Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini.
Prvo što se može zaključiti iz ovog predloga zakona je da se fiskalni sistem u Srbiji postavlja na novim osnovama, polazeći od fiskalnog sistema utvrđenog u evropskom zakonodavstvu. Zakonom se, pored ostalog, definiše zarada po bruto principu i na kraju konstatuje da je izvršeno usaglašavanje sa zakonodavstvom Evropske unije.
Potpuno logično pozivate se na Evropu, vi ovde u Srbiji, radnici u Srbiji, a gazde i mentori u Evropi. Evropski zakoni koji nikada nisu zaživeli, a verovatno i neće, u Srbiji, i što je nažalost već zaživelo, evropski porezi, a plate radnika ostale van dometa toliko hvaljene Evrope.
Još kad bi Evropa, kojoj se zaklinjete na vernost, dala onih obećanih 6 milijardi dolara, efekat novih predloga zakona bio bi potpun. Obmana građana Srbije se nastavlja. Stanje je više nego alarmantno. Narod živi u nikad težim uslovima ekonomske krize i socijalne bede.
Mnoga preduzeća u Srbiji nemaju elementarne uslove za opstanak, pa čak i za minimalnu proizvodnju. Radnici štrajkuju, traže da im se neko obrati. Očekuju da se nešto promeni nabolje, ali promena nema i nema za radnike i članove njihovih porodica mirnijeg sna. Nesposobna DOS-ovska vlast i u ovoj oblasti unosi haos i nesposobnost. U nezajažljivoj želji da se što više DOS-ovskih kadrova domogne nekih od funkcija u preduzećima, sredstva se ne biraju, a jure se najsposobniji kadrovi da bi ih zamenili gramzivi, pohlepni i nestručni DOS-ovski kadrovi.
Uzalud zakoni, uzalud preciziranje, uzalud preciziranje obaveza o isplati plata, regresa, naknade za prevoz, kada firme neće proizvoditi i neće imati od čega da podmire obaveze prema državi i svojim radnicima. Vlada kancelara Zorana Đinđića nema nikakvih šansi da opstane na političkoj sceni Srbije, iz više razloga. Glavni razlog što ta vlada neće nikada imati uporište u srpskom narodu je što nije patriotska i što nema ničeg zajedničkog sa srpskim nacionalnim interesom.
Dokaz takvoj tvrdnji je i dovođenje ministra Đelića da uvede evropske zakone, ne poznavajući duh srpskog naroda, a ni celokupno stanje u srpskoj privredi. Uzalud prazna teorija, unapred postavljena na slabim postulatima, osuđena na neuspeh, a firme, preduzeća u Srbiji, osuđena na tavorenje, mrcvarenje i na neprohodni lavirint izlaska iz krize, koja je, nažalost, sve dublja i dublja.
Velika je uznemirenost građana Srbije, koji sa velikom pažnjom prate zasedanja srpskog parlamenta. Pitaju se - da li smo za ovo glasali? Glasali smo za promene, promene se i odvijaju, ali promene nagore. Uzalud Zakon o radnim odnosima, uzalud svi ostali zakoni, DOS ne može da funkcioniše, a gazde i mentori iz inostranstva su tvrda srca, bezosećajni, a novac vade kao iz gliba. Jedino rešenje za Srbiju su novi izbori i odlazak DOS-a sa političke scene Srbije.
DOS me sve više podseća na bunarsku žabu, koja se iznenada našla pred okeanom, pa zbunjeno gleda i ne zna kuda će, i ne zna šta je snašlo. Hvala.