Ima reč narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u amandmanu 9, iza reči: "opštine" stavlja se tačka, a preostali deo teksta se briše. Znači, to je predlog. Apsolutno je neracionalno poveriti mesnoj zajednici, koja nije kadrovski profesionalno osposobljena da se bavi poslovima ugovaranja, kao i finansijskim transakcijama, pogotovo kad se radi o sredstvima koja su joj građani poverili. Svedoci smo brojnih zloupotreba od strane mesnih zajednica. Decentralizacija je ideja do koje treba i doći. Kako, kad vi još više sprovodite centralizaciju? Vi se samo deklarativno izjašnjavate, a dela su još daleko.
Lokalna samouprava još nije ni u funkciji, jer mnoge opštine nisu ni konstituisane. Na primer, dolazim iz Iriga, tamo već više od šest meseci DOS-ovska vlast nije uspela da konstituiše lokalnu samoupravu. Suština i status mesnih zajednica nisu definisane ni Ustavom, a lokalna samouprava se dvoumi da li će imati mesne zajednice ili neće. Znači, to smo već napomenuli. Mesne zajednice nisu koncipirane kao organi lokalne samouprave. Izbori nisu regulisani identično u celoj Srbiji. Znači, to je tu različito postavljeno. Samodoprinos nikada nije ispoštovan do kraja. Na početku to funkcioniše, a posle ide van planova i formiraju se lokalni klanovi koji uspostavljaju neke svoje aktivnosti. Zbog toga predlažem da se usvoji ovaj moj amandman.

Reč ima gospodin Janjić.

U članu 9, iza reči: "opštine" stavlja se tačka i dodaje: "Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine troši se strogo namenski, a takođe, odrediti i maksimalni procenat zahvatanja od građana".
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, u članu 4. se kaže da lokalni javni prihodi, između ostalog, u tački 6. ... (Predsednik: Vi imate jedan kasniji amandman o kome sada govorite. On će doći na red.) Ovo je upravo taj amandman. Valjda znam o čemu pričam. Vi stvarno hoćete da isprovocirate najpre poslanika, pa onda posle po novinama kako neko vrši opstrukciju. Niste vi Kleopatra da znate šta hoću da kažem. Pustite me da kažem, a to što kažem vi izglasajte pozitivno ili negativno.
To je nešto što u postojećem Zakonu o javnim prihodima i rashodima nije postojalo. Obzirom da je u pitanju novi vid naknade, logično je bilo da zakonodavac detaljno obrazloži način uvođenja naknade u smislu maksimalno dozvoljenog iznosa, osnovice, na koju se primenjuje obaveza naknade i slično. Pošto je ovo novi lokalni prihod, a nije regulisano Zakonom o lokalnoj samoupravi, kako se to primenjuje, to i objašnjava. To u ovom predlogu zakona nije rešeno, ali mora da se reši u lokalnoj samoupravi zato što je to lokalni prihod.
Da li to znači da je lokalna vlast ili nivo vlasti, dakle opštine i gradovi, da su potpuno slobodni u određivanju ove naknade. Da li to dalje znači da je lokalna vlast slobodna da toliko troši na platu svojih radnika. Neophodno je precizirati u pogledu ove naknade sledeća pitanja. Prvo, osnovicu na koju bi se to primenjivalo. Dalje, stopu naknade koja bi se primenjivala na osnovu ili fiksni iznos naknade u izabranom kriterijumu, po m2 teritorije. Ko je obavezan da plaća naknadu. Trošenje sredstava i prikupljanje na ovaj način, treba istaći njihov namenski karakter. Ne bi se smela dozvoliti potpuna samovolja u trošenju sredstava na nivou opština, tj. grada. Ako je već ukidanjem komunalnog doprinosa i doprinosa za solidarnu stambenu izgradnju i njihovim pretakanjem u porez na fond zarada decentralizovano trošenje velikog dela sredstava u strukturi prihoda opštine, ne bi bilo poželjno da se naknada, koja u svom imenu ima jasno izraženu namenu zaštite za unapređenje životne sredine, potroši na sasvim drugačiji način i drugačije izdatke, tj. nenamenski. Takvim trošenjima ona bi izgubila svrhu svog postojanja.
Jedina odredba u drugim zakonima koja "bliže određuje" ovu naknadu je u Zakonu o zaštiti životne sredine u članu 88, stav 2, gde se kaže: "Grad i opština mogu za zaštitu i unapređenje životne sredine iz okvira svojih prava i dužnosti, obezbeđivati posebna sredstva". Ovo očigledno nije dovoljno precizan stav, pa je neophodan ovaj vid naknade detaljno regulisati kroz Zakon o lokalnoj samoupravi, u članu 9. ili nekim podzakonskim aktom.
Pošto imam još jedan minut vremena, da ne smatrate da je zloupotreba, juče sam obišao naše junake tamo gde je juče pronađena ova bomba, na jugu Srbije, čak sam čekao da inženjerci uklone tu bombu sa puta da bi prošli tamo. Oni vas pozdravljaju, drže se dobro, u uslovima su, ako to može da se kaže, u zemunicama, voda je do kolena, oni se drže junački, pozdravljaju vas i traže da ova skupština najzad stavi jug Srbije i bezbednost na tapet pod hitno.
Ti isti inženjerci su bili izloženi snajperskoj vatri, oni koji su sklanjali bombe, uklonili su te mine, mi smo prošli, ali im neko ne dozvoljava da oni adekvatno odbrane sebe. Samo služe kao glineni golubovi.

Izvolite, reč ima Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amdnaman na član 9,  Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakon o lokalnoj samoupravi. Apsolutno je neracionalno poveriti mesnoj zajednici, koja nije ni kadrovski ni profesionalno ospospobljena, da se bavi poslovima ugovaranja, kao i finansijskim transakcijama, pogotovu kada se radi o sredstvima koja su joj građani poverili, a svedoci smo brojnih zloupotreba od strane mesnih zajednica. Jedan od glavnih problema i uzroka problema u mesnim zajednicama upravo su bili sukobi oko finansijskih sredstava i oko zloupotrebe tih sredstava. Veoma često, umesto u komunalnu infrastrukturu, sredstva su završavala svuda, samo nisu bila na korist građana.
Zbog svega navedenog, nije razumno omogućavati mesnoj zajednici ugovaranje poslova i finansijskih transakcija. Znajući kakav je DOS, kvalitet DOS-ovske vlasti na lokalnom nivou, značjući da je veoma loša kadrovska struktura, izražavam svoje nepoverenje u uspešno funkcionisanje lokalne samouprave, a samim tim i funkcionisanje mesnih zajednica. Nema većeg apsurda od ovog dela Zakona o lokalnoj samoupravi, koji predviđa i mogućnost da se mesnoj zajednici omogući bavljenje finansijskim transakcijama. Apsurdnost svega što DOS čini je njegova glavna karakteristika i obeležje. Pod ovakvom vlašću, sudbina građana Srbije biće veoma neizvesna, jer DOS nema ni odgovornu, ni savesnu, ni racionalnu, ni sposobnu vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se demokratija brani antidemokratskim sredstvima, onda neka imamo demokratiju i neka oni koji takva sredstva koriste mogu sebe nazivati demokratama. Ovo je jedan od aksioma demokratije i s obzirom da sam shvatio da ljudi iz DOS-a neke stvari, kada je u pitanju demokratija, na koju se toliko pozivaju, nisu naučili, svaki put ću kada izađem, vama po neki aksiom pročitati. Ne bi bilo loše da to nekada zabeležite, pošto će vam trebati.
Kada je u pitanju ovaj amandman koji sam podneo o mesnim zajednicama, najbolje govore izbori koji su bili u Kikindi, dva puta ponovljeni, za izbor saveta mesnih zajednica. Prvi put je na izbore izašlo ispod 18% građana, a drugi put je taj broj bio daleko manji. Radi se o izborima koji su sprovedeni po principu izbora za odbornike. Tu je pokazano kakav stav i kakvo mišljenje, u stvari, građani imaju o mesnim zajednicama, pa je stoga i ovaj amandman potpuno jasan i potpuno prihvatljiv. Koliko je i koliko može da bude problematična i ishitrena decentralizacija i želja da se preko noći nešto naglo prelomi, dok imamo državne probleme, i to vrlo ozbiljne probleme koji su apsolutno nespojivi sa ishitrenom decentralizacijom, prošli put sam počeo da vama čitam pismo građana Čoke, sa svim onim što se dešava tamo.
U tom pismu slikovito i sasvim jasno se pokazuju svi problemi koji mogu da dođu sa ishitrenom decentralizacijom u nekim delovima naše zemlje. Pričao sam vam kako se slavi praznik Mađarske, kako je neradni dan u Čoki, u opštini, kada je praznik Mađarske, kako se pušta himna, govori se na Mađarskom i nastaviću samo sa još nekoliko rečenica koje se uklapaju u to i koje pokazuju koliko je ozbiljna situacija u lokalnoj samoupravi.
Toga dana, 15. marta 2001. godine, u Domu kulture u Čoki, u 19,00 časova, održana je velika priredba, veliko slavlje u čast osamosteljanja države Mađarske, a organizovano je od strane Kulturno obrazovnog centra Čoke, čiji je direktor Latimir Tibor. Nosili su bedževe sa zastavama mađarske države. Sam program je otpočeo sviranjem i pevanjem himne države Mađarske, uz prisustvo predstavnika mađarske ambasade. Pitamo se, u kojoj se to državi nalazi naša opština, naše mesto Čoka, jer niko od prisutnih građana mađarske nacionalnosti, koji su obeležavali i slavili državni praznik Mađarske države, nije rođen u Mađarskoj. Niko nije doseljen iz Mađarske pa da slavi praznik svoje države. Sve su to državljani Jugoslavije i građani Čoke, koji se ponašaju tako kao da se ovo mesto nalazi u Mađarskoj. Zar je moguće da niko od nadležnih organa ne reaguje na iživljavanje ovakve vrste.....

Molim vas da se držite dnevnog reda.

Zar je moguće da čak i predstavnici nove DOS-ove vlasti, koji se pozivaju na demokratiju, na pravdu, istinu, pravnu državu i ostalo zatvaraju oči pred ovakvim događajima i dozvoljavaju da se država ruši, a Srbi i ostali građani koji nisu mađarske nacionalnosti, budu i postanu građani drugog reda u sopstvenoj državi. U kojoj zemlji na svetu opštinski organi vlasti, tzv. lokalna vlast slavi državni praznik druge države. To mogu da rade pojedinci kod kuće, u svom domu, ako se osećaju kao državljani druge države, ali ovako javno, organizovano, to su teške provokacije, to je izazivanje srpskog i ostalog življa nemađarske nacionalnosti u ovom mestu. Ovakvim ponašanjem lokalne vlasti u Čoki, ovakvom tolerancijom organa koji bi trebalo da reaguju, deo Vojvodine će ubrzo postati Kosovo, a Srbi i ostali građani nemađarske nacionalnosti, građani drugog reda.....

Gospodine Blažiću,  Molim vas da se vratite temi.