednice po statutu opštine imenuje izvršni odbor skupštine opštine. Imali smo slučajeve da se rukovodeći organi mesne zajednice fomiraju tako što se sastane grupa ljudi, pa proglasi da su oni skupština mesne zajednice. Vrlo šarolika situacija širom Srbije.
Najveće špekulacije sa novcem iz samodoprinosa dešavale su se upravo u mesnim zajednicama. Niko nikada za to nije odgovarao. Ogroman je broj mesnih zajednica koje su raspisivale samodoprinose, koje su prikupljale pare i ne zna se šta je bilo sa tim parama, a objekti koji su bili planirani samodoprinosom nikada nisu bili izgrađeni.
Što se tiče mesnih zajednica, one ne mogu nikoga po Ustavu i zakonu da obavezuju na svoje odluke. Ne može mesna zajednica po Ustavu da raspiše samodoprinos i da obaveže građane da se podvrgnu tom samodoprinosu, da izdvajaju pare. To može opština. Ako to može samo opština, onda opština mora da odgovara za novac koji se prikupi na ime samodoprinosa. Opština odgovara po dva osnova, kao organ lokalne samouprave i kao organ državne uprave, jer su joj kao organu lokalne samouprave povereni u nadležnost poslovi državne uprave. Moguće je sprovesti tu kontrolu.
U mesnoj zajednici je obično takva situacija da je danas jedan predsednik, sutra drugi, pa niko ne može da se uhvati ni za glavu ni za rep kada treba istražiti šta je bilo sa novcem, kako je novac utrošen itd. Lokalni klanovi se formiraju. Oni pokušavaju da preuzmu ingerencije opština u pogledu raspolaganja opštinskim i građevinskim zemljištem, u pogledu donošenja odluka o davanju u zakup javnih površina itd. Sve su to razlozi zbog kojih bi morao da se prihvati ovaj amandman i da se mesnim zajednicama ne poverava novac od samodoprinosa.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodine Jovanović, izvolite.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od amandmana u kome ima puno smisla, ali ukoliko se zanemari naše nastojanje da se promeni stanje u društvu i izmene oni odnosi kojima smo mi sa pravom bili nezadovoljni, oni odnosi koji su konačno uticali na izbornu volju građana. To što su mesne zajednice radile loše ili što uglavnom nisu funkcionisale, ne može biti opravdanje za održavanje jednog takvog stanja u društvu.
Mesne zajednice su činjenica i nije dobro zaobilaziti mesne zajednice. Primer Beograda, sam po sebi, ne može biti reper za našu nameru. Raspolažem podacima o izborima koji su održani na teritoriji opštine Obrenovac. To su veoma dobri izbori za mesne zajednice, građani su izabrali svoje predstavnike. S obzirom da oni imaju pravo na postojanje računa, ne vidim zbog čega bismo mi unapred oduzimali ljudima mogućnost da savesno rade svoj posao. Naravno da zloupotrebe, kojih je u prethodnom periodu bilo, jesu jedna opomena za nas, ali mislim da odgovorna opštinska vlast, odgovorna republička vlast, odgovorna opozicija koja će ukazivati na sve propuste, jesu dovoljni garanti jednog drugačijeg odnosa mesne zajednice, pre svega prema problemima građana u okviru takve teritorijalne jedinice.
Dakle, nema puno smisla u pozivanju na prošlo vreme. Mi imamo neke vrste iskustva i te vrste iskustva, sasvim sigurno, su dobrodošle za nas kao vlast koja će takvim odnosom prema mesnoj zajednici istovremeno voditi računa o tome da se ne ponove one slike koje su uglavnom bile karakteristika onih funkcionera koji su funkcionisali na nivou mesne zajednice. Dakle, svi loši primeri jesu samo opomena, ali oni nikako ne mogu biti razlog za isključivanje mesnih zajednica iz ovakve vrste zakonske reforme.
Mi verujemo u naše građane, verujemo u njihovu svest, verujemo u njihove predstavnike koje su oni sada izabrali demokratski, dakle, bez nametanja sa strane, bez imenovanja sa strane. Mislim da je, sasvim sigurno, takva vrsta odnosa, odnos koji ima jednu kvalitetnu perspektivu. Stoga mi insistiramo na ovakvoj formulaciji u zakonu i nismo spremni da podržimo ovu vrstu amandmana, iako u njoj ima puno smisla ukoliko se unapred oduzme mogućnost izabranim predstavnicima na nivou mesne zajednice da se drugačije ponašaju od svojih prethodnika.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u amandmanu koji su podneli srpski radikali, što se tiče tih mesnih zajednica,  pre svega bih se obratio gospodinu Čedi Jovanoviću, znači, ne radi se o prošlosti, nego se radi o stručnosti i kadru koji su sada u mesnim zajednicama. Ono što odgovorno tvrdim, to je za region iz koga sam došao - Jablanički okrug, da ljudi koji vode opštinu nisu sposobni kadrovski da sva direktorska mesta pokriju, jer dovode direktno ljude koji su penzioneri da bi bili direktori javnih komunalnih preduzeća, poput JKP "Komunalac", "Pijaca" itd., a kamoli da su sposobni u mesnim zajednicama da finansijski i stručno urade posao. Znači, u redu je da opština koja je možda kadrovski, u svakom slučaju, bolje opremljenija, sposobnija i stručnija, da može da usmerava sredstva prema mesnim zajednicama, zavisno od potreba i nahođenja, odnosno realizciju pojedinih programa, ali ne same mesne zajednice.
Ono što mogu argumentovano da kažem, pre svega, u Jablaničkom okrugu, tamo sadašnja vlast, pre svega lokalna samouprava, vrlo slabo funkcioniše. Oni omogućavaju da se vrše neke silne ankete, da se, recimo, izrazi negativnost prema drugim nacijama. To je, pre svega, kancelarija G-17 plus, gde je čak posle ispitivanja došlo do toga da ima negativan odnos prema drugim nacijama 52,16%. Ako mi znamo i ako se demokratska vlast sve vreme zalagala da se borimo za nacije, odnosno da ne postoji rasna netrpeljivost, ne vidim uopšte razloga zbog čega sada nova vlast u Leskovcu vrši neke ankete i raspiruje i stimuliše neku mržnju prema nekim drugim nacijama.
Srpska radikalna stranka se uvek zalagala za to, a dovoljno je i što smo imali ministra u Republičkoj vladi, koji pripada romskoj nacionalnosti. Na taj način pokazujemo pravu demokratičnost naše partije. Da ne pričam o tome što lokalna samouprava, naročito ministar Batić, o čemu sam već pričao u Lebanu, već mesec i nešto dana uopšte ne funkcioniše. Sada su našli neko prinudno rešenje, odnosno prinudnu upravu od devet članova, a pet bi trebalo da bude iz Demokratske stranke. Zaista je to apsurdno, ako znamo da Demokratska stranka, koja je trenutno najjača od DOS-ovih stranaka u Leskovcu, stalno se rasparčava, četiri puta pravi kongrese, uvek neuspešno, postave jednog predsednika opštinskog odbora, posle 15 dana smene tog predsednika opštinskog odbora, stalno imaju prinudne uprave, na svakih 15 dana. Ako takva Demokratska stranka funkcioniše tako u Leskovcu, kako oni i s kojim pravom i moralno, naročito ako su loše prošli na izborima u Lebanu, mogu da zavedu prinudnu upravu u Lebanu i da smatraju da mogu da funkcionišu? Znači, apsolutno DOS-ovska vlast nije sposobna da na nivou opštine funkcioniše, a kamoli na nivou mesne zajednice. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč gospodin Ivković.

Branislav Ivković

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, gospodine Đeliću, socijalisti apsolutno podržavaju koncepciju mesnih zajednica, podržavaju pravo mesnih zajednica da, shodno tome da su na licu mesta, na terenu, da su to u suštini građani koji direktno uočavaju sve ono što ih boli i što im smeta za razvoj njihove sredine, imaju i apsolutno pravo da planiraju razvoj te sredine. Prema tome, loša iskustva sa mesnim zajednicama u gradovima, naročito od kada je sadašnja vlast, a nekadašnja opozicija, preuzela gradove, treba zanemariti. Treba apsolutno voditi računa o tome da niko ne zna potrebe određenog regiona, određenog područja, sela, kao što znaju građani mesne zajednice. Prema tome, u poslednjih 10 i više godina toliko je vodovoda, kanalizacije, dovođenja struje, dovođenja telefona, urađeno izuzetno kvalitetno, uočeno kao pravi problem za meštane, rešen ne samo finansijskim sredstvima samodoprinosa, nego i radom, upotrebom mehanizacije, upotrebom sredstava za rad pojedinih građana mesne zajednice.
Prema tome, socijalisti su za to da sigurno mesnim zajednicama treba zadržati pravo prikupljanja doprinosa što podrazumeva, pre svega, pravo upravljanja prostorom na kojem se nalazi mesna zajednica, pravo uočavanja problema za koji postoji kolektivni interes da se ti problemi reše. Prema tome, mi ovaj amandman nećemo podržati, i smatramo da je predloženo rešenje od strane Vlade na mestu.