Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da se konstantno ponavlja jedna situacija za koju je karakteristično nerazumevanje predloga sa kojim je Vlada izašla pred Parlament i istovremeno, jedno tendenciozno tumačenje svega onoga što se u prethodnom vremenu dešavalo. Dakle,  mislim da niko više ne može sabrati koliko smo puta mi ovde demantovali kritike koje su upućene ka politici koju mi vodimo prema Fondu stambene solidarnosti. Taj Fond će postojati i ubuduće, raspolagaće sredstvima koja će biti bitno veća od sredstava sa kojima je raspolagao do sada.

Šta je garancija ovih mojih tvrdnji? Upravo činjenica da je proširena poreska osnovica, činjenica da će Fond raspolagati sredstvima koja proizilaze iz poreza koji se plaćaju na bruto platu. Imam ovde predlog, recimo, sredstava fonda za solidarnu stambenu izgradnju, sa kojima raspolaže opština Arilje. Na osnovu Predloga zakona koji se danas nalazi pred nama, opština Arilje će izdvajati na ime Fonda, troškova Fonda stambene solidarnosti, sredstva u visini od sredstava koja čine 10% budžeta te opštine. Znači, 10% budžeta opštine Arilje će biti izdvojeno kroz zakonsku mogućnost koja je pretpostavljena ovim predlogom zakona.

Opozicija ima pravo da upućuje svaku vrstu kritike, ali kada razgovaramo o ovom fondu, o porezu na fond zarada, onda treba iskreno i otvoreno reći da ovaj predlog poreza isključuje one namete koji su postojali do ovog trenutka. Dakle, nema više taksi i dažbina, nema više plaćanja poreza na komunalne sisteme, nema više plaćanja poreza po osnovu fonda solidarnosti na način kako je činjeno do sada. Imamo jedan veoma jasan i otvoren sistem ubiranja prihoda kroz oporezivanje fonda zarada na teritoriji lokalne samouprave, pri čemu je on mnogo pravičniji i konkretniji sistem oporezivanja, s obzirom da ima razumevanje za različiti stepen privrednog razvoja, od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Mnogo je korektnije propisati 3,5% na fond zarada na nivou određene lokalne samoupave, nego sa nivoa Republike definisati određeni procenat koji je obavezujući za svaku opštinu, bez obzira na standard građana koji tako nešto moraju izneti kao poresko opterećenje.

Dakle, mi ovim pokušavamo da uvedemo jednu novu praksu, računajući unapred i imajući pre svega u vidu sve one loše tendencije i trendove koji su uspostavljeni do dolaska DOS-a na vlast, ali imajući u vidu svest našeg društva i sposobnost građana na koju, u ovom trenutku računamo. Nema sumnje da su problemi, recimo, privremenih objekata ozbiljni problemi i nema sumnje da su građani za njima posezali kako bi i rešavali svoja socijalna pitanja, kako bi definisali i kvalitetniju budućnost, ali ako neko pod firmom privremenog objekta, umesto dozvoljenih maksimalnih 30 m2, podigne objekat od 600 m2, ako to uradi od najkvalitetnijeg materijala, ako to uradi na zemljištu koje sasvim sigurno nije zemljište na kojem se tako nešto može naći, onda naravno da smo mi dužni da tako nešto sankcionišemo, bez obzira da li je to urađeno uz saglasnost predstavnika bivše vlasti ili ne.

Dakle, mi ćemo vrlo odgovorno, popuniti one budžetske praznine koje u ovom trenutku postoje, između ostalog i kroz odnos prema takvoj vrsti problema na način kako je pretpostavio i ukazao gospodin Šešelj. Ali, nećemo bespogovorno nešto rušiti i ostavljati ljude bez hleba na ulici, niti ćemo istovremeno omalovažiti zakon, s obzirom da je on očigledno prekršen u konkretnim situacijama i najčešće upravo u onim opštinama u kojima su bili na vlasti predstavnici današnje opozicije.

Dakle, sve ono što mi činimo jeste ukazivanje poverenja i građanima i njihovim predstavnicima u lokalnoj samoupravi. Svaka vrsta osporavanja može imati smisla, ali ona nikako ne može limitirati ovo naše nastojanje, jer mi prosto ne verujemo da su naši građani nesposobni. Ne verujemo da građani ne mogu sami kontrolisati trošenje sredstava koja su izdvojili na nivou mesnih zajednica, ne verujemo da istovremeno opštine u kojima mi činimo vlast, neće iskoristiti onu zakonsku mogućnost koju im pruža servis, odnosno služba za mesnu zajednicu, koja je dužna da pruži svaku vrstu usluge mesnoj zajednici, dakle da im pomogne u situacijama gde oni nemaju takvu vrstu predznanja koja je neophodna za sprovođenje zakona koji mi danas ovde usvajamo. Međutim, to je proces promena, on sam po sebi može biti bolan, ali nikako ne može biti put do stanja u kojem smo mi bili......

(Predsednik: Vreme.)

...... do 5. oktobra ili 23. decembra. Dakle, ubeđen sam da mi ne grešimo kada ovo predlažemo i ubeđen sam da sve one kritike sa kojima se suočavamo nisu kritike koje počivaju na argumentima.

Replika, gospodin Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, Čedomir Jovanović ima poverenja u samoupravljanje. Osnovni aksiom samoupravljanja je bio da građani u mesnim zajednicama i zaposleni u radnim organizacijama sami o svemu odlučuju. I taj projekat nas je doveo do ove provalije. Sada biste vi deo tog projekta da zadržite. Prvo je Labus nagovestio u oktobru mesecu obnovu samoupravljanja u preduzećima u društvenoj svojini, a vi sada obnavljate mesnu zajednicu, verujući da građani mogu da kontrolišu mangupe, klanove i mafiju. To ne može. Mafija, klanovi, mogu se kontrolisati donekle samo zakonom, zavisno od toga ko zakon primenjuje. Pošto sada zakon primenjuju oni koji su najviše ogrezli u kriminal, poput Dušana Mihajlovića i sličnih, mi ne možemo očekivati da se mafiji može stati na put. Ovde, vi koji ste obećavali narodu ukidanje mnogih poreza, sada ukidate namenske poreze i doprinose, a pretvarate ih u nenamenske. Građaninu je bilo lakše ako je morao da izdvaja od plate za solidarnu stambenu izgradnju, nego kada sada taj isti procenat izdvaja za nešto što ne zna šta je. On sada ne zna gde će njegove pare biti potrošene, a da veruje na lepu reč, na vašu preporuku da će to opštine primenjivati onako kako biste vi možda želeli ili kako bi građani želeli, pa nam sada Čedomir Jovanović ovde iznosi podatak iz Arilja, jer tamo znaju unapred koji će zakon biti donet, pa ga unapred primenjuju. To je suština vaše vlasti.

Što se tiče izgradnje privremenih objekata bez dozvole, ili uz prekoračenje dozvole, koja bi po zakona mogla da iznosi najviše 30 kvadrata mnogi su to prekoračili. Znate, to je najviše rađeno tamo gde ste vi vladali, bivša koalicija "Zajedno", ili tamo gde je Čović vladao. Meni su ti socijalisti toliko nepodnošljivi da bih mogao sate i sate o njima loše govoriti, ali najgori među njima sada su u vašim redovima. To je problem i zato sada nemam za njih vremena, moram da se bavim vama. Čović je uveo taj model prekoračenja dozvola za privremene objekte i on je omogućio izgradnju objekata bez dozvole, po određenim svojim privatnim kriterijumima, protežirajući pripadnike svoje mafije. Onda je to preraslo u praksu......

(Predsednik: Vreme.)

.... jer u protekle četiri godine samo ste vi vladali u centralnim beogradskim opštinama i radikali u Zemunu. Svuda su bujali ti objekti, svuda su bujali jer je socijalna kriza to iziskivala i činjenica da je ranije bila strašna privilegija dobiti dozvolu za izgradnju privremenog objekta. To je nekada bila neverovatna privilegija. Samo odabrani su mogli dobiti. Tu je došlo do liberalizacije, a ta liberalizacija mora doživeti legalizaciju, ali ne tako što će se sirotinji otimati, nego na jedan racionalan način, zavisno od toga zašto je izgrađeno i koliko je izgrađeno, ali ne tako što će se svakoj opštinskoj birokratiji prepustiti da ona slobodno odlučuje koliko će otimati, već Zakonom o legalizaciji i sve se lepo uredi. Zakon o legalizaciji........

(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)

...... privremenih objekata, pa da to što bi vi rekli DOS-ovci rekli bude "transparentno", da ljudi mogu da vide kroz zakon šta ih čeka, a ne u svakoj opštini lokalna birokratija da proceni koliko joj treba para i da otima pod pretnjom rušenja.

Otima se pod pretnjom rušenja. To je najgora pretnja koja čoveka može snaći, ako se izuzme pretnja od lišavanja života.

Reč ima ministar Đelić, zatim poslanik Vujić.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, samo tri reakcije na nekoliko prethodnih izlaganja. Prvo što se tiče poreza na imovinu. Tu prisustvujemo do neke mere zaplašivanju naših građana, kao što je bio slučaj sa porezom na promet koji je trebao da razruši standard, koji je trebalo da dovede ogromnu inflaciju, koji je  trebalo da dovede do gladi naših građana. Mi već živimo tri nedelje sa tim porezom na promet. Ako pogledamo koji su efekti vidimo da velikih povećanja cena nema, doduše u nekim namirnicama i nekim stvarima toga ima, ali vidimo da su mnoge prodavnice iskoristile ovo da čak skinu cene na nekoliko desetina veoma važnih proizvoda za naše građane.

Što se tiče poreza na imovinu, šta se dešava? Imamo usklađivanje kao i svakih prethodnih godina za tzv. tržišnu vrednost, koja će u stvari ove godine pratiti striktno inflaciju. Znači, za sve naše građane, oni neće platiti više nego ono što je usklađeno za imovinu. Jedino što se dešava to je da će ove godine oni koji imaju mnogo veće kuće, mnogo veće stanove platiti proporcionalno više i to je ona razumna progresivnost koju smo uveli u naš sistem kao svuda u svetu.

Znači, za naše građane, da bi ušli u zonu povećanja stope od onih 0,40% koje postoje do danas, tržišna vrednost, a to je ona koja je procenjena i koja je mnogih godina u stvari nešto niža, značajno niža od one prave tržišne vrednosti i koja prati ono što se dešava i u seoskim opštinama, i u drugim opštinama, oni neće preći ovu zonu, ako to nije više od šest miliona dinara. Znači, samo oni, i ako uzmemo jedan primer, koji živi u Beogradu i koji imaju stan veći od 350 kvadrata će početi da ulaze u zonu većih stopa. Znači, to je jedna manjina ljudi i treba da imaju veoma velike stanove da bi počeli da plaćaju proporcionalno mnogo veće stope.

Druga stvar o kojoj se pričalo, to je oko sredstava za solidarnu stambenu izgradnju. Meni se čini da ovde baš vidimo jedan pametni kompromis, kompromis između važnog pitanja stambene izgradnje i jednog drugog veoma važnog pitanja, a to je fiskalna decentralizacija. Uvođenjem te stope, koja nije definisana unapred, ali postoji od 0,3 do 1%, pravimo jedan pametni kompromis. Ostaje solidarna stambena izgradnja, ali ostavlja se lokalnoj samoupravi da proceni i to je valjda jedna kontrola građanstva i to je isto demokratija na lokalnom nivou, mogućnost da lokalna samouprava odredi, a ne neko iz Beograda, ne znajući tačno kakva je situacija lokalno, da se zna koliko treba odvojiti za to sredstava.

Najzad, ako se govori, recimo, o filozofiji javnih finansija, i govori se da je mnogo bolje imati namenske takse, da se zna na šta ide, za nekoliko nedelja dobićete završni račun budžeta 2000. godine, kao i prvi izveštaj budžetske kontrole i videćete vi prvi, a samim tim javnost, da su se najveći problemi javili baš u tim namenskim taksama, baš u tim namenskim porezima, jer tu nije bilo dovoljno kontrole vas narodnih poslanika, pa i javnosti. Tu su se rodili najveći problemi.

Uzmimo 3% za železnicu, ono što je namenski trebalo da bude za obnavljanje infrastrukture i videćemo koje su to činjenice. Videćemo da li se tu nešto izdvojilo za infrastrukturu i za nešto drugo. Zbog toga ovaj budžet i to nenamensko u mnogim slučajevima ubiranje poreza je ona prava stvar za demokratiju, jer to onda mora biti na rashodnoj strani, i železnica i obnavljanje, i to mora proći kroz budžetsku proceduru, izveštavanje vas narodnih poslanika i cele javnosti. To je pravi put, kontrole naših javnih finansija i pravi nadzor naših građana na tome na šta se troši i za šta treba da se troši.

Nema potrebe da me podsećate na moje obaveze. Prekinuo bih i ministra Đelića, kao što sam uostalom već i prekidao ovde ministre kada su izmakli temi, ali vi ste ovde govorili, bar jedno desetak poslanika, o ukidanju Fonda za stambenu izgradnju i onda ne možete da otrpite da se dva minuta na to odgovori.

Vojislav Šešelj, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, nemojte nas da napadate braneći ministra Đelića. Ministar Đelić je došao za ovu govornicu  a nije znao koji je zakon na dnevnom redu. Njegovo izlaganje se tiče ukidanja Zakona o solidarnoj stambenoj izgradnji, on je ovde u obrazloženju ovog zakonskog projekta i govorio je o njemu. Mi nismo skretali sa dnevnog reda, a ministar Đelić uopšte nije govorio o ovom zakonu o porezu na fond zarada. On je govorio o nekim drugim, davno apsolviranim zakonima. Zakon o fondu zarada je direktno povezan sa bivšim obavezama na osnovu solidarne stambene izgradnje i naplate doprinosa za korišćenje komunalnih dobara. To je u najdirektnijoj vezi. Ovde je reč da ono što je ranije imalo neku namenu sada predstavlja sredstvo u rukama birokratije. Tu vodimo raspravu.

Vi ste se javili po Poslovniku, ako se ne varam.

Vi ste prekršili Poslovnik, jer ovde zlonamerno dezenterpretirate ono o čemu smo mi govorili. Mi smo govorili u skladu sa Poslovnikom i ja sam vam naveo dokaz. Ne možete da opravdavate ministra Đelića optužujući nas da smo kršili Poslovnik.

Gospodin Vujić se javio za reč. Izvolite.