Kada bih sada na vama primenio Poslovnik, morao bih da vam oduzmem reč, jer nemate pravo, recimo, i to je taj problem na koji ukazujemo od prvog dana. Ponovo Poslovnik? Znamo ga svi napamet, ali imamo problem u realizaciji, znate.

Prethodnik se poziva na povredu Poslovnika, a u Poslovniku u članu 98. kaže se: "Za vreme govora narodnih poslanika i drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora". Prethodnik će se prepoznati da je on jedan od tih koji stalno dobacuje. Hvala.

Nemojte dobacivati, gospodine Kesejiću. Maločas ste razgovarali sa gospodinom Bogdanovićem i dobacivali, da li je to tačno, a onda ste izašli da prigovorite da ne poštujem Poslovnik i da ne opominjem poslanike koji razgovaraju i dobacuju. To je taj problem koji je zajednički i mislim da nije samo moj, već svih nas i da ga samo zajedno možemo rešiti. Evo, i sada razgovarate i dobacujete. To je taj problem i hvala što ste upozorili i sebe i ostale poslanike na Poslovnik o radu.
Reč ima ministar Đelić.

Ovo nije prvi put da je moje ime pomenuto, nije prvi put pomenuto da sam dugi niz godina živeo u inostranstvu. To je istina. Ovde sam se vratio samo zbog toga što mislim da je ovo istorijski momenat za našu zemlju, jer ako ima sloge i pameti, ma koliko to bilo teško, postoji i način da se izvučemo, da uhvatimo korak sa Evropom, da damo neku budućnost našim ljudima, tako da se ono što je moja familija doživela, kada je trebalo da ide napolje da nađe neku bolju budućnost više ne dešava.
Verujte, mnogi gledaju mene kao primer, da je možda moguće da se vrate u zemlju i da budu dobro primljeni, da možda ponovo možemo da spojimo te dve Srbije, daleko od svih ideologija, da možda zajedno gradimo neko bolje vreme i neku bolju zemlju.
I dok sam slušao kako neko priča o tome da sam došao da pucam nekim puškama, ovde na moj narod, samo sam se setio moje male koja ima dve godine i koja jutros ima 39,5 i pita - zašto nisi sa mnom tata? A, ja znam zašto sam ovde. Moja poruka je poruka poštenja i želja da pomognem mom narodu, a za one koji nemaju dovoljno u svom srcu, da imaju poštenja i malo ljubavi za svog sunarodnika, ma gde on živeo, ne znam šta da kažem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović, a posle njega narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, samo bih podsetio na početku ministra da mi kući ne čuvamo koze i ovce, već čuvamo decu i mi i ovde radimo. Prema tome, te tužne priče ostavite za kasnije. Ajde da se mi vratimo zakonu o radnim odnosima.
Gospodin Jovanović je u jednom od prepodnevnih izlaganja, rekao, tačnije tražio od svih nas da razgovaramo snagom argumenata, da diskusije koje će se voditi ovde u parlamentu budu vezane za stvarnost. Mi možemo podržati vaš predlog da se umesto garantovane uvede minimalna zarada. To je neophodno sa stanovišta socijalne sigurnosti zaposlenih, ali tu postoji jedan problem, jer se mora imati u vidu da brojni subjekti, pre svega nisko akumulativne privredne grane, tekstilna industrija, kožarska industrija, neće moći da isplate 35% garantovane zarade od proseka Republike Srbije. To je prvo.
Drugo, govorim o argumentima, dosada je otpremnina utvrđena u rasponu od šestostrukog do dvanaestostrukog iznosa neto zarade zaposlenog, a sada se u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima utvrđuje otpremnina u rasponu od dvostrukog do petostrukog iznosa. Sigurno, bez obzira na sva objašnjenja, ovo će te ljude dovesti u nepovoljan položaj i to je argument.
Treće, objašnjenje, tj. obrazloženje Odbora da je izvršeno usaglašavanje sa zakonodavstvom Evropske zajednice, a na to mogu da kažem samo jedno - molim vas da kao što ste koristili evropske cene na srpske plate, vezano za povećanje i poskupljenje struje, energenata i svega ostalog, da shvatite, pre svega vi ministre i ovi ljudi iz Vlade, da se ova zemlja 10 godina nalazila pod sankcijama, da su bili ratovi u okruženju, da smo na kraju i mi tučeni, da nije isto, da se ne živi isto ovde u Srbiji, kao što se živi u Švedskoj ili u Nemačkoj, pa da usaglašavamo zakone sa njima. Sa druge strane, svestan sam toga da mi moramo naše zakonodavstvo prilagoditi zakonima Evropske unije, ali neka se to uradi na normalan način, neka se to uradi korektno prema radnicima i vi ministre, kada idete kod mentora, vi kažite da je kod nas bilo teško, da ćemo se popraviti i da ćemo jednog dana uvesti sve te zakone.
Četvrto, ne stoji vaš argument gde kažete da se eleminiše "siva ekonomija". Za vas su, draga moja gospodo iz DOS-a, sva ona primanja koja su davana radnicima, kao socijalni ventil, kao pomoć radnicima da prežive u ovih 10 godina, govorim o regresu i drugim naknadama, za vas je to, draga moja gospodo, bio induktor sive ekonomije, kao da je verovatno da je neki radnik koji prima 1.500 dinara i 1.000 toplog obroka, sa tih 1.000 dinara trčao na ulicu da šticuje devize, da prodaje bankama i da tako ruši monetarni sistem naše zemlje. Sve ovo što sam vam rekao, malo pre je gospodin Ivković pročitao u pismu sindikata, pa proverite. Ili, kada imate direktan kontakt sa radnicima kragujevačke "Zastave", neka vam oni objasne o čemu se radi.
Na kraju, nemojte da upotrebljavate ni jedan od ovih vaših ekspertskih argumenata. Upotrebite samo ona dva koje ste obećali ljudima pred izbore.
Prvi argument je bio da ćete dovesti boljitak ovoj zemlji podizanjem privrede, koja stoji, koja je mrtva, jer kod vas, od kada ste vi došli ovde, jedino zatvori rade. Druga stvar, obećanih šest milijardi donesite ...

Molim vas da se držite teme dnevnog reda, Zakon o radnim odnosima, a ne zatvori i milijarde.

Zahvaljujem se poslanici na upozorenju. Vraćam se na temu. Znači, šest milijardi donesite, pa da pričamo.
Ministre, za vas samo jedna kratka poruka, pošto sam ja doktor a ne vi, nemojte više, već drugi put izlazite za ovu govornicu i prepisujete nam na šest sati kao Pentraksil ovu istu priču o tome kako su krivi socijalisti i svi ostali za stanje u zemlji. Podsećam vas na deset godina sankcija, podsećam vas na rat, podsećam na sve ono što je bilo i prema tome, to je priča i nemate potrebe ubeđivati narod u suprotno. Na kraju godine će vas poreski papirići sačekati, i sve nas, ali vas to verovatno ne interesuje.

Reč ima narodni poslanik gospodin Stevan Ž. Gudurić, a neka se pripremi narodni poslanik gospodin Rade Bajić.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, u članu 64a. piše: "Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu u smislu člana 63. stav 2. tačka 3. ovog zakona za rad duži od punog radnog vremena". Pa u članu 64v, u 2. stavu, kaže: "Zarada se isplaćuje samo u novcu", a u uredbi koju je napisala ista Vlada, Uredba o visini zarada i drugim primanjima u javnim preduzećima kaže se - "zaposleni koji rade duže od punog radnog vremena imaju pravo samo na preraspodelu radnog vremena". Pošto su sve radnici, čak i ti u javnim preduzećima, trebalo bi da imaju jednaka prava, kao i svi drugi kojima propisujete ovim zakonom.
Isto tako, u članu 64a. kaže se da zaposleni ima pravo da dobije "i ostale dodatke u skladu sa kolektivnim ugovorom". U članu 12. se kaže - član 71. menja se tako da pod 3. glasi da zaposleni ima pravo na "otpremninu pri odlasku u penziju i prestanku radnog odnosa", pa u sledećem stavu tog istog člana piše da "poslodavac može zaposlenom da isplati solidarnu pomoć i jubilarnu nagradu pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom".
Molio bih ministra da u Pravilniku o obrascu za obračun i isplatu zarada i drugih primanja u javnim preduzećima i preduzećima koja su osnovala javna preduzeća pokaže mogućnost takve isplate. Nje jednostavno nema, što znači da je Vlada odmah u startu posegla za tim da napravi radnike prve i druge vrste, verovatno će posle nekog vremena napraviti još više, pa bih molio da neko objasni ovde ako ume zašto je to tako, jer ću vas podsetiti da, između ostalog, u javna preduzeća spadaju gradska čistoća, gradski vodovod i kanalizacija itd. Ako neko misli da je to baš jako lep posao, neka zabode nos tamo, pa da vidi kako to tamo izgleda.