Dame i gospodo narodni poslanici, prelaskom na 12. tačku dnevnog reda ušli smo u raspravu o jednom setu socijalnih zakona, zakona iz oblasti radnih odnosa, u kome se predlagač nije usudio da nam dostavi nove tekstove zakona, kao što je to bilo kod ovih fiskalnih zakona, već nam je dostavio predloge za izmene i dopune već postojećih zakona, tvrdeći u obrazloženju zakona da je izvršeno usaglašavanje sa zakonodavstvom EU.
Predstavnik Vlade na ovoj sednici, predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda, je ministar, sindikalac, koga su iskoristili političari, ministar koji je imao jedan prljavi i podli zadatak, dok je bio sindikalac - da se bavi političkom borbom, a da se predstavlja kao predstavnik radnika, kao čovek koji brine o njihovom odnosu sa poslodavcem i o njihovom socijalnom statusu.
Izlazak na izbore, konstituiše se Vlada, i onda saznajemo da jedan predstavnik sindikata postaje ministar. Navedite državu u svetu, u kojoj se predstavnik sindikata bavi politikom i zastupa interese jedne političke opcije. Taj sindikat, koga zastupa ministar, koji nam predlaže ovaj zakon, je juče na televiziji Kragujevac, preko svojih predstavnika, ucenio radnike "Zastave". Poruke upućene radnicima bile su proste - ometate Vladu u naporima da reši problem Fabrike automobila, i odlažete na nekoliko meseci strateškog partnera, sa kojim Vlada samo što nije ušla u odnose koji će pomoći Fabrici automobila.
Naravno, u petak kada sam išao u Kragujevac, jedna traka autoputa na izlasku u Batočini, po starom dobrom komunističkom običaju, bila je zatvorena za saobraćaj. Čekalo se da prođu gospoda ministri iz Beograda. O tome imam dokaz, razgovarao sam sa policajcima.
A sada, dragi moj ministre, mnogo si hrabar kada sediš sa tim poslanicima DOS-a. Samo da znaš, kad te budu iskoristili i iscedili, onda te radnici neće primiti nazad, a onda ti neće biti mesta ni u političkim strankama, i mislim da je mnogo bolje da si časno obavljao posao jednog sindikalnog funkcionera, nego što su maske pale i što je jedan sindikalac postao ministar na kratko i ministar koji nizašta neće biti pitan, koji ni o čemu ne može da odlučuje. A kako može da odlučuje, šta to ima dobro u ovom zakonu, izuzev kritika na račun prethodne vlasti, gospodine ministre, a šta ste vi to dobro rekli u ovom predlogu zakona?
Jeste li rekli pre nekih 15 dana na televiziji da onaj ko ne može da isplati zarade, da ide u stečaj, a država će preuzeti brigu o radnicima? Da li ovaj zakon nagoveštava stečaj mnogih preduzeća? Da li jedno rešenje, koje ovde možemo da pročitamo, a ne možemo da pronađemo uporedno nigde, koje kaže da onome ko ne isplati platu, biće zabranjeno da radi. Da li to govori, gospodine ministre, da vi u stvari spremate polako Srbiju za ono što vi nazivate bolnim rešenjem, a to je prestanak rada u mnogim velikim preduzećima?
Ona su radila dok nije došao DOS na vlast. Podaci su nešto što ne možete da izbegnete. Prošle godine, u prvom tromesečju, Fabrika automobila proizvela je 3.500 automobila, ove godine 300, a prodala je 480, u drugom tromesečju ne može da proizvode ni 300. To su podaci. Sve drugo su priče. I mi možemo politički ovde da se preganjamo, možemo da se optužujemo za sve i svašta. Fabrika automobila u Kragujevcu ne proizvodi automobile. Možda gaji kokoške, možda proizvodi jaja za pijacu, ali automobile ne proizvodi. O tome nam govore podaci o broju automobila koji siđu sa trake.
Vidite, nagoveštavate nam, gospodine ministre, da će mnogo radnika, sa 10, 20 i 30 godina staža, ostati bez posla. To nije privremeni ostanak bez posla, koji je regulisan Ustavom i u kome se kaže da je dužan poslodavac da obezbeđuje nadoknadu i socijalni status, socijalnu zaštitu ljudi koji su privremeno bez posla. Ovo je trajni ostanak bez posla. Oni koji kod vas budu ostali bez posla, više nikada neće moći da se zaposle, neće biti više posla.
Industrijska proizvodnja beleži pad od skoro 12% u odnosu na prvo tromesečje prošle godine. To su podaci. Šta biva sa ljudima koji posle toliko godina staža ostanu bez posla - smanjujete im otpremninu. Zavijate to u bruto zarade, ali kada pretvorite bruto u neto, svima onima koji ostaju bez posla uzimate jednu zaradu, jednu mesečnu zaradu. Manje im isplaćujete nego u vreme pre ovog zakona.
To su podaci i to je matematika. Da li to vama odgovara, ne znam. Da li će odgovarati radnicima, i to ne znam. Hoće li biti bolno? Biće bolno, ali ne računajte da će biti bolno samo za radnike. Ubeđen sam da će biti bolno i za vlast.
Ne bi se pokupilo pola Vlade, da otrči u Kragujevac, noću da razgovara sa predstavnicima sindikata, da to nije bolno i za Vladu. I kada već govorimo o tome - pa ima li lepšeg mesta, nego da ovde, sa ove govornice, vi koji kažete da radnici koji traže posao i plate sprečavaju strateškog partnera, koji samo što nije ušao, pa ima li išta lepše nego da nam kažete sa ove govornice - Fabrika automobila je rešen problem, strateški partner se zove tako i tako, počinje proizvodnja automobila.
Nema ga, ima ga u obećanjima, možda dolazi sa onih 6 milijardi, putuje polako, opterećenje su mu milijarde dolara, koje nosi u džepovima, pa stići će jednoga dana, obradovaće i našeg ministra. Pogledajte koliko je nesolidno rađen zakon. Član 19. glasi (jedan njegov deo): "Ovaj zakon objavljuje se u Službenom glasniku, stupa na snagu 1. juna 2001. godine, a odredbe člana 64. Zakona primenjivaće se po objavljivanju prvog podatka".
Ovo je zakon, koji ima 19 članova, a vi kažete: "Odredbe člana 64. Zakona primenjivaće se ..."
Valjda mislite na onaj zakon koji ima više nego 64 člana i u taj 64. član ste vi ulazili izmenama i dopunama. To više nije 64 član. To je član 3, čini mi se, ovog zakona. On može da važi od 1. jula. Član 3. ovog zakona, a ne član 64. nekog zakona koji čak niste ni pomenuli, ni imenovali kako se već zove. Tolika je vaša stručnost. Da kažete da niste imali vremena, još bi vam verovali da ste potpuno nove zakone radili. Vi ste samo seli i izračunali gde možete još po nešto da štrpnete. Da zaustavite sivu ekonomiju, da više nema polutki, da više nema sikdinalne borbe, a šta je sindikalna borba bila u vreme dok ste vi bili pravi sindikalac, dok niste počeli da razmišljate kako da završite studije mašinstva u 50-toj godini života.
To je bila borba da se obezbedi da ljudi prežive, da narod preživi. Žao mi je što nije tu ministar Đelić, želim da njegova ćerka što pre ozdravi. Ganuo me je, samo nije mogao da mi izazove suze na oči, zato što je nama mnogo dece i bilo bolesno i bilo bombardovano i izginulo, avioni su doletali iz Francuske. Poručite ministru Đeliću, sve vreme pa i vama koji ste operisani (glas iz sale: takvi kao ti) ... opomenite onoga što štroji svinje i veprove da mi ne dobacuje dok sam na govornici. Nego da uhvatiš ono da ideš ti da utucavaš ovnove, ti nisi za ovu govornicu. Za ovom govornicom treba da se pojavljuju poslanici, a ne bukači. Šesti red nije mesto za govornicu, nego ovde.
Recite vi gospodinu Đeliću, možda je i mene sramota, ali ti avioni su dolazili iz Francuske iz koje je došao i gospodin Đelić. Da li je taj avion bacio bombe pa ubio malu Milucu ..., ćuti bre, šta ti je, ama šta ti je koliko godina ti imaš, smiri se malo, ti tek treba da živiš, ti tek treba da čitaš dosijea u državnoj bezbednosti o nama koji nismo na vlasti, polako. Da li je taj avion bacio bombe i ubio Milicu Rakić ili doneo ministra koji će da ubije i fabrike i radnike i socijalnu sigurnost građana u Srbiji, meni je sasvim svejedno. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, a neka se pripremi narodni poslanik Ljubivoje Slavković.

Gospodine ministre, narodni poslanici, postavio bih par pitanja. Prvo, šta se dobija, a šta se gubi. Jedna mala analiza, po meni, gubi se - oporezovan je topli obrok, regres, prekovremeni rad, nadoknade itd. - jedna veoma, ministre, bitna stvar. Kaže u jednom članu da će ko ne isplati lični doprinos itd. po firmama rad biti obustavljen od 30 do 90 dana. Da li vi znate da najviše u poljoprivrednim dobrima u Vojvodini, mnogo meseci nisu isplaćivani lični dohoci. Mnogo meseci nije isplaćen lični dohodak u poljoprivrednim dobrima u Vojvodini. Da li to znači da će poljoprivredna dobra u Vojvodini morati 30, 50 ili 70 dana, da prekinu rad.
Prekinuti rad u jednom "Agrovitu" iz Melenaca, koji ima negde oko 27.000 ha zemlje, da ne radi, da li to bilo u aprilu, avgustu ili decembru je greota i velika šteta. Da li prekinuti rad jednom rudniku gde se mašine pokreću, velike mašine, gde se nalaze velike bušotine, gde nema zastoja ni za novu godinu, ni za jedan praznik. Da li prekinuti u Boleču itd. Tražim odgovor na ta pitanja, jer možda u ovom trenutku ja taj član nisam razumeo (glas iz sale: mi tebe ne razumemo).
Jedno pitanje, šta je sa firmama koje imaju zarađeni novac od javnih preduzeća, kao što je NIS, EPS i ostala jaka preduzeća i ne mogu da naplate. Imaju zarađeno 30, 40 miliona dinara, a ne mogu da naplate te pare, jer ili su javna preduzeća u gubitku, ili njima vladaju ljudi koji su iz JUL-a i ne daju pare drugim preduzećima i firmama. Šta je sa onim parama koje su u postupku u sudovima.
Postoje firme koje treba da dobiju veću količinu para i jedan duži period ne mogu da dobiju. Imamo primer "Euromonta" iz Beograda, gde je jedan hoštapler Milezdović uzeo mnoge para iz te firme. Sada ne mogu da se naplate, navodno čelnici DOS-a stoje iz toga, u tom postupku. Sve vam to govorim, jer verovatno u tom postupku, niste to predvideli, po sudovima, po javnim preduzećima postoji većina količina para za neka preduzeća, koja ne može da bude naplaćena. A isplatili su npr. februarski lični dohodak, pa da li to znači da će tim firmama, ako ne mogu da isplate lični dohodak, a imaju zarađene pare, biti obustavljen rad 30, 90 ili koliko već dana. Govorim za sudove, postoje razni načini i razni odnosi, gde se momentalno postupci koji se vode stopiraju, jer iza njih stoje čelnici DOS-a, kao to su oni naredili.
Jedno pitanje je veoma bitno i važno, a hoćete li mi objasniti da li svi ovi zakoni koje smo doneli, koje ćemo verovatno doneti prethode jednom zakonu o vlasničkoj transformaciji? Da li je u tom stvar u logičnom redosled stvar i koji je išao, pa će mnoge firme i po Zakonu o oporezivanju i po ovom zakonu koji vi predlažete ostati zatvorene. Znači, ići će pod stečaj i likvidaciju. Da li će te firme biti prodate po hitnom postupku, da se neko pojavi kao anđeo čuvar i te firme da kupi ili neće. Opet vam napominjem, postoje veliki sistemi, kao što je NIS, EPS itd. koji su dužnici mnogim firmama, a te firme ne mogu da naplate. Da li te firme spadaju pod udar ovog zakona? Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Dragan Milovanović, izvolite.

Stvarno ne znam, stalno se pominje ovaj deo vezan za isplatu samo u novcu. Da li stvarno očekujete da će radnici da rade u zemlji za obećanja? Da li su oni robovi? Ovo što vi nudite da radnici dolaze na posao, da rade i da zato ne dobijaju platu, a da će direktori da im obećavaju kako će dobiti tamo u nekom periodu, pa će možda biti isplaćeno u naturi, draga gospodo, prošla su ta vremena kada se isplaćivalo na takav način. Ovaj zakon je u interesu radnika, radnici će na taj način biti apsolutno zaštićeni. Da li vi mislite da oni ne znaju da kupuju u prodavnici? Svako ko dobije novac zna da kupi. Zašto mora neko da mu odredi i da mu da šta će on da jede taj mesec i šta će da nosi taj mesec?
Što se tiče ove odredbe, da će firme biti zatvorene, ako ne isplate plate, očigledno da niste dobro čitali. Ovde piše vrlo prosto i vrlo jednostavno - ako inspektor rada u postupku kontrole utvrdi da poslodavac nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zarada, kao i ako je isplatio zaradu suprotnu odredbama člana 64. stav 2. ovog zakona, a raspolagao je sredstvima za isplatu na računu, zabraniće mu obavljanje delatnosti, poslodavcu. Znači nemojte pričati napamet, nego lepo pročitajte ovo što piše, pa onda argumentovano kažite (Iz sale: Nema člana 64, ministre.)

Pošto nam je do kraja ostalo još 5 minuta, da li narodni poslanik Ljubivoje Slavković  želi reč? (Želi.)

Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, kada smo polazili u školu, učeći istoriju poslednjih 60 godina, bila je jedna rečenica - pre rata nismo imali ništa, došli Nemci i srušili sve. Otprilike mi ovako liči priča gospode koja je za poslednjih 10 godina, da ne kažem od 8. sednice pa do danas, žarila i palila ovom zemljom, radila šta je htela, mogli  su da donose zakone kakve su hteli i na kraju smo došli mi u zadnjih pola godine, odnosno 5 meseci i uništili sve to što su oni stvorili. Stvorili su bedu, siromaštvo, propalu privredu, ratove, jad, izolaciju od sveta i isključenje iz svetske zajednice.
Kao privrednik koji je 22 godine proveo u privredi, ja ću o praktičnim aspektima primene ovog zakona da nešto prozborim. Član 1, koji je toliko napadan od strane opozicije, predviđa minimum koji je poslodavac, mada taj izraz ne bih upotrebljavao, jer mi još nemamo, bar što se tiče društvenog sektora, pravog poslodavca, poslodavac je u obavezi da isplati neki minimum. Iz dosadašnje prakse mogu da vam tvrdim da sva preduzeća koja su imala para nisu imala problema i verovatno ni u buduće neće imati problema sa primenom ovog člana zakona. A, oni koji su to imali, imaće i sada problema, pa će radnici verovatno putem sudskih tužbi, kao što je i do sada bilo, naplaćivati ovo svoje zakonsko pravo.
Molio bih vas da ne upotrebljavate izraz otpremnina. Ovo nije otpremnina. Otpremnina je pravo koje radnik, koji odlazi u penziju, koristi, jer ljudi koji slušaju, koje nisu verzirani, mogu da pomisle da se radi o nekim drugim stvarima.
Drugo, gospodo iz bivše vlasti, moram da vas podsetim jedno, da ste vi ukinuli pravo da mi u privredi dajemo radnicima platu kroz naturu, odnosno kroz robu. Odnosno, ko je to radio, morao je da plati porezedoprinose kao da je isplaćivao u gotovom. Prema tome, uveravam vas da u privredi ovakvog nautralnog oblika isplaćivanja zarada više nema.
Treće, član 6. je izuzetno dobro formulisan. Šta je do sada značio član 6. u praksi? Zakonodavac je predviđao obavezu poslodavca da isplaćuju zagarantovane zarade, odnosno ako nije mogao da isplaćuje normalne plate, morao je da plati radnicima razliku između minimalne cene rada i zagarantovane zarade. Ta razlika nije bila mala, a sva preduzeća koja u poslednjih nekoliko godina nisu mogla da ostvaruju ovo pravo radnika, dolazila su u situaciju da ih stotine radnika tuži dobije sudske sporove, pa sada imamo situaciju da je vrednost dobijenih sporova daleko veća od vrednosti imovine koju preduzeća imaju. Takva preduzeća, jednostavno, ne mogu da uđu u proces vlasničke transformacije, odnosno privatizacije.
Stoga, smatram da je nova odredba člana 6. izuzetno dobra i verovatno će omogućiti ljudima koji rade u privredi da praktičnije i na bolji način regulišu neke stvari. Što se tiče primene odredaba člana 7, čini mi se da je do sada bila prioritet, u odnosu na sva plaćanja, isplata zagarantovane zarade, minimalna zarada. Takav tretman sada neće biti. Mislim da će Vlada morati da razmisli o nekim modalitetima.
Na kraju, ono što smatram da nije dobro, da ostaje i dalje obaveza poslodavca da zaposli dva radnika u svom preduzeću. Mislim da to nije dobro za jedan novi proces, kakav bismo mi hteli da napravimo, da se što više liberalizuju uslovi privređivanja, da se otvori što više privatnih preduzeća i stvori jedan drugačiji ambijent. Čini mi se da odredba ovog člana neće biti u toj funkciji. Toliko i hvala.

Hvala. Ovim završavamo današnji rad.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova.