Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, glasajući za ovaj zakon time ćete zaokružiti prvi korak ekonomske reforme i predloženi paket poreskih zakona, a tim pre što ste glasali za budžet Republike Srbije. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da možda, ako pogledamo malo unazad ovih nekoliko nedelja koje smo proveli zajedno, kažem tri pouke, da vidim koje su tri stvari naši građani dobili kroz ovu raspravu i kroz usvajanje ovih zakona. Pa možda naznačim koja su tri sledeća ključna koraka u našoj fiskalnoj, pa i ekonomskoj reformi.
Prvo, sa poukama. Prva pouka čini mi se je jedna veoma pozitivna pouka, a to je da je ovo prva rasprava ovih razmera i ove dubine, ma kakva bila i naravno da u nekim momentima možda i nije bila dolična ovom domu.
Ovo je prva o jednom ključnom pitanju koje okupira i koje interesuje sve naše građane. Čini mi se da sama činjenica da mi raspravljamo o tome je jedan veoma pouzdan signal da se naša zemlja vraća u red normalnih zemalja, zemalja gde se najviše raspravlja o ovim pitanjima, gde se najžešće rasprave vode baš o ovome, o porezima, o javnoj potrošnji, o raznim programima i bore se idejama da nađu ono što je najbolje za naše građane. Time se, čini mi se, ovim prvim činom ekonomske reforme sprovodi jedan veoma pozitivni čin.
Ako pogledamo, isto tako ponašanje Vlade, bilo je pitanja oko toga zašto su ti vladini amandmani, izraz jedne nove tehnologije vlasti i načina vođenja ove zemlje. Gledajući u prošlost i gledajući kako su vođene ove sednice, primetio sam da skoro nikada nije bio prihvaćen nijedan amandman opozicije, u prošlim zasedanjima. Ali, imajući u vidu da smo imali veoma kratak period za usvajanje ovih zakona, ne samo da je Vlada imala sluha za ono što je bilo konstruktivno od strane opozicije, nego je pomno pratila javni pretres i javnu raspravu i usvojila ono što je bilo razumno. Tako, čini mi se, dobili smo na kvalitetu našeg javnog života, javne rasprave i usvajanja ovako ključnih zakona. To bi bila moja prva pouka.
Što se tiče druge poruke, premijer pre neki dan rekao da je Vlada loše, katastrofalno predstavila ove zakone. Ja se sa njim slažem. Zašto? Zato što je teško objasniti da ovako dobar paket poreskih zakona i ovakav budžet, koji je kvalitativan pomak prema onome što je bilo u našoj zemlji, ne bude prihvaćen od strane našeg stanovništva, pa čak i opozicije, i priznajući da ovo nije momenat da idemo u finese i u neke manje stvari. Kada prelazite sa jednog sistema, gde 40% celog budžeta prolazi kroz specijalne račune, kad prelazite sa jednog sistema gde naš narod biva oporezovan inflacijom, zamrzavanjem njihovih sredstava u tzv. državnim bankama, da ne govorim o privatnim, kada prelazite iz sistema gde nije bilo nikakve budžetske kontrole, kad prelazite iz sistema gde nije bilo moguće imati redovne izveštaje o tome šta se dešava u državnoj kasi, u tom momentu, a i kada sagledate tu situaciju uistinu, Vlada nije dobro uradila, nije dobar posao uradila sa tim da objasni našem narodu, možda i vama ovde u Skupštini, šta je ovde i šta se tu nalazi.
Međutim, mislim da su činjenice veoma tvrdoglave. Isto tako, oni koji su u vreme ove rasprave najavili ogromnu inflaciju, veliki potres, poreski šok time što prelazimo na jedinstvenu stopu poreza na promet, već tri nedelje živimo sa tim porezom i vidimo da uistinu ima proizvoda koji su crna tačka, gde je cena povećana, a samim tim, i primenom toga vidimo da nikakvog velikog šoka nema. Tako će i biti sa ovim novim zakonima i tako će biti zato što mi želimo da tako bude i zato što smo se tako i pripremili.
Znači, ako smo ostavili previše prostora za neznanje, za demagogiju, najviše smo krivi mi, pa i ja, zato što smo ostavili da se za ovom govornicom kaže puno netačnih tvrdnji. Krivi smo i mi, ali mislim da će se to u sledećih nekoliko sednica i ovih predloženih zakona u mnogo čemu promeniti. Rečeno je da je budžet veći. Nominalno, jeste. Ali, kada budemo priložili završni račun budžeta za 2001. godinu, početkom sledeće godine, videćemo šta je izvršeno i uporedićemo realne cifre. Onda ćemo videti da je uistinu zahvatanje naše privrede smanjeno, kada se uporedi ono što se treba uporediti.
Govorilo se da smo uveli neke nove poreze, ali mi smo ukinuli poreze. Mi smo ukinuli taksu za izlazak iz SRJ, dnevnice solidarnosti koje, da nisu ukinute, opteretile bi naše stanovništvo za dodatnih 12 milijardi dinara. To je 10% celog budžeta. Taksa na električno brojilo je ukinuta. Želim da kažem, pošto je o tome bilo priče jutros, moramo ponovo uvesti jedan vid pretplate i imati obezbeđeno namensko finansiranje RTS-a, jer uistinu, nije dobro imati situaciju gde nekad ministar finansija odlučuje kada i koliko treba da budu isplaćene plate u RTS-u. To nije dobra situacija i ona će veoma brzo biti promenjena. Ukinuto je 3% u Beogradu, ukinuto je 3% za železnicu, i imamo sijaset drugih naknada koje nisu ukinute, već su pretvorene u ono što jesu - akciza ili porez na promet.
Pričalo se o tome da će ovi nameti ugroziti naše stanovništvo. Već danas čujem, i čućete ponovo o tome, da oni koji danas primaju porez na njihovu imovinu, na stanove, moraju mnogo više da plate. Ponovo, pogledajmo, zbog toga što je režim prošle godine imao inflaciju 116%, jednostavno, usklađivanje sa tom stopom inflacije dovodi do ovih cifara u dinarima koje će naši građani da plate. Ali, ni u čemu to nije realno podignuto. Tako će i biti u svim porezima koje će naši obični građani plaćati ove godine. Tu ne sme niko da ih zaplaši i niko ne sme da uvede bilo kakav strah u naše stanovništvo. Država se vodi normalno, odgovorno, ne više stihijski.
Treća pouka koju možda i lično vučem iz ovoga, baš zbog toga što se o ovim temama veoma malo pričalo prošlih godina, možda znanje u celom društvu, poznavanje, razmena mišljenja oko toga je na dosta niskom nivou, hteli to ili ne hteli. Mislim da je isto tako tu važna uloga države, ne kroz neki drugi populizam, da pomogne svima, i privredi i građanima, da bolje znaju šta plaćaju i zašto plaćaju. Zbog toga, hteo bih da vam kažem da ono što je planirano ići će još brže, a to je uspostavljanje jednog instituta za javne finansije, koji će tražiti da se razvije i naša doktrina i naše znanje u tom domenu.
Publikovaćemo jedan poreski informator i to kroz elektronske i druge medije. Već od sutra ćemo uspostaviti telefonsku vezu, i to ćemo objaviti u Ministarstvu finansija, pa posle toga u centrima RUJPA, a posle toga i u lokalnim ispostavama Republičke uprave javnih prihoda, da građani ili privrednici koji imaju pitanja mogu da dobiju odgovore. Najzad, za one koji su već na Internetu, krajem ove nedelje biće uspostavljen i sajt Ministarstva finansija, gde će moći da vide zakone i pitanja i odgovore. To su tri pouke.
Ako sada pogledam i sagledam sve ove poreske zakone, ne ulazeći ponovo u budžet, pitamo se šta su dobili naši građani. Čini mi se, tri stvari. Prvo, mnogo više demokratije i poštenja. To možda nije mnogo, ali to je već baza za nešto što je zdravo. Zašto? Jer, ovoga puta niti ja, niti bilo koji budući ministar finansija neće moći da izbegne vas i javnost i da uvodi neke namete i neke takse, neke podzakonske akte, jer time sada širimo neki novi način odnosa sa našom javnošću i sa našim građanima.
Ako neki porez mora da bude povećan, ja ili bilo koji drugi moraće da dođe pred vas i da bude rasprava, da se priča i da se raspravi da li je to primereno. To je, čini mi se, veliki pomak za našu zemlju i za naše građane. A da ne govorim o tome da, što se tiče rashodne i prihodne strane, ovog puta je sve kao na dlanu, sve je zakonsko i sve se da proveriti. To je jedan veliki pomak za našu demokratiju i za pošteno vođenje naših javnih finansija. Ja sam, u ime Vlade, izuzetno ponosan na to. (Aplauz.)
Drugu stvar koju su naši građani dobili ovime je više pravičnosti. Pre svega, uveli smo razumnu progresivnost. To znači da oni koji imaju veće kuće, jače automobile, veća primanja, nešto će više i platiti. To je pravično. Ne treba preterati ni u drugom pravcu. Ali, sada i samim tim ulazimo u red nacija koje imaju nešto normalniji način zahvatanja. Očigledno, to će najviše zaživeti onog momenta kad uvedemo sintetički porez na dohodak građana, ali za to treba malo više truda i informatike. To će biti već sledeće godine.
Pravičnost, to je isto ono što se zove prava socijalna politika. To nije demagogija, ne ona demagogija koja kaže - biće niskih cena za sve i za one koji mogu da plate i za one koji ne mogu da plate, pa se onda izdaju neke obveznice, razore se veliki sistemi, a posle toga država je bespomoćna. Država kasni dve godine za dečije dodatke, država ne može priteći u pomoć onima kojima je potrebna. Tome je došao kraj. Ako pogledate budžet, od onih četiri milijarde, sada imamo 16 mlrd. dinara za socijalno ugrožene, jer ta socijalna pomoć mora ići u ruke onima kojima je potrebna, a ne svima.
To je onaj pravi način na koji ćemo štititi naše građane, kroz dečije dodatke, koji će se redovno primati, kroz redovne penzije, kroz redovne plate za one koji su budžetski korisnici. A ove godine, zato što idemo u reforme, imaćemo i 600 miliona dinara koje smo obezbedili od kapitala Svetske banke, a u avgustu će to biti dato, odnosno onima koji primaju dečije dodatke i unapred. Isto tako avgusta, ako možemo nešto i ranije, isplatićemo i one obveznice koje dospevaju tek 1. januara 2002. godine. To je ona prava socijalna politika, ne ona koja na neki administrativni način pokušava da depresira neke cene i posle nema lekova, i struje nema i države više nema.
Treća stvar, koju su naši građani dobili, to je više pogodnosti i za njih i za lokalnu samoupravu, pa i za privredu. Ako pogledamo građane, bilo je puno priče ovde o kolima, ali naši građani već sada vide da smo mi ono što je bilo šest godina starosti omogućili, da prenesu na osam godina starosti, a neki kažu da je trebalo da bude 12 godina, videćemo kroz ove mesece koji dolaze, ali pomak je napravljen i time će mnogi naši građani, oni koji imaju slabija kola, srednja kola, moći da plaćaju čak i manje poreze i sigurno, manje poreze u realnim cenama. Oni koji imaju nešto jača, i nova kola, i to je pravično, plaćaće više.
Što se tiče lovaca, tu amandmanom DOS-a koji je Vlada prihvatila, oslobodili smo lovce plaćanja poreza na oružje, a koji su trebali da plate pre. Mogao bih nastaviti tako dugom listom onih stvari koje smo omogućili našim građanima. Drugo, ako pogledate privredu, na to ću se vratiti na kraju, imamo situaciju gde sada oni mogu više da ulažu, jer budžet ne može dovoljno da uloži u ono što vrši i što je duh naše nacije, ono što je bilo 3,5%, sada je 5%, to je maksimalno i što može da se odbije na dobit preduzeća, a u kulturu se ulaže 1,5% i 3,5% za sve druge namene. To je veliki pomak i to nam je nužno da ona bolje stojeća preduzeća mogu da pomognu, za te ključne segmente, našem društvu.
I sada, ako pređem na ono što su tri sledeća koraka, čini mi se, prvo, i sada se otvara debata i znamo da će za ovom govornicom ponovo neki pokušati da uvedu nemir u duše naših građana, u preduzeća, s tim što prelazimo na bruto plate. Ponavljam, čin prelaska na bruto plate je vraćanje budućnosti našim radnicima, onima koji su zaposleni. Deset godina ta budućnost je prodavana svaki dan. Doduše, to je bilo iznuđeno datom situacijom, delimično, to i ja priznajem. Ali, momenat je da vratimo budućnost našim građanima i oni koji govore, i govoriće za ovom govornicom da će tu biti nekih teškoća za neka preduzeća, stvarno misle da je ova vlast i da je ova vlada izuzetno naivna, da to mi ne znamo i da se već ne spremamo, i da nismo napravili programe, baš za ta preduzeća na onaj pravi način.
Ali, ne sme se ceo sistem iskriviti za nekoliko specifičnih situacija. Moramo da imamo jedan neutralan i normalan sistem, i onda sanirati ono što treba biti sanirano. To je onaj pravi put za našu zemlju. Prelaskom na bruto plate, omogućavamo da oni koji dobijaju platu, dobijaju i prava na penziju i na zdravstvo. To je ono što je najvažnije za naše ljude, jer veoma je teško da neki, na neki ciničan način pričaju o onoj socijalnoj, tempiranoj bombi u srcu Srbije. Oni koji tako pričaju, možda i ne misle previše o tom narodu. Možda im je tako prirastao.
Znači, to je prva stvar i prvi korak koji nas očekuje već sada u ovoj raspravi.
Drugi korak, to je dalje uvođenje reda i poštenja u vođenju naših javnih finansija. Prvo, i to već na ovoj sednici, dobićete završni račun za budžet 2000. godine i dakako, sa tim završnim računom, dobićete kao što je obećano i izveštaj o budžetskoj kontroli, koja traje već od 26. februara ove godine. Tu ćemo videti da neke stvari, koje su rečene za ovom govornicom, nisu tačne, da nenamenske takse nisu bile ona prava stvar. Naprotiv, tu se najviše zloupotreba desilo i službenog položaja i drugih krivičnih dela. Tu ćemo videti, na onome što se desilo, i ponovo će se pokazati da je ovaj put bruto budžeta i ovih poreskih zakona pravi put za našu zemlju.
Ono što se tiče poreza na ekstra dohodak i ekstra dobit, o tome ćemo tek pričati. To je isto jedan način uvođenja reda u našu zemlju i sigurno će biti za koju nedelju puno debate, priče i rasprave u ovom parlamentu oko te teme. Već se priprema i drugi paket, ovog puta ne poreskih zakona, na tome smo završili osim nekih uređivanja ove godine, tu ćemo imati zakon o trezoru, koji će urediti relacije koje ima država sa bankama, imaćemo zakon o budžetskom postupku, jer i ovaj budžetski postupak, ma koliko bio bolji nego onaj što smo imali pre, je nedovoljan za jednu demokratiju kao što treba da bude Srbija. I tu ćemo predložiti mnogo detaljniji način pripremanja budžeta, usvajanja, i dakako praćenja budžeta, da bi vi kao izraz narodne volje, pa i narod, znali još preciznije šta se dešava u državnoj kasi.
Najzad, predložićemo i zakon o igrama na sreću, jer u tom segmentu država mora ponovo uspostaviti svoja prava i uvesti red. To je onaj drugi korak koji možete očekivati.
Zaključujem sa trećim korakom i tu, svi oni koji su o tome pričali, su apsolutno u pravu, najbolji poreski sistem ne može uspeti ukoliko naša privreda i oni elementi koje možemo da uspostavimo, ne krenu. Naravno da je to sada prioritet prioriteta naše vlade. Hteo bih da kažem da je ovo što je bilo u ovim poreskim zakonima i u budžetu, nedovoljno.
Oni koji govore o poljoprivredi, svi kontakti koje imamo sa njima, pokazuju da su veoma dobro shvatili poruku. Usklađivanje sa Evropskom unijom, oslobađanje poreza na promet veštačkog đubriva, proizvoda na zaštitu bilja, stočne hrane, ono što je u Agrarnom budžetu, veoma atraktivna cena za mleko, ona sredstva koja su obezbeđena za proveru našeg stočnog fonda, a da ne govorim o tome da trenutno dobijaju po prvi put ažurno i bonove za dizel, da je veštačko đubrivo došlo, sve to ukazuje da je naša poljoprivreda ponovo krenula. To je veoma pozitivno za sve nas.
Drugo, ako pričamo o privredi, kao što znate, to je najavljeno, mi smo krenuli u jednu veliku borbu za uvođenje reda u akciznim proizvodima. Mogu vam reći, o tome ćete dobiti izveštaj, dobro je krenulo. Krenulo je dobro i u nafti. Velika je akcija kontrole sprovedena od petka pa nadalje u domenu cigareta i tu smo već postigli dobre rezultate. Sve je to ono što će omogućiti dalje rasterećenje naše privrede. I baš o tome pričamo.
Već u junskim platama mi nećemo samo preći na bruto plate, koje će omogućiti proširenje osnovice. Oni koji govore da će topli obrok biti oporezovan, varaju narod, jer on hoće i ući će u osnovicu, ali po nižim stopama. Naravno, za sva ona preduzeća gde je plaćeno redovno, to će imati neutralne efekte. Već u julskim platama, mi idemo na dodatno rasterećenje od 10%. Ono što je danas 100 do 105 dinara, na 100 dinara plate, postaće oko 70. To je ona jaka poruka za celu našu privredu i oni su je veoma dobro shvatili, a onda kada dođemo jednog dana, videćemo koliko će to pomoći onim uspešnijima, a uradićemo kao što sam već najavio, sve da ublažimo bilo kakve negativne efekte za one kojima će to biti teže.
To je ono što će privreda veoma dobro shvatiti uz priliv svežeg kapitala. Danas je bila jedna sednica Fonda za razvoj, već smo dobili 64 miliona maraka za razne izvozne projekte. To je samo početak.
Na kraju, i danas je došla jedna dobra vest, a to je da je 5.500 radnika Zastave je prihvatilo Program Vlade Republike Srbije od svih 6.500. Eto dobre vesti danas. Oni su se izjasnili, nema tu puno mesta ni za kakvo likovanje, nema nikakvog mesta za bilo koje zadovoljstvo. Ovaj dogovor koji je postignut je jedan veoma težak dogovor za sve zaposlene u Zastavi i mi smo toga svesni. On je težak dogovor i za poslodavce, on je veoma težak dogovor i za budžet Republike Srbije i za Srbiju. Ali verujte ona noć pregovora, ono što je danas postignuto, to je da su radnici i sindikati, grad i poslodavac i Vlada sagledali najzad konačno kakva je prava situacija i priznali da su nužne duboke promene u Zastavi.
Sa ovim dogovorom mi imamo sada jednu podlogu, način da radimo zajedno na tom dubokom problemu koji se zove Zastava i mislim da je on tek prvi, prvi, ali značajan pomak prema ozdravljenju ne samo Zastave, nego i Kragujevca i zbog toga sam duboko srećan i veoma zadovoljan u ime Vlade Republike Srbije da su radnici prihvatili, njih 5.500 od 6.500, koji su se izjasnili za taj program.
Na kraju i tu bih zaključio, kao što ste videli pokrenuta je prošle nedelje jedna komisija za regulisanje unutrašnjeg duga u našoj privredi, jer mi nismo samo zatekli 12,2 milijarde dolara spoljnog duga. Mi smo nažalost, zatekli i 825 milijardi dinara unutrašnjeg duga. To je cena te nelikvidnosti, to je cena izolacije, to je cena lošeg vođenja ekonomske politike, koju smo danas zatekli i mi ćemo krenuti u rešavanje tog problema, koji je izuzetno složen, ali i tu se angažujem danas u ime Vlade Republike Srbije.
Do kraja maja ćemo naći i taj mehanizam da omogućimo našoj privredi da ponovo posluje, da odblokiramo te žiro račune, a radeći na privredi sigurno ćemo sagledati i dugove naših građana, dugove koje imaju prema struji i prema nekim drugim aspektima.
Tako uz ovaj budžet, uz ove poreske zakone, uz sve ovo što se radi za privredu i naše građane ja sam siguran da smo postavili jedan prvi ključni temelj za uspeh naše zemlje.
Hvala.
